Tradicije hrišćanske vere na dva kontinenta: dok Etiopljani slave uz plamen, Srbi praznuju u molitvi i postu, ujedinjeni istom svetinjom.
U zoru, kada svetlost obasjava planine i doline Etiopije, milioni pravoslavnih vernika okupljaju se u molitvi, slavi i zajedništvu, kako bi obeležili jedan od najdubljih i najsvetijih praznika njihove duhovne tradicije – Meskel, praznik pronalaska Časnog krsta. Ovaj praznik, čije ime na jeziku Ge'ez znači „krst“, proslavlja se vekovima, prateći tradiciju koja potiče iz 4. veka, kada je Sveta carica Jelena, majka cara Konstantina, pronašla krst na kojem je Isus Hristos bio raspet.
Svetlost Meskelovih vatri, koje simbolizuju oganj kojim je Sveta carica Jelena tragala za Krstom, donosi sa sobom toplinu vere, nadu i obnovu. Demera, svečana vatra, pali se u centru gradova i sela, dok se narod okuplja u molitvi i pesmi, pevajući himne slave Hristovom raspeću i vaskrsenju. Miris tamjana ispunjava vazduh, uzdižući duše okupljenih ka nebu, dok plamen krstolike vatre simbolizuje pročišćenje, oslobođenje od greha i svetlost Hristovog Vaskrsenja koja je zapaljena u srcima vernika.
Profimedia
Sveštenici Etiopske pravoslavne crkve
Paljenje vatre simbolizuje duboko poštovanje prema Časnom krstu kao stubu hrišćanstva, izvoru nade i pobede nad smrću. U svojoj jednostavnosti, ali i veličanstvenosti, ovaj običaj nosi poruku da Hristova ljubav i žrtva osvetljavaju tamu svakodnevnih borbi, donoseći mir i utehu svima koji sa verom prilaze ovom svetom prazniku.
I dok etiopski pravoslavci pale Demera vatru u čast Časnog krsta, Srpska pravoslavna crkva slavi jesenji Krstovdan (27. septembra), podsećajući se na istu Svetu caricu Jelenu i njeno otkriće Svetog krsta. Kao i Meskel, Krstovdan u Srbiji obeležava otkrivanje krsta, koji je temelj hrišćanske vere i simbol Hristovog vaskrsenja. No, dok se u Etiopiji krst proslavlja uz plamen vatre, u Srbiji ga vernici dočekuju postom i molitvom, pripremajući svoja srca za dan kada će se krst Hristov podsetiti svakog vernika na snagu ljubavi i žrtve.
Profimedia
Proslava u čast Časnog Krsta u Adis Abebi
Uprkos tome što se Meskel u Etiopiji slavi 26. septembra, a Krstovdan u Srbiji 27. septembra, ova razlika u datumima ne narušava jedinstvo suštine i svetosti praznika. Etiopska pravoslavna crkva prati julijanski kalendar, ali koristi i specifični etiopski kalendar, u kojem se praznik Meskel obeležava 17. dana meseca Meskerem, što po gregorijanskom kalendaru pada na 26. septembar. Srpska pravoslavna crkva, s druge strane, Krstovdan slavi 27. septembra, prema novojulijanskom kalendaru, koji se u velikoj meri poklapa sa gregorijanskim.
U ovoj kalendarskoj razlici ogleda se bogatstvo pravoslavne tradicije, koja, kroz različite izraze i običaje, obasjava svetlošću Časnog krsta. Bez obzira na datum, bilo da je to 26. ili 27. septembar, suština je ista – slavimo Krst kao simbol Hristove žrtve i pobede nad smrću, svetlost koja prevazilazi vreme i prostor, donoseći duhovno jedinstvo vernicima širom sveta.
Profimedia
Proslava u čast Časnog Krsta u Adis Abebi
Jedan od ključnih elemenata obeležavanja Krstovdana u Srbiji je strogi post, kojim vernici simbolički ulaze u zajednicu sa Hristovom patnjom. U miru crkava, uz sveće i tamjan, srpski pravoslavci se okupljaju u molitvi, tražeći duhovno pročišćenje i snagu kroz silu krsta. Dok u Etiopiji vatra krasi noći i osvetljava duše okupljenih, u Srbiji svetlost sveća i molitava podseća na svetlost koju Krst Hristov donosi u živote vernika.
Iako Meskel i Krstovdan proističu iz iste hrišćanske tradicije, način na koji se praznuju otkriva bogatstvo raznolikosti u pravoslavnoj veri. Meskel u Etiopiji nosi sa sobom elemente drevnih običaja, preplavljen simbolikom vatre, dok Krstovdan u Srbiji ističe tišinu posta i molitve. Obe tradicije naglašavaju pronalazak krsta, ali dok etiopski pravoslavci slave sa pesmom i svetlošću plamena, srpski pravoslavci traže unutrašnju tišinu i duhovno obnavljanje kroz post i liturgijsko slavlje.
Profimedia
Proslava u čast Časnog Krsta u Adis Abebi
Međutim, sličnosti između ova dva praznika govore o jedinstvu hrišćanske vere – u oba slučaja, krst je simbol pobede nad smrću, svetionik koji vodi vernike ka spasenju. Bilo kroz vatru ili molitvu, praznovanje krsta podseća na Hristovu žrtvu i vaskrsenje, koje donosi mir i snagu vernicima širom sveta.
Na taj način, i Meskel u Etiopiji i Krstovdan u Srbiji, u svojoj različitosti i sličnosti, osvetljavaju univerzalnu poruku krsta – ljubav koja prevazilazi smrt i svetlost koja prosvetljuje tamu.
Protojerej Saša Petrović objašnjava da, iako kropljenje nije u potpunosti pravilno, vernici koji su kršteni na taj način, a nisu za to odgovorni, mogu nastaviti živeti crkvenim životom i primiti Božiju blagodat koja nadoknađuje eventualni nedostatak u obredu.
Freskopis manastira Sopoćani je toliko lep i nikoga ne ostavlja ravnodušnim, a sa neizmernom lepotom istog su se složili istoričari umetnosti 60-ih godina prošlog veka.
Duboko nadahnut molitvom i verom, vladika Nikolaj Velimirović slavi Svetog arhangela Mihaila, nebeskog vojskovođu, u stihovima koji ohrabruju, osnažuju i pozivaju na duhovno uzdizanje.
Kuvana pšenica nije simbol smrti, već života onih koji su živeli i koji sada žive u veri sa Bogom i svojom krsnom slavom. Istina je, takođe, da su svi sveci živi, jer u Bogu niko ne može biti mrtav - Bog je Bog živih, a ne mrtvih.
U jevanđeljima po Mateji i Luki pripoveda se o tome kako će od žita na dan setve biti odvojen kukolj, ali i o tome kako je Isus Hrist dao moć da preko zmija i škorpija idu sedamdeset ljudi.
Presveta Bogorodica mi je rekla da će se ispuniti sve što je zapisano u Svetom pismu. Dolazi treći svetski rat, 3/4 čovečanstva će biti uništeno, samo 1/4 ćovečanstva će biti spasena, pričala je Prepodobna Sofija Klisurska.
Pitanje koje nije jasno mnogima tiče se načina na koji se tradicija proslavljanja kućnog sveca prenosi na ženske članove porodice, posebno u slučajevima kada žena dolazi u novu porodicu, nakon braka.
Na današnji praznik, prisećamo se svedočanstava o događaju koji se odigrao pred ikonom Svetog velikomučenika Dimitrija u Solunu. Ovaj neobični susret sa svetiteljem, u trenutku kada su sile protiv pravoslavlja bile brojčano nadmoćnije, postao je simbol borbe za slobodu, veru i opstanak srpskog naroda.
Religija.rs vas poziva da kroz svoje fotografije zabeležite najvažniji trenutak hrišćanskog života i osvojite zlatne darove koji, pored materijalne, nose i duhovnu vrednost, jer doprinose očuvanju bogate pravoslavne tradicije.
Arhimandrit Zaharija iz Tanzanije krenuo je na neobično duhovno putovanje – odrastao je u rimokatoličkoj porodici, susreo se sa pravoslavljem i postao monah, služeći u Rusiji.
Mlada žena sa juga Afrike, koja je došla u Srbiju iz ljubavi, ponela je sa sobom i želju za duhovnim ispunjenjem. Pre dve godine preselila se u Čačak i otkrila bogatstvo pravoslavne tradicije koja je za nju postala izvor snage i inspiracije.
Protojerej Saša Petrović objašnjava da, iako kropljenje nije u potpunosti pravilno, vernici koji su kršteni na taj način, a nisu za to odgovorni, mogu nastaviti živeti crkvenim životom i primiti Božiju blagodat koja nadoknađuje eventualni nedostatak u obredu.
Duboko nadahnut molitvom i verom, vladika Nikolaj Velimirović slavi Svetog arhangela Mihaila, nebeskog vojskovođu, u stihovima koji ohrabruju, osnažuju i pozivaju na duhovno uzdizanje.
U jevanđeljima po Mateji i Luki pripoveda se o tome kako će od žita na dan setve biti odvojen kukolj, ali i o tome kako je Isus Hrist dao moć da preko zmija i škorpija idu sedamdeset ljudi.
Sveti Teofan Zatvornik u misli za 22. četvrtak po Pedesetnici ukazuje na važnost strpljenja, ljubavi i poštovanja prema onima koji ne veruju i ne prihvataju Gospoda. Njegova poruka podseća nas na način na koji se Gospod postavio prema onima koji ga nisu prihvatili. U Lukinom evanđelju (9,55-56) opisano je kako su učenici želeli da pošalju oganj s neba na selo koje nije primilo Isusa, ali Gospod je rekao: "Ne znate kakvog ste vi duha...“ On nije reagovao osvetnički, već je otišao u drugo selo, ostavljajući neverujuće da idu svojim putem.
Sedam godina lekari su pratili rupicu na srcu male Natalije, upozoravajući na moguće posledice. Međutim, posle treće posete manastiru Tumane, dogodilo se nešto što su svi smatrali nemogućim, a Mirjana Krstić iz Kačareva svedoči o snazi veri koja je promenila sudbinu njene ćerke.
Čile je, inače, konzervativna zemlja sa dugom katoličkom tradicijom u kojoj katolička crkva igra značajnu ulogu i gde se oko polovina stanovništva izjašnjavaju kao katolici.
U manastiru Rakovica, među molitvama i dečjim glasovima, odata je počast arhijereju čije je ime simbol smirenja, ljubavi i vere, i čije duhovno nasleđe nastavlja da živi među onima koji se nisu ni rodili kada se on upokojio.
U manastiru Rakovica, na parastosu patrijarhu Pavlu, episkop Tihon podsetio je na duhovnu snagu i jevanđeoske pouke velikog arhijereja, čije nasleđe i dalje vodi narod kroz izazovna vremena.
Monasi manastira Grigorijata sa Svete Gore snažno su se usprotivili predlogu patrijarha Vartolomeja i Carigradske patrijaršije, u godišnjem izdanju publikacije "Orthodoxos Typos", detaljno obrazlažući ključne razlike između pravoslavne i katoličke proslave Vaskrsa, koje čuvaju veru i svetootačko predanje.
Nakon što su jednom generalu lekari rekli da operaciju na srcu ne žele da izvedu zbog komplikovanosti, on je spas potražio od Svetog Vasilija Ostroškog.
Pored odabira odeće za bebu i kume ili kuma, podjednako je važno i biranje imena za dete, što bi trebalo biti pažljivo promišljeno, uzimajući u obzir tradiciju i značaj imena, kako bi bilo u skladu sa hrišćanskim vrednostima i istorijom.
