Arhimandrit Zaharija iz Tanzanije krenuo je na neobično duhovno putovanje – odrastao je u rimokatoličkoj porodici, susreo se sa pravoslavljem i postao monah, služeći u Rusiji.
Priča oca Zaharije, arhimandrita iz Tanzanije, svedoči o dubokom duhovnom putovanju, prelasku iz rimokatoličanstva u pravoslavlje, monašenju i službi u Ruskoj pravoslavnoj crkvi. Rođen u rimokatoličkoj porodici kao najmlađe dete među petoro, otac Zaharija je rano osetio poziv da traga za istinskom verom. Njegov životni put ka pravoslavlju počeo je 1998. godine, kada je jedan misionar Grčke pravoslavne crkve došao u njegovo selo i počeo da propoveda o pravoslavlju.
- Moje duhovno putovanje iz rimokatoličke crkve u pravoslavnu crkvu započelo je 1998. godine. Jedan misionar iz Tanzanije, misionar Grčke pravoslavne crkve, došao je u naše selo. Tada je počeo da propoveda o pravoslavnoj crkvi. Cela moja porodica, zajedno sa mojom majkom, pohađala je te pouke dve godine. Nakon toga smo se krstili - svedoči otac Zaharija.
youtube/printscreen/Патриарший Экзархат Африки
Arhimandrit Zaharija
Ovaj korak bio je ključan, ali samo početak njegovog duhovnog hodočašća. Njegova posvećenost ga je vodila do bogoslovije u Bukobi, gde je proveo dve godine pre nego što je otišao u Aleksandriju, u Seminar Svetog Atanasija. Godine obrazovanja i duhovnog rasta u Aleksandriji postavile su temelje za njegovu buduću službu:
- Tamo sam studirao šest godina. Godine 2010. postao sam monah.
Po povratku u Tanzaniju, Zaharija je bio posvećen misionarskom radu u svom rodnom kraju, ali je ubrzo postao svedok velikog raskola u pravoslavnom svetu, kada je patrijarh aleksandrijski Teodor odlučio da prizna nekanonsku crkvu u Ukrajini. Ovaj događaj bio je ključan za Zahariju i mnoge afričke sveštenike, koji su odbacili ovu odluku i potražili duhovno utočište u Ruskoj pravoslavnoj crkvi.
- Kada smo mi, sveštenici, odbili tu odluku, počeo je sukob između sveštenika u Tanzaniji i Patrijaršije aleksandrije. Tada sam se pridružio Ruskoj pravoslavnoj crkvi, jer je ona čvrsto stajala u odbrani kanonske Pravoslavne crkve u Ukrajini - objašnjava arhimandrit Zaharija.
youtube/printscreen/Патриарший Экзархат Африки
Otac Zaharija, rođen i odrastao u rimokatoličkoj porodici, prešao je u pravoslavlje
U Rusiji, otac Zaharija našao je ne samo duhovnu zaštitu, već i inspiraciju u bogatom monaškom životu i tradiciji Ruske pravoslavne crkve.
- Ruska pravoslavna crkva ima veoma bogatu tradiciju pravoslavlja i čuva blago pravoslavne crkve širom sveta. Kada je reč o monaškom životu, Ruska pravoslavna crkva je veoma snažna, jer je, u pravoslavlju, monaštvo osnova Pravoslavne crkve - naglašava otac Zaharija.
Njegov boravak u Rusiji produbio je njegovu duhovnost, posebno kroz iskustvo monaškog života, gde je našao snagu i smernice za poslušnost, ljubav i duhovni rast. Otac Zaharija ističe i ulogu Duhovne akademije Svetog Petra u Sankt Peterburgu, koja ga je posebno impresionirala. Iako je jezička barijera izazov, Zaharija se trudi da usvoji tradicije koje ga nadahnjuju.
youtube/printscreen/Патриарший Экзархат Африки
Arhimandrit Zaharija
Njegova posvećenost Svetoj Matroni Moskovskoj, koju je izabrao za zaštitnicu svoje nove zajednice u Tanzaniji, govori o dubokoj vezi sa ruskim svetiteljima.
- Moj omiljeni svetac u Rusiji je Sveta Matrona Moskovska. Kada smo osnovali našu novu zajednicu Ruske pravoslavne crkve u mojoj zemlji, posvetili smo je Svetoj Matroni - sa poštovanjem govori otac Zaharija.
Priča oca Zaharije nije samo svedočanstvo o prelasku iz jedne vere u drugu, već o duhovnom putovanju ispunjenom ljubavlju prema Bogu, predanošću monaškom životu i posvećenošću misionarskom radu. Ona nas podseća na neprolaznu snagu vere i ulogu pravoslavlja kao svetionika duhovnosti za ljude širom sveta.
Egzarh patrijarha moskovskog i cele Rusije u Africi, mitropolit zarajski, objašnjava zašto afrički narod sve češće pronalazi duhovno utočište u Ruskoj pravoslavnoj crkvi, kako se gradi prisustvo na ovom kontinentu i uspostavlja dijalog sa drugim crkvama koje deluju na tom svetom tlu.
Mlada žena sa juga Afrike, koja je došla u Srbiju iz ljubavi, ponela je sa sobom i želju za duhovnim ispunjenjem. Pre dve godine preselila se u Čačak i otkrila bogatstvo pravoslavne tradicije koja je za nju postala izvor snage i inspiracije.
Moja majka je ostala u blaženom stanju, što se kaže, međutim, oni nikome nisu mogli da kažu, bojali su se, pošto su bili mnogo mladi, a nisu još bili u braku, pričao je Vidović.
Ono što posebno treba naglasiti jeste da SPC u isto vreme nije poklonila MPC sve one srpske svetinje i manastire, koje su gradili srpski vladari u istoriji. Tomosom o autokefaliji MPC te svetinje nisu poklonjene, kao što pojedini zlonamerni ili pak neznaveni ljudi komentarišu, već su dati na upotrebu, a to su dve suštinski različite pravne formulacije, istakao je arhimandrit Petar (Dragojlović).
Arhimandrit Zaharija iz Tanzanije krenuo je na neobično duhovno putovanje – odrastao je u rimokatoličkoj porodici, susreo se sa pravoslavljem i postao monah, služeći u Rusiji.
Na svetoj zemlji Kosova i Metohije, održan je godišnji pomen blaženopočivšoj igumaniji Marti, čije su molitve i nesebična predanost ostavile dubok trag u vernicima.
Otac Hristodulos Papaioanu u emotivnoj ispovesti otkriva duboku tugu zbog gubitka sina Kiprijana u strašnoj železničkoj nesreći. Njegove reči, prožete bolom i verom, dirnuće svakoga ko je ikada doživeo gubitak.
Sveti Teofan ukazuje na to da, iako svet oko nas može izgledati haotično i neprijatno, unutrašnji mir koji dolazi od Hrista može prevazići sve spoljašnje teškoće. On ističe da je taj unutrašnji mir neodvojiv od Hrista i da se stiče kroz delovanje i ispunjavanje Božjih zapovesti. To znači da sama misao ili želja nisu dovoljne; potrebno je aktivno delovanje u skladu sa verom kako bi se iskusila blagodat i prijatnost koju Hristos donosi. Takođe, naglašava da se prijatnost može useliti u dušu čak i kada spoljašnji svet deluje suprotno. Unutrašnji mir i radost postaju snaga koja nam pomaže da se nosimo sa izazovima, bez obzira na to koliko teški bili. Ovaj unutrašnji spokoj može učiniti da spoljašnje uznemirenje izgubi svoju težinu i gorčinu.
Presveta Bogorodica mi je rekla da će se ispuniti sve što je zapisano u Svetom pismu. Dolazi treći svetski rat, 3/4 čovečanstva će biti uništeno, samo 1/4 ćovečanstva će biti spasena, pričala je Prepodobna Sofija Klisurska.
Religija.rs vas poziva da kroz svoje fotografije zabeležite najvažniji trenutak hrišćanskog života i osvojite zlatne darove koji, pored materijalne, nose i duhovnu vrednost, jer doprinose očuvanju bogate pravoslavne tradicije.
Zbog zastrašujućih događaja na Bliskom Istoku, koji unose nemir i strah, mnogi se vraćaju rečima svetogorskog monaha iz 20 veka, koje je pre mnogo godina predvideo ono čemu sada svedočimo.
Ova lokacija ima duboko ukorenjeno značenje za katoličke vernike i vekovima je bila duhovno utočište. Svetište čini pećina u kojoj se nalazi vrelo, a voda ne otiče iz nje.
Čoveka su obuzeli neopisiv strah i zbunjenost, ali je odlučio da posluša i da ispuni neverovanu zapovest, ali je upao u dilemu u koji hram otići i kome se moliti.
Predlog za istovremeno slavlje najvećeg hrišćanskog praznika pravoslavne i katoličke crkve podstakao je ozbiljne rasprave o očuvanju tradicije i mogućim posledicama na verski identitet pravoslavnih vernika.
Otac Hristodulos Papaioanu u emotivnoj ispovesti otkriva duboku tugu zbog gubitka sina Kiprijana u strašnoj železničkoj nesreći. Njegove reči, prožete bolom i verom, dirnuće svakoga ko je ikada doživeo gubitak.
Sveti Teofan ukazuje na to da, iako svet oko nas može izgledati haotično i neprijatno, unutrašnji mir koji dolazi od Hrista može prevazići sve spoljašnje teškoće. On ističe da je taj unutrašnji mir neodvojiv od Hrista i da se stiče kroz delovanje i ispunjavanje Božjih zapovesti. To znači da sama misao ili želja nisu dovoljne; potrebno je aktivno delovanje u skladu sa verom kako bi se iskusila blagodat i prijatnost koju Hristos donosi. Takođe, naglašava da se prijatnost može useliti u dušu čak i kada spoljašnji svet deluje suprotno. Unutrašnji mir i radost postaju snaga koja nam pomaže da se nosimo sa izazovima, bez obzira na to koliko teški bili. Ovaj unutrašnji spokoj može učiniti da spoljašnje uznemirenje izgubi svoju težinu i gorčinu.
Da li pokajanje traje godinama, mesecima ili je potrebno samo nekoliko dana? Oslanjajući se na reči Prepodobnog Sisoja Velikog, upokojeni monah manastira Bošnjane i veliki duhovnik otkriva koliko je zapravo potrebno za očišćenje duše i šta je ključ pravog pokajanja u pravoslavlju.
U očaravajućem ambijentu Gradske koncertne dvorane, otac Nikodimos Kabarnos donio je magiju drevnih melodija kroz koncert u pratnji novosadskog ženskog hora „Sveti Jovan Damaskin“, obogaćujući savremenu scenu dubokim duhovnim porukama i univerzalnom lepotom.
Ono što posebno treba naglasiti jeste da SPC u isto vreme nije poklonila MPC sve one srpske svetinje i manastire, koje su gradili srpski vladari u istoriji. Tomosom o autokefaliji MPC te svetinje nisu poklonjene, kao što pojedini zlonamerni ili pak neznaveni ljudi komentarišu, već su dati na upotrebu, a to su dve suštinski različite pravne formulacije, istakao je arhimandrit Petar (Dragojlović).
U očaravajućem ambijentu Gradske koncertne dvorane, otac Nikodimos Kabarnos donio je magiju drevnih melodija kroz koncert u pratnji novosadskog ženskog hora „Sveti Jovan Damaskin“, obogaćujući savremenu scenu dubokim duhovnim porukama i univerzalnom lepotom.
Monasi Manastira Tumane svakodnevno čitaju posebne molitve za telesno i duhovno zdravlje vernika. Molitva u sabornosti donela je mnoga čudesa, a otac Stefan otkriva kako pravilno učestvovati u molitvi i koristiti osvećene predmete za blagoslov.
Manastir Tumane je već ispunjen brojnim vernicima koji su prisustvovali večernjem bogosluženju uz pomazivanje osvećenim uljem. Na dan proslave biće služena sveta liturgija, litija, čitan akatist i molitva za zdravlje.
U očaravajućem ambijentu Gradske koncertne dvorane, otac Nikodimos Kabarnos donio je magiju drevnih melodija kroz koncert u pratnji novosadskog ženskog hora „Sveti Jovan Damaskin“, obogaćujući savremenu scenu dubokim duhovnim porukama i univerzalnom lepotom.
Pomirisao sam ubrus, da vidim šta je u pitanju. A miris je bio prelep. Podsećao je na miro. Onda smo primetili da se ista tečnost pojavila i ispod ikone Presvete Bogorodice, kao i Svetog arhanđela Mihaila , rekao je sveštenik Anđelko Kovačević.
