- U potpunosti podržavam saopštenje Eparhije raško-prizrenske i uzdižem svoj glas u odbranu svetinja, istine i časti našeg naroda. Sa bolom, ali i sa odlučnošću, posmatram pokušaje da se ono što je sveto - porekne, izbriše i ponizi - naveo je FIlip Karađorđević.
Shutterstock/Yu Xichao
Crkva Hrista Spasitelja u Prištini
On se u saopštenju posebno osvrnuo na nameru da se sruši Hram Hrista Spasitelja u Prištini, nazivajući to "ne samo bezumnom provokacijom", već i "udarom na samu dušu jednog naroda, na vekove molitve, patnje i postojanja".
- Onaj ko dira u hramove, dira u temelje našeg bića - istakao je FIlip Karađorđević, podsetivši na reči svog pradede, kralja Aleksandra Ujedinitelja koji je govorio da "Kosovo nije pitanje trenutka, već pitanje večnosti".
Filip Karađorđević je naglasio da AP Kosovo i Metohija nisu samo geografski pojam, već ognjište duha srpskog naroda.
- To je mesto gde je kamen postao svedok Boga i čoveka. Skvrnavljenje svetinja, negiranje istorijskog prisustva Srba i revizionizam koji preti da od žrtve napravi zločinca, predstavljaju opasnost koja se ne sme ignorisati - naveo je.
Tanjug/Jadranka Ilić
Filip Karađorđević
Pozvao je sve slobodoljubive ljude da stanu u zaštitu ovih svetinja, ne samo kao nacionalnih simbola, već kao dela svetske baštine.
- Naša vera je tiha, ali nepobediva. Naše trajanje nije pitanje moći, već smisla - zaključio je princ Filip i poručio da "istoriju ne pišu oni koji urlaju u studijima, već oni koji podižu hramove i čuvaju ih".
Eparhija raško-prizrenska Srpske pravoslavne crkve saopštila je da skandalozna i opasna tvrdnja profesora Jusufa Budžovija da je nezavršenu Crkvu Hrista Spasitelja u centru Prištine trebalo srušiti odmah nakon rata, nije samo provokacija, već otvoren poziv na uništavanje verskih objekata i očigledan oblik govora mržnje, koji mora biti nedvosmisleno osuđen od svih koji cene mir i versku slobodu.
Eparhija je u saopštenju izrazila duboku zabrinutost i snažan protest povodom zapaljivih i krajnje neodgovornih izjava profesora Jusufa Budžovija i Envera Redže na TV "Koha", koje su potom objavljene na portalu „Koha“ 19. marta, prenosi Tanjug.
U zaštićenoj zoni nadomak Prizrena izvedeni su nelegalni građevinski radovi koji prete opstanku isposnice. Stručnjaci su na terenu procenili razmere štete, dok monasi Visokih Dečana s tugom posmatraju kako vekovno duhovno utočište trpi posledice nesavesnih zahvata.
Danas se navršava 21 godina od kada je iz AP Kosovo i Metohija u rušilačkim napadima albanskih ekstremista proterano 4.012 Srba, a većina njih se do danas nije vratila u svoje domove.
Juče je navršena 21 godina od kada je iz AP Kosovo i Metohija u rušilačkim napadima albanskih ekstremista proterano 4.012 Srba, a većina njih se do danas nije vratila u svoje domove.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog mučenika Trifuna po starom i Svetog Avksentija po novom kalendaru. Katolici proslavljaju Svetog Valentina, dok u judaizmu i islamu danas nema velikog verskog praznika
Otkrijte kako se priprema autentično koljivo iz ćelije Presvete Bogorodice Axion Esti, sa sastojcima koji simbolizuju Vaskrsenje, Carstvo nebesko i večni život.
Sveštenik Predrag Šćepanović otkriva kako Zadušnice nisu samo običaj, već trenutak u kojem ljubav prema upokojenima i vera dobijaju oblik kroz molitvu, svetlost sveće i simboliku koljiva.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Obnovljena, svojevrsni je kulturni centar Prizrena koji u rekonstruisanom i adaptiranom atrijumu okuplja malobrojne Srbe iz Prizrena i mnoge raseljene Prizrence na dan slave grada, kao i mnoge hodočasnike carskog Prizrena.
Obnovljena, svojevrsni je kulturni centar Prizrena koji u rekonstruisanom i adaptiranom atrijumu okuplja malobrojne Srbe iz Prizrena i mnoge raseljene Prizrence na dan slave grada, kao i mnoge hodočasnike carskog Prizrena.
Porušeni spomenici kod Obilića nisu samo vandalski čin, već upozorenje koje uznemirava čitavu zajednicu i otvara pitanje dokle traje bezbednost onih koji su sahranjeni, ali i onih koji su ostali.
Sveštenik Predrag Šćepanović otkriva kako Zadušnice nisu samo običaj, već trenutak u kojem ljubav prema upokojenima i vera dobijaju oblik kroz molitvu, svetlost sveće i simboliku koljiva.
Gotovo da nema vernika koji, ulazeći u crkvu, najpre ne priđe mestu za sveće – bilo da se moli za zdravlje svojih bližnjih ili za pokoj duša upokojenih.
Nakon liturgije koju je služio mitropolit šumadijski Jovan, sveštenici iz tri namesništva i profesori Pravoslavnog bogoslovskog fakulteta otvorili su razgovor o izazovima crkvenog života koji se ne vide sa ambona.
