Egzarh patrijarha moskovskog i cele Rusije u Africi, mitropolit zarajski, objašnjava zašto afrički narod sve češće pronalazi duhovno utočište u Ruskoj pravoslavnoj crkvi, kako se gradi prisustvo na ovom kontinentu i uspostavlja dijalog sa drugim crkvama koje deluju na tom svetom tlu.
U proteklim mesecima, mediji su često govorili o rastućem ekonomskom, političkom, pa i vojnom uticaju Rusije na afričkom tlu. Ipak, izvan medijskih reflektora, ostao je jedan suštinski, tiho snažan fenomen – duhovni uticaj Rusije u Africi, koji svakim danom dobija na snazi.
Egzarhat Moskovske patrijaršije u Africi, ustanovljen 2021. godine, postaje svetionik otpora lokalnog sveštenstva prema potezima Aleksandrijske i Carigradske patrijaršije. Mitropolit Konstantin, egzarh patrijarha moskovskog i cele Rusije, u intervjuu za “Afričku inicijativu” objašnjava korene i posledice ovog duhovnog previranja, donoseći sa sobom blagu atmosferu drevne ruske duhovnosti.
- Rođen sam u verujućoj porodici. Moji roditelji su, još dok sam bio dete, stupili na put svetih tajni. Otac je postao sveštenik kada sam imao deset godina. Otuda, sve čime se sada bavim, prožima moj život još od detinjstva. Crkva i sveštenosluženje postali su moj prirodni hleb, nešto što je raslo sa mnom. Sve mi je bilo blisko, organski povezano sa mojim bićem - rekao je mitropolit Konstantin, prisećajući se dana kada je bio prorektor i rektor Kolomenske bogoslovije, gde je, kroz godine služenja, sazrevao kao duhovnik i predvodnik Crkve.
youtube/printscreen/Патриарший Экзархат Африки
Mitropolit Konstantin, egzarh patrijarha moskovskog i cele Rusije u Africi
Da li vam to sad pomaže u radu u Africi?
- U nekim pitanjima svakako, jer tu postoji momenat upravljanja. Nisam bio samo rektor bogoslovije, već i predsednik odeljenja za obrazovanje i katihizaciju u Moskovskoj oblasnoj eparhiji. Naravno, razumem se u te stvari i mogu dalje da prenosim svoje iskustvo.
Kako ste imenovani na dužnost u Afriku?
- Treba poznavati principe crkvene hijerarhije, jer mi pomalo ličimo na vojsku. Doslovno dajemo zakletvu, zavet poslušanja. Za monaha se obično kaže da on u svom životu piše samo jednu molbu – da bude zamonašen. I time se njegova slobodna volja završava. Posle toga jedan može da stasa u starijeg monaha, a drugi u moskovskog patrijarha.
Ali sve je to poslušanje. U izvesnom smislu nema razlike između toga da li meteš dvorište ili si egzarh Afrike. I jedno i drugo je poslušanje. Zato najviše crkveno rukovodstvo sagledava situaciju, kakve kadrove ima u rezervi i postavlja one koji su sposobni za nešto. A zašto sam konkretno ja izabran treba pitati sveštenonačalije.
Vi, kao zarajski mitropolit, prema svom radu u Africi se odnosite kao prema poslušanju?
- Naravno. Pritom treba znati da ako je čovek danas u Africi sutra može biti na drugom mestu. I tu nema nikakve diskusije. S druge strane, monasi su ljudi koji nisu vezani za porodicu. Nemamo žene i decu. Obavljamo samo crkveno delo.
youtube/printscreen/Патриарший Экзархат Африки
Mitropolit Konstantin, egzarh patrijarha moskovskog i cele Rusije u Africi
Dana 29. decembra 2021. godine osnovan je Patrijaršijski egzarhat Ruske Pravoslavne Crkve u Africi. Poznato je da je to reakcija Crkve na raskolnički stav Carigrada u vezi s ukrajinskim pitanjem. Ali Carigrad je podržala Aleksandrijska Crkva (Afrika je pripadala njenoj kanonskoj teritoriji). Čak je obećala da će uvesti sankcije zbog prelaska u Rusku Pravoslavnu Crkvu. Kako je nastala ovakva situacija?
- Ono što se sad dešava u pravoslavnom svetu je velika katastrofa. Istorija Crkve traje dve hiljade godina i za to vreme smo imali razne probleme. Međutim, raskoli koji su se pojavljivali u Crkvi rešavali su se zajedničkim crkvenim razumom. I prvi put su za dugo vremena pravoslavne crkve, zvanične, i ispravne pravoslavne crkve podržale otvoreni raskol i nisu podržale kanonsku Crkvu. To je velika ljudska tragedija, zato što znamo da se odluke često ne donose sasvim dobrovoljno.
Sadašnja dešavanja u Ukrajini i ono što se sad dešava u Crkvi je u suštini isti proces. Skrenuo bih pažnju na važan momenat: premda su Carigrad, a za njim i ceo grčki crkveni svet – podržali ukrajinski raskol, nije došlo do odvajanja Ukrajinske crkve. U Ukrajini ima oko sto episkopa koji određuju stav svoje Crkve. Kad je došlo do odvajanja koje je inicirala ukrajinska vlast i koje su podržali zapadni „drugovi“, od svih arhijereja samo su dvojica prešla u raskol.
To je začuđujuće, pogotovo sad, u sadašnjoj političkoj situaciji, pored ogromnog pritiska kad je niz arhijereja već uhapšen, kad se nalaze u pritvoru, na sudu ili u kućnom pritvoru. Bilo bi lako preći na osnovu nacionalnog stava, ali su svi verni. Ono što se dešava u Ukrajini pokazuje da u ovom crkvenom pitanju nije sve tako jednostavno.
Stav Carigrada je prilično jasan. Međutim, stav Aleksandrijske Patrijaršije je za nas bio neočekivan, zato što je patrijarh Teodor koji se trenutno nalazi na čelu Aleksandrijske Crkve uvek bio drug Rusije. On je služio još za vreme Sovjetskog Saveza, zna ruski jezik i mnogo puta je bio u Rusiji. Na bogosluženju na dan intronizacije patrijarha Kirila načalstvovao je upravo patrijarh Teodor, jer je on drugi posle carigradskog Vartolomeja, zato je i predvodio službu.
Wikipedia
Mitropolit Konstantin, egzarh patrijarha moskovskog i cele Rusije u Africi
On je na ovoj službi pre 15 godina čestitao patrijarhu u ime svih crkava i to na ruskom jeziku. Nedugo pre svojih dejstava obilazio je Ukrajinu i svuda je propovedao. Sačuvali su se videosnimci, oni nisu tajna. Govorio je: budite verni, čuvajte veru i istinsko pravoslavlje. Jasno je zašto je učinio ono što jeste: razume se da je na njega izvršen odgovarajući pritisak. Ali to je bila prava izdaja.
Afrički sveštenici su zapravo sve videli. Naravno, mnogi su zapanjeni zbog njegovih postupaka u prilog raskola. Zato je osnivanje egzarhata reakcija lokalnog klira na postupke sopstvenog patrijarha i na odsustvo bilo kakvih jasnih objašnjenja zašto je danas prvi čovek Crkve govorio jedno, a sutra govori nešto sasvim drugo.
Zatim su ovi sveštenici našem patrijarhu uputili molbu da ih primi. I treba imati na umu da su lišeni mnogih stvari. Isterani su iz svojih hramova. Predstavnici Aleksandrijske Crkve su započeli sudske procese protiv njih. Ovi ljudi su se našli u vrlo teškoj situaciji, ali su želeli da budu u istinskoj Crkvi. Naravno, poverovali su u Rusku Crkvu u Rusiji: oni vide da se ona obnavlja, da se hramovi ne zatvaraju, već da se otvaraju, isto kao i manastiri i duhovne škole. Odnosno, za njih postoji mogućnost da pripadaju snažnoj i velikoj tradiciji.
Nastanak egzarhata je obraćanje ljudi i to što smo ih primili je prva faza. A drugu fazu organizacije egzarhata čini to što nam se i dalje obraćaju, kako klirici Aleksandrijske patrijaršije, tako i drugi iz nekanonskih crkava. Ovaj proces neprekidno traje i mi vidimo stvarnu priliku da poslužimo ljudima. Zbog toga je istorija pojave egzarhata odgovor na obraćanje ljudi.
youtube/printscreen/Патриарший Экзархат Африки
Mitropolit Konstantin, egzarh patrijarha moskovskog i cele Rusije u Africi
Na vašem sajtu nedavno je objavljeno da je u Rusku pravoslavnu Crkvu prešla nekanonska Crkva, ili grupa ljudi. Kako se to dešava?
Nekanonske grupe takođe imaju svoju hijerarhiju. Izvestan čovek obavlja dužnost episkopa. Mi takve ljude primamo kao mirjane – oni ostavljaju čin i postaju mirjani. Nedavno smo imali grupu kandidata za sveštenike koji govore francuski (to su lica koja se pripremaju za primanje svešteničkog čina). Tu su bila dvojica bivših episkopa koji su došli kao mirjani. Posle toga smo ih rukopoložili za đakone i sveštenike. Sa suzama su primali rukopoloženje.
Ljudi su se okupili i odlučili da žele da budu pravoslavci?
- Čini nam se da je Afrika otprilike kao Kurska ili Belgorodska oblast iako je po površini kao dve Rusije, a po broju ljudi kao osam ili deset Rusija. To je ogroman kontinent, gde postoji ogromno mnoštvo raznih zajednica koje se nazivaju pravoslavnima, jer Afrika je umnogome hrišćanski kontinent i mnoge afričke zemlje su hrišćanske.
Međutim, nisu imale pastirsko rukovodstvo i zato su se zajednice stvarale samoinicijativno. Mogle su nastati iz protestantizma ili katolicizma. Istorijati su najrazličitiji. Međutim, kad upoznaju pravu Crkvu Afrikanci žele da postanu njen deo. Priče o prelasku u Rusku Pravoslavnu Crkvu su divne. Među našim kliricima su ljudi koji imaju visoka zvanja, veoma su obrazovani, znaju po nekoliko jezika. S nekim sveštenicima je bilo vrlo zanimljivo razgovarati kao s ljudima visokog nivoa.
Kakav utisak su na vas ostavili ljudi?
- To su ljudi koji obema nogama stoje na zemlji, ali sam u njima osetio mnogo dobrote. Za vreme mojih poslednjih obilazaka zemalja kao što su Zambija, Malavi i Tanzanija bilo je veoma prijatno, toplo, iskreno, radosno i vrlo neposredno. Veliki beli čovek, pa još nosi krst. I za bradu mogu malo da me čupnu.
Kako Afrikanci shvataju reči ruskog pravoslavnog sveštenika o Bogu?
- Tu postoji jedan principijelni momenat. Ne radi se o neverujućim ljudima koje obraćamo u veru. Radi se o vernicima koji su prešli u Rusku pravoslavnu crkvu. Oni u određenoj meri poseduju znanja o veri.
Skrenuo bih pažnju na to da problemi koje tamo vidim postoje i u Rusiji. Svi smo mi ovde vrlo civilizovani, ali vas uveravam ako ne odlazeći daleko napravimo anketu o tome ko šta zna o veri, teško da ćemo dobiti mnogo bolji rezultat nego, na primer, u Tanzaniji. A možda će stanovnici Tanzanije biti bolji.
A na kojim jezicima se služi?
- Mi se s poštovanjem odnosimo prema lokalnoj kulturi i služba se održava na lokalnim jezicima, na kojima se tamo obično služi. Naravno, za mene je to problem, pošto se pre nego što sam imenovan za Afriku nisam mnogo služio stranim jezicima. Ali nema veze, osvajamo engleski jezik na juriš. Kad treba sve se brzo uči.
youtube/printscreen/Патриарший Экзархат Африки
Mitropolit Konstantin, egzarh patrijarha moskovskog i cele Rusije u Africi
Da li Ruska pravoslavna crkva dozvoljava da se ne služi na crkvenoslovenskom?
- Naravno. Jedna je stvar služenje u Crkvi u Rusiji gde postoji hiljadugodišnja tradicija i kultura i gde je pitanje prevoda sa crkvenoslovenskog jezika na ruski vrlo osetljivo (ali to su svejedno srodni jezici). A u drugim zemljama, ne samo u Africi, služimo na jezicima koji su tamo uobičajeni. I zato je za nas trenutno jedan od značajnih pravaca organizacija obrazovne delatnosti i prevodilačkog rada. Sad se vrlo aktivno bavimo time.
Hoće li će to biti organizovano u vidu bogoslovija?
- Tek smo na početku puta, nepune tri godine. Ali hvala Bogu, sad su mogućnosti onlajn-tehnologija ogromne i može se raditi iz celog sveta. U timu koji se sad time bavi jedan čovek iz Kurska, drugi je iz Moskovske oblasti, treći je iz Pskovske, a nekoliko ih je iz različitih zemalja Afrike. Seli su onlajn, razmotrili, porazgovarali, odštampali materijale i nikuda ne treba da idu.
Ima li mnogo sveštenika iz Rusije koji služe u Africi?
- U sastav Patrijaršijskog egzarhata u Africi ulaze dve eparhije. Postoji Severoafrička sa sedištem u Kairu i Južnoafrička sa sedištem u Johanesburgu. U toku je organizacija kancelarije Patrijaršijskog egzarhata u Johanesburgu, pri hramu prepodobnog Sergija koji se nalazi između Johanesburga i Pretorije, u predgrađu Midrenteu. Imamo više od dvesta sveštenika. Od toga su petorica Rusi, a ostali su meštani.
Imamo oko 300 parohija i zajednica i to je vrlo ozbiljno, zato što se radi o lokalnom kliru koji čine vrlo različiti ljudi. Međutim, sad su već organizovani u namesništva i u crkvene karike. Zahvaljujući dopisivanju preko interneta možemo brzo da razgovaramo i da rešavamo probleme. Imamo četove s namesništvima. Stalno smo u kontaktu dok radimo.
Po ruskom shvatanju parohija znači lep hram, parohijski dom i porta. Ovde je u nekoliko slučajeva to prosto zajednica. Imamo nešto manje od 300 zajednica. Ako je reč o parohijama u klasičnom smislu, njih ima manje i naravno, značajno je pitanje izgradnje hramova. Imamo oko 230 sveštenika. I trenutno rastemo: sad je došlo šest kandidata za sveštenike iz zemalja u kojima se govori francuski i očekujemo osam kandidata iz zemalja sa engleskog govornog područja. Okupljamo ih po jezičkim grupama da bi se nastava lakše odvijala.
youtube/printscreen/Патриарший Экзархат Африки
Mitropolit Konstantin, egzarh patrijarha moskovskog i cele Rusije u Africi
A gde se drži nastava, u Moskvi?
- Kao prvo, primamo bogoslove – studente više školske ustanove koji se upisuju na ruske bogoslovije. Oni se upisuju u četiri bogoslovske škole i sad ih imamo oko četrdeset. Ove godine se još vrši odabir.
Postoje onlajn predavanja pri Moskovskoj bogosloviji. Ovaj pravac takođe treba intenzivno da razvijamo. U principu, sad se postavlja pitanje razvoja nastavnih programa za obuku klira. Osim toga, odrasle ljude koji dolaze u zrelim godinama obučavamo na kraćim kursevima. Dovodimo ih u Rusiju. Obučavamo, rukopolažemo i vraćamo.
U Africi su zastupljene skoro sve religije, katolicizam, protestantizam i islam. Između ostalog, i paganstvo koje se delimično integriše. Kako se sad ostvaruju kontakti s drugim profesijama?
- Veliki mit o Africi predstavlja to što je ljudi doživljavaju kao jednu zemlju iako ih ima preko 50 („kanonski“ broj je 54). Razlika između situacije u Egiptu i JAR je ogromna. Što se tiče odnosa s drugim religijama, mi se trudimo da živimo mirno, da ne stupamo u sukobe i da se s poštovanjem odnosimo prema svakom. U raznim zemljama su različite situacije u kojima se hrišćanstvo nalazi. Ne postoje samo katolicizam i protestantizam, već i stare istočne crkve. U Egiptu je to Koptska crkva. U Etiopiji je Etiopska crkva. A što se tiče paganstva, ono predstavlja veliki problem, ali ne samo u Africi. Ono je problem i Rusiji.
Kako Ruska pravoslavna crkva sarađuje s drevnim istočnim Crkvama, recimo sa Koptskom crkvom?
- To je tema naših davnašnjih odnosa i velikog dijaloga koji je vođen u 20. veku u koji se nastavlja u 21. veku između pravoslavnih crkava i grupama istočnih crkava. Imamo radnu grupu – komisiju za dijalog s Koptskom crkvom i s Etiopskom crkvom.
Ovaj dijalog je u toku. Njega koordinira Odeljenje za spoljne crkvene odnose Moskovske patrijaršije. Komisija postoji na principima pariteta i s druge i s naše strane.
youtube/printscreen/Патриарший Экзархат Африки
Mitropolit Konstantin, egzarh patrijarha moskovskog i cele Rusije u Africi
Katolicizam i protestantizam su istovremeno, blago rečeno, u velikoj meri pomerili svoje okvire. Da li Afrikanci to vide?
- Afrikanci uglavnom negativno doživljavaju najnovija dešavanja u Katoličkoj Crkvi u vezi sa izvesnim popuštanjem u pogledu istopolnih brakova. Mi propovedamo stroge moralne principe. I to ih takođe privlači. Lično sam bio svedok da im se veoma svidelo kad sam govorio da strogo gledamo na pitanja porodice i braka.
Ruska pravoslavna crkva se verovatno pokazala kao najefikasniji instrument „meke moći“ Rusije. Ali s druge strane, imamo druge institucije koje se takođe bave blagom silom. Da li vam one pomažu?
- Sve naše ambasade, ruski domovi i druge ruske organizacije su blagonaklono raspoloženi. Ima raznih ljudi. Ima ucrkvljenih, između ostalog, među našim ambasadorima, šefovima RCNK i drugih organizacija. Ima ljudi koji su ravnodušni prema Crkvi, oni potiču „iz vremena sovjetskog vaspitanja“, ali nesumnjivo imamo podršku.
Jasno je da osim neposrednog duhovnog rukovođenja našom crnom braćom imamo zadatak duhovnog rukovođenja našom dijasporom koja je nastala u tim zemljama. U nekim zemljama ima vrlo malo Rusa, a u drugima priličan broj. U nekim ambasadama postoje inicijative za to da se ubuduće tamo pojavi hram naše, ruske tradicije.
Mada, ja imam zadatak da nipošto ne načinim grešku Aleksandrijske patrijaršije i da ne pravimo hramove „za svoje“. Ako smo došli u Afriku, svaki hrišćanin, pravoslavni meštanin, može da se oseća kao kod kuće u ruskom hramu. Ako želimo uspeh, ne treba da padamo u zamku da crni brat odjednom oseti da to nije njegov hram. Zato je kadrovsko pitanje veoma važno.
youtube/printscreen/Патриарший Экзархат Африки
Mitropolit Konstantin, egzarh patrijarha moskovskog i cele Rusije u Africi
Afrika ipak nije Rusija, istorijski ni na koji način nije s nama blisko povezana. Zašto onda Afrikanci biraju Rusku pravoslavnu crkvu? Šta ih to privlači u njoj?
- Konkretni ljudi i konkretni susreti, želja da imaju čistu Crkvu. Izneću svoj utisak. Mislim da vide da je to ozbiljna Crkva, velika, sa mnoštvom hramova i manastira, duhovnom školom, velikom duhovnom tradicijom i pismenošću. Žele da budu deo nečeg velikog, deo velike Rusije. Mislim da na tom polju osećaju da ovde postoji duhovna snaga.
Pritom smo mi vrlo prijateljski raspoloženi prema njima. Naš zadatak je da nimalo ne gušimo njihov identitet, da im ne namećemo neku svoju nacionalnu viziju. Uopšte nemamo zadatak da ih učinimo delom ruske države.
U Malaviju sam se sreo sa lokalnim činovnikom za verska pitanja i objasnio sam da sam ruski jerej, ali nisam iz Rusije došao sa ruskim sveštenicima, već sam ruski arhijerej svih vaših sveštenika: krstio sam vaše državljane. Odnosno, mi smo u izvesnom smislu lokalna Crkva koja u potpunosti poštuje lokalnu tradiciju.
- Vi ste misionar koji rusku pravoslavnu veru donosi u Afriku. Šta sami pod tim podrazumevate?
- Znam da jednostavno treba da radim svoj posao. Za Crkvu je glavno služenje Svete božanske liturgije, naše glavne službe; i obavljanje tajni: krštenja, venčanja, ispovesti i drugih. Kad dolazimo na novo mesto naš zadatak nije da izmišljamo, već da radimo šta treba, naravno, u skladu s lokalnim realijama. U tom smislu je naš zadatak mnogo jednostavniji, ne treba da radimo nešto novo. Radi ono što umeš, čemu si naučen i primenjuj na lokalne realije. Uči ljude onome što znaš.
Uticaj Ruske pravoslavne crkve na afričkom kontinentu raste, izazivajući napetosti s Aleksandrijskom patrijaršijom. Egzarhat moskovskog patrijarha osnovan 2021. godine postaje simbol otpora lokalnog klira prema potezima patrijarha Teodora, a mitropolit Konstantin objašnjava korene i posledice ovog duhovnog previranja.
Ugledni orijentalista i doajen srpske diplomatije govori o ulozi religije u srpskom društvu, složenim odnosima između Crkve i politike, te izazovima sa kojima se suočava SPC u vremenu sve izraženijih podela i pritisaka.
Delove su precizno iseckali kako ne bi uništili umetnost, a u Izrael će biti vraćan nakon izložbe i trajno izložen na mestu gde je pronađen, dok će zatvorenici iz Megida biće premešteni u drugi zatvor nakon povratka mozaika.
Iguman manastira Podmaine upozorio je na rizik od kocke, koja stvara zavisnost i vodi ka stalnom stvaranju dugova, uz ozbiljan uticaj na sve sfere života, uključujući brakove i imovinu.
Protojerej Saša Petrović objašnjava da, iako kropljenje nije u potpunosti pravilno, vernici koji su kršteni na taj način, a nisu za to odgovorni, mogu nastaviti živeti crkvenim životom i primiti Božiju blagodat koja nadoknađuje eventualni nedostatak u obredu.
Freskopis manastira Sopoćani je toliko lep i nikoga ne ostavlja ravnodušnim, a sa neizmernom lepotom istog su se složili istoričari umetnosti 60-ih godina prošlog veka.
Duboko nadahnut molitvom i verom, vladika Nikolaj Velimirović slavi Svetog arhangela Mihaila, nebeskog vojskovođu, u stihovima koji ohrabruju, osnažuju i pozivaju na duhovno uzdizanje.
Presveta Bogorodica mi je rekla da će se ispuniti sve što je zapisano u Svetom pismu. Dolazi treći svetski rat, 3/4 čovečanstva će biti uništeno, samo 1/4 ćovečanstva će biti spasena, pričala je Prepodobna Sofija Klisurska.
Pitanje koje nije jasno mnogima tiče se načina na koji se tradicija proslavljanja kućnog sveca prenosi na ženske članove porodice, posebno u slučajevima kada žena dolazi u novu porodicu, nakon braka.
Na današnji praznik, prisećamo se svedočanstava o događaju koji se odigrao pred ikonom Svetog velikomučenika Dimitrija u Solunu. Ovaj neobični susret sa svetiteljem, u trenutku kada su sile protiv pravoslavlja bile brojčano nadmoćnije, postao je simbol borbe za slobodu, veru i opstanak srpskog naroda.
Religija.rs vas poziva da kroz svoje fotografije zabeležite najvažniji trenutak hrišćanskog života i osvojite zlatne darove koji, pored materijalne, nose i duhovnu vrednost, jer doprinose očuvanju bogate pravoslavne tradicije.
Delove su precizno iseckali kako ne bi uništili umetnost, a u Izrael će biti vraćan nakon izložbe i trajno izložen na mestu gde je pronađen, dok će zatvorenici iz Megida biće premešteni u drugi zatvor nakon povratka mozaika.
Iguman manastira Podmaine upozorio je na rizik od kocke, koja stvara zavisnost i vodi ka stalnom stvaranju dugova, uz ozbiljan uticaj na sve sfere života, uključujući brakove i imovinu.
Protojerej Saša Petrović objašnjava da, iako kropljenje nije u potpunosti pravilno, vernici koji su kršteni na taj način, a nisu za to odgovorni, mogu nastaviti živeti crkvenim životom i primiti Božiju blagodat koja nadoknađuje eventualni nedostatak u obredu.
Duboko nadahnut molitvom i verom, vladika Nikolaj Velimirović slavi Svetog arhangela Mihaila, nebeskog vojskovođu, u stihovima koji ohrabruju, osnažuju i pozivaju na duhovno uzdizanje.
Sedam godina lekari su pratili rupicu na srcu male Natalije, upozoravajući na moguće posledice. Međutim, posle treće posete manastiru Tumane, dogodilo se nešto što su svi smatrali nemogućim, a Mirjana Krstić iz Kačareva svedoči o snazi veri koja je promenila sudbinu njene ćerke.
Čile je, inače, konzervativna zemlja sa dugom katoličkom tradicijom u kojoj katolička crkva igra značajnu ulogu i gde se oko polovina stanovništva izjašnjavaju kao katolici.
U manastiru Rakovica, među molitvama i dečjim glasovima, odata je počast arhijereju čije je ime simbol smirenja, ljubavi i vere, i čije duhovno nasleđe nastavlja da živi među onima koji se nisu ni rodili kada se on upokojio.
U manastiru Rakovica, na parastosu patrijarhu Pavlu, episkop Tihon podsetio je na duhovnu snagu i jevanđeoske pouke velikog arhijereja, čije nasleđe i dalje vodi narod kroz izazovna vremena.
Monasi manastira Grigorijata sa Svete Gore snažno su se usprotivili predlogu patrijarha Vartolomeja i Carigradske patrijaršije, u godišnjem izdanju publikacije "Orthodoxos Typos", detaljno obrazlažući ključne razlike između pravoslavne i katoličke proslave Vaskrsa, koje čuvaju veru i svetootačko predanje.
Nakon što su jednom generalu lekari rekli da operaciju na srcu ne žele da izvedu zbog komplikovanosti, on je spas potražio od Svetog Vasilija Ostroškog.
Pored odabira odeće za bebu i kume ili kuma, podjednako je važno i biranje imena za dete, što bi trebalo biti pažljivo promišljeno, uzimajući u obzir tradiciju i značaj imena, kako bi bilo u skladu sa hrišćanskim vrednostima i istorijom.
