Mlada žena sa juga Afrike, koja je došla u Srbiju iz ljubavi, ponela je sa sobom i želju za duhovnim ispunjenjem. Pre dve godine preselila se u Čačak i otkrila bogatstvo pravoslavne tradicije koja je za nju postala izvor snage i inspiracije.
U svakodnevnim susretima, Patricija je uočila toplinu i spontanost našeg naroda. Kako kaže, srdačnost i opušteno ispijanje kafe sa prijateljima tokom dana bili su novina koju je s radošću dočekala.
- Ovo je mesto dobro za mene i sve je blizu - priznaje ona, izražavajući zahvalnost za zajednicu koja ju je prihvatila kao jednu od svojih.
Njena duhovna transformacija kulminirala je krštenjem u crkvi Uspenja Presvete Bogorodice u Čačku, a taj dan je za nju od neprocenjivog značaja.
- Ja sam sada pravoslavan hrišćanka, taj dan je veoma bitan za mene i mnogo sam srećna, jer sam sada u pravoslavnoj veri. Pravoslavlje je za mene važno, kao i za mog muža, porodicu i našu budućnost - izjavila je s posebnim osećajem posvećenosti.
Patricija ističe da je prilagođavanje životu u Srbiji, a posebno mentalitetu i kulturi, predstavljalo izazov.
- To je na početku za mene bio veliki kulturološki šok, ali sam se navikla jer su svi ti običaji mnogo drugačiji od onih u Africi i zaista jako lepi - kaže Patricija ističući da se u svakoj promeni može pronaći prilika za rast.
Oduševljenje srpskom hranom, posebno sarama i prasećim pečenjem, dodatno oslikava njen entuzijazam prema novim običajima.
- To mi je baš odličan specijalitet. To u Zambiji nema, možda bih jedino to mogla da uporedim sa mesom bufala - uz osmeh dodaje Patricija, prenosi Rina.
Njena ljubav prema tradiciji i običajima ogleda se i u pripremi porodične slave Svetog Nikole. Patricija sa ponosom ističe:
- Sviđaju mi se svi običaji i drago mi je kad vidim da se tradicija tako pomno čuva i neguje.
Kroz pripremu posne hrane i rituale vezane za slavsku trpezu, ona ne samo da uči o tradiciji, već i sama postaje deo nje.
- Običaji se poštuju, jako mi je lepo kada se odnese kolač u crkvu i osvešta - kaže ona, naglašavajući važnost duhovnog aspekta slavljenja.
Na kraju, Patricija Radojičić simbolizuje snagu ljubavi koja prevazilazi granice. Njen put od Zambije do Srbije nije samo putovanje fizičko, već i duhovno, obogaćeno novim iskustvima i znanjima. Njena priča nas podseća da se u svakom srcu može naći mesto za ljubav, veru i tradiciju, jer pravoslavlje, kao što sama Patricija naglašava, nije samo religija, već i način života.
RINA
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
Odluka gradske vlasti i Mitropolije otvorila je put ka izgradnji crkve posvećene Ostroškom Čudotvorcu, kao trajnom mestu sabiranja i nade u Podgorici.
Kada je na dan pogreba svog muža Ksenija obukla njegovu odeću i tako krenula u pogrebnu povorku, rodbina i njeni prijatelji pomislili su da joj je smrt Andreja Fjodoroviča pomračila razum.
Crkva na bolest ne gleda isključivo kroz prizmu tela, već čoveka posmatra kao jedinstvo telesnog i duhovnog.
Iskušenja skidaju iluziju samodovoljnosti i podsećaju čoveka da nije gospodar sopstvenog života, već biće koje zavisi od Božje milosti.
Ovaj jednostavan recept čuva duh porodičnih doručaka i večera, dok mirisi domaćih sastojaka podsećaju na vreme kada su jela bila više od hrane - simbol zajedništva i topline doma.
Hleb blagoslova, molitve i tišine po receptu jednog od najstarijih kuvara na Atosu.
Ovi brzi kolači sa keksom, pistaćima i brusnicama donose raskošni slatki užitak za slavsku trpezu, spremni za posluženje za manje od sat vremena.
Pripremite ove nežne kolačiće po receptu koji se čuva generacijama i otkrijte kako svaki zalogaj može da probudi sećanja, poveže porodicu i upotpuni praznično slavlje.
Recept iz "Srbskog kuvara" donosi miris cimeta, posne delicije i vekovnu tradiciju pravoslavnih kuhinja pravo na vaš sto.
Ulazili su u oltar, ispovedaonicu i trapove, a odgovor mitropolita Metodija oduševio je vernike: „Krijem ga u svom srcu“
Od "izleta" u pokret Hare Krišna do misionara koji je hiljadama mališana u Sijera Leoneu postao jedina nada – životni put oca Temisa Adamsa otkriva kako se čovek menja kada izabere da pripada onima koji nemaju ništa.
Pravoslavna misija u Ugandi rođena je iz duboke potrebe naroda koji je, razočaran plodovima delovanja nekadašnjih kolonijalnih misionara, počeo da traga za izvornim i nepromenjenim hrišćanskim predanjem.
Danka Vesković napustila je daleku Angolu i vratila se u rodno selo sa sinom Makišom, a njihova sudbina dirnula je čitavu Srbiju – evo kako je dečak primio pravoslavlje u crkvi u Koštunićima!
Arhimandrit Zaharija iz Tanzanije krenuo je na neobično duhovno putovanje – odrastao je u rimokatoličkoj porodici, susreo se sa pravoslavljem i postao monah, služeći u Rusiji.
Crkva na bolest ne gleda isključivo kroz prizmu tela, već čoveka posmatra kao jedinstvo telesnog i duhovnog.
Iskušenja skidaju iluziju samodovoljnosti i podsećaju čoveka da nije gospodar sopstvenog života, već biće koje zavisi od Božje milosti.
Ruski monah iz Pskovsko-pečerske pustinje nas podstiče da preispitamo naš odnos prema telu, lekarima i veri, i otvara temu o kojoj se retko govori javno — da li se isceljenje uopšte uvek meri nestankom bola.
U besedi za četvrtak Sedmice Bludnoga sina, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički govori o putu kojim se svaki vernik može trudom i molitvom udostojiti sveta u kojem godine gube moć, smrt prestaje.
Dekan Bogoslovskog fakulteta u Foči upozorava da je reč o smišljenom potezu koji prevazilazi administraciju i zadire u samu suštinu vere i identiteta.
Bez znanja bratstva prepisani groblje i temelji crkve, dok se zemljište nadomak manastira prodaje za izgradnju hotela i motela.
Episkop istočnoamerički uzneo je snažnu molitvu za zaštitu nerođene dece, a prisutni, od članova Kongresa do vernika, priznaju da su njegove reči ostavile snažan trag.
Zavetni hram na Vračaru večeras je centar molitve i svetlosti, gde se kroz ikone, sveće i melodije proživljava Hristov prvi susret sa Zakonom, duhovno obrezanje srca i početak nove godine po julijanskom kalendaru – događaji koji ne ostavljaju nikog ravnodušnim.
Mitropolit kruševački David rukopoložio je đakona Ivana Petronijevića u sveštenički čin.
U besedi za četvrtak Sedmice Bludnoga sina, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički govori o putu kojim se svaki vernik može trudom i molitvom udostojiti sveta u kojem godine gube moć, smrt prestaje.
Pouka podvižnice iz Svetopsovske pustinje otkriva kako zemlja koja nas hrani, pokajanje i briga za bližnje mogu biti jedina zaštita u vreme nesigurnosti i straha.
