Kosovsko-albanski advokat Toma Gaši tražio uklanjanje srpskog hrama, dok Crkva upozorava na direktan govor mržnje, istorijsku netrpeljivost i ugrožavanje svetinja u postkonfliktnom okruženju.
Eparhija raško-prizrenska reagovala je povodom javnog poziva kosovsko-albanskog advokata Tome Gašija da se sruši hram Hrista Spasa u Prištini, izražavajući „najdublju zabrinutost“ i snažno osuđujući takvu izjavu. U saopštenju se ocenjuje da ovakva izjava predstavlja „direktan poziv na uništavanje verskog objekta i, kao takva, teški oblik govora mržnje i podsticanja netrpeljivosti“ protiv Srpske pravoslavne crkve i njenog duhovnog i kulturnog nasleđa na Kosovu i Metohiji.
Javni poziv koji izaziva zabrinutost
Gospodin Gaši, kako navodi Eparhija raško-prizrenska, u svojoj objavi na Fejsbuku tvrdi da hram „mora biti srušen“, da se nalazi „na tuđem zemljištu“ i da je navodno podignut u vreme „okupacije“. Dodao je da je, po njegovom mišljenju, „nedopustivo što ta građevina stoji već dvadeset šest godina posle rata i sedamnaest godina nakon jednostranog proglašenja nezavisnosti“.
Hram Hrista Spasa, podseća se u saopštenju, je saborni hram Srpske pravoslavne crkve čija je gradnja započeta devedesetih godina prošlog veka, ali je prekinuta oružanim sukobom 1999. godine. Od tada, hram je postao jedan od najčešće napadanih verskih objekata u Evropi.
Wikipedia/Bdx
Hram Hrista Spasa u Prištini
- Neposredno nakon rata pokušano je njegovo rušenje eksplozivom, što, srećom, nije uspelo. Potom je hram u više navrata paljen, skrnavljen, ispisivan grafitima i zloupotrebljavan kao javni toalet ili mesto za snimanje neprimerenih muzičkih spotova. Bogosluženja su više puta bila zabranjivana ili opstruisana od strane vlasti, a sveštenstvo i vernici su u brojnim prilikama sprečavani da slobodno služe liturgiju, čak i na velike praznike - navodi se u saopštenju.
Eparhija podseća da su Hram Hrista Spasa i zemljište na kome se nalazi uredno upisani kao vlasništvo Srpske Pravoslavne Crkve u katastarskim i zemljišnim knjigama Kosova i Metohije.
- Ne postoji nijedna pravosnažna sudska odluka kojom bi se poništila imovinska prava Crkve, niti odluka koja bi hram proglasila nelegalnom građevinom. Naprotiv, postoje sudske odluke koje prepoznaju Srpsku pravoslavnu crkvu kao zakonitog korisnika ovog prostora do okončanja svih postupaka - ističe Eparhija u saopštenju.
U tom svetlu, tvrdnja da se hram nalazi "na tuđem zemljištu" opisuje se kao "neistinita i opasna", jer "služi moralnom opravdavanju poziva na rušenje i legitimiše ideju da se jednoj verskoj zajednici može uskratiti pravo na bogosluženje putem fizičkog uništenja njene svetinje".
Ko je Toma Gaši?
Toma Gaši je kosovsko-albanski advokat koji je već bio predmet disciplinskih postupaka zbog neetičkog ponašanja. Advokatska komora Kosova potvrdila je kaznu od 2.500 evra za Gašija, jer je šutirao prosjaka i kutiju u kojoj je držao novac. Prema odluci Komore, advokat Gaši je ozbiljno prekršio profesionalnu dužnost i ovlašćenja koja su mu data kao advokatu.
„Disciplinski kolegijum je rešenjem br.3-17/2021 od 24.11.2021. godine proglasio krivim Toma Gašija sa boravištem u Prištini, jer je 14.02.2020. godine na Trgu majke Tereze u Prištini preduzeo neetičke radnje kada je udario prosjaka i šutirao njegovu kutiju sa novcem. Tako je počinio tešku povredu dužnosti i ovlašćenja advokature iz člana 119. Statuta Advokatske komore Kosova“, navedeno je u odluci.
Ovaj događaj dodatno osvetljava javni profil Gašija i stavlja u kontekst njegov nedavni poziv na rušenje Hrama Hrista Spasa, koji Eparhija raško-prizrenska oštro osuđuje.
Poziv na rušenje nije izolovan slučaj
U saopštenju se dalje navodi da poziv gospodina Gašija nije izolovan slučaj, već deo šire atmosfere etničke netrpeljivosti u delu kosovske javnosti i medija.
- Tokom prethodnih godina pojedine javne ličnosti, uključujući istoričare i komentatore, javno su zagovarale rušenje hrama Hrista Spasa ili njegovu "prenamenu", predstavljajući ga kao 'nasilni' ili 'nelegitimni' objekat i osporavajući mu svojstvo bogoslužbenog prostora. Ovi ponovljeni javni pozivi bili su praćeni i ohrabrivani konkretnim napadima, skrnavljenjima i institucionalnim opstrukcijama - podseća se.
Eparhija takođe ističe nalaze izveštaja Udruženja novinara Kosova, uz podršku UN, o praćenju govora mržnje u medijskom prostoru Kosova i Metohije za period april–jun 2025. godine. Izveštaj dokumentuje da se etnički i verski obojena retorika redovno koristi za normalizaciju isključivih narativa, demonizaciju zajednica i predstavljanje pojedinih grupa kao prepreka "većinskim interesima". Iako direktni pozivi na nasilje nisu česti, emocionalno nabijen jezik i istorijske generalizacije imaju široko rasprostranjen uticaj na demokratski dijalog i društvenu koheziju.
Zahtev gospodina Gašija da osvećeni pravoslavni hram "mora biti srušen" označen je kao "školski primer isključive retorike". U saopštenju se ističe da ovakav govor šalje poruku da u Prištini, po toj logici, „nema mesta za vidljivi simbol postojanja srpske pravoslavne zajednice“, a samo postojanje hrama postaje "nepravda" koja bi trebalo da se „ispravi“ njegovim uklanjanjem. U postkonfliktnom kontekstu Kosova i Metohije, gde je od 1999. godine uništeno ili oštećeno više od 150 srpskih pravoslavnih crkava i manastira, ovakvi pozivi se ne mogu posmatrati kao bezazleni.
Wikipedia/Sonia Budini
Hram Hrista Spasa u Prištini
Hram mora biti zaštićen, apel Eparhije institucijama
Sa stanovišta međunarodnog prava, Eparhija naglašava da ovakve izjave krše osnovna ljudska prava, uključujući slobodu veroispovesti i zaštitu kulturnog nasleđa.
- Evropska konvencija o ljudskim pravima, Okvirna konvencija za zaštitu nacionalnih manjina i instrumenti UNESKO obavezuju političke vlasti da štite verske objekte i da ne tolerišu bilo kakvo podsticanje koje može dovesti do njihovog uništenja - navodi se.
Iako kosovski pravni okvir, uključujući Ombudsmana, Nezavisnu komisiju za medije, Savet za štampu i Kancelariju za dobro upravljanje, formalno postoji da bi sprečio govor mržnje i zaštitio ljudska prava, ponovljeni javni pozivi na rušenje pokazuju „koliko je jaz između normativnih obaveza i stvarne prakse dubok“.
Na kraju, Eparhija raško-prizrenska upućuje snažan apel institucijama na Kosovu, advokatskim udruženjima, organizacijama civilnog društva i međunarodnoj zajednici da se jasno i nedvosmisleno oglase.
- Ćutanje pred ovakvim izjavama bilo bi shvaćeno kao prećutno odobravanje i dodatno bi ugrozilo ne samo Hram Hrista Spasa već i sam princip da sve verske zajednice na Kosovu i Metohiji imaju pravo na jednaku zaštitu, poštovanje i bezbednost - zaključuje se u saopštenju.
Eparhija naglašava da Hram Hrista Spasa, kao uredno upisano vlasništvo i osvećeno bogoslužbeno mesto Srpske Pravoslavne Crkve, mora biti zaštićen od svakog pokušaja rušenja, a verske slobode sveštenstva i vernog naroda, kao i očuvanje celokupnog srpskog pravoslavnog nasleđa na Kosovu i Metohiji, moraju biti nedvosmisleno i delotvorno garantovani.
Eparhija raško-prizrenska podnela novu krivičnu prijavu protiv Nikole Džufke, Albanca koji godinama nasilno upada u pravoslavne hramove i pokušava da ih prisvoji za svoju organizaciju, dok SPC upozorava da kosovske institucije godinama ćute na njegove napade.
Na lokalitetu crkve Bogorodice Hvostanske, unutar zaštićene zone, održan je obred bez blagoslova Srpske pravoslavne crkve, uz poruke mržnje prema pravoslavnim Srbima.
Povodom navoda da Srpska pravoslavna crkva pregovara s kosovskim institucijama o pravnom statusu Crkve na Kosmetu, usledio je odlučan demanti uz razotkrivanje motiva plasiranja lažnih vesti.
Dok su svetinje padale i ljudi bežali sa Kosmeta, mati Fevronija je ostala, spašavala izbeglice, molila se neprestano i postala simbol vere, snage i majčinske ljubavi.
Kosovsko-albanski advokat Toma Gaši tražio uklanjanje srpskog hrama, dok Crkva upozorava na direktan govor mržnje, istorijsku netrpeljivost i ugrožavanje svetinja u postkonfliktnom okruženju.
Monah otkriva recept iz svog „Svetogorskog kuvara“ – jednostavan, aromatičan hleb s maslinama i paprikom, koji od običnog obroka pravi malu meditaciju u vašoj kuhinji i unosi duh Hilandara u dom.
Sve više vernika priznaje da im se molitva pretvorila u praznu naviku, ali pouka starca sa Atosa pokazuje da problem nije u rečima, već u odnosu koji gradimo sa Bogorodicom i Bogom.
Dan sećanja kada je trogodišnja Marija dovedena pred lice Gospodnje Crkva čuva kao jedan od ključnih trenutaka duhovne istorije – praznik koji vernike poziva na Liturgiju, pričešće i unutrašnje sabiranje.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
Nekada nezaobilazna na prazničnim trpezama, ova poslastica se pravila sa strpljenjem i ljubavlju — donosimo autentičan recept koji će vaš dom ispuniti toplinom i mirisom svečanosti.
Obnovljena, svojevrsni je kulturni centar Prizrena koji u rekonstruisanom i adaptiranom atrijumu okuplja malobrojne Srbe iz Prizrena i mnoge raseljene Prizrence na dan slave grada, kao i mnoge hodočasnike carskog Prizrena.
Obnovljena, svojevrsni je kulturni centar Prizrena koji u rekonstruisanom i adaptiranom atrijumu okuplja malobrojne Srbe iz Prizrena i mnoge raseljene Prizrence na dan slave grada, kao i mnoge hodočasnike carskog Prizrena.
Poziv na rušenje saborne crkve u Prištini izazvao je duboku zabrinutost među Srbima i svim onima koji veruju u očuvanje kulturnog nasleđa, dok Eparhija raško-prizrenska oštro osuđuje ovaj ekstremistički čin.
Svečanom akademijom u Domu kulture, uz besede mitropolita Atanasija i umetnički program, u Prijepolju je obeleženo 850 godina od rođenja prvog srpskog arhiepiskopa.
U prvu nedelju Božićnog posta, Hram Svetog Save bio je ispunjen vernicima koji su se kroz liturgiju i besedu poglavara Srpske pravoslavne crkve podsetili na najveću hrišćansku vrlinu.
U oproštajnom obraćanju, episkop švajcarski deli lične trenutke poslednjih dana svoje majke, zahvalnost za molitve i poruku o duhovnoj svetlosti koja prati odlazak iz ovog života u večnost.
Na manastirskom imanju, nakon požara i decenija bez uzgoja, bratstvo uz pomoć svetogorskih monaha i molitvu igumana Metodija obnavlja poljoprivrednu tradiciju, dajući novi život ekonomiji i duhovnom životu manastira.
U manastiru Mrkonjići, samo nekoliko metara od ulaza u hram, stoji košćela stara više od četiri veka - mesto gde se susreću vera, predanje i čudo prirode.
Od prenosa posmrtnih ostataka pesnika iz Amerike do današnje uloge hrama na Crkvini kao duhovnog i kulturnog središta – priča o svetinji koja je postala znak prepoznavanja Trebinja.
U najvećoj medicinskoj ustanovi u zemlji proslavljena je krsna slava, a priča o hramu koji je preživeo rat, zaborav i preobražaj u mrtvačnicu otkriva koliko je ovo mesto važno za bolesnike, lekare i grad.
