U proteklim mesecima, rast ekonomske i političke prisutnosti Rusije u Africi često je bio u središtu pažnje medija. Paralelno s tim, raste i uticaj Ruske pravoslavne crkve (RPC), na uštrb Aleksandrijske patrijaršije. Osnivanje Patrijaršijskog egzarhata RPC u Africi 29. decembra 2021. godine predstavljao je odgovor na raskolnički stav Carigradske patrijaršije po pitanju verskih previranja u Ukrajini, kojeg je podržala i Aleksandrijska crkva. Patrijaršija u Aleksandriji, kojoj je Afrika pripadala kao kanonska teritorija, najavila je sankcije sveštenstvu koje pređe u RPC.
Mitropolit Konstantin, egzarh ruskog patrijarha u Africi, objašnjava kontekst ovih zbivanja:
- Ono što se sad dešava u pravoslavnom svetu je velika katastrofa. Istorija Crkve traje dve hiljade godina i za to vreme smo imali razne probleme. Međutim, raskoli koji su se pojavljivali u Crkvi rešavali su se zajedničkim crkvenim razumom. I prvi put su za dugo vremena neke pravoslavne crkve, zvanične, i ispravne pravoslavne crkve podržale otvoreni raskol i nisu podržale kanonsku Crkvu. To je velika ljudska tragedija, zato što znamo da se odluke često ne donose sasvim dobrovoljno - rekao je vladika Konstantin u intervjuu za pravoslavie.ru.
Printscreen/YouTube/ИЕРЕЙ НИКОЛАЙ
Mitropolit Konstantin u duhovnoj misiji u Africi redovno obavlja čin krštenja
Mitropolit Konstantin takođe povezuje dešavanja u Ukrajini sa trenutnim stanjem u Africi:
Ono što se sad dešava u Ukrajini i ono što se sad dešava u Crkvi je u suštini isti proces. Skrenuo bih pažnju na važan momenat: premda su Carigrad, a za njim i ceo grčki crkveni svet – podržali ukrajinski raskol, nije došlo do odvajanja Ukrajinske crkve. U Ukrajini ima oko sto episkopa koji određuju stav svoje Crkve. Kad je došlo do odvajanja koje je inicirala ukrajinska vlast i koje su podržali zapadni “drugovi”, od svih arhijereja samo su dvojica prešla u raskol - kaže vladika i naglašava:
- To je začuđujuće, pogotovo u sadašnjoj političkoj situaciji, pored ogromnog pritiska kad je niz arhijereja već uhapšen, kad se nalaze u pritvoru, na sudu ili u kućnom pritvoru. Bilo bi lako preći na osnovu nacionalnog stava, ali su svi verni. Ono što se dešava u Ukrajini pokazuje da u ovom crkvenom pitanju nije sve tako jednostavno.
Printscreen/YouTube/ИЕРЕЙ НИКОЛАЙ
Mitropolit Konstantin, egzarh ruskog patrijarha u Africi
Iznenađujući stav Aleksandrijske patrijaršije posebno je naglasio:
- Stav Carigrada je prilično jasan. Međutim, stav Aleksandrijske patrijaršije je za nas bio neočekivan, zato što je patrijarh Teodor, koji se trenutno nalazi na čelu Aleksandrijske crkve, uvek bio prijatelj Rusije. On je služio još za vreme Sovjetskog Saveza, zna ruski jezik i mnogo puta je bio u Rusiji - kaže vladika RPC i dodaje:
- Na bogosluženju na dan intronizacije patrijarha Kirila načalstvovao je upravo patrijarh Teodor, jer je on drugi posle carigradskog Vartolomeja, zato je i predvodio službu. On je na ovoj službi pre 15 godina čestitao patrijarhu Kirilu u ime svih crkava i to na ruskom jeziku. Nedugo pre svojih dejstava obilazio je Ukrajinu i svuda je propovedao. Sačuvali su se videosnimci, oni nisu tajna. Govorio je: 'Budite verni, čuvajte veru i istinsko pravoslavlje.' Jasno je zašto je učinio ono što jeste: razume se da je na njega izvršen odgovarajući pritisak. Ali to je bila prava izdaja.
Wikipedia
Mitropolit Konstantin
Mitropolit Konstantin objašnjava i reakciju afričkog sveštenstva na ove događaje:
Afrički sveštenici su zapravo sve videli. Naravno, mnogi su zapanjeni zbog njegovih postupaka u prilog raskola. Zato je osnivanje egzarhata reakcija lokalnog klira na postupke sopstvenog patrijarha i na odsustvo bilo kakvih jasnih objašnjenja zašto je danas prvi čovek Crkve govorio jedno, a sutra govori nešto sasvim drugo.
Po rečima mitropolita, veliki broj sveštenika zatražio je prijem u Rusku pravoslavnu crkvu zbog toga što su u teškom položaju:
- Sveštenici iz Afrike su našem patrijarhu uputili molbu da ih primi. I treba imati na umu da su lišeni mnogih stvari. Isterani su iz svojih hramova. Predstavnici Aleksandrijske crkve su započeli sudske procese protiv njih. Ovi ljudi su se našli u vrlo teškoj situaciji, ali su želeli da budu u istinskoj Crkvi. Vide da se Ruska pravoslavna crkva obnavlja, da se hramovi ne zatvaraju, već da se otvaraju, isto kao i manastiri i duhovne škole. Odnosno, za njih postoji mogućnost da pripadaju snažnoj i velikoj tradiciji - rekao je vladika Konstantin.
youtube/printscreen/ ИЕРЕЙ НИКОЛАЙ
Mitropolit Konstantin
Ovaj arhijerej Ruske pravoslavne crkve dalje kaže da osnivanje egzarhata predstavlja odgovor na potrebe lokalnog sveštenstva i vernika na afričkom kontinentu:
- Nastanak egzarhata je obraćanje ljudi i to što smo ih primili je prva faza. A drugu fazu organizacije egzarhata čini to što nam se i dalje obraćaju, kako klirici Aleksandrijske patrijaršije, tako i drugi iz nekanonskih crkava. Ovaj proces neprekidno traje i mi vidimo stvarnu priliku da poslužimo ljudima. Zbog toga je istorija pojave egzarhata odgovor na obraćanje ljudi.
Mitropolit Konstantin ističe i značaj Afrike kao duhovnog prostora:
- Afrika je po površini kao dve Rusije, a po broju ljudi kao osam ili deset Rusija. To je ogroman kontinent, gde postoji mnoštvo raznih zajednica koje se nazivaju pravoslavnima, jer Afrika je umnogome hrišćanski kontinent i mnoge afričke zemlje su hrišćanske. Međutim, nisu imale pastirsko rukovodstvo i zato su se zajednice stvarale samoinicijativno - kaže mitropolit, a potom objašnjava:
- Mogle su nastati iz protestantizma ili katolicizma. Istorijati su najrazličitiji. Međutim, kad upoznaju pravu Crkvu, Afrikanci žele da postanu njen deo. Priče o prelasku u Rusku pravoslavnu crkvu su divne. Među našim kliricima su ljudi koji imaju visoka zvanja, veoma su obrazovani, znaju po nekoliko jezika. S nekim sveštenicima je bilo vrlo zanimljivo razgovarati kao s ljudima visokog nivoa.
youtube/printscreen/ ИЕРЕЙ НИКОЛАЙ
Mitropolit Konstantin - Sveta tajna krštenja
Situacija u Africi pokazuje koliko su duhovna pitanja kompleksna i koliko su političke i ekonomske tenzije isprepletene sa verskim dinamikama. Ruska pravoslavna crkva, kroz svoje delovanje u Africi, pokušava da odgovori na potrebe vernika i sveštenstva koji traže duhovno vođstvo i autentičnu crkvenu tradiciju, ali i da se suprotstavi izazovima koje donose raskoli i pritisci na globalnom nivou.
Krsni hod desetina hiljada vernika, sveštenstva i monaštva, konjanici u istorijskim oklopima i simboličan prolazak brodova oživljaveli su trovekovni put moštiju nebeskog zaštitnika grada.
U najstarijem manastiru Sankt Peterburga, predsednik Rusije i poglavar Ruske pravoslavne crkve obeležili su 300 godina od prenosa moštiju svetog kneza, pored koga počiva i jedan od najuticajnijih Srba 18. veka, Sava Vladislavić.
Egzarh patrijarha moskovskog i cele Rusije u Africi, mitropolit zarajski, objašnjava zašto afrički narod sve češće pronalazi duhovno utočište u Ruskoj pravoslavnoj crkvi, kako se gradi prisustvo na ovom kontinentu i uspostavlja dijalog sa drugim crkvama koje deluju na tom svetom tlu.
Poglavar Ruske pravoslavne crkve uputio je apel u vezi sa ratnim dejstvima u Kurskoj oblasti, a sa posebnim bolom je izrazio zabrinutost zbog napada na svetinje.
Podvižnik manastira Visoki Dečani, iako bez vida, prenosi nebesku mudrost i postojanu veru. Njegov izvanredan dar za pojanje dirne svakog ko ga čuje, dok bratstvo i vernici o njemu govore sa najvećim poštovanjem.
Pokajanje, prema učenju velikih duhovnika 20. veka, nije samo duhovna obaveza već i put ka oslobođenju duše i vraćanju unutrašnjeg mira.
U svojoj knjizi za 12. subotu po Pedesetnici, Sveti Teofan Zatvornik osvetljava put ka Božjoj milosti kroz priču o dva jerihonska slepca iz Jevanđelja po Mateju i objašnjava da je tajna u pravoj veri, koja vodi ka ugađanju Bogu, nadi i istrajnoj molitvi – jedinom sigurnom putu ka pomoći odozgo.
U živopisnom krajoliku Bajine Bašte nalazi se “ljubavni izvor”, kako ga meštani nazivaju, koji privlači verni narod u potrazi za isceljenjem. Njegova voda vekovima važi za lek protiv mnogih tegoba i simbol nade za one koji traže pomoć.
Poklon u vidu zlatnog novčića osvetljava svete trenutke krštenja, venčanja i drugih prigoda u tradiciji srpskih zemalja.
Nekoliko dana pre povlačenja iz javnog života u manastir, Elena Mazlu je sa svojim pratiocima na društvenoj mreži TikTok podelila svoju zadivljenost i poštovanje prema ikoni koja je na čudesan način neoštećena izneta iz velikog požara.
U periodu kada su verske slobode bile ograničene, mnogi su u tajnosti bili kršteni, nesvesni tog čina. SPC ima odgovor za one koji imaju dilemu da li su primili ovu svetu tajnu, nudeći im mogućnost da pronađu mir i sigurnost u veri.