SAMOHRANA MAJKA DANKA OTKRIVA KAKO JE NJEN SIN POSTAO PRVI TAMNOPUTI RAVNOGORAC: Dirljiva priča o ljubavi, veri i povratku korenima

Postoje ljubavi koje nadilaze granice i razlike, koje prkose vremenu i prostoru, ali postoje i one koje, uprkos iskrenoj želji i trudu, ne mogu da izdrže teret sveta u kojem su nikle. A kada se putevi razdvoje, ne ostaje samo žal za prošlošću, već snaga da se iz nje izrodi nova budućnost, osvetljena verom i nadom.

U potrazi za poslom, Danka Vesković iz sela Koštunići na Suvoboru otišla je kao mlada devojka u daleku Angolu, u njegov glavni grad Luandu. Tamo je provela nekoliko godina, radeći i gradeći novi život daleko od svog rodnog kraja.

RINA

 

U tom nepoznatom svetu, među ljudima drugačijih običaja i jezika, pronašla je čoveka za koga je verovala da će joj biti sudbina. Ljubav ih je spojila, rodio im se sin, ali su razlike koje su ih od početka činile posebnima vremenom postale nepremostive. Nakon pokušaja da izgrade zajednički dom, putevi su im se ipak razišli.

Noseći u srcu i uspomene i rane, Danka je donela odluku da se sa sinom Makišom vrati u Srbiju. Znala je da njen sin treba da odrasta uz toplinu porodičnog doma, okružen ljubavlju i tradicijom njenih predaka. Tako je Makiš, rođen u Africi, postao prvi tamnoputi Ravnogorac koji je kršten i primio pravoslavlje u crkvi u Koštunićima.

RINA

 

- Koliko god u životu imali padova, jaki smo onoliko koliko smo puta ustali i nastavili podignute glave. Makiš je moja najveća sreća i pobeda. Rešila sam da sa svojim sinom napustim Luandu i vratim se u Srbiju kako bismo nas dvoje počeli neki bolji, lepši i mirniji život iznova. Ta odluka nije doneta lako, ali želela sam da on odrasta u našoj zemlji i da ja budem sa svojom najbližom porodicom. Odlučili smo da ga krstimo na najveći hrišćanski praznik Vaskrs, pa je moj Makiš pravoslavac - kazala je Danka, prenosi Rina.

Krštenje se dogodilo pre dve i po godine, u proleće 2022, i bilo je jedan od onih trenutaka koji ostaju zauvek urezani u sećanju. Među najponosnijima toga dana bio je kum Miloje Ćurčić, koji je stigao iz ivanjičkog sela Gleđica, sa osećajem da je dobio svetu dužnost.

RINA

 

"Veliki i svečan dan za sve nas, koliko nas ima. To je nešto što je od Boga dato na veliki hrišćanski praznik Vaskrs da krstim našeg malog Makiša, velika je dužnost i obaveza prema porodici koju poznajem već nekoliko godina unazad. Kako kažu, Bog je na nebu, a na zemlji kum, pa ću i ja uvek biti tu za ovog malog dečaka. Velika je stvar da našeg Makiša uvedemo u ovaj naš božanski svet", rekao je Miloje.

RINA

 

Kako dolikuje takvom događaju, krštenje je kod Veskovića proslavljeno uz bogatu trpezu i dobru atmosferu. "Slavlje se nastavilo tri dana u našoj porodičnoj kući u Koštunićima podno Ravne Gore, jer je ovo dan koji se u našem domu dugo čekao", kazala je baba Milica Vesković, ne skrivajući suze radosnice.

RINA

 

Tamnoputi dečak već je postao prepoznatljiv u svom novom domu. Rođen u dalekoj Africi, ali odrastaće kao Srbin i pravoslavac, dok prve reči već izgovara na jeziku svojih predaka.

U njegovim očima ogleda se svet u kojem su se spojile dve kulture, dve sudbine i dve zemlje, ali srce mu kuca u ritmu zemlje njegovih predaka. Jer, kako kaže Danka, dom nije samo mesto gde smo rođeni, već tamo gde nas ljubav Božija i molitve naših najbližih iznova pronalaze.

Ostavite komentar

Пошаљи коментар

Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.

0 Komentara