Mlada žena sa juga Afrike, koja je došla u Srbiju iz ljubavi, ponela je sa sobom i želju za duhovnim ispunjenjem. Pre dve godine preselila se u Čačak i otkrila bogatstvo pravoslavne tradicije koja je za nju postala izvor snage i inspiracije.
U svakodnevnim susretima, Patricija je uočila toplinu i spontanost našeg naroda. Kako kaže, srdačnost i opušteno ispijanje kafe sa prijateljima tokom dana bili su novina koju je s radošću dočekala.
- Ovo je mesto dobro za mene i sve je blizu - priznaje ona, izražavajući zahvalnost za zajednicu koja ju je prihvatila kao jednu od svojih.
Njena duhovna transformacija kulminirala je krštenjem u crkvi Uspenja Presvete Bogorodice u Čačku, a taj dan je za nju od neprocenjivog značaja.
- Ja sam sada pravoslavan hrišćanka, taj dan je veoma bitan za mene i mnogo sam srećna, jer sam sada u pravoslavnoj veri. Pravoslavlje je za mene važno, kao i za mog muža, porodicu i našu budućnost - izjavila je s posebnim osećajem posvećenosti.
Patricija ističe da je prilagođavanje životu u Srbiji, a posebno mentalitetu i kulturi, predstavljalo izazov.
- To je na početku za mene bio veliki kulturološki šok, ali sam se navikla jer su svi ti običaji mnogo drugačiji od onih u Africi i zaista jako lepi - kaže Patricija ističući da se u svakoj promeni može pronaći prilika za rast.
Oduševljenje srpskom hranom, posebno sarama i prasećim pečenjem, dodatno oslikava njen entuzijazam prema novim običajima.
- To mi je baš odličan specijalitet. To u Zambiji nema, možda bih jedino to mogla da uporedim sa mesom bufala - uz osmeh dodaje Patricija, prenosi Rina.
Njena ljubav prema tradiciji i običajima ogleda se i u pripremi porodične slave Svetog Nikole. Patricija sa ponosom ističe:
- Sviđaju mi se svi običaji i drago mi je kad vidim da se tradicija tako pomno čuva i neguje.
Kroz pripremu posne hrane i rituale vezane za slavsku trpezu, ona ne samo da uči o tradiciji, već i sama postaje deo nje.
- Običaji se poštuju, jako mi je lepo kada se odnese kolač u crkvu i osvešta - kaže ona, naglašavajući važnost duhovnog aspekta slavljenja.
Na kraju, Patricija Radojičić simbolizuje snagu ljubavi koja prevazilazi granice. Njen put od Zambije do Srbije nije samo putovanje fizičko, već i duhovno, obogaćeno novim iskustvima i znanjima. Njena priča nas podseća da se u svakom srcu može naći mesto za ljubav, veru i tradiciju, jer pravoslavlje, kao što sama Patricija naglašava, nije samo religija, već i način života.
RINA
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
Otkrijte recept iz kuvara Katarine Popović Midžine štampanog 1877. godine, koji vekovima krasi srpske trpeze – hrskave maviše čuvaju duh doma, praznika i zajedništva, prenoseći radost s generacije na generaciju.
Psiholozi ga zovu poremećaj ličnosti, a Sveti Oci – majkom svih strasti – posledice su iste: gubitak ljubavi, praznina i udaljavanje od Boga.
U besedi za 13. nedelju po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski I Žički govori o skrivenim okovima greha i o sili Hrista koja oslobađa i iz najdubljeg mraka – jačoj od smrti i ada.
Kako su se na grobu apostola počela da dešavaju mnogobrojna čudesa, naročito isceljenja bolesnih, počeo je da se uvećava i broj hrišćana, a to je naljutilo neznabošce.
Uz prisustvo mnogobrojnih vernika i episkopa iz više pomesnih crkava, osveštana je bistu Diane Budisavljević, žene koja je deci vraćala život.
U kuhinjama pravoslavnih domaćica, ova čorba se pripremala s ljubavlju – za praznike, slave i nedeljne porodične ručkove. Sada je pravo vreme da je ponovo otkrijete i spremite po originalnom receptu iz tradicije srpske kuhinje.
Otkrijte kako pivo pretvara ovo jednostavno jelo u ukusnu salatu sa istorijom dugom vekovima, zapisanu još 1855. u "Srbskom kuvaru" jeromonaha Jerotija iz Krušedola.
Skromne namirnice, otmen ukus – manastirski zapis iz 1855. godine vraća na trpezu zalogaj koji je nekada krasilo srpsko dvorsko posluženje.
Starinski specijalitet bez mesa osvojiće vas na prvi zalogaj, a možete ga jesti i u danima belog mrsа.
Od pažljivo prženog luka do mirisa ljute paprika - otkrijte tajnu starinskog monaškog ribljeg paprikaša koji spaja duh pravoslavnog života i prazničnih trpeza.
Pravoslavna misija u Ugandi rođena je iz duboke potrebe naroda koji je, razočaran plodovima delovanja nekadašnjih kolonijalnih misionara, počeo da traga za izvornim i nepromenjenim hrišćanskim predanjem.
Danka Vesković napustila je daleku Angolu i vratila se u rodno selo sa sinom Makišom, a njihova sudbina dirnula je čitavu Srbiju – evo kako je dečak primio pravoslavlje u crkvi u Koštunićima!
Arhimandrit Zaharija iz Tanzanije krenuo je na neobično duhovno putovanje – odrastao je u rimokatoličkoj porodici, susreo se sa pravoslavljem i postao monah, služeći u Rusiji.
Tradicije hrišćanske vere na dva kontinenta: dok Etiopljani slave uz plamen, Srbi praznuju u molitvi i postu, ujedinjeni istom svetinjom.
Psiholozi ga zovu poremećaj ličnosti, a Sveti Oci – majkom svih strasti – posledice su iste: gubitak ljubavi, praznina i udaljavanje od Boga.
U besedi za 13. nedelju po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski I Žički govori o skrivenim okovima greha i o sili Hrista koja oslobađa i iz najdubljeg mraka – jačoj od smrti i ada.
Sveti oci otkrivaju zašto je svako koketiranje sa okultnim savez sa zlom – iza astrologije, numerologije i „pozitivne energije“ krije se ista sila koja vodi u duhovnu tamu. Postoji samo jedan izlaz, i on ne dolazi od čoveka.
Pravoslavna duhovnost, kroz vekove, upozorava da um – ako nije obuzdan molitvom i trezvenošću – može postati bojno polje na kojem se vodi najteža bitka.
Obe uče da postoji samo jedan Bog i da su ljudi najuzvišenija stvorenja na zemlji, sposobna i za dobro i za zlo.
U Novom Sаdu Bаumhorn je pre grаdnje sinаgoge izgrаdio Menrаtovu pаlаtu i Zgrаdu štedionice nа sаdаšnjem Trgu slobode.
Mati Nedelja govori kako joj je bolest postala prilika za obraćenje mnogih ljudi i potvrda da Gospod sve preobražava na korist čoveka.
Njena vedra reakcija svedoči o životu duboko obeleženom verom, molitvom i unutrašnjim mirom.
Poslušanje, koje ona ističe kao stub duhovnog života, često je i najveći izazov.
Obe uče da postoji samo jedan Bog i da su ljudi najuzvišenija stvorenja na zemlji, sposobna i za dobro i za zlo.
U Novom Sаdu Bаumhorn je pre grаdnje sinаgoge izgrаdio Menrаtovu pаlаtu i Zgrаdu štedionice nа sаdаšnjem Trgu slobode.
