Premijerka Ukrajine Julija Sviridenko naredila „popis“ svetih mošti, izazivajući proteste, bdjenja i upozorenja da bi njihov prenos mogao biti neviđeno kršenje verskih osećanja i tradicije.
Vest da bi mošti Svetih iz Lavre u Kijevu mogli biti uklonjeni sa svojih svetih mesta i prebačeni u skladišta i muzejsku zbirku u Ujedinjenom Kraljevstvu izazvala je buru reakcija i gnev u pravoslavnom svetu. Slučaj je počeo kada su ukrajinski poslanici prijavili da je premijerka Julija Sviridenko dala nalog za „popis“ moštiju, sa ciljem – kako tvrde – da se olakša prenos najvrednijih u britanske institucije.
Poslanik Aleksandar Dubinski izjavio je da inicijativa predstavlja ličnu obavezu predsednika Zelenskog prema kralju Karolu III.
- Radi se o organizovanoj krađi naših svetih relikvija pod izgovorom popisa - upozorio je, dodajući da Ukrajina rizikuje da izgubi deo svog duhovnog nasleđa, prenose ruski mediji.
Do sada vlada zadržava stav čekanja. Ministarstvo kulture Ukrajine izbeglo je da odgovori direktno, ograničivši se na izjavu da proces predstavlja „evidenciju kulturnog nasleđa“. Ipak, fotografije i video snimci koji su se pojavili na internetu pokazuju radnike Nacionalnog muzeja kako otvaraju relikvijare i prenose mošti iz pećina u skladišne prostorije.
Advokati kanonske Ukrajinske pravoslavne crkve poslali su zahtev Ministarstvu kulture i Nacionalnom muzeju „ Kijevsko-pečerska lavra“, tražeći objašnjenje pravne osnove ovih postupaka. Protojerej Nikitas Čekman opisao je slučaj kao „grubu uvredu verskih osećanja miliona vernika“ i „neprikrivenu oskrnavljenje svetinja“.
Kako je naglasio, postupak je sproveden bez prisustva sveštenstva i uz potpuno preziranje vekovnih kanonskih tradicija pravoslavne crkve.
- Ako nadležni odmah ne pruže objašnjenje, preduzećemo sve zakonske mere - upozorio je.
Mošti Svetih iz Kijevsko-pečerska lavra predstavljaju svete relikvije ne samo za Ukrajinu, već za čitavo pravoslavlje. Lavra, spomenik svetske baštine UNESCO, vekovima je bila centar monaštva i duhovnosti, privlačeći milione vernika. Njihovo uklanjanje ili izmene predstavljale bi istorijski udar, ravnopravan pljački nacionalnog i verskog blaga.
Pokušaj da se svete mošti pretvore u „muzejske eksponate“ ignoriše živu tradiciju Crkve, koja ih doživljava kao živu prisutnost svetih. Poštovanje prema njima nije samo kulturno, već duboko duhovno i teološko.
Sveti arhijerejski sabor Ukrajinske pravoslavne crkve već je pozvao na poštovanje verske slobode i upozorio da svako kršenje može dovesti do daljeg raskola u društvu. Već se organizuju bdjenja i protesti vernika ispred Lavre.
Pitanje ima i međunarodni aspekt: Ruska pravoslavna crkva govori o neviđenom svetogrđu, dok diplomatski krugovi procenjuju da bi, ukoliko se plan prenosa moštiju u britanske muzeje realizuje, došlo do novog talasa reakcija od strane pravoslavne dijaspore i država sa izraženom crkvenom tradicijom.
Slučaj moštiju Kijevsko-pečerska lavra nije samo administrativno pitanje ili kulturni popis. To je otvorena rana u odnosu države i Crkve, provokacija prema verskim osećanjima miliona vernika i čin koji, ukoliko se sprovede, predstavljaće bez presedana istorijsko svetogrđe.
Mitropolit Onufrije, poglavar kanonske Ukrajinske pravoslavne crkve (UPC) reagovao je navodeći sledeće reči. U Ukrajini od 2018. godine postoji i delimično priznata Pravoslavna crkva Ukrajine, čiju autokefalnost priznaju Vaseljenska patrijaršija Carigrada, Aleksandrijska patrijaršija, Kiparska crkva i Grčka crkva. Suđenje Ivanu Hadravi, jereju pravoslavne crkve u Češkoj stavlja na ispit granice verskog angažmana u političkim sukobima i izaziva burne reakcije u crkvenim i društvenim krugovima. Ruski predsednik zatražio je da se Ukrajinskoj pravoslavnoj crkvi pod Moskovskom patrijaršijom obezbedi zaštita i da ruski jezik dobije zvanični status. Spor više nije samo politički – prerasta u borbu za duhovni i nacionalni identitet.
Wikimedia/Unknown author, Wikimedia/Mickey Mystique
Burna reakcija Ukrajinske pravoslavne crkve
Duhovni i istorijski značaj
Poruka Crkve i međunarodne posledice
Duhovna riznica
23:43 | 04.06.2025
„MOLITE SE DA SE PROMENE ONI KOJI ŽELE DA ISTERAJU BRAĆU IZ SVETINJE“: Apel mitropolita Onufrija celom pravoslavnom svetu
Duhovna riznica
17:10 | 03.07.2025
ODUZETO DRŽAVLJANSTVO MITROPOLITU ONUFRIJU: Odluka je doneta - kao razlog se navodi sledeće
Duhovna riznica
23:01 | 08.08.2025
PRAVOSLAVNI SVEŠTENIK PRIVEDEN ZBOG PRORUSKIH AKTIVNOSTI U ČEŠKOJ: Duhovnik pod sudskom istragom – završeno prvo ročište
Duhovna riznica
15:05 | 17.08.2025
PUTIN PRED TRAMPOM OTVORIO PITANJE ZAŠTITE PRAVOSLAVLJA: Ovo su dva važna uslova Moskve, bez kojih nema mira
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
Veliki ruski svetitelj objašnjava da predanjem svojih briga Bogu, molitve iz srca mogu doneti promenu u životima drugih, ali i unutrašnji mir nama samima.
Sveštenomučenik Haralampije je bio episkop u Magneziji i postradao je za Hrista u svojoj stotrinaestoj godini.
U Siropusnu nedelju, pred početak Velikog posta, poglavar Srpske pravoslavne crkve pozvao je vernike na praštanje, pokajanje i unutrašnje čišćenje srca, upozorivši da bez ljubavi i zajedništva nijedno pravilo nema smisla.
Suština posta nije samo u izdržanju od mrsne hrane.
Litija od Sabornog hrama do Nemanjinog grada u čast Svetog Simeona Mirotočivog ujedinila je hiljade vernika.
Odluka gradske vlasti i Mitropolije otvorila je put ka izgradnji crkve posvećene Ostroškom Čudotvorcu, kao trajnom mestu sabiranja i nade u Podgorici.
Hleb blagoslova, molitve i tišine po receptu jednog od najstarijih kuvara na Atosu.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Recept iz "Srbskog kuvara" donosi miris cimeta, posne delicije i vekovnu tradiciju pravoslavnih kuhinja pravo na vaš sto.
Bez miksera, bez čekanja i bez raskoši, ovaj recept čuva duh porodičnih okupljanja i dana kada crkveni kalendar dopušta da se radost podeli i kroz desert koji nije postan.
U crkvi preuzetoj od kanonske Ukrajinske pravoslavne crkve, bogoslužbeni tekstovi sa imenom Hrista i svetitelja osvanuli su u toaletu, dok nadležni pokušavaju da negiraju umešanost u ovaj sramotni čin.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Bračni par Tomas u Velsu kupio je staru crkvu iz 12. veka da u njoj napravi dom, a onda su radovi otvorili priču koju je vreme čuvalo vekovima i postavili pitanje: može li se živeti iznad tuđe večnosti?
Nova odluka iz Kijeva otvorila je pitanje da li se kalendar pretvara u političko oruđe u trenutku dubokih društvenih lomova.
Veliki ruski svetitelj objašnjava da predanjem svojih briga Bogu, molitve iz srca mogu doneti promenu u životima drugih, ali i unutrašnji mir nama samima.
Suština posta nije samo u izdržanju od mrsne hrane.
Ako praštamo malo, malo smo otvorili srce za milost, a ako praštamo od srca, široko smo otvorili vrata blagodati Božije, kaže sveštenik Dejan Krstić.
Pravoslavna crkva nalaže da se Bele poklade provedu u duhu smirenja, pomirenja i praštanja, da se zatraži oproštaj od bližnjih i da se sa čistim srcem uđe u dane posta, molitve i pokajanja.
U bolnici u Bostonu, pred prognozom bez nade, roditelji su izabrali molitvu umesto očaja, a ono što je usledilo promenilo je pogled jednog racionalnog naučnika na granice medicine, vere i onoga što nazivamo nemogućim.
U trenutku očaja mislila je da je ostala sama, a onda je saznala da je patrijarh intervenisao kod Boga, a ne kod ljudi.
U selu Vasta crkva iz 12. veka odoleva vremenu i ljudskim rukama, dok njeni listovi i grane stvaraju neponovljiv spoj vere, prirode i istorije.
Dekan Bogoslovskog fakulteta u Foči upozorava da je reč o smišljenom potezu koji prevazilazi administraciju i zadire u samu suštinu vere i identiteta.
Kao majka Gospoda Isusa Hrista, Bogorodica je najbliža Bogu od svih ljudi, ali i najbliža svakom čoveku koji joj se obraća sa verom i nadom.
U Hramu Svetih apostola Petra i Pavla obeleženo je 83 godine od tragedije – narod i deca Tutina čuvaju uspomenu na postradale novomučenike.
Mitropolit mileševski poziva vernike na lični preobražaj: kako kroz post i molitvu učestvovati u svetlu Hristovog Vaskrsenja i pronaći unutrašnju radost koja nadilazi svakodnevnicu.
