Profesor kardiologije u otvorenom pismu otkrio je neverovatne trenutke svog života sa starcem Porfirijem, od svakodnevnih borbi sa bolešću do neobičnih dijagnoza i duboke duhovnosti koju je nosio, ostavljajući trajni utisak na sve koji su ga lično poznavali.
Ponekad, u tišini koja nastaje unutar naših misli, pojavljuje se potreba za rečima koje nas podsećaju na ono što je zaista važno. Takve reči, nosioci mudrosti i istine, često dolaze u oblicima koji nas pozivaju na dublje razumevanje, na promene koje proizilaze iz unutrašnje preobrazbe.
Pismo profesora dr Jorgosa Papazahosa, koje je obznanio 40 dana nakon što je Sveti Porfirije završio svoj ovozemaljski život, a koje ćemo u celosti preneti, predstavlja upravo jednu takvu priliku. Njegove reči nisu samo obične misli, već poziv na razmišljanje o tome kako živeti život u skladu sa duhovnim načelima, kako se povezati sa dubljim smislom postojanja i kako kroz ljubav i istinu oblikovati svoje svakodnevne izbore. Kroz ovu poruku, profesor pruža svetlost koja vodi ka unutrašnjem miru, podsećajući nas na snagu koju nosimo u sebi.
„Pišem ovo pismo iz potrebe da progovorim o starcu Porfiriju, koji je usnuo pre četrdeset dana. Proveo sam četrnaest godina uz njega, kao jedan od njegovih lekara, i doživeo sam toliko toga da ne smem to sakriti od svoje braće. Ispričaću nekoliko događaja koji starca predstavljaju i kao bolesnika i kao lekara. Oprostite mi lične detalje, jer bi uklanjanjem njih činjenice izgubile svoju suštinu.
Naravno, drugi su doživeli drugačije, duboke utiske u njegovoj blizini. I te uspomene ne smeju biti izgubljene, jer su to svedočanstva njegovog svetog života, dokaz prisustva Svetog Duha u našim životima i zalog za čitavu našu generaciju”, istakao je profesor Papazahos na početku, a potom nastavio detaljno da iznosi svoja sećanja:
"Bio je zaista bolestan, sa mnoštvom bolesti. Više sistema u njegovom telu trpelo je. Lično sam utvrdio: infarkt miokarda, hroničnu bubrežnu insuficijenciju, čir na dvanaestopalačnom crevu, sa ponovljenim gastrointestinalnim krvarenjem, operisanu kataraktu (sa gubitkom sočiva i slepilom), herpes zoster na licu, stafilokokni dermatitis na ruci, preponsku kilu (sa čestim uklještenjima), hronični bronhitis i adenom hipofize u lobanji.
Printscreen/Youtube/The Uncut Mountain
Profesora dr Jorgos Papazahos
Njegovo trpljenje je bilo nalik Jovovom. Kada je imao akutnu fazu herpesa, a cela desna strana njegovog lica (skalp, obraz, uvo i vilica) bila je otvorena rana, pitao sam ga koliko intenzivan bol oseća. Odgovorio mi je: „Kao da mi desni obraz gori u plamenu.“ I bio je potpuno miran. Nije pokazivao ni najmanji znak patnje, niti je ispuštao ijedan jauk.
Mnogo puta, dok sam bio u njegovoj keliji i razgovarali smo, dešavalo se da mu se uklješti preponska kila, što je uvek bilo bolno. Nikada nije tražio pomoć. Borio se da je sam namesti ispod svojih ćebadi. Niko nije progovarao, dok su se s njegovih usana, sa neponovljivom smirenošću, čuli tihi šapati: “Gospode Isuse Hriste, pomiluj nas”.
Neki su ga pogrešno shvatili kad su poljubili njegovu ruku koja je bila pokrivena gazom, misleći da se gnuša. To je bilo u vreme kada smo tu ruku prekrivali, jer je zbog stafilokoknog dermatitisa bila potpuno ulcerisana.
Međutim, razgovor koji smo jedne večeri vodili posle kardiološkog pregleda i rutinskog elektrokardiograma duboko me je potresao. Nikada nisam mogao da zamislim da neko može biti tako smiren u odnosu prema svojoj bolesti. Rekao mi je: “Ispovediću ti nešto, ali neka ostane tajna. Imam rak na hipofizi. Već osećam kako mi je jezik otečen i kako se teško pokreće u usnoj šupljini.”
Zatim mi je medicinski i tačno objasnio funkcionisanje endokrinih žlezda i dodao: “Treba da znaš da sam, dok sam bio mlad monah – imao sam možda 16 godina – na Svetoj gori osećao takvu sreću, naročito posle pričešća, da sam izlazio u šumu i sa suzama vikao: Slava Tebi, Gospode! Došao si ceo u mene, u mene grešnog. Ti, moj Hriste, koji si bio raspet i stradao za mene, koji si poneo moje grehe. A ja, šta ja činim za Tebe? Kakav bol trpim za Tebe? Gospode, pošalji mi rak! Hriste moj, podari mi rak, da i ja stradam s Tobom!”
Wikimedia
Sveti Porfirije
Ovu molitvu sam stalno ponavljao, sve dok je nisam podelio sa svojim starcima. Oni su mi savetovali da je više ne ponavljam, jer iskušavam Boga. On zna šta će učiniti. Nikada više nisam izgovorio tu molitvu. Ali sada, moj Georgije, On mi je poslao ovu bolest! Razumeš li kakav je to blagodatni dar? Makar i kasno, trpeću zajedno s Njim.
Ostao sam nem. Prvi put u svojoj lekarskoj karijeri čuo sam rečenicu: “Slava Bogu, imam rak!” Zaboravio sam da se preda mnom ne nalazi običan čovek – to je bio starac Porfirije.
Međutim, nikada nije odbijao medicinsku pomoć mnogih lekara – svoje duhovne dece. Jednom sam ga pitao: “Zašto mnogi duhovni ljudi, naročito monasi, odbijaju medicinsku pomoć, verujući da će im direktno pomoći Presveta Bogorodica?” Odgovorio mi je: “To je egoizam – lukava misao – smatrati da će Bog učiniti izuzetan čudesni čin samo za tebe, za razliku od drugih. Bog i sada čini čuda, ali ti to ne treba da očekuješ za sebe. To je egoistički izuzetak. Osim toga, i preko lekara sam Bog deluje. "Gospod je dao lekare i lekove", kaže Sveto Pismo.”
Prihvatao je samo klasičnu medicinu, čije je mnoge aspekte odlično poznavao. Sa svojim iskustvom stečenim tokom dugog službovanja u atinskoj poliklinici i sa svojim božanskim darom, imao je dublji uvid u bolest i često nas suočavao sa preciznim naučnim pitanjima.
Njegova specijalnost bila je "tele-dijagnostika”! Sa zadivljujućom preciznošću primećivao je promene u svom telu i kod drugih – često čak i kod svojih lekara.
Printscreen/Youtube/The Uncut Mountain
Profesora dr Jorgos Papazahos
On mi je jednom ispričao da je dijagnostikovao hipogonadizam kod jednog mladića samo pogledavši ga, kao i prelom pršljena kod jedne monahinje koja je bila u drugom gradu. Možda hiljade ljudi potvrđuju njegovu dijagnostičku sposobnost, koja je kasnije i naučno verifikovana.
Evo jednog primera njegove autodijagnoze. Primetio je promene na svom elektrokardiogramu – bez upotrebe kardiografa. Jedne večeri mi je uznemiren telefonirao: “Dođi, makar i kasno, i videćeš izmene na kardiogramu. Danas me boli više puta, i bol je anginozan.” Zaista sam utvrdio ishemijske promene (u odvodima V3-V6) i pitao ga pod kojim stresom je bio tog dana. Počeo je da plače i, prekidano, detaljno mi opisivao scene uličnih sukoba u Rumuniji.
Bio je to dan narodnog ustanka protiv Čaušeskua, a svojim “darom” je video pucnjave i smrt na trgovima, kao što su to kasnije objavile novine. Nastavio je da plače, a ja sam ga molio da zamoli Boga da mu nakratko oduzme tu 'viziju'. Njegovo srce je bilo u opasnosti od napetosti, što je moglo dovesti do proširenja infarkta. I ja sam bio pod velikim utiskom, gledajući osetljivost “drugog” srca jednog svetitelja.
Sakrio sam lice iza kardiograma razmišljajući: Geronde, kakvu važnost za tebe imaju nitratni lekovi protiv angine koje se spremam da ti dam? Ti nisi od ovoga sveta. Tvoje srce kuca u Oropu, ali živi u Rumuniji. Na elektrokardiogramu srce izgleda ishemijski “spušteno”, ali u stvarnosti je u velikom ushođenju ka nebu. Otišao sam kasno, sa strahom da sam video deo svetlosti jednog svetitelja.
Printscreen/Youtube/ПРАВОСЛАВЉЕ - Вера
Ikona Svetog Porfirija
Iako sam u njegovu keliju išao kao dijagnostičar i lekar, mnogo puta je on dijagnostikovao mene. Navešću dva primera: Bio sam operisan od profesora Vasilija Golematisa (dve preponske kile istovremeno) i, dok sam bio u fazi oporavka, otišli smo sa suprugom u Oropo.
Ne znam da li je od prijatelja čuo da sam operisan, ali čim smo ušli, pažljivo me je dugo gledao u stomak i rekao: “Vidim da je sa desne strane operacija dobro urađena, ali sa leve je majstorski; zašto se toliko potrudio tamo?” Moja supruga mi je dala znak: “Šta to Gerasima kaže?” Nisam joj rekao, niti ikome, da je hirurg sa leve strane primenio Saudaisovu metodu zbog veličine kile. Geronda je to “video”.
U decembru 1990. ležao sam u krevetu zbog ponovnog gastrointestinalnog krvarenja. U trenutku kad sam razmišljao da li da se operišem ili ne, zazvonio je telefon. Prenosim doslovno reči Starca: “Ovih dana te često posećujem svojim darom, koji mi je Bog dao, i delim isceliteljsku energiju. Nikada nisam bio u tvojoj kući toliko puta u tako kratkom vremenu.
Nešto mi govori da sada ne treba da se operišeš, već da promeniš način života i da se opustiš. Ostavi operaciju za kasnije. Šta ja sad radim, pa ja sam lekar lekaru! (smeh). Odmaraj se više, jer te ljudi vole. Uzeo si mi slavu! (smeh).” Možete zamisliti kako sam se osećao pored njegove zaštitničke prisutnosti!
Evo jednog primera njegove autodijagnoze. Primetio je promene na svom elektrokardiogramu – bez upotrebe kardiografa. Jedne večeri mi je uznemiren telefonirao: “Dođi, makar i kasno, i videćeš izmene na kardiogramu. Danas me boli više puta, i bol je anginozan”. Zaista sam utvrdio ishemijske promene (u odvodima V3-V6) i pitao ga pod kojim stresom je bio tog dana. Počeo je da plače i, prekidano, detaljno mi opisivao scene uličnih sukoba u Rumuniji.
Bio je to dan narodnog ustanka protiv Čaušeskua, a svojim “darom” je video pucnjave i smrt na trgovima, kao što su to kasnije objavile novine. Nastavio je da plače, a ja sam ga molio da zamoli Boga da mu nakratko oduzme tu viziju.
Printscreen/Youtube/The Uncut Mountain
Profesora dr Jorgos Papazahos
Njegovo srce je bilo u opasnosti od napetosti, što je moglo dovesti do proširenja infarkta. I ja sam bio pod velikim utiskom, gledajući osetljivost 'drugog' srca jednog svetitelja. Sakrio sam lice iza kardiograma razmišljajući: “Geronde, kakvu važnost za tebe imaju nitratni lekovi protiv angine koje se spremam da ti dam? Ti nisi od ovoga sveta. Tvoje srce kuca u Oropu, ali živi u Rumuniji." Na elektrokardiogramu srce izgleda ishemijski spušteno, ali u stvarnosti je u velikom ushođenju ka nebu. Otišao sam kasno, sa strahom da sam video deo svetlosti jednog svetitelja.
Iako sam u njegovu keliju išao kao dijagnostičar i lekar, mnogo puta je on dijagnostikovao mene. Navešću dva primera: Bio sam operisan od profesora Vasilija Golematisa (dve preponske kile istovremeno) i, dok sam bio u fazi oporavka, otišli smo sa suprugom u Oropo.
Ne znam da li je od prijatelja čuo da sam operisan, ali čim smo ušli, pažljivo me je dugo gledao u stomak i rekao: “Vidim da je sa desne strane operacija dobro urađena, ali sa leve je majstorski; zašto se toliko potrudio tamo?” Moja supruga mi je dala znak: “Šta to Gerasima kaže?” Nisam joj rekao, niti ikome, da je hirurg sa leve strane primenio Saudaisovu metodu zbog veličine kile. Geronda je to “video”.
U decembru 1990. ležao sam u krevetu zbog ponovnog gastrointestinalnog krvarenja. U trenutku kad sam razmišljao da li da se operišem ili ne, zazvonio je telefon. Prenosim doslovno reči Starca: “Ovih dana te često posećujem svojim 'darom', koji mi je Bog dao, i delim isceliteljsku energiju. Nikada nisam bio u tvojoj kući toliko puta u tako kratkom vremenu.
Nešto mi govori da sada ne treba da se operišeš, već da promeniš način života i da se opustiš. Ostavi operaciju za kasnije. Šta ja sad radim, pa ja sam lekar lekaru! (smeh). Odmaraj se više, jer te ljudi vole. Uzeo si mi slavu! (smeh).” Možete zamisliti kako sam se osećao pod njegovom zaštitničkom prisutnošću!"
Jednog drugog dana bio sam tužan, misleći da su prošle većine mojih godina u neplodnosti, u sitnicama svakodnevnog života. Starac me je pozvao i podigao sa samo nekoliko svojih reči: “Jesi li ikada čuo, doktore, za izraz neće okusiti smrti? Ako želimo, možemo da izbegnemo smrt. Samo treba da volimo Hrista. I ti, dragi kardiologu, sa svojom svesnošću.”.
Od uspešnog sportiste i porodičnog čoveka koji je prevazišao teške životne izazove, do monaha koji bogosluži i poje na aramejskom, a kroz duhovnu muziku nadahnjuje i donosi utehu vernicima širom sveta.
Granata ispaljena sa ciljem da uništi ovo sveto mesto, prošla kroz ogradu i ušla u crkvu, ali nikada nije eksplodirala – analiza posle rata pokazala je da je bila potpuno ispravna.
Sedam godina lekari su pratili rupicu na srcu male Natalije, upozoravajući na moguće posledice. Međutim, posle treće posete manastiru Tumane, dogodilo se nešto što su svi smatrali nemogućim, a Mirjana Krstić iz Kačareva svedoči o snazi veri koja je promenila sudbinu njene ćerke.
Posle rata, postao je podvižnik na Svetoj gori, gde je pisao duhovne tekstove, a beli golubovi su mu dolazili dok je radio. Za sebe je govorio da je poslednji potomak loze Nemanjić.
Nekadašnji iguman manastira Iviron i jedan od najznačajnijih duhovnih otaca 20. veka ostavio je neizbrisiv trag u životu Atosa i srpskoj bogoslovskoj misli, gde je generacijama prenosio duh liturgijske obnove i živu veru u Hrista.
Tragična smrt američkog aktiviste Čarlija Kirka otkriva njegov duboki odnos prema pravoslavlju, dok pravoslavni sveštenik upozorava na sve veće nasilje i duhovnu krizu u SAD.
Nakon što je pogođena metkom u glavu tokom masakra u katoličkoj školi u Mineapolisu, Sofija Forčas iz dana u dan pokazuje izvanredan napredak, a njena porodica veruje da je tajnu njenog izlečenja otkrila u usrdnoj molitvi i nepokolebljivoj veri.
U prestonici Kazahstana sastali se patrijarh moskovski i cele Rusije i patrijarh jerusalimski kako bi razgovarali o jedinstvu pravoslavlja i podršci hrišćanima u teškim vremenima.
Priča o mladoj ženi iz Moskve koja je „prodala dušu“ za novac i lutke postala je viralni hit, izazivajući budne reakcije Ruske pravoslavne crkve i javnosti.
U kuhinjama pravoslavnih domaćica, ova čorba se pripremala s ljubavlju – za praznike, slave i nedeljne porodične ručkove. Sada je pravo vreme da je ponovo otkrijete i spremite po originalnom receptu iz tradicije srpske kuhinje.
Otkrijte kako pivo pretvara ovo jednostavno jelo u ukusnu salatu sa istorijom dugom vekovima, zapisanu još 1855. u "Srbskom kuvaru" jeromonaha Jerotija iz Krušedola.
Od pažljivo prženog luka do mirisa ljute paprika - otkrijte tajnu starinskog monaškog ribljeg paprikaša koji spaja duh pravoslavnog života i prazničnih trpeza.
U trenutku duboke unutrašnje dileme, mitropolit limasolskog doživeo je čudo – u poslednjim trenucima svog života, sveti Porfirije mu je telefonom pružio duhovnu snagu i blagoslov, koji su ga uputili na put poslušanja, prepun izazova, ali i duhovne svetlosti.
Prepodobni Porfirije Kavsokalivit kanonizovan 2013. godine, ceo svoj ovozemaljski život posvetio je molitvi, skromnosti i čudesnim iscelenjima, a njegova duhovna mudrost i danas inspiriše vernike širom pravoslavnog sveta.
Ovo dirljivo svedočanstvo o isceljenju pred ikonom Presvete Bogorodice Trojeručice otkriva kako su vera, molitva i tišina manastira postali spas jači od svih prognoza lekara.
Na Atosu, gde se tišina pretvara u prisustvo, poklonici svedoče o nevidljivoj, ali delatnoj sili molitve, o unutrašnjim preobražajima i živom nasleđu svetog Josifa Isihaste, koje menja srca i duše i danas.
Tragična smrt američkog aktiviste Čarlija Kirka otkriva njegov duboki odnos prema pravoslavlju, dok pravoslavni sveštenik upozorava na sve veće nasilje i duhovnu krizu u SAD.
U prestonici Kazahstana sastali se patrijarh moskovski i cele Rusije i patrijarh jerusalimski kako bi razgovarali o jedinstvu pravoslavlja i podršci hrišćanima u teškim vremenima.
Priča o mladoj ženi iz Moskve koja je „prodala dušu“ za novac i lutke postala je viralni hit, izazivajući budne reakcije Ruske pravoslavne crkve i javnosti.
Tragična smrt američkog aktiviste Čarlija Kirka otkriva njegov duboki odnos prema pravoslavlju, dok pravoslavni sveštenik upozorava na sve veće nasilje i duhovnu krizu u SAD.
U prestonici Kazahstana sastali se patrijarh moskovski i cele Rusije i patrijarh jerusalimski kako bi razgovarali o jedinstvu pravoslavlja i podršci hrišćanima u teškim vremenima.
Prvi razgovor u četiri oka otvorio teme od opstanka hrišćana u Turskoj i na Bliskom Istoku, preko rata u Ukrajini, do priprema za obeležavanje 1700 godina od Prvog vaseljenskog sabora u Nikeji.
U svetinji pored Golupca, 21. septembra sabraće se verni iz svih krajeva Srbije i dijaspore da obeleže 90 godina od kada su ovu čudotvornu relikviju ruski monasi doneli u Srbiju.
Svakodnevni poslovi, koji nam često deluju kao prepreka veri, prema učenju jednog od najvećih svetitelja 19. veka mogu postati put ka spasenju – ako naučimo da u svemu vidimo Božije prisustvo.
U „Molitvi za spasenje od straha“ vladika Nikolaj Velimirović pokazuje kako senke nestaju pred Hristovim svetlom i otkriva put oslobođenja od nevidljivih pritisaka i unutrašnjih stega.
U besedi za 14. Četvrtak po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava kako kroz Duh Sveti i duhovni trud čovek prelazi sa starog u novi život u Carstvu Božjem
