Priča o čudesnom prisustvu svetitelja koji je pomogao u najtežim trenucima ostavlja snažan utisak na svakog vernika.
Sveti Pajsije Svetogorac, veliki duhovni otac i čudotvorac našeg vremena, ostavio je neizbrisiv trag u životima mnogih vernika. Njegova proročanstva i brojna čuda i dalje su predmet divljenja, a uverenje da i dalje deluje i pomaže onima u nevolji nastavlja da raste.
Jedno od tih čudesnih svedočanstava opisano je u knjizi „Prepodobni Pajsije: Svedočanstva, događaji, pouke”, u izdanju Ujedinjene romejske imperije, u kojoj su sabrane priče o njegovoj neizmjernoj duhovnoj moći. Jedna od tih priča, koja je duboko dirnula sve koji su je pročitali, govori o ocu koji je doživeo izuzetno duhovno iskustvo nakon što je izgubio sina nedugo nakon što se dete rodilo. U trenutku najveće tuge, kroz san mu se javio Sveti Pajsije i donio mu utehu koja je zauvek promenila njegovu veru i život.
- U januaru 2004. godine, na porođaju sam izgubio sina, kojeg sam u hitnim okolnostima krstio imenom Nikola. Bol i tuga su bili neizdrživi. Jedne noći, Sveti Pajsije mi se javio u snu i pokazao mi gde je moj sin. Zatekli smo se u pejzažu koji je izgledao kao raj. Plavičasta svetlost obasjavala je prelepe kupole crkava, što je podsećalo na rajski ambijent. Tada mi je sin rekao: „Vidiš, oče, kako mi je dobro?“ – priča otac.
Nekoliko godina kasnije, u septembru 2007. godine, noć uoči otkopavanja groba svog sina u manastiru Kalamiju u Argolidi, ponovo je imao nesvakidašnje iskustvo. Čudo.
Printscreen/YouTube
Sveti Pajsije Svetogorac
- Te noći, video sam Svetog Pajsija u snu. Bio je netruležan i ležao je na mermernoj ploči. Dok sam se čudio kako je moguće da posle 13 godina (starac Pajsije se upokojio12. jula 1994. godine) izgleda kao da je živ, on je ustao, blago me udario po glavi i rekao: „Idi, uradi ono što treba da uradiš. Biću s tobom, nećeš ništa osetiti. Požuri, naići ćeš na potop ispred sebe, ali ja ću biti tamo. Požuri, jer sada čekam jednu majku sa njenim bolesnim detetom.
Narednog dana, prilikom otkopavanja groba, dogodilo se nešto neobjašnjivo. Iako je kiša padala svuda, mesto gde je bio grob deteta ostalo je suvo.
- U tom trenutku nisam osetio bol. Sve se dogodilo tačno onako kako mi je Sveti Pajsije rekao te noći u snu - seća se otac.
Na putu ka manastiru, vreme je bilo izuzetno loše.
- Potop je bio takav da nisam mogao videti ispred sebe - priča on.i dodaje:
- Ipak, osećao sam mir i snagu koju ne mogu objasniti rečima.
Ovo svedočanstvo o snazi vere, utehi i čudesnom prisustvu Svetog Pajsija objavljeno je u knjizi „Prepodobni Pajsije: Svedočanstva, događaji, pouke.” Kako navode urednici, ova priča je samo jedan od brojnih primera kako Sveti Pajsije svojom ljubavlju i molitvama nastavlja da bude uteha i oslonac mnogima koji prolaze kroz teške životne trenutke.
Profesor kardiologije u otvorenom pismu otkrio je neverovatne trenutke svog života sa starcem Porfirijem, od svakodnevnih borbi sa bolešću do neobičnih dijagnoza i duboke duhovnosti koju je nosio, ostavljajući trajni utisak na sve koji su ga lično poznavali.
U najtežim trenucima, dok su životi njihove dece visili o koncu, tri porodice su pronašle utehu i nadu u Svetoj tajni krštenja. Prezviter Aleksandar Cavka donosi duboko potresnu priču o veri, ljubavi i Božjoj milosti koja menja sudbine.
U trci za onim što nam nedostaje, često zaboravljamo da budemo zahvalni za ono što već imamo. Kako naučiti da prepoznamo sreću u trenutku, umesto da je potcenjujemo dok tragamo za nečim neostvarenim?
U trenutku duboke unutrašnje dileme, mitropolit limasolskog doživeo je čudo – u poslednjim trenucima svog života, sveti Porfirije mu je telefonom pružio duhovnu snagu i blagoslov, koji su ga uputili na put poslušanja, prepun izazova, ali i duhovne svetlosti.
Nepoznate osobe ispisale „UČK“ ispred manastira Banjska, dok vernici i monaštvo osećaju porast nesigurnosti uoči praznika Rođenja Hristovog. Reakcija nadležnih organa izostaje.
U sabornom hramu Svetog Đorđa u Prizrenu vernici su svedočili neobičnom čudu - suze su počele teku iz očiju Isusa na ikoni, podsećajući nas na neprestanu Božiju prisutnost i ljubav prema narodu na Kosovu i Metohiji.
Rođen je kao Nikolaj Dzanakakis u seljačkoj porodici, u selu Sirikari, u zapadnom delu Krita. U trinaestoj godini roditelji su ga poslali u grad Hanja da izuči berberski zanat. Tada su se kod njega pojavili prvi znaci gube.
Presveta Bogorodica mi je rekla da će se ispuniti sve što je zapisano u Svetom pismu. Dolazi treći svetski rat, 3/4 čovečanstva će biti uništeno, samo 1/4 ćovečanstva će biti spasena, pričala je Prepodobna Sofija Klisurska.
Iguman manastira Ribnica objašnjava kroz konkretne primere da li iza nečijih problema stoji bolest ili delovanje zlih sila, daje duhovne savete i ukazuje na molitveni put koji otkriva pravu prirodu patnje.
Pitanje koje nije jasno mnogima tiče se načina na koji se tradicija proslavljanja kućnog sveca prenosi na ženske članove porodice, posebno u slučajevima kada žena dolazi u novu porodicu, nakon braka.
Na današnji praznik, prisećamo se svedočanstava o događaju koji se odigrao pred ikonom Svetog velikomučenika Dimitrija u Solunu. Ovaj neobični susret sa svetiteljem, u trenutku kada su sile protiv pravoslavlja bile brojčano nadmoćnije, postao je simbol borbe za slobodu, veru i opstanak srpskog naroda.
Zbog zastrašujućih događaja na Bliskom Istoku, koji unose nemir i strah, mnogi se vraćaju rečima svetogorskog monaha iz 20 veka, koje je pre mnogo godina predvideo ono čemu sada svedočimo.
I posle upokojenja ovog ugodnika Božjeg, njegove mudre pouke nastavljaju da žive kao putokaz brojnim vernicima. U razgovoru s ženom koja mu se obratila za savet, svetogorski starac rečima ispunjenim blagodatnom mudrošću, osvetlio je suštinu ispravnog odnosa prema svecima.
U profašističkoj Nezavisnoj Državi Hrvatskoj (NDH) na delu je bio ustaški genocid nad Srbima, progon i uništavanje svega što pripada Srpskoj pravoslavnoj crkvi.
Dok se pravoslavne zajednice suočavaju s izazovima očuvanja tradicije i duhovnog vođstva, godina koju smo započeli donosi ključne trenutke u odnosima među crkvama i s globalnim pitanjima koja oblikuju njihov uticaj i misiju.
Teško pogođeni ratnim iskustvima, 22 momka prešla su hiljadu kilometara u potrazi za duhovnim mirom. Njihov četvorodnevni boravak na Atosu pružio im je trenutke utehe i novu snagu za suočavanje sa traumama.
Dok se pravoslavne zajednice suočavaju s izazovima očuvanja tradicije i duhovnog vođstva, godina koju smo započeli donosi ključne trenutke u odnosima među crkvama i s globalnim pitanjima koja oblikuju njihov uticaj i misiju.
Zaboravljena tradicija iz 19. i 20. veka krije duboku simboliku: od sećanja na Kosovo do priča o porodičnoj žrtvi i nepokolebljivoj veri, svedočanstva ministarke Vesne Bratić osvetljavaju značaj crnog vela kao mosta između lične sreće i kolektivne svesti.
