Prepodobni Porfirije Kavsokalivit kanonizovan 2013. godine, ceo svoj ovozemaljski život posvetio je molitvi, skromnosti i čudesnim iscelenjima, a njegova duhovna mudrost i danas inspiriše vernike širom pravoslavnog sveta.
Sveti Porfiriје iz Kavsokalivije, jedan od najvoljenijih i najpoštovanijih savremenih svetaca, rođen je 1906. godine na ostrvu Evija u Grčkoj. Njegov život, obeležen Božanskom milošću, skromnošću i čudotvornim iscelenjima, ostavio je trajno nasleđe vere, ljubavi i duhovne mudrosti. Njegov put ka svetosti bio je ispunjen dubokom jednostavnošću i velikom posvećenošću Bogu, a njegovo prisustvo i danas inspiriše vernike širom sveta.
Rođen kao Evangelos, sin siromašne porodice, rani dani Svetog Porfiriја bili su obeleženi dubokom željom za duhovnim ispunjenjem. Sa 14 godina otišao je na Svetu Goru, srce pravoslavnog monaštva, kako bi se pridružio monaškoj zajednici. Tamo je postao novajlija u manastiru Svetog Krsta u Kavsokaliviji, gde je postao poznat po svojoj dubokoj duhovnosti i skromnosti. Mladog iskušenika odlikovala je želja za životom u samoći i molitvi, te je brzo stekao poštovanje drugih monaha zbog svoje posvećenosti asketizmu i ljubavi prema Bogu.
Godine 1924, sa 18 godina, postao je monah i primio monaško ime Porfiriје, što na grčkom znači „ljubičasta“, boja koja simbolizuje kraljevsku moć i svetost. Njegov monaški život započeo je strogim asketskim praksama, intenzivnim postom i dugim časovima molitve. Njegova strastvena duhovnost bila je odraz njegove duboke želje za jedinstvom sa Bogom, što je bio cilj koji je neumorno sledio.
Printscreen/YouTube/BalkanTripTV
Sveta gora
Nakon nekoliko godina provedenih na Svetoj gori, Sveti Porfiriје odlazi u manastir Kavsokalivija, gde će provesti ostatak svog monaškog života. Međutim, njegova prava misija bila je kao pustinjak, te je veći deo svog života birao samoću umesto zajedničkog života. Živeo je u maloj, skromnoj keliji, često odvojen od drugih monaha, posvećujući se molitvi, postu i duhovnim razmišljanjima. Uprkos svojoj izolaciji, postao je svetionik svetlosti za sve koji su tražili njegov savet.
Jedan od ključnih aspekata života Svetog Porfiriја bila je njegova sposobnost da leči kako telesne, tako i duhovne bolesti. Mnogi koji su dolazili kod njega bili su čudotvorno isceljeni od raznih bolesti, od ozbiljnih fizičkih oboljenja do duhovnih problema.
Imao je dar rasuđivanja, koji mu je omogućio da razume unutrašnje borbe onih koji su tražili njegovu pomoć. Njegova duboka empatija i ljubav prema drugima bili su centralni za njegovu službu, a često je pokazivao duboko razumevanje ljudske prirode, kako u njenoj patnji, tako i u njenom potencijalu za spasenje.
Čuda Svetog Porfiriја bila su brojna i raznolika. Ljudi iz svih slojeva društva dolazili su kod njega tražeći isceljenje, a mnogi su svedočili o čudotvornim iscelenjima koja su doživeli njegovim posredovanjem. Bio je posebno poznat po svojoj sposobnosti da leči ljude koji su patili od hroničnih bolesti i pomagao onima koji su bili duhovno uznemireni. Izveštaji o ovim čudima često su uključivali priče o tome kako su ljudi osetili trenutni mir i utehu pri susretu sa svetiteljem, a mnogi su izveštavali da su njihova oboljenja nestala ili se smanjila.
Jedan od najimpresivnijih aspekata njegovih čuda bio je način na koji on često nije direktno intervenisao, već je tiho molio ili davao nekoliko jednostavnih reči ohrabrenja. Njegove akcije odražavale su njegovu duboku veru u Božiju volju i njegovu ubeđenost da je isceljenje, u konačnici, Božiji dar.
Sveti Porfiriје je takođe bio poznat po svojoj sposobnosti da čita srca onih koji su ga tražili. Često je znao njihove najdublje borbe, bilo fizičke, emotivne ili duhovne, iako oni nisu izgovarali ni reč. Ovaj dar rasuđivanja omogućio mu je da nudi savet i utehu koji su bili ne samo mudri, već i duboko isceljujući.
Duhovna mudrost Svetog Porfiriја nije se ograničavala samo na njegova čuda; bio je i duboko nadaren duhovni vodič. Njegova učenja fokusirala su se na značaj skromnosti, molitve i ljubavi prema drugima. Ohrabrivao je vernike da u svakom čoveku vide lice Hrista i da život posmatraju s istom saosećajnošću i razumevanjem kao što je on to činio. Njegove reči bile su ispunjene ljubavlju Hrista, a često je naglašavao potrebu da se moli sa čistim srcem, bez ometanja.
Printscreen
Ikona Svetog Porfirija
Jedno od njegovih najdubljih učenja bilo je naglašavanje značaja unutrašnjeg mira i tišine. Ohrabrivao je ljude da neguju tiho, molitveno življenje, čak i usred izazova i ometanja sveta. Verovao je da pravo isceljenje – bilo telesno ili duhovno – može doći samo iz srca koje je usklađeno s Božijom voljom. Često je govorio o važnosti strpljenja i poverenja u Božiji tajming, savetujući da su svi problemi i patnje deo Božijeg plana za duhovni rast svake osobe.
Sveti Porfiriје je takođe govorio o moći oproštaja. Verovao je da prava sloboda dolazi kroz otpuštanje gneva i mržnje, i da je oproštaj ključ iscelenja kako pojedinca, tako i sveta. Njegov vlastiti život bio je svedočanstvo ovog principa, jer je pokazivao duboku sposobnost da oprosti i voli druge bezuslovno, bez obzira na njihove mane ili slabosti.
Sveti Porfiriје je svoj ovozemaljski život završio 2. decembra 1991. godine, nakon dugog i plodnog života posvećenog Bogu i Crkvi. Njegova smrt označila je kraj jedne ere, ali je njegovo nasleđe nastavilo da inspiriše bezbroj ljudi koji su bili dirnuti njegovim životom i čudima. U znak priznanja njegove svetosti i njegovih doprinosa pravoslavnoj veri, Sveti sinod Carigradske patrijaršije kanonizovao ga je za svetitelja 2013. godine.
Danas se sveti Porfiriје poštuje među vernicima kao svetac dubokog duhovnog uvida i moćnog posredovanja. Njegov život nastavlja da inspiriše ljude da žive punije u ljubavi Hrista, da traže iscelenje kroz molitvu i da veruju u Božiju volju. Njegova čuda, učenja i primer skromnosti služe kao vodič za sve koji žele da žive život vere, saosećanja i mira.
Ovo pitanje otvara dublje razumevanje netruležnosti, svetosti i čudesnih dela svetitelja koja nas podsećaju na neprolaznost duha i ljubavi prema Bogu. Protojerej Vladimir Pučkov objašnjava da netruležnost nije jedini znak svetosti i ističe kako vera i život po Jevanđelju ostavljaju duhovno nasleđe bez obzira na stanje tela.
U manastiru Dohijar, ova čudesna ikona vekovima pruža utehu i isceljenje vernicima širom sveta. Njena moć potvrđena je kroz nebrojene priče o spasenju, a jedan od novijih primera je nemi mladić iz Strumice koji je izgovorio prve reči pred ovom svetinjom.
Posle rata, postao je podvižnik na Svetoj gori, gde je pisao duhovne tekstove, a beli golubovi su mu dolazili dok je radio. Za sebe je govorio da je poslednji potomak loze Nemanjić.
Profesor kardiologije u otvorenom pismu otkrio je neverovatne trenutke svog života sa starcem Porfirijem, od svakodnevnih borbi sa bolešću do neobičnih dijagnoza i duboke duhovnosti koju je nosio, ostavljajući trajni utisak na sve koji su ga lično poznavali.
Jerej Lev Liperovski u svojoj knjizi „Čuda i parabole Hristove“ objašnjava kako Jevanđelisti svedoče o bolesti duha, koju može izlečiti jedino vera, molitva i post.
Arhimandrit kritskog porekla, nekadašnji iguman manastira Iviron, ostavio je za sobom bogato duhovno nasleđe, stotine duhovne dece i spise koji će nastaviti da svetle kao putokaz pravoslavlju u savremenom svetu.
Prema učenju Crkve, bez krštenja nije moguće pristupiti ostalim svetim tajnama, niti se u potpunosti uključiti u liturgijski i duhovni život zajednice.
U kuhinjama pravoslavnih domaćica, ova čorba se pripremala s ljubavlju – za praznike, slave i nedeljne porodične ručkove. Sada je pravo vreme da je ponovo otkrijete i spremite po originalnom receptu iz tradicije srpske kuhinje.
Otkrijte kako pivo pretvara ovo jednostavno jelo u ukusnu salatu sa istorijom dugom vekovima, zapisanu još 1855. u "Srbskom kuvaru" jeromonaha Jerotija iz Krušedola.
Od pažljivo prženog luka do mirisa ljute paprika - otkrijte tajnu starinskog monaškog ribljeg paprikaša koji spaja duh pravoslavnog života i prazničnih trpeza.
Već vekovima Davidov psalm, kako kažu monasi sa Atoasa, pruža unutrašnji mir i božansku zaštitu, pretvarajući jednostavne reči u moćno duhovno oružje za svakodnevni život.
Irini Murtzukou priznala je monstruozne zločine iz mladosti, a starci sa Svete gore upozoravaju – ovo prevazilazi ljudsko zlo i otkriva strašnu istinu o svetu bez Boga.
Dok svet traži odgovore u diplomatiji i oružju, svetogorski podvižnici govore o duhovnoj pomrčini koja se nadvija nad čovečanstvom – i pozivaju na jedini izlaz koji vodi ka spasenju: pokajanje, molitvu i budnost srca.
Duhovnici sa Svete gore i profesori teologije sve snažnije opominju: svet više nije isti, a ono što dolazi možda nas zatiče nespremne. Od zaborava svetoga do potpune digitalne kontrole, sedam zabrinjavajućih znakova svedoče da vreme milosti ubrzano ističe.
Prvi razgovor u četiri oka otvorio teme od opstanka hrišćana u Turskoj i na Bliskom Istoku, preko rata u Ukrajini, do priprema za obeležavanje 1700 godina od Prvog vaseljenskog sabora u Nikeji.
U svetinji pored Golupca, 21. septembra sabraće se verni iz svih krajeva Srbije i dijaspore da obeleže 90 godina od kada su ovu čudotvornu relikviju ruski monasi doneli u Srbiju.
Tri dana pre dijagnoze, ova mlada devojka iz Benkovca u Hrvatskoj sasvim slučajno je otkrila Svetog Karla Akutisa, a njegove molitve i prisutnost danas joj daju snagu i mir u svakom trenutku.
Nakon brutalnih uvreda igumanu i monaštvu, te pretnji supruge Nenada Nikaljevića u sudu, tenzije u Donjim Brčelima ne jenjavaju – jeromonah Nikon otkriva šta ga je najviše uznemirilo.
Otkrijte kako šareni povrtni specijalitet u želatinskoj formi, začinjen blagim vinskim sirćetom, vekovima krasi postne trpeze pravoslavnih manastira i zašto postaje hit u savremenim kuhinjama.
U svojoj besedi za 15. sredu po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički nas vodi kroz Kanu Galilejsku i pokazuje kako svako Hristovo čudo, od isceljenja do prosvetljenja, u svojoj suštini pretvara našu svakodnevicu i ljudsku prirodu u izvor radosti i svetlosti.
