Kosovsko-albanski advokat Toma Gaši tražio uklanjanje srpskog hrama, dok Crkva upozorava na direktan govor mržnje, istorijsku netrpeljivost i ugrožavanje svetinja u postkonfliktnom okruženju.
Eparhija raško-prizrenska reagovala je povodom javnog poziva kosovsko-albanskog advokata Tome Gašija da se sruši hram Hrista Spasa u Prištini, izražavajući „najdublju zabrinutost“ i snažno osuđujući takvu izjavu. U saopštenju se ocenjuje da ovakva izjava predstavlja „direktan poziv na uništavanje verskog objekta i, kao takva, teški oblik govora mržnje i podsticanja netrpeljivosti“ protiv Srpske pravoslavne crkve i njenog duhovnog i kulturnog nasleđa na Kosovu i Metohiji.
Javni poziv koji izaziva zabrinutost
Gospodin Gaši, kako navodi Eparhija raško-prizrenska, u svojoj objavi na Fejsbuku tvrdi da hram „mora biti srušen“, da se nalazi „na tuđem zemljištu“ i da je navodno podignut u vreme „okupacije“. Dodao je da je, po njegovom mišljenju, „nedopustivo što ta građevina stoji već dvadeset šest godina posle rata i sedamnaest godina nakon jednostranog proglašenja nezavisnosti“.
Hram Hrista Spasa, podseća se u saopštenju, je saborni hram Srpske pravoslavne crkve čija je gradnja započeta devedesetih godina prošlog veka, ali je prekinuta oružanim sukobom 1999. godine. Od tada, hram je postao jedan od najčešće napadanih verskih objekata u Evropi.
Wikipedia/Bdx
Hram Hrista Spasa u Prištini
- Neposredno nakon rata pokušano je njegovo rušenje eksplozivom, što, srećom, nije uspelo. Potom je hram u više navrata paljen, skrnavljen, ispisivan grafitima i zloupotrebljavan kao javni toalet ili mesto za snimanje neprimerenih muzičkih spotova. Bogosluženja su više puta bila zabranjivana ili opstruisana od strane vlasti, a sveštenstvo i vernici su u brojnim prilikama sprečavani da slobodno služe liturgiju, čak i na velike praznike - navodi se u saopštenju.
Eparhija podseća da su Hram Hrista Spasa i zemljište na kome se nalazi uredno upisani kao vlasništvo Srpske Pravoslavne Crkve u katastarskim i zemljišnim knjigama Kosova i Metohije.
- Ne postoji nijedna pravosnažna sudska odluka kojom bi se poništila imovinska prava Crkve, niti odluka koja bi hram proglasila nelegalnom građevinom. Naprotiv, postoje sudske odluke koje prepoznaju Srpsku pravoslavnu crkvu kao zakonitog korisnika ovog prostora do okončanja svih postupaka - ističe Eparhija u saopštenju.
U tom svetlu, tvrdnja da se hram nalazi "na tuđem zemljištu" opisuje se kao "neistinita i opasna", jer "služi moralnom opravdavanju poziva na rušenje i legitimiše ideju da se jednoj verskoj zajednici može uskratiti pravo na bogosluženje putem fizičkog uništenja njene svetinje".
Ko je Toma Gaši?
Toma Gaši je kosovsko-albanski advokat koji je već bio predmet disciplinskih postupaka zbog neetičkog ponašanja. Advokatska komora Kosova potvrdila je kaznu od 2.500 evra za Gašija, jer je šutirao prosjaka i kutiju u kojoj je držao novac. Prema odluci Komore, advokat Gaši je ozbiljno prekršio profesionalnu dužnost i ovlašćenja koja su mu data kao advokatu.
„Disciplinski kolegijum je rešenjem br.3-17/2021 od 24.11.2021. godine proglasio krivim Toma Gašija sa boravištem u Prištini, jer je 14.02.2020. godine na Trgu majke Tereze u Prištini preduzeo neetičke radnje kada je udario prosjaka i šutirao njegovu kutiju sa novcem. Tako je počinio tešku povredu dužnosti i ovlašćenja advokature iz člana 119. Statuta Advokatske komore Kosova“, navedeno je u odluci.
Ovaj događaj dodatno osvetljava javni profil Gašija i stavlja u kontekst njegov nedavni poziv na rušenje Hrama Hrista Spasa, koji Eparhija raško-prizrenska oštro osuđuje.
Poziv na rušenje nije izolovan slučaj
U saopštenju se dalje navodi da poziv gospodina Gašija nije izolovan slučaj, već deo šire atmosfere etničke netrpeljivosti u delu kosovske javnosti i medija.
- Tokom prethodnih godina pojedine javne ličnosti, uključujući istoričare i komentatore, javno su zagovarale rušenje hrama Hrista Spasa ili njegovu "prenamenu", predstavljajući ga kao 'nasilni' ili 'nelegitimni' objekat i osporavajući mu svojstvo bogoslužbenog prostora. Ovi ponovljeni javni pozivi bili su praćeni i ohrabrivani konkretnim napadima, skrnavljenjima i institucionalnim opstrukcijama - podseća se.
Eparhija takođe ističe nalaze izveštaja Udruženja novinara Kosova, uz podršku UN, o praćenju govora mržnje u medijskom prostoru Kosova i Metohije za period april–jun 2025. godine. Izveštaj dokumentuje da se etnički i verski obojena retorika redovno koristi za normalizaciju isključivih narativa, demonizaciju zajednica i predstavljanje pojedinih grupa kao prepreka "većinskim interesima". Iako direktni pozivi na nasilje nisu česti, emocionalno nabijen jezik i istorijske generalizacije imaju široko rasprostranjen uticaj na demokratski dijalog i društvenu koheziju.
Zahtev gospodina Gašija da osvećeni pravoslavni hram "mora biti srušen" označen je kao "školski primer isključive retorike". U saopštenju se ističe da ovakav govor šalje poruku da u Prištini, po toj logici, „nema mesta za vidljivi simbol postojanja srpske pravoslavne zajednice“, a samo postojanje hrama postaje "nepravda" koja bi trebalo da se „ispravi“ njegovim uklanjanjem. U postkonfliktnom kontekstu Kosova i Metohije, gde je od 1999. godine uništeno ili oštećeno više od 150 srpskih pravoslavnih crkava i manastira, ovakvi pozivi se ne mogu posmatrati kao bezazleni.
Wikipedia/Sonia Budini
Hram Hrista Spasa u Prištini
Hram mora biti zaštićen, apel Eparhije institucijama
Sa stanovišta međunarodnog prava, Eparhija naglašava da ovakve izjave krše osnovna ljudska prava, uključujući slobodu veroispovesti i zaštitu kulturnog nasleđa.
- Evropska konvencija o ljudskim pravima, Okvirna konvencija za zaštitu nacionalnih manjina i instrumenti UNESKO obavezuju političke vlasti da štite verske objekte i da ne tolerišu bilo kakvo podsticanje koje može dovesti do njihovog uništenja - navodi se.
Iako kosovski pravni okvir, uključujući Ombudsmana, Nezavisnu komisiju za medije, Savet za štampu i Kancelariju za dobro upravljanje, formalno postoji da bi sprečio govor mržnje i zaštitio ljudska prava, ponovljeni javni pozivi na rušenje pokazuju „koliko je jaz između normativnih obaveza i stvarne prakse dubok“.
Na kraju, Eparhija raško-prizrenska upućuje snažan apel institucijama na Kosovu, advokatskim udruženjima, organizacijama civilnog društva i međunarodnoj zajednici da se jasno i nedvosmisleno oglase.
- Ćutanje pred ovakvim izjavama bilo bi shvaćeno kao prećutno odobravanje i dodatno bi ugrozilo ne samo Hram Hrista Spasa već i sam princip da sve verske zajednice na Kosovu i Metohiji imaju pravo na jednaku zaštitu, poštovanje i bezbednost - zaključuje se u saopštenju.
Eparhija naglašava da Hram Hrista Spasa, kao uredno upisano vlasništvo i osvećeno bogoslužbeno mesto Srpske Pravoslavne Crkve, mora biti zaštićen od svakog pokušaja rušenja, a verske slobode sveštenstva i vernog naroda, kao i očuvanje celokupnog srpskog pravoslavnog nasleđa na Kosovu i Metohiji, moraju biti nedvosmisleno i delotvorno garantovani.
Eparhija raško-prizrenska podnela novu krivičnu prijavu protiv Nikole Džufke, Albanca koji godinama nasilno upada u pravoslavne hramove i pokušava da ih prisvoji za svoju organizaciju, dok SPC upozorava da kosovske institucije godinama ćute na njegove napade.
Na lokalitetu crkve Bogorodice Hvostanske, unutar zaštićene zone, održan je obred bez blagoslova Srpske pravoslavne crkve, uz poruke mržnje prema pravoslavnim Srbima.
Povodom navoda da Srpska pravoslavna crkva pregovara s kosovskim institucijama o pravnom statusu Crkve na Kosmetu, usledio je odlučan demanti uz razotkrivanje motiva plasiranja lažnih vesti.
Dok su svetinje padale i ljudi bežali sa Kosmeta, mati Fevronija je ostala, spašavala izbeglice, molila se neprestano i postala simbol vere, snage i majčinske ljubavi.
Tumačeći reči iz Prve poslanice apostola Petra, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava zašto gordost čoveka udaljava od blagodati, dok smirenje otvara put Božjoj milosti.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svete mučenike Prokla i Ilarija po starom kalendaru, dok se po novom kalendaru obeležava Uspenje svete Ane. Katolička crkva obeležava spomendan Svetog apostola Jakova, dok muslimani i Jevreji nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Kroz priču o tri monaha koji su doživeli istu sramotu, veliki pravoslavni učitelj pokazuje zašto se prava snaga čoveka vidi tek onda kada mu je naneta nepravda.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Porodica, sveštenstvo i verni narod oprostili su se od sina sveštenika Ostoje Kneževića, dok je mitropolit crnogorsko-primorski u besedi poručio da se bol nosi krstom Hristovim, a da se duša čistote sabira u večnom životu.
Na sahrani dvanaestogodišnjaka koji je tragično preminuo, mitropolit Dimitrije govorio o veri, večnom životu i susretu bez rastanka, dok su porodica i vernici u tišini slušali poruke utehe i nade.
Obnovljena, svojevrsni je kulturni centar Prizrena koji u rekonstruisanom i adaptiranom atrijumu okuplja malobrojne Srbe iz Prizrena i mnoge raseljene Prizrence na dan slave grada, kao i mnoge hodočasnike carskog Prizrena.
Obnovljena, svojevrsni je kulturni centar Prizrena koji u rekonstruisanom i adaptiranom atrijumu okuplja malobrojne Srbe iz Prizrena i mnoge raseljene Prizrence na dan slave grada, kao i mnoge hodočasnike carskog Prizrena.
Poziv na rušenje saborne crkve u Prištini izazvao je duboku zabrinutost među Srbima i svim onima koji veruju u očuvanje kulturnog nasleđa, dok Eparhija raško-prizrenska oštro osuđuje ovaj ekstremistički čin.
Mitropolit mileševski Atanasije služio je pomen Varnavi Rosiću u Pljevljima, ističući da je ovaj arhijerej i posle svoje smrti nastavio delo započeto za života.
Mitropolit nemački Grigorije, koji je u vreme dolaska monaha Makarija u Tvrdoš bio episkop zahumsko-hercegovački i primorski, uputio je reči sećanja povodom upokojenja dugogodišnjeg sabrata ove hercegovačke svetinje.
Otac Makarije je 2000. godine pristupio bratstvu drevne hercegovačke svetinje i više od dve i po decenije proveo u molitvi, poslušanju i tihom služenju Bogu, noseći sa verom dugo i teško životno iskušenje bolesti.
Policija sumnjiči 29-godišnjeg muškarca za krađu iz Sabornog hrama Svete Trojice, a pažnju javnosti privukao je snimak na kojem se vidi njegova navodna ravnodušnost dok zna da ga neko snima.
Istoričar Boris Stojkovski i osnivač fondacije Lazarica Aleksandar Avramov svedoče o tragovima pisanog nasleđa ostroškog čudotvorca u vatikanskim arhivima, dok pitanje njihove dostupnosti i dalje nema zvaničan odgovor.
Devojčica sa porodicom otkriva da se najlepši dar za veliki praznik svetih apostola Petra i Pavla ne krije u stvarima, već u ljubavi, dobroti i malim delima učinjenim od srca.
Veliki svetitelj našeg vremena objasnio je kako čovek može da sačuva čistotu duše i onda kada se susretne sa tuđom zavišću, nepravdom i lošim postupcima.
Priprema se od nekoliko skromnih namirnica, a zahvaljujući pečenju u rerni dobija blagu koricu i punoću ukusa koja podseća na trpezu pravoslavnih manastira.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
