Dok se govori o miru u Ukrajini, u Kijevsko-pečerskoj lavri traje neviđeno svetogrđe – mošti svetitelja podvrgavaju se medicinskim analizama, monasi se proteruju, a vrata pećina silom se otvaraju.
Komisija Ministarstva kulture Ukrajine, u pratnji policije, stigla je u Kijevsko-pečersku lavru još krajem marta, kada su mediji širom hrišćanskog sveta počeli da upozoravaju na pretnju koja se nadvila nad ovom svetinjom. U međuvremenu su pokrenute različite mirovne inicijative, a direktni pregovori o miru između ruskog i ukrajinskog predsednika deluju nikad bliže. Ipak, u pozadini priče o miru odvija se i ona druga, tamnija priča – mošti svetitelja i dalje se skrnave.
Podsetimo, više vozila s policajcima ušlo je u prostor manastira, a neki od njih su nosili motorne testere. Isečene su i zamenjene brave na vratima koja vode u pećine bliže ulazu u ovaj sveti kompleks. Ubrzo je ista sudbina zadesila i Daleke pećine. Dogodilo se pravo zauzimanje jednog od najpoštovanijih svetilišta pravoslavnog sveta – mesta čuvanja moštiju svetih Kijevsko-pečerskih podvižnika.
Još od 2023. godine, kada je država najavila „povraćaj“ Kijevske lavre, vlasti su već preuzele više zgrada u kojima je živelo bratstvo, ali su pećine tada ostale netaknute. Vernici nisu mogli da uđu u prostor manastira od 10. avgusta 2023. godine, ali su mošti svetih i dalje bile dostupne u okviru turističkih obilazaka, i to po prilično visokoj ceni. Ključevi od pećina ostali su kod monaha, koji su nastavili da brinu o bezbednosti svetinja, da ih presvlače uz molitvu i održavaju red. A onda se ovog proleća sve promenilo.
Zauzimanjem pećina rukovodio je zamenik direktora muzeja „Kijevsko-pečerska lavra“ i član komisije Ministarstva kulture Aleksandar Ovčar. Pokrenuta je operacija „provere prisustva moštiju svetih u grobnicama Bliskih i Dalekih pećina“, kao i određivanja njihove „istorijske i naučne vrednosti“.
Ove formulacije sadržane su u naredbi ministra kulture Nikolaja Tosičkog od 5. marta 2025. godine o osnivanju pomenute komisije.
Prema tekstu dokumenta, informacije o radu i rezultatima inspekcije biće poverljive. Ipak, namere članova komisije u vezi s moštima mogu se naslutiti na osnovu sastava učesnika. Komisija broji ukupno 25 članova, a pažnju privlače stručne kvalifikacije nekih od njih:
E. Apelhans – direktor Odeljenja za anatomiju Nacionalnog medicinskog univerziteta u Odesi, predsednik Naučnog društva anatoma, histologa, embriologa i topografskih anatoma Ukrajine.
N. Bolela – istraživač u Naučnom sektoru za biološka istraživanja Nacionalnog istraživačkog centra za konzervaciju.
G. Guminski – profesor Odeljenja za ljudsku anatomiju Nacionalnog univerziteta u Viničkoj oblasti, član Pirogovljeve komisije za rebalzamovanje tela Pirogova.
O. Meljnik – direktor Odeljenja za biomorfologiju kičmenjaka, doktor veterinarskih nauka, član iste Pirogovljeve komisije.
G. Tkač – doktor medicinskih nauka, takođe član Pirogovljeve komisije.
Dakle, s moštima će „raditi“ lekari, anatomi, stručnjaci za balzamovanje, pa čak i veterinari. Teško je poverovati da su pozvani samo da utvrde prisustvo moštiju u sarkofazima. Njihove specijalnosti upućuju na to da su dovedeni kako bi sa moštima svetitelja sproveli određene medicinske i naučne eksperimente – uzimanje uzoraka tkiva i izvođenje manipulacija.
Ali koliko je sve to moralno prema Crkvi i osećanjima verujućih ljudi? Jer svaki hrišćanin na svetu, bez oklevanja, reći će da se sve to može nazvati samo jednom rečju – bogohuljenje.
U državama u kojima je Crkva odvojena od države, vlasti ne mogu i nemaju pravo da gaze po svetinjama. Mošti svetitelja Kijevsko-pečerske lavre verni poštuju kao dokaz njihovog podvižničkog života i molitvene snage. Štaviše, njihov podvig bio je toliki da je Bog učinio njihova tela netruležnim. Nigde u svetu ne postoji mesto s tolikim brojem netruležnih svetitelja. Njihove mošti imaju neprocenjivu vrednost – ali za hrišćanina, ne za državu. Za vlast, mošti prepodobnog Antonija Pečerskog i kosti njegovih savremenika ne znače ništa. Ipak, iz nekog razloga, policijske jedinice ne odlaze na groblja da iskopavaju grobove. Koji je smisao medicinskih eksperimenata upravo nad moštima svetitelja? Nad onima koje pravoslavni svet poštuje vekovima, a kojima dolaze na poklonjenje i mnogi hodočasnici iz drugih zemalja?
Istovremeno, Ministarstvo kulture mesecima vodi pravne procese kako bi iselilo 200 monaha iz Lavre, pripadnika Ukrajinske pravoslavne crkve (UPC), koji se tamo mole neprekidno od 1988. godine.
Potpuno je neshvatljivo kako se može izbacivati monaštvo iz njihovog manastira, a u isto vreme ozbiljno raspravljati o „budućnosti monaškog života u Ukrajini“.
Još je neshvatljivija saglasnost Pravoslavne crkve Ukrajine (OCU) s bogohulnim postupcima Ministarstva kulture nad moštima Svetih Pečerskih Otaca. Pa sam Lotyš, kao zaposlen u rezervatu, zasigurno je znao za takve planove.
Veoma je teško shvatiti kako jedan sveštenik može mirno prihvatiti da anatomi i veterinari „proučavaju“ netruležne ostatke svetitelja i tretiraju ih kao biološke eksponate. Ipak, to ne iznenađuje, s obzirom na to da su Lotyš i njegovi saradnici ranije podržavali održavanje gastronomskih performansa, koncerata folklornih i rok ansambala u prostorima Lavre.
Osvajanje Bliskih i Dalekih pećina Kijevsko-pečerske lavre, uz naknadnu „naučnu“ istragu o „istorijskoj i naučnoj vrednosti moštiju svetih“, predstavlja otvoreno svetogrđe – ne samo protiv vernika Ukrajinske pravoslavne crkve, već i protiv cele Pravoslavne crkve. Kijevsko-pečerska lavra je sveto mesto za ceo pravoslavni svet – nigde drugde ne nalaze se u tolikom broju netrule mošti svetih.
U crkvi preuzetoj od kanonske Ukrajinske pravoslavne crkve, bogoslužbeni tekstovi sa imenom Hrista i svetitelja osvanuli su u toaletu, dok nadležni pokušavaju da negiraju umešanost u ovaj sramotni čin.
Reakcija poslanika Nikosa Papadopoulosa na izložbu koja je, kako tvrdi, uvredila pravoslavnu veru, pokrenula je duboku diskusiju o granicama umetnosti i poštovanju svetih vrednosti. Reagovao i mitropolit Jeronim.
Ukrajinske vlasti nasilno ušle u hram, uklonile mošti svetitelja i izazvale međunarodne reakcije. Zahtev upućen UN-u – hoće li svetska zajednica zaštititi ovo pravoslavno nasleđe?
Meštani naselja Raštani u Mostaru zatekli razbijene prozore, razbacane ikone i opljačkane svetinje u hramu koji su sami podigli pre dve godine – sveštenik očajan, a narod u suzama traži istinu i pravdu
U knjizi "Misli za svaki dan u godini", ruski svetitelj ostavlja duboku poruku za praznik Prepolovljenja — dan kada Hristos poziva svakoga ko je žedan istine, slobode, oproštaja i mira. Njegove reči i danas bude žeđ za Bogom u svakom srcu koje traži smisao.
Svetac čiji praznik danas obeležava Srpska pravoslavna crkva, bio je svedok Božje reči u vremenu kada je istina bolela više od mača; njegova hrabrost, suze i vizije postali su večni znak da poslušnost Bogu nikada nije bez značenja, čak i kada vodi u progonstvo i smrt.
Dok se govori o miru u Ukrajini, u Kijevsko-pečerskoj lavri traje neviđeno svetogrđe – mošti svetitelja podvrgavaju se medicinskim analizama, monasi se proteruju, a vrata pećina silom se otvaraju.
Na praznični dan mitropolit Fotije služio je arhijerejsku liturgiju i osvetio novopodignuti hram u Borogovu, u Republici Srpskoj, poručivši da pravoslavlje mora ostati svetlost srpskog naroda u vremenu duhovne tame.
U krugu bolnice u Krasnodaru nalazi se hram u kojem se događaju čuda. Sveštenik Vjačeslav Klimenko svedoči o majci koja je molitvom sačuvala život svom detetu, a na ikoni Bogorodice ostavila zlatne minđuše kao večni trag zahvalnosti.
U vreme strogog posta često ponestane ideja za ukusne obroke na vodi. Donosimo autentičan recept za paštetu od belog pasulja – kremastu, zasitnu i punu ukusa!
Uoči druge godišnjice od tragedije koja je odnela 57 života, otac Hristodulos Papaioanu kaže da je kroz ovaj neverojatan gubitak pronašao snagu da se nosi s patnjom.
Nije Hristos vaskrsao da bismo mi farbali jaja, kaže otac Borislav.
Ne morate se odricati bogatih ukusa ni tokom posta – kombinacija crvenog pasulja, prepečenih oraha i začina trpezu će učiniti bogatom vitaminima i vlaknima.
Uvođenje obaveznog ličnog broja u Grčkoj izazvalo je burnu reakciju monaške zajednice sa Atosa, koja upozorava da bi digitalno povezivanje podataka svakog građanina moglo ugroziti versku slobodu i privatnost.
Poglavar Ruske pravoslavne crkve oštro je osudio bogohulni čin na drevnom arheološkom nalazištu u Ulpijani i pozvao na molitvu za srpski narod koji trpi nepravdu.
U knjizi "Misli za svaki dan u godini", ruski svetitelj ostavlja duboku poruku za praznik Prepolovljenja — dan kada Hristos poziva svakoga ko je žedan istine, slobode, oproštaja i mira. Njegove reči i danas bude žeđ za Bogom u svakom srcu koje traži smisao.
U krugu bolnice u Krasnodaru nalazi se hram u kojem se događaju čuda. Sveštenik Vjačeslav Klimenko svedoči o majci koja je molitvom sačuvala život svom detetu, a na ikoni Bogorodice ostavila zlatne minđuše kao večni trag zahvalnosti.
Starac Ilija je bez ikakve najave posetio naše svetinje, a to je sasvim slučajno saznala vernica Janja.
Na Trgu slobode mitropolit Joanikije je pozdravljajući sve okupljene uputio sledeće reči.
U svojoj priči naglašava to kako su ateisti uskraćeni jedne dimenzije, koja je spasonosna.
Predstojatelj Svetog arhijerejskog sabora je patrijarh srpski Porfirije.
Njegovi citati se svakodnevno i neprestano traže na različitim mestima - od članaka na internetu preko starih časopisa...
Prenošenje pojasa uz svečanu litijsku i počasnu pratnju svedoči o dubokoj duhovnoj vezi pravoslavlja sa Presvetom Bogorodicom i Svetom gorom.
Na Trgu slobode mitropolit Joanikije je pozdravljajući sve okupljene uputio sledeće reči.
U svojoj priči naglašava to kako su ateisti uskraćeni jedne dimenzije, koja je spasonosna.
Poslastica koju svetogorska bratija priprema u dane kada je dozvoljen mrs, mnogo je više od slatkiša — to je molitva pretočena u zalogaj, tihi poziv da i kroz kuhinju budemo bliže Bogu.
