Danka Vesković napustila je daleku Angolu i vratila se u rodno selo sa sinom Makišom, a njihova sudbina dirnula je čitavu Srbiju – evo kako je dečak primio pravoslavlje u crkvi u Koštunićima!
Postoje ljubavi koje nadilaze granice i razlike, koje prkose vremenu i prostoru, ali postoje i one koje, uprkos iskrenoj želji i trudu, ne mogu da izdrže teret sveta u kojem su nikle. A kada se putevi razdvoje, ne ostaje samo žal za prošlošću, već snaga da se iz nje izrodi nova budućnost, osvetljena verom i nadom.
U potrazi za poslom, Danka Vesković iz sela Koštunići na Suvoboru otišla je kao mlada devojka u daleku Angolu, u njegov glavni grad Luandu. Tamo je provela nekoliko godina, radeći i gradeći novi život daleko od svog rodnog kraja.
RINA
Maleni Makiš pred primanje Svete tajne krštenja i miropomazanja
U tom nepoznatom svetu, među ljudima drugačijih običaja i jezika, pronašla je čoveka za koga je verovala da će joj biti sudbina. Ljubav ih je spojila, rodio im se sin, ali su razlike koje su ih od početka činile posebnima vremenom postale nepremostive. Nakon pokušaja da izgrade zajednički dom, putevi su im se ipak razišli.
Noseći u srcu i uspomene i rane, Danka je donela odluku da se sa sinom Makišom vrati u Srbiju. Znala je da njen sin treba da odrasta uz toplinu porodičnog doma, okružen ljubavlju i tradicijom njenih predaka. Tako je Makiš, rođen u Africi, postao prvi tamnoputi Ravnogorac koji je kršten i primio pravoslavlje u crkvi u Koštunićima.
RINA
Makiš u naručju svog kuma Miloja Ćurića
- Koliko god u životu imali padova, jaki smo onoliko koliko smo puta ustali i nastavili podignute glave. Makiš je moja najveća sreća i pobeda. Rešila sam da sa svojim sinom napustim Luandu i vratim se u Srbiju kako bismo nas dvoje počeli neki bolji, lepši i mirniji život iznova. Ta odluka nije doneta lako, ali želela sam da on odrasta u našoj zemlji i da ja budem sa svojom najbližom porodicom. Odlučili smo da ga krstimo na najveći hrišćanski praznik Vaskrs, pa je moj Makiš pravoslavac - kazala je Danka, prenosi Rina.
Krštenje se dogodilo pre dve i po godine, u proleće 2022, i bilo je jedan od onih trenutaka koji ostaju zauvek urezani u sećanju. Među najponosnijima toga dana bio je kum Miloje Ćurčić, koji je stigao iz ivanjičkog sela Gleđica, sa osećajem da je dobio svetu dužnost.
RINA
Čin kršrenja obavenje ne u crkvi u Koštunićima
"Veliki i svečan dan za sve nas, koliko nas ima. To je nešto što je od Boga dato na veliki hrišćanski praznik Vaskrs da krstim našeg malog Makiša, velika je dužnost i obaveza prema porodici koju poznajem već nekoliko godina unazad. Kako kažu, Bog je na nebu, a na zemlji kum, pa ću i ja uvek biti tu za ovog malog dečaka. Velika je stvar da našeg Makiša uvedemo u ovaj naš božanski svet", rekao je Miloje.
RINA
Krštenju je prisustvovala Dankina brojna rodbina
Kako dolikuje takvom događaju, krštenje je kod Veskovića proslavljeno uz bogatu trpezu i dobru atmosferu. "Slavlje se nastavilo tri dana u našoj porodičnoj kući u Koštunićima podno Ravne Gore, jer je ovo dan koji se u našem domu dugo čekao", kazala je baba Milica Vesković, ne skrivajući suze radosnice.
RINA
Tamnoputi dečak rođen u dalekoj Africi, odrastaće kao Srbin i pravoslavac
Tamnoputi dečak već je postao prepoznatljiv u svom novom domu. Rođen u dalekoj Africi, ali odrastaće kao Srbin i pravoslavac, dok prve reči već izgovara na jeziku svojih predaka.
U njegovim očima ogleda se svet u kojem su se spojile dve kulture, dve sudbine i dve zemlje, ali srce mu kuca u ritmu zemlje njegovih predaka. Jer, kako kaže Danka, dom nije samo mesto gde smo rođeni, već tamo gde nas ljubav Božija i molitve naših najbližih iznova pronalaze.
U najtežim trenucima, dok su životi njihove dece visili o koncu, tri porodice su pronašle utehu i nadu u Svetoj tajni krštenja. Prezviter Aleksandar Cavka donosi duboko potresnu priču o veri, ljubavi i Božjoj milosti koja menja sudbine.
Uz jednostavne savete episkopa kostajničkog, saznajte kako se pripremiti za najvažniji dan u životu svakog hrišćanina, uz naglasak na duhovnu suštinu ovog svetog čina.
U srcu mirnog beloruskog mesta, mali Mihailo je doživeo čudesno isceljenje kada je slučajno upao u izvor Svetog arhangela Mihaila, a njegova priča svedoči o nepresušnoj božanskoj blagodatnosti i zaštiti koju nosi poglavar nebeskih vojski.
Mitropolit Epifanije je optužio SPC da podriva crkveni poredak time što je dala Tomos Makedoncima i zapretio da Ukrajina neće dozvoliti – makedonski scenario.
Biblija opisuje četiri jahača Apokalipse koji donose rat, glad, bolest i smrt, a Sveti Oci nas uče šta njihovo pojavljivanje znači za čovečanstvo i dolazak Hrista.
Na Svetouspenskom groblju u Somboru, u tišini i molitvenom zajedništvu, okupili su se prijatelji, monasi i vernici da isprate majku igumana Haritona, dok je patrijarh podsetio na duboku istinu o životu, smrti i večnoj ljubavi koju donosi vera.
Obraćajući se učesnicima samita AI for Good, poglavar Katoličke crkve upozorio je da, uprkos tehnološkom napretku koji menja sve sfere života, ljudske vrednosti, moralni sud i sposobnost savesti ostaju nezamenjivi.
U vreme mrsnih dana, kada se mirisi mlečnih jela i toplog hleba šire konacima, monahinje pripremaju salatu od sremuša — lekovitog zelenog dara prirode, koji u ovom receptu postaje hranljiv i lagan obrok, pogodan za doručak ili večeru.
Otkrijte kako pivo pretvara ovo jednostavno jelo u ukusnu salatu sa istorijom dugom vekovima, zapisanu još 1855. u "Srbskom kuvaru" jeromonaha Jerotija iz Krušedola.
Dok su vernici slavili praznik Svetih apostola Petra i pala, košarkaš Luka Vildoza kršten je pod svodovima najvećeg srpskog hrama – evo zbog čega je odlučio da promeni veru i kako je njegova odluka ganula Beograd.
I tu želju roditelja i kumova, da svom detetu i kumčetu na krštenju daju dva imena, treba shvatiti kao pomodarstvo, koje sa pravilima Srpske pravoslavne crkve nema veze, govorio je sveštenik.
Biblija opisuje četiri jahača Apokalipse koji donose rat, glad, bolest i smrt, a Sveti Oci nas uče šta njihovo pojavljivanje znači za čovečanstvo i dolazak Hrista.
Da li svojim rečima i postupcima isceljujemo ili ranjavamo druge? Zlatoust poručuje da na Sudu Božjem neće biti važno koliko smo puta izgovorili molitvu, već koliko smo srca iscelili, a koliko povredili.
Miroslav Hadži Vasić, naslednik travarske i kostolomačke tradicije, više od 50 puta boravio je na Hilandaru, pomažući bratiji uz blagoslov patrijarha Pavla.
Da li svojim rečima i postupcima isceljujemo ili ranjavamo druge? Zlatoust poručuje da na Sudu Božjem neće biti važno koliko smo puta izgovorili molitvu, već koliko smo srca iscelili, a koliko povredili.
Miroslav Hadži Vasić, naslednik travarske i kostolomačke tradicije, više od 50 puta boravio je na Hilandaru, pomažući bratiji uz blagoslov patrijarha Pavla.
Otkrivamo vam tradicionalni način pripreme starog jela iz Šumadije, koje i danas miriše iz manastirskih trpezarija i zbog kojeg će svako tražiti još jedan tanjir.
