Kosovsko-albanski advokat Toma Gaši tražio uklanjanje srpskog hrama, dok Crkva upozorava na direktan govor mržnje, istorijsku netrpeljivost i ugrožavanje svetinja u postkonfliktnom okruženju.
Eparhija raško-prizrenska reagovala je povodom javnog poziva kosovsko-albanskog advokata Tome Gašija da se sruši hram Hrista Spasa u Prištini, izražavajući „najdublju zabrinutost“ i snažno osuđujući takvu izjavu. U saopštenju se ocenjuje da ovakva izjava predstavlja „direktan poziv na uništavanje verskog objekta i, kao takva, teški oblik govora mržnje i podsticanja netrpeljivosti“ protiv Srpske pravoslavne crkve i njenog duhovnog i kulturnog nasleđa na Kosovu i Metohiji.
Javni poziv koji izaziva zabrinutost
Gospodin Gaši, kako navodi Eparhija raško-prizrenska, u svojoj objavi na Fejsbuku tvrdi da hram „mora biti srušen“, da se nalazi „na tuđem zemljištu“ i da je navodno podignut u vreme „okupacije“. Dodao je da je, po njegovom mišljenju, „nedopustivo što ta građevina stoji već dvadeset šest godina posle rata i sedamnaest godina nakon jednostranog proglašenja nezavisnosti“.
Hram Hrista Spasa, podseća se u saopštenju, je saborni hram Srpske pravoslavne crkve čija je gradnja započeta devedesetih godina prošlog veka, ali je prekinuta oružanim sukobom 1999. godine. Od tada, hram je postao jedan od najčešće napadanih verskih objekata u Evropi.
Wikipedia/Bdx
Hram Hrista Spasa u Prištini
- Neposredno nakon rata pokušano je njegovo rušenje eksplozivom, što, srećom, nije uspelo. Potom je hram u više navrata paljen, skrnavljen, ispisivan grafitima i zloupotrebljavan kao javni toalet ili mesto za snimanje neprimerenih muzičkih spotova. Bogosluženja su više puta bila zabranjivana ili opstruisana od strane vlasti, a sveštenstvo i vernici su u brojnim prilikama sprečavani da slobodno služe liturgiju, čak i na velike praznike - navodi se u saopštenju.
Eparhija podseća da su Hram Hrista Spasa i zemljište na kome se nalazi uredno upisani kao vlasništvo Srpske Pravoslavne Crkve u katastarskim i zemljišnim knjigama Kosova i Metohije.
- Ne postoji nijedna pravosnažna sudska odluka kojom bi se poništila imovinska prava Crkve, niti odluka koja bi hram proglasila nelegalnom građevinom. Naprotiv, postoje sudske odluke koje prepoznaju Srpsku pravoslavnu crkvu kao zakonitog korisnika ovog prostora do okončanja svih postupaka - ističe Eparhija u saopštenju.
U tom svetlu, tvrdnja da se hram nalazi "na tuđem zemljištu" opisuje se kao "neistinita i opasna", jer "služi moralnom opravdavanju poziva na rušenje i legitimiše ideju da se jednoj verskoj zajednici može uskratiti pravo na bogosluženje putem fizičkog uništenja njene svetinje".
Ko je Toma Gaši?
Toma Gaši je kosovsko-albanski advokat koji je već bio predmet disciplinskih postupaka zbog neetičkog ponašanja. Advokatska komora Kosova potvrdila je kaznu od 2.500 evra za Gašija, jer je šutirao prosjaka i kutiju u kojoj je držao novac. Prema odluci Komore, advokat Gaši je ozbiljno prekršio profesionalnu dužnost i ovlašćenja koja su mu data kao advokatu.
„Disciplinski kolegijum je rešenjem br.3-17/2021 od 24.11.2021. godine proglasio krivim Toma Gašija sa boravištem u Prištini, jer je 14.02.2020. godine na Trgu majke Tereze u Prištini preduzeo neetičke radnje kada je udario prosjaka i šutirao njegovu kutiju sa novcem. Tako je počinio tešku povredu dužnosti i ovlašćenja advokature iz člana 119. Statuta Advokatske komore Kosova“, navedeno je u odluci.
Ovaj događaj dodatno osvetljava javni profil Gašija i stavlja u kontekst njegov nedavni poziv na rušenje Hrama Hrista Spasa, koji Eparhija raško-prizrenska oštro osuđuje.
Poziv na rušenje nije izolovan slučaj
U saopštenju se dalje navodi da poziv gospodina Gašija nije izolovan slučaj, već deo šire atmosfere etničke netrpeljivosti u delu kosovske javnosti i medija.
- Tokom prethodnih godina pojedine javne ličnosti, uključujući istoričare i komentatore, javno su zagovarale rušenje hrama Hrista Spasa ili njegovu "prenamenu", predstavljajući ga kao 'nasilni' ili 'nelegitimni' objekat i osporavajući mu svojstvo bogoslužbenog prostora. Ovi ponovljeni javni pozivi bili su praćeni i ohrabrivani konkretnim napadima, skrnavljenjima i institucionalnim opstrukcijama - podseća se.
Eparhija takođe ističe nalaze izveštaja Udruženja novinara Kosova, uz podršku UN, o praćenju govora mržnje u medijskom prostoru Kosova i Metohije za period april–jun 2025. godine. Izveštaj dokumentuje da se etnički i verski obojena retorika redovno koristi za normalizaciju isključivih narativa, demonizaciju zajednica i predstavljanje pojedinih grupa kao prepreka "većinskim interesima". Iako direktni pozivi na nasilje nisu česti, emocionalno nabijen jezik i istorijske generalizacije imaju široko rasprostranjen uticaj na demokratski dijalog i društvenu koheziju.
Zahtev gospodina Gašija da osvećeni pravoslavni hram "mora biti srušen" označen je kao "školski primer isključive retorike". U saopštenju se ističe da ovakav govor šalje poruku da u Prištini, po toj logici, „nema mesta za vidljivi simbol postojanja srpske pravoslavne zajednice“, a samo postojanje hrama postaje "nepravda" koja bi trebalo da se „ispravi“ njegovim uklanjanjem. U postkonfliktnom kontekstu Kosova i Metohije, gde je od 1999. godine uništeno ili oštećeno više od 150 srpskih pravoslavnih crkava i manastira, ovakvi pozivi se ne mogu posmatrati kao bezazleni.
Wikipedia/Sonia Budini
Hram Hrista Spasa u Prištini
Hram mora biti zaštićen, apel Eparhije institucijama
Sa stanovišta međunarodnog prava, Eparhija naglašava da ovakve izjave krše osnovna ljudska prava, uključujući slobodu veroispovesti i zaštitu kulturnog nasleđa.
- Evropska konvencija o ljudskim pravima, Okvirna konvencija za zaštitu nacionalnih manjina i instrumenti UNESKO obavezuju političke vlasti da štite verske objekte i da ne tolerišu bilo kakvo podsticanje koje može dovesti do njihovog uništenja - navodi se.
Iako kosovski pravni okvir, uključujući Ombudsmana, Nezavisnu komisiju za medije, Savet za štampu i Kancelariju za dobro upravljanje, formalno postoji da bi sprečio govor mržnje i zaštitio ljudska prava, ponovljeni javni pozivi na rušenje pokazuju „koliko je jaz između normativnih obaveza i stvarne prakse dubok“.
Na kraju, Eparhija raško-prizrenska upućuje snažan apel institucijama na Kosovu, advokatskim udruženjima, organizacijama civilnog društva i međunarodnoj zajednici da se jasno i nedvosmisleno oglase.
- Ćutanje pred ovakvim izjavama bilo bi shvaćeno kao prećutno odobravanje i dodatno bi ugrozilo ne samo Hram Hrista Spasa već i sam princip da sve verske zajednice na Kosovu i Metohiji imaju pravo na jednaku zaštitu, poštovanje i bezbednost - zaključuje se u saopštenju.
Eparhija naglašava da Hram Hrista Spasa, kao uredno upisano vlasništvo i osvećeno bogoslužbeno mesto Srpske Pravoslavne Crkve, mora biti zaštićen od svakog pokušaja rušenja, a verske slobode sveštenstva i vernog naroda, kao i očuvanje celokupnog srpskog pravoslavnog nasleđa na Kosovu i Metohiji, moraju biti nedvosmisleno i delotvorno garantovani.
Eparhija raško-prizrenska podnela novu krivičnu prijavu protiv Nikole Džufke, Albanca koji godinama nasilno upada u pravoslavne hramove i pokušava da ih prisvoji za svoju organizaciju, dok SPC upozorava da kosovske institucije godinama ćute na njegove napade.
Na lokalitetu crkve Bogorodice Hvostanske, unutar zaštićene zone, održan je obred bez blagoslova Srpske pravoslavne crkve, uz poruke mržnje prema pravoslavnim Srbima.
Povodom navoda da Srpska pravoslavna crkva pregovara s kosovskim institucijama o pravnom statusu Crkve na Kosmetu, usledio je odlučan demanti uz razotkrivanje motiva plasiranja lažnih vesti.
Dok su svetinje padale i ljudi bežali sa Kosmeta, mati Fevronija je ostala, spašavala izbeglice, molila se neprestano i postala simbol vere, snage i majčinske ljubavi.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog Vasilija Ispovednika po starom i Svetog apostola Marka po novom kalendaru. Katolici obeležavaju praznik Svetog apostola Marka, dok Jevreji i muslimani nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Jedan od najvećih grčkih pravoslavnih duhovnika 20. veka objasnio je zašto se prava bitka ne vodi pred ljudima, već u unutrašnjem izboru između gordosti i skromnosti.
Protojerej Srpske pravoslavne crkve poznat kao Father Vlad, iz sopstvene borbe stvorio je program za roditelje koji se suočavaju sa dijagnozama, iscrpljenošću i strahom, nudeći im oslonac kada deluje da izlaza nema.
Marko Princ, član parohije napadnutog Sabornog hrama, tvrdi da se iza razbijenog vitraža ne krije samo nasilje na ulici, već i nevidljivi sukob koji deli ljude, gradove i vere i koji, kako kaže, ima svoju jasnu duhovnu logiku.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Obnovljena, svojevrsni je kulturni centar Prizrena koji u rekonstruisanom i adaptiranom atrijumu okuplja malobrojne Srbe iz Prizrena i mnoge raseljene Prizrence na dan slave grada, kao i mnoge hodočasnike carskog Prizrena.
Obnovljena, svojevrsni je kulturni centar Prizrena koji u rekonstruisanom i adaptiranom atrijumu okuplja malobrojne Srbe iz Prizrena i mnoge raseljene Prizrence na dan slave grada, kao i mnoge hodočasnike carskog Prizrena.
Poziv na rušenje saborne crkve u Prištini izazvao je duboku zabrinutost među Srbima i svim onima koji veruju u očuvanje kulturnog nasleđa, dok Eparhija raško-prizrenska oštro osuđuje ovaj ekstremistički čin.
Bogosluženje mitropolit crnogorsko-primorskog u Baru još jednom je potvrdilo snagu zajedničke molitve, značaj pokloništva i trajno mesto ovog svetitelja u životu pravoslavnih vernika
U prisustvu predstavnika Srbije i Ambasade Rusije, kao i arhijereja Srpske pravoslavne crkve, svečanost u Novom Sadu prerastao je diplomatski protokol i dobio snažnu duhovnu i simboličku dimenziju kroz poruke o veri i jedinstvu.
U Starom Generalštabu obeležen Dan Vojske Srbije uz poruke o državnosti, tradiciji i nasleđu Drugog srpskog ustanka, uz prisustvo državnih i verskih i velikodostojnika.
Eparhija zagrebačko-ljubljanska ne ostavlja prostor za relativizaciju – traži odgovornost, upozorava na posledice i ukazuje da je pogođeno nešto mnogo dublje od same svetinje
Eparhija zagrebačko-ljubljanska ne ostavlja prostor za relativizaciju – traži odgovornost, upozorava na posledice i ukazuje da je pogođeno nešto mnogo dublje od same svetinje
Dobrun kod Višegrada krije priču o monasima, carevima, razaranjima i obnovama koje prkose vremenu, mesto gde se slojevi istorije ne čitaju, nego osećaju pod nogama i u tišini zidova.
U razgovoru koji nadilazi uobičajene novinarske priče, otac Dimitrije govori o smislu praznovanja, o radosti koja ne prolazi i o tome zašto se Vaskrs ne objašnjava, već prepoznaje u životu, odnosima i svakodnevnim susretima vernika.
Nije svako davanje blagosloveno - svete knjige otkrivaju u kojim trenucima podrška može da oslabi čoveka, produbi probleme ili udalji od odgovornosti i zašto je razboritost jednako važna kao i dobra namera
Crkva svetog Marka u Užicu otkriva slojeve prošlosti - od izgubljene brvnare i burnih istorijskih preokreta, do neobičnog zvonika, vrednih ikona i živog liturgijskog života koji traje bez prekida.
Od osnovnih sastojaka bez jaja i mleka, ova posna pogača spaja karamelizovani luk i kim u mekano, mirisno testo koje je jednostavno za pripremu, a dovoljno posebno da se pamti i u danima posta na ulju.
