Mlada žena sa juga Afrike, koja je došla u Srbiju iz ljubavi, ponela je sa sobom i želju za duhovnim ispunjenjem. Pre dve godine preselila se u Čačak i otkrila bogatstvo pravoslavne tradicije koja je za nju postala izvor snage i inspiracije.
U svakodnevnim susretima, Patricija je uočila toplinu i spontanost našeg naroda. Kako kaže, srdačnost i opušteno ispijanje kafe sa prijateljima tokom dana bili su novina koju je s radošću dočekala.
- Ovo je mesto dobro za mene i sve je blizu - priznaje ona, izražavajući zahvalnost za zajednicu koja ju je prihvatila kao jednu od svojih.
Njena duhovna transformacija kulminirala je krštenjem u crkvi Uspenja Presvete Bogorodice u Čačku, a taj dan je za nju od neprocenjivog značaja.
- Ja sam sada pravoslavan hrišćanka, taj dan je veoma bitan za mene i mnogo sam srećna, jer sam sada u pravoslavnoj veri. Pravoslavlje je za mene važno, kao i za mog muža, porodicu i našu budućnost - izjavila je s posebnim osećajem posvećenosti.
Patricija ističe da je prilagođavanje životu u Srbiji, a posebno mentalitetu i kulturi, predstavljalo izazov.
- To je na početku za mene bio veliki kulturološki šok, ali sam se navikla jer su svi ti običaji mnogo drugačiji od onih u Africi i zaista jako lepi - kaže Patricija ističući da se u svakoj promeni može pronaći prilika za rast.
Oduševljenje srpskom hranom, posebno sarama i prasećim pečenjem, dodatno oslikava njen entuzijazam prema novim običajima.
- To mi je baš odličan specijalitet. To u Zambiji nema, možda bih jedino to mogla da uporedim sa mesom bufala - uz osmeh dodaje Patricija, prenosi Rina.
RINA
Patricija Radojčić
Njena ljubav prema tradiciji i običajima ogleda se i u pripremi porodične slave Svetog Nikole. Patricija sa ponosom ističe:
- Sviđaju mi se svi običaji i drago mi je kad vidim da se tradicija tako pomno čuva i neguje.
Kroz pripremu posne hrane i rituale vezane za slavsku trpezu, ona ne samo da uči o tradiciji, već i sama postaje deo nje.
- Običaji se poštuju, jako mi je lepo kada se odnese kolač u crkvu i osvešta - kaže ona, naglašavajući važnost duhovnog aspekta slavljenja.
Na kraju, Patricija Radojičić simbolizuje snagu ljubavi koja prevazilazi granice. Njen put od Zambije do Srbije nije samo putovanje fizičko, već i duhovno, obogaćeno novim iskustvima i znanjima. Njena priča nas podseća da se u svakom srcu može naći mesto za ljubav, veru i tradiciju, jer pravoslavlje, kao što sama Patricija naglašava, nije samo religija, već i način života.
Mlada žena sa juga Afrike, koja je došla u Srbiju iz ljubavi, ponela je sa sobom i želju za duhovnim ispunjenjem. Pre dve godine preselila se u Čačak i otkrila bogatstvo pravoslavne tradicije koja je za nju postala izvor snage i inspiracije.
Valerija je stajala na raskrsnici između izvršavanja vojnje i Božje zapovesti. Odluka da posluša Anđela promenila je, ne samo sudbinu ovog manastira i svih onih koji su u njemu bili, već i nju samu.
Za 15. ponedeljak po Pedesetnici, Sveti Teofan Zatvornik koristi simbol krvotočive žene iz Jvanđelja po Marku kako bi ilustrovao unutrašnji proces isceljenja duše. On naglašava da je tečenje krvi metafora za strasne misli i grešne zamisli koje stalno izlaze iz srca koje nije očišćeno od greha. Ova "grešna bolest“ prepoznaje se posebno kod onih koji su se pokajali i žele da žive u čistoći, kako spolja, tako i unutra.
Religija.rs vas poziva da kroz svoje fotografije zabeležite najvažniji trenutak hrišćanskog života i osvojite zlatne darove koji, pored materijalne, nose i duhovnu vrednost, jer doprinose očuvanju bogate pravoslavne tradicije.
Starešina Hrama Svete Trojice u naselju Mudrakovac, protojerej Ivan Cvetković, ovu svetiteljku smatra zaštitnicom kruševačkog kraja i ističe da svakome ko se njoj molitveno obraća - ona preobilno daruje milost Božju.
Ikonopisanje je više od umetnosti - to je duhovni čin kroz koji se projavljuje božanska prisutnost. Episkop novobrdski za Religiju pripoveda o svom iskustvu u ikonopisanju i dubokoj vezi između vere i umetnosti.
Svedočanstvo o neobičnom događaju iz Banja Luke širi se društvenim mrežama. U domu ove porodice molitve su iznedrile čudo, dok ikona Bogorodice Trojručice i dalje mirotoči.
Nedavna dešavanja u Trsteniku potvrđuju da problemi u vezi sa pravom na slobodan izbor učenika i dalje traju, uprkos upozorenjima SPC i naporima državnih organa da se spreči neprihvatljivo ponašanje predstavnika nekih školskih ustanova.
Egzarh patrijarha moskovskog i cele Rusije u Africi, mitropolit zarajski, objašnjava zašto afrički narod sve češće pronalazi duhovno utočište u Ruskoj pravoslavnoj crkvi, kako se gradi prisustvo na ovom kontinentu i uspostavlja dijalog sa drugim crkvama koje deluju na tom svetom tlu.
Za 15. ponedeljak po Pedesetnici, Sveti Teofan Zatvornik koristi simbol krvotočive žene iz Jvanđelja po Marku kako bi ilustrovao unutrašnji proces isceljenja duše. On naglašava da je tečenje krvi metafora za strasne misli i grešne zamisli koje stalno izlaze iz srca koje nije očišćeno od greha. Ova "grešna bolest“ prepoznaje se posebno kod onih koji su se pokajali i žele da žive u čistoći, kako spolja, tako i unutra.
Poglavar Kiparske pravoslavne crkve pozvao je na jedinstvo i duhovnu obnovu u borbi protiv turskih ambicija na ovom ostrvu. Njegova poseta Ksantiju osnažila je sećanje na dugovečne veze Kipra i helenizma, naglašavajući važnost zaštite pravoslavnog nasleđa.
Uz blagoslov vere i pred očima kraljevskih zvanica, grčka princeza i američki advokat započeli su zajednički život u svetinji koja je sedište Grčke arhijepiskopije.
Vladika niški Arsenije zamonašio je aprila 2021. godine igumaniju Temačkog manastira mati Efrosiniju u treći i najviši stepen monaštva Veliku shimu. Ovaj najviši stepen monaštva sleduje nakon Čina odevanja rase i kamilavke i Čina male shime.
Ovaj duhovni kompleks, smešten na živopisnom ostrvu, nudi jedinstvenu priliku za istraživanje bogate istorije i svetih relikvija. Vernici u ovoj svetinji otkrivaju unutrašnji mir u prostoru gde se tradicija i vera savršeno prepliću.
Bog čoveka vodi ka cilju neobičnim putevima, a ako ima vere ništa nije nemoguće, govori igumanija i jedina monahinja manastira Svetog Hristofora, zadužbine kralja Dragutina iz 13. veka, u Mislođinu, i navodi da je Božji poziv dobila mnogo ranije nego što je putem Gospodnjim krenula, ali da ga tada nije razumela.
