Danka Vesković napustila je daleku Angolu i vratila se u rodno selo sa sinom Makišom, a njihova sudbina dirnula je čitavu Srbiju – evo kako je dečak primio pravoslavlje u crkvi u Koštunićima!
Postoje ljubavi koje nadilaze granice i razlike, koje prkose vremenu i prostoru, ali postoje i one koje, uprkos iskrenoj želji i trudu, ne mogu da izdrže teret sveta u kojem su nikle. A kada se putevi razdvoje, ne ostaje samo žal za prošlošću, već snaga da se iz nje izrodi nova budućnost, osvetljena verom i nadom.
U potrazi za poslom, Danka Vesković iz sela Koštunići na Suvoboru otišla je kao mlada devojka u daleku Angolu, u njegov glavni grad Luandu. Tamo je provela nekoliko godina, radeći i gradeći novi život daleko od svog rodnog kraja.
RINA
Maleni Makiš pred primanje Svete tajne krštenja i miropomazanja
U tom nepoznatom svetu, među ljudima drugačijih običaja i jezika, pronašla je čoveka za koga je verovala da će joj biti sudbina. Ljubav ih je spojila, rodio im se sin, ali su razlike koje su ih od početka činile posebnima vremenom postale nepremostive. Nakon pokušaja da izgrade zajednički dom, putevi su im se ipak razišli.
Noseći u srcu i uspomene i rane, Danka je donela odluku da se sa sinom Makišom vrati u Srbiju. Znala je da njen sin treba da odrasta uz toplinu porodičnog doma, okružen ljubavlju i tradicijom njenih predaka. Tako je Makiš, rođen u Africi, postao prvi tamnoputi Ravnogorac koji je kršten i primio pravoslavlje u crkvi u Koštunićima.
RINA
Makiš u naručju svog kuma Miloja Ćurića
- Koliko god u životu imali padova, jaki smo onoliko koliko smo puta ustali i nastavili podignute glave. Makiš je moja najveća sreća i pobeda. Rešila sam da sa svojim sinom napustim Luandu i vratim se u Srbiju kako bismo nas dvoje počeli neki bolji, lepši i mirniji život iznova. Ta odluka nije doneta lako, ali želela sam da on odrasta u našoj zemlji i da ja budem sa svojom najbližom porodicom. Odlučili smo da ga krstimo na najveći hrišćanski praznik Vaskrs, pa je moj Makiš pravoslavac - kazala je Danka, prenosi Rina.
Krštenje se dogodilo pre dve i po godine, u proleće 2022, i bilo je jedan od onih trenutaka koji ostaju zauvek urezani u sećanju. Među najponosnijima toga dana bio je kum Miloje Ćurčić, koji je stigao iz ivanjičkog sela Gleđica, sa osećajem da je dobio svetu dužnost.
RINA
Čin kršrenja obavenje ne u crkvi u Koštunićima
"Veliki i svečan dan za sve nas, koliko nas ima. To je nešto što je od Boga dato na veliki hrišćanski praznik Vaskrs da krstim našeg malog Makiša, velika je dužnost i obaveza prema porodici koju poznajem već nekoliko godina unazad. Kako kažu, Bog je na nebu, a na zemlji kum, pa ću i ja uvek biti tu za ovog malog dečaka. Velika je stvar da našeg Makiša uvedemo u ovaj naš božanski svet", rekao je Miloje.
RINA
Krštenju je prisustvovala Dankina brojna rodbina
Kako dolikuje takvom događaju, krštenje je kod Veskovića proslavljeno uz bogatu trpezu i dobru atmosferu. "Slavlje se nastavilo tri dana u našoj porodičnoj kući u Koštunićima podno Ravne Gore, jer je ovo dan koji se u našem domu dugo čekao", kazala je baba Milica Vesković, ne skrivajući suze radosnice.
RINA
Tamnoputi dečak rođen u dalekoj Africi, odrastaće kao Srbin i pravoslavac
Tamnoputi dečak već je postao prepoznatljiv u svom novom domu. Rođen u dalekoj Africi, ali odrastaće kao Srbin i pravoslavac, dok prve reči već izgovara na jeziku svojih predaka.
U njegovim očima ogleda se svet u kojem su se spojile dve kulture, dve sudbine i dve zemlje, ali srce mu kuca u ritmu zemlje njegovih predaka. Jer, kako kaže Danka, dom nije samo mesto gde smo rođeni, već tamo gde nas ljubav Božija i molitve naših najbližih iznova pronalaze.
U najtežim trenucima, dok su životi njihove dece visili o koncu, tri porodice su pronašle utehu i nadu u Svetoj tajni krštenja. Prezviter Aleksandar Cavka donosi duboko potresnu priču o veri, ljubavi i Božjoj milosti koja menja sudbine.
Uz jednostavne savete episkopa kostajničkog, saznajte kako se pripremiti za najvažniji dan u životu svakog hrišćanina, uz naglasak na duhovnu suštinu ovog svetog čina.
U srcu mirnog beloruskog mesta, mali Mihailo je doživeo čudesno isceljenje kada je slučajno upao u izvor Svetog arhangela Mihaila, a njegova priča svedoči o nepresušnoj božanskoj blagodatnosti i zaštiti koju nosi poglavar nebeskih vojski.
Govoreći o mitarstvima, veliki srpski svetitelj upozorava da čovek pred večnom istinom ne odgovara samo za dela koja su drugi videli, već i za reči, namere i skrivene izbore koje je nosio kroz život.
Devetogodišnji Marko i njegova majka, u blagoslovenom stanju, stajali su u redu pred svetinjom, a onda je dečak napustio kolonu da pomogne nepoznatom detetu koje je plakalo.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Porodica, sveštenstvo i verni narod oprostili su se od sina sveštenika Ostoje Kneževića, dok je mitropolit crnogorsko-primorski u besedi poručio da se bol nosi krstom Hristovim, a da se duša čistote sabira u večnom životu.
Na sahrani dvanaestogodišnjaka koji je tragično preminuo, mitropolit Dimitrije govorio o veri, večnom životu i susretu bez rastanka, dok su porodica i vernici u tišini slušali poruke utehe i nade.
Podrhtavanje tla jačine 5,2 stepena pogodio je područje Prokopija na Eviji, poznato po svetinji Svetog Jovana Rusa. Potres je prekinuo crkveni obred, oštetio kuće i prodavnice i izazvao veliku uznemirenost među stanovnicima.
Dok se kumovi sve češće biraju po interesu i trenutnoj koristi, poruka blaženopočivšeg patrijarha Pavla vraća pažnju na ono što se ne vidi na prvi pogled.
Muškarac iz Londona izgubio život tokom verskog obreda u Birmingemu, dok se pastorka suočava sa optužbom i otvaraju pitanja o bezbednosti i odgovornosti.
Govoreći o mitarstvima, veliki srpski svetitelj upozorava da čovek pred večnom istinom ne odgovara samo za dela koja su drugi videli, već i za reči, namere i skrivene izbore koje je nosio kroz život.
Devetogodišnji Marko i njegova majka, u blagoslovenom stanju, stajali su u redu pred svetinjom, a onda je dečak napustio kolonu da pomogne nepoznatom detetu koje je plakalo.
U crkvi Uspenja Presvete Bogorodice jubilej je proslavljen kroz liturgiju, zvuke hilandarskih pojaca i sabranje koje je pokazalo duboku vezu ovog prostora sa svetogorskim nasleđem i živim predanjem Crkve.
Arhimandrit Jefrem poručio je da prisustvo Časnog Pojasa nije slučajno, govorio je o „milion poklonika“, zavetu kneza Lazara i duhovnoj vezi koja ostaje i posle odlaska svetinje u Vatoped.
Na Vračaru, pred odlazak Časnog pojasa Presvete Bogorodice, emotivni prizori i molitvena tišina obeležili su ispraćaj koji je, uz suze patrijarha i sabranost vernika, zatvorio 17 dana hodočašća kroz Hram Svetog Save.
Sa grčkog ostrva Spetses stiže recept za skromno, a ukusno manastirsko jelo koje u jednostavnim sastojcima čuva duh molitve, mora i tišine Istočnog petka.
U Ježevici, nadomak Čačka, srednjovekovni zidovi i živo narodno sabranje stapaju se u istu priču, od predanja o 1330. godini do današnjih okupljanja vernika i praznika koji i dalje pune manastirsku portu.
U besedi za 2. nedelju po Duhovima, Sveti Nikolaj Velimirović pokazuje zašto se i najveće znanje gubi bez pravog početka i kako se tek tada otvara prostor za istinsku mudrost koja ne zavisi od količine informacija.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
