- U potpunosti podržavam saopštenje Eparhije raško-prizrenske i uzdižem svoj glas u odbranu svetinja, istine i časti našeg naroda. Sa bolom, ali i sa odlučnošću, posmatram pokušaje da se ono što je sveto - porekne, izbriše i ponizi - naveo je FIlip Karađorđević.
Shutterstock/Yu Xichao
Crkva Hrista Spasitelja u Prištini
On se u saopštenju posebno osvrnuo na nameru da se sruši Hram Hrista Spasitelja u Prištini, nazivajući to "ne samo bezumnom provokacijom", već i "udarom na samu dušu jednog naroda, na vekove molitve, patnje i postojanja".
- Onaj ko dira u hramove, dira u temelje našeg bića - istakao je FIlip Karađorđević, podsetivši na reči svog pradede, kralja Aleksandra Ujedinitelja koji je govorio da "Kosovo nije pitanje trenutka, već pitanje večnosti".
Filip Karađorđević je naglasio da AP Kosovo i Metohija nisu samo geografski pojam, već ognjište duha srpskog naroda.
- To je mesto gde je kamen postao svedok Boga i čoveka. Skvrnavljenje svetinja, negiranje istorijskog prisustva Srba i revizionizam koji preti da od žrtve napravi zločinca, predstavljaju opasnost koja se ne sme ignorisati - naveo je.
Tanjug/Jadranka Ilić
Filip Karađorđević
Pozvao je sve slobodoljubive ljude da stanu u zaštitu ovih svetinja, ne samo kao nacionalnih simbola, već kao dela svetske baštine.
- Naša vera je tiha, ali nepobediva. Naše trajanje nije pitanje moći, već smisla - zaključio je princ Filip i poručio da "istoriju ne pišu oni koji urlaju u studijima, već oni koji podižu hramove i čuvaju ih".
Eparhija raško-prizrenska Srpske pravoslavne crkve saopštila je da skandalozna i opasna tvrdnja profesora Jusufa Budžovija da je nezavršenu Crkvu Hrista Spasitelja u centru Prištine trebalo srušiti odmah nakon rata, nije samo provokacija, već otvoren poziv na uništavanje verskih objekata i očigledan oblik govora mržnje, koji mora biti nedvosmisleno osuđen od svih koji cene mir i versku slobodu.
Eparhija je u saopštenju izrazila duboku zabrinutost i snažan protest povodom zapaljivih i krajnje neodgovornih izjava profesora Jusufa Budžovija i Envera Redže na TV "Koha", koje su potom objavljene na portalu „Koha“ 19. marta, prenosi Tanjug.
U zaštićenoj zoni nadomak Prizrena izvedeni su nelegalni građevinski radovi koji prete opstanku isposnice. Stručnjaci su na terenu procenili razmere štete, dok monasi Visokih Dečana s tugom posmatraju kako vekovno duhovno utočište trpi posledice nesavesnih zahvata.
Danas se navršava 21 godina od kada je iz AP Kosovo i Metohija u rušilačkim napadima albanskih ekstremista proterano 4.012 Srba, a većina njih se do danas nije vratila u svoje domove.
Juče je navršena 21 godina od kada je iz AP Kosovo i Metohija u rušilačkim napadima albanskih ekstremista proterano 4.012 Srba, a većina njih se do danas nije vratila u svoje domove.
Kroz svetu tajnu ispovesti, razgovore, savete o molitvi i postu, duhovnik bi trebalo da pomogne čoveku da prepozna sopstvene slabosti, pobedi greh i napreduje u hrišćanskom životu.
U besedi za nedelju 18. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava šta apostol Filip nije mogao da vidi i zašto telesne oči nisu dovoljne da čovek prepozna Božije prisustvo.
Obnovljena, svojevrsni je kulturni centar Prizrena koji u rekonstruisanom i adaptiranom atrijumu okuplja malobrojne Srbe iz Prizrena i mnoge raseljene Prizrence na dan slave grada, kao i mnoge hodočasnike carskog Prizrena.
Obnovljena, svojevrsni je kulturni centar Prizrena koji u rekonstruisanom i adaptiranom atrijumu okuplja malobrojne Srbe iz Prizrena i mnoge raseljene Prizrence na dan slave grada, kao i mnoge hodočasnike carskog Prizrena.
Kosovsko-albanski advokat Toma Gaši tražio uklanjanje srpskog hrama, dok Crkva upozorava na direktan govor mržnje, istorijsku netrpeljivost i ugrožavanje svetinja u postkonfliktnom okruženju.
Poziv na rušenje saborne crkve u Prištini izazvao je duboku zabrinutost među Srbima i svim onima koji veruju u očuvanje kulturnog nasleđa, dok Eparhija raško-prizrenska oštro osuđuje ovaj ekstremistički čin.
Kroz svetu tajnu ispovesti, razgovore, savete o molitvi i postu, duhovnik bi trebalo da pomogne čoveku da prepozna sopstvene slabosti, pobedi greh i napreduje u hrišćanskom životu.
U besedi za nedelju 18. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava šta apostol Filip nije mogao da vidi i zašto telesne oči nisu dovoljne da čovek prepozna Božije prisustvo.
Na Belom kamenu iznad metohijske ravnice čuva se priča o srednjovekovnom čudu, starim rukopisima koji su stigli do Sankt Peterburga, ikonama iz različitih epoha i monahinjama koje danas čuvaju ovu svetinju.
Posle razaranja 2004. godine, u Prizren su se vratili učenici, nastava i crkveno pojanje, a obnovljeni kompleks danas ponovo služi svojoj prvobitnoj nameni.
Poslednji ispraćaj Maise i Meri Daoud okupio je porodicu, prijatelje i vernike u Hramu Svetog Porfirija u Gazi, dok je Jerusalimska patrijaršija uputila molitvu za pokoj njihovih duša i utehu najbližima.
Jedan od Sedamdesetorice nije pred rimskom vlašću branio samo sebe, već je sastavio odbranu hrišćanske vere i zatražio da se vernici ne gone bez stvarne krivice.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
