ZAŠTO SE MOŠTI SVETACA NAZIVAJU „NETRULEŽNIM“ AKO SU MNOGE OD NJIH SAMO KOSTI? Otac Vladimir otklanja dilemu mnogih vernika

Mnogi vernici se pitaju zašto se mošti svetitelja u pravoslavlju često nazivaju netruležnim, a od njih su ostale samo kosti. Protojerej Vladimir Pučkov nudi uvid u ovu delikatnu temu.

U stvari, nisu sve mošti netruležne. Naravno, netruležnost tela je jedan od kriterijuma prilikom prikupljanja dokaza za kanonizaciju pravednika. Međutim, ovaj kriterijum nije glavni - objašnjava otac Vladimir, skrećući pažnju na brojne svetitelje čije su mošti delimično očuvane ili su ostale samo kosti.

Printscreen/Youtube/Вінницька Єпархія УПЦ

 

- Netruležnost moštiju nije glavni i jedini znak čovekove svetosti. Dakle, svetac ostaje svetac bez obzira na stanje njegovog tela posle smrti - ističe sveštenik Ruske pravoslavne crkve, a potom objašnjava:

- Smatrati sve mošti netruležnima samo zato što su svete, pogrešno je i neprihvatljivo. Zapravo, Crkva ne naziva sve mošti netruležnima i nikada ih nije nazivala. Naravno, mošti bilo kog svetitelja su svete. Međutim, netruležnima se mogu nazvati samo one mošti koje nisu pretrpele raspadanje od smrti svetitelja. Ovaj koncept može se primeniti i na one mošti koje su delimično očuvane netruležne, kao što su, na primer, mošti Svetog Aleksandra Svirskog. Ali ništa više.

O dilemi „Zašto su tela nekih svetitelja potpuno netruležna, a druga su propala do kostiju?“, otac Vladimir kaže:

- Svetost je stanje koje se postiže verom, pokajanjem i životom po Jevanđelju. Međutim, svetost je nedostižna bilo kakvim ljudskim naporom — ona je uvek dar Božiji. I ovaj dar je isključivo ličan. Pravednik više ne prima druge darove blagodati, koji se u našem razumu često povezuju sa svetošću. Dar isceljenja i drugi darovi daju se svetitelju radi onih koji od njih mogu imati koristi. Pogledajte žitije nekog od svetitelja prošlog veka i videćete desetine svedočanstava o isceljenjima neizlečivo bolesnih i molitvenoj pomoći u bezizlaznim situacijama.

SPC

 

Radi svih tih svedoka, isceljenih, pokajanih i onih koji su stekli veru, darovi blagodati daju se pravednicima. Ljudi odlaze k netruležnim moštima, u njihovoj blizini se leče, kaju i učvršćuju veru. U tom pogledu je sasvim razumljiva netruležnost moštiju, na primer, Kijevo-Pečerskih monaha. Ali zamislite da je svetitelj polovinu života proveo u pustinji, gde je i umro, ili je stradao tokom progona hrišćana negde na muslimanskom Istoku, ili je dao zavet da mu se ne odaju posthumne počasti i da mu se telo ostavi u prirodi. Ima li smisla da telo takvog sveca ne raspadne? Ko bi od toga imao koristi - pita se protojerej Vladimir Pučkov.

- Drugi faktor koji je direktno i negativno uticao na očuvanost moštiju mnogih svetaca, začudo, jeste odnos vernika,“ nastavlja otac Vladimir:

- Crkveni ljudi su se uvek s poštovanjem odnosili prema moštima svetaca, ali je to često negativno uticalo na očuvanje mnogih relikvija. One su jednostavno rastavljane deo po deo. Bilo je trenutaka u istoriji Crkve kada je interesovanje za relikvije bilo veoma rasprostranjeno. Možete zamisliti koliko svetih, možda i netruležnih moštiju nije ostalo sačuvano do danas upravo zato što je svetitelj bio poznat i poštovan.

RTS/Printscreen

 

Nemojte misliti da sam protiv odvajanja čestica od moštiju, naročito kad je to neophodno. Bez čestica moštiju mučenika nije moguće, na primer, osvetiti presto ili izdati antimins za hram. Međutim, čestice se međusobno razlikuju. Ako je danas odnos prema njima pažljiv i poštovan, u 8. ili 12. veku retko ko je odvajao čestice od moštiju s toliko pažnje. I opet, ako postoji jasna svrha u netruležnosti tela svetitelja, teško je razumeti svrhu netruležnosti samo jednog njegovog prsta - ističe otac Vladimir, i potom zaključuje:

- Da završimo tamo gde smo počeli. Da, nisu sve mošti netruležne, ali, uprkos tome, svi ostaci svetitelja su svete mošti. Odnos prema svetinji treba da bude pun poštovanja i strahopoštovanja, bez obzira na to šta je pred nama — netruležno telo u monumentalnoj svetinji ili mala kost u relikvijaru na ikoni - kaže protojerej Vladimir Pučkov.

Ova misao zaključuje razmatranje o netruležnosti i svetosti, ukazujući na duboku istinu: suština svetosti ne leži u stanju tela koje ostaje, već u duhovnoj snazi koju svetitelji ostavljaju kao neprolazno nasleđe vernicima.

Ostavite komentar

Пошаљи коментар

Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.

0 Komentara