Arhimandrit Zaharija iz Tanzanije krenuo je na neobično duhovno putovanje – odrastao je u rimokatoličkoj porodici, susreo se sa pravoslavljem i postao monah, služeći u Rusiji.
Priča oca Zaharije, arhimandrita iz Tanzanije, svedoči o dubokom duhovnom putovanju, prelasku iz rimokatoličanstva u pravoslavlje, monašenju i službi u Ruskoj pravoslavnoj crkvi. Rođen u rimokatoličkoj porodici kao najmlađe dete među petoro, otac Zaharija je rano osetio poziv da traga za istinskom verom. Njegov životni put ka pravoslavlju počeo je 1998. godine, kada je jedan misionar Grčke pravoslavne crkve došao u njegovo selo i počeo da propoveda o pravoslavlju.
- Moje duhovno putovanje iz rimokatoličke crkve u pravoslavnu crkvu započelo je 1998. godine. Jedan misionar iz Tanzanije, misionar Grčke pravoslavne crkve, došao je u naše selo. Tada je počeo da propoveda o pravoslavnoj crkvi. Cela moja porodica, zajedno sa mojom majkom, pohađala je te pouke dve godine. Nakon toga smo se krstili - svedoči otac Zaharija.
youtube/printscreen/Патриарший Экзархат Африки
Arhimandrit Zaharija
Ovaj korak bio je ključan, ali samo početak njegovog duhovnog hodočašća. Njegova posvećenost ga je vodila do bogoslovije u Bukobi, gde je proveo dve godine pre nego što je otišao u Aleksandriju, u Seminar Svetog Atanasija. Godine obrazovanja i duhovnog rasta u Aleksandriji postavile su temelje za njegovu buduću službu:
- Tamo sam studirao šest godina. Godine 2010. postao sam monah.
Po povratku u Tanzaniju, Zaharija je bio posvećen misionarskom radu u svom rodnom kraju, ali je ubrzo postao svedok velikog raskola u pravoslavnom svetu, kada je patrijarh aleksandrijski Teodor odlučio da prizna nekanonsku crkvu u Ukrajini. Ovaj događaj bio je ključan za Zahariju i mnoge afričke sveštenike, koji su odbacili ovu odluku i potražili duhovno utočište u Ruskoj pravoslavnoj crkvi.
- Kada smo mi, sveštenici, odbili tu odluku, počeo je sukob između sveštenika u Tanzaniji i Patrijaršije aleksandrije. Tada sam se pridružio Ruskoj pravoslavnoj crkvi, jer je ona čvrsto stajala u odbrani kanonske Pravoslavne crkve u Ukrajini - objašnjava arhimandrit Zaharija.
youtube/printscreen/Патриарший Экзархат Африки
Otac Zaharija, rođen i odrastao u rimokatoličkoj porodici, prešao je u pravoslavlje
U Rusiji, otac Zaharija našao je ne samo duhovnu zaštitu, već i inspiraciju u bogatom monaškom životu i tradiciji Ruske pravoslavne crkve.
- Ruska pravoslavna crkva ima veoma bogatu tradiciju pravoslavlja i čuva blago pravoslavne crkve širom sveta. Kada je reč o monaškom životu, Ruska pravoslavna crkva je veoma snažna, jer je, u pravoslavlju, monaštvo osnova Pravoslavne crkve - naglašava otac Zaharija.
Njegov boravak u Rusiji produbio je njegovu duhovnost, posebno kroz iskustvo monaškog života, gde je našao snagu i smernice za poslušnost, ljubav i duhovni rast. Otac Zaharija ističe i ulogu Duhovne akademije Svetog Petra u Sankt Peterburgu, koja ga je posebno impresionirala. Iako je jezička barijera izazov, Zaharija se trudi da usvoji tradicije koje ga nadahnjuju.
youtube/printscreen/Патриарший Экзархат Африки
Arhimandrit Zaharija
Njegova posvećenost Svetoj Matroni Moskovskoj, koju je izabrao za zaštitnicu svoje nove zajednice u Tanzaniji, govori o dubokoj vezi sa ruskim svetiteljima.
- Moj omiljeni svetac u Rusiji je Sveta Matrona Moskovska. Kada smo osnovali našu novu zajednicu Ruske pravoslavne crkve u mojoj zemlji, posvetili smo je Svetoj Matroni - sa poštovanjem govori otac Zaharija.
Priča oca Zaharije nije samo svedočanstvo o prelasku iz jedne vere u drugu, već o duhovnom putovanju ispunjenom ljubavlju prema Bogu, predanošću monaškom životu i posvećenošću misionarskom radu. Ona nas podseća na neprolaznu snagu vere i ulogu pravoslavlja kao svetionika duhovnosti za ljude širom sveta.
Egzarh patrijarha moskovskog i cele Rusije u Africi, mitropolit zarajski, objašnjava zašto afrički narod sve češće pronalazi duhovno utočište u Ruskoj pravoslavnoj crkvi, kako se gradi prisustvo na ovom kontinentu i uspostavlja dijalog sa drugim crkvama koje deluju na tom svetom tlu.
Mlada žena sa juga Afrike, koja je došla u Srbiju iz ljubavi, ponela je sa sobom i želju za duhovnim ispunjenjem. Pre dve godine preselila se u Čačak i otkrila bogatstvo pravoslavne tradicije koja je za nju postala izvor snage i inspiracije.
Moja majka je ostala u blaženom stanju, što se kaže, međutim, oni nikome nisu mogli da kažu, bojali su se, pošto su bili mnogo mladi, a nisu još bili u braku, pričao je Vidović.
Protojerej Saša Petrović objašnjava da, iako kropljenje nije u potpunosti pravilno, vernici koji su kršteni na taj način, a nisu za to odgovorni, mogu nastaviti živeti crkvenim životom i primiti Božiju blagodat koja nadoknađuje eventualni nedostatak u obredu.
Freskopis manastira Sopoćani je toliko lep i nikoga ne ostavlja ravnodušnim, a sa neizmernom lepotom istog su se složili istoričari umetnosti 60-ih godina prošlog veka.
Duboko nadahnut molitvom i verom, vladika Nikolaj Velimirović slavi Svetog arhangela Mihaila, nebeskog vojskovođu, u stihovima koji ohrabruju, osnažuju i pozivaju na duhovno uzdizanje.
Kuvana pšenica nije simbol smrti, već života onih koji su živeli i koji sada žive u veri sa Bogom i svojom krsnom slavom. Istina je, takođe, da su svi sveci živi, jer u Bogu niko ne može biti mrtav - Bog je Bog živih, a ne mrtvih.
U jevanđeljima po Mateji i Luki pripoveda se o tome kako će od žita na dan setve biti odvojen kukolj, ali i o tome kako je Isus Hrist dao moć da preko zmija i škorpija idu sedamdeset ljudi.
Presveta Bogorodica mi je rekla da će se ispuniti sve što je zapisano u Svetom pismu. Dolazi treći svetski rat, 3/4 čovečanstva će biti uništeno, samo 1/4 ćovečanstva će biti spasena, pričala je Prepodobna Sofija Klisurska.
Pitanje koje nije jasno mnogima tiče se načina na koji se tradicija proslavljanja kućnog sveca prenosi na ženske članove porodice, posebno u slučajevima kada žena dolazi u novu porodicu, nakon braka.
Na današnji praznik, prisećamo se svedočanstava o događaju koji se odigrao pred ikonom Svetog velikomučenika Dimitrija u Solunu. Ovaj neobični susret sa svetiteljem, u trenutku kada su sile protiv pravoslavlja bile brojčano nadmoćnije, postao je simbol borbe za slobodu, veru i opstanak srpskog naroda.
Religija.rs vas poziva da kroz svoje fotografije zabeležite najvažniji trenutak hrišćanskog života i osvojite zlatne darove koji, pored materijalne, nose i duhovnu vrednost, jer doprinose očuvanju bogate pravoslavne tradicije.
Monasi manastira Grigorijata sa Svete Gore snažno su se usprotivili predlogu patrijarha Vartolomeja i Carigradske patrijaršije, u godišnjem izdanju publikacije "Orthodoxos Typos", detaljno obrazlažući ključne razlike između pravoslavne i katoličke proslave Vaskrsa, koje čuvaju veru i svetootačko predanje.
U Patrijaršijskom dvoru u Beogradu, poglavar Srpske pravoslavne crkve ugostio je biskupa Trsta, s kojim je razgovarao o zajedničkoj misiji i istorijskim vezama Srba i Italijana.
Čoveka su obuzeli neopisiv strah i zbunjenost, ali je odlučio da posluša i da ispuni neverovanu zapovest, ali je upao u dilemu u koji hram otići i kome se moliti.
Protojerej Saša Petrović objašnjava da, iako kropljenje nije u potpunosti pravilno, vernici koji su kršteni na taj način, a nisu za to odgovorni, mogu nastaviti živeti crkvenim životom i primiti Božiju blagodat koja nadoknađuje eventualni nedostatak u obredu.
Duboko nadahnut molitvom i verom, vladika Nikolaj Velimirović slavi Svetog arhangela Mihaila, nebeskog vojskovođu, u stihovima koji ohrabruju, osnažuju i pozivaju na duhovno uzdizanje.
U jevanđeljima po Mateji i Luki pripoveda se o tome kako će od žita na dan setve biti odvojen kukolj, ali i o tome kako je Isus Hrist dao moć da preko zmija i škorpija idu sedamdeset ljudi.
Sveti Teofan Zatvornik u misli za 22. četvrtak po Pedesetnici ukazuje na važnost strpljenja, ljubavi i poštovanja prema onima koji ne veruju i ne prihvataju Gospoda. Njegova poruka podseća nas na način na koji se Gospod postavio prema onima koji ga nisu prihvatili. U Lukinom evanđelju (9,55-56) opisano je kako su učenici želeli da pošalju oganj s neba na selo koje nije primilo Isusa, ali Gospod je rekao: "Ne znate kakvog ste vi duha...“ On nije reagovao osvetnički, već je otišao u drugo selo, ostavljajući neverujuće da idu svojim putem.
Sedam godina lekari su pratili rupicu na srcu male Natalije, upozoravajući na moguće posledice. Međutim, posle treće posete manastiru Tumane, dogodilo se nešto što su svi smatrali nemogućim, a Mirjana Krstić iz Kačareva svedoči o snazi veri koja je promenila sudbinu njene ćerke.
Čile je, inače, konzervativna zemlja sa dugom katoličkom tradicijom u kojoj katolička crkva igra značajnu ulogu i gde se oko polovina stanovništva izjašnjavaju kao katolici.
U manastiru Rakovica, među molitvama i dečjim glasovima, odata je počast arhijereju čije je ime simbol smirenja, ljubavi i vere, i čije duhovno nasleđe nastavlja da živi među onima koji se nisu ni rodili kada se on upokojio.
U manastiru Rakovica, na parastosu patrijarhu Pavlu, episkop Tihon podsetio je na duhovnu snagu i jevanđeoske pouke velikog arhijereja, čije nasleđe i dalje vodi narod kroz izazovna vremena.
Monasi manastira Grigorijata sa Svete Gore snažno su se usprotivili predlogu patrijarha Vartolomeja i Carigradske patrijaršije, u godišnjem izdanju publikacije "Orthodoxos Typos", detaljno obrazlažući ključne razlike između pravoslavne i katoličke proslave Vaskrsa, koje čuvaju veru i svetootačko predanje.
Nakon što su jednom generalu lekari rekli da operaciju na srcu ne žele da izvedu zbog komplikovanosti, on je spas potražio od Svetog Vasilija Ostroškog.
Pored odabira odeće za bebu i kume ili kuma, podjednako je važno i biranje imena za dete, što bi trebalo biti pažljivo promišljeno, uzimajući u obzir tradiciju i značaj imena, kako bi bilo u skladu sa hrišćanskim vrednostima i istorijom.
