Premijerka Ukrajine Julija Sviridenko naredila „popis“ svetih mošti, izazivajući proteste, bdjenja i upozorenja da bi njihov prenos mogao biti neviđeno kršenje verskih osećanja i tradicije.
Vest da bi mošti Svetih iz Lavre u Kijevu mogli biti uklonjeni sa svojih svetih mesta i prebačeni u skladišta i muzejsku zbirku u Ujedinjenom Kraljevstvu izazvala je buru reakcija i gnev u pravoslavnom svetu. Slučaj je počeo kada su ukrajinski poslanici prijavili da je premijerka Julija Sviridenko dala nalog za „popis“ moštiju, sa ciljem – kako tvrde – da se olakša prenos najvrednijih u britanske institucije.
Poslanik Aleksandar Dubinski izjavio je da inicijativa predstavlja ličnu obavezu predsednika Zelenskog prema kralju Karolu III.
- Radi se o organizovanoj krađi naših svetih relikvija pod izgovorom popisa - upozorio je, dodajući da Ukrajina rizikuje da izgubi deo svog duhovnog nasleđa, prenose ruski mediji.
Do sada vlada zadržava stav čekanja. Ministarstvo kulture Ukrajine izbeglo je da odgovori direktno, ograničivši se na izjavu da proces predstavlja „evidenciju kulturnog nasleđa“. Ipak, fotografije i video snimci koji su se pojavili na internetu pokazuju radnike Nacionalnog muzeja kako otvaraju relikvijare i prenose mošti iz pećina u skladišne prostorije.
Advokati kanonske Ukrajinske pravoslavne crkve poslali su zahtev Ministarstvu kulture i Nacionalnom muzeju „ Kijevsko-pečerska lavra“, tražeći objašnjenje pravne osnove ovih postupaka. Protojerej Nikitas Čekman opisao je slučaj kao „grubu uvredu verskih osećanja miliona vernika“ i „neprikrivenu oskrnavljenje svetinja“.
Kako je naglasio, postupak je sproveden bez prisustva sveštenstva i uz potpuno preziranje vekovnih kanonskih tradicija pravoslavne crkve.
- Ako nadležni odmah ne pruže objašnjenje, preduzećemo sve zakonske mere - upozorio je.
Mošti Svetih iz Kijevsko-pečerska lavra predstavljaju svete relikvije ne samo za Ukrajinu, već za čitavo pravoslavlje. Lavra, spomenik svetske baštine UNESCO, vekovima je bila centar monaštva i duhovnosti, privlačeći milione vernika. Njihovo uklanjanje ili izmene predstavljale bi istorijski udar, ravnopravan pljački nacionalnog i verskog blaga.
Pokušaj da se svete mošti pretvore u „muzejske eksponate“ ignoriše živu tradiciju Crkve, koja ih doživljava kao živu prisutnost svetih. Poštovanje prema njima nije samo kulturno, već duboko duhovno i teološko.
Sveti arhijerejski sabor Ukrajinske pravoslavne crkve već je pozvao na poštovanje verske slobode i upozorio da svako kršenje može dovesti do daljeg raskola u društvu. Već se organizuju bdjenja i protesti vernika ispred Lavre.
Pitanje ima i međunarodni aspekt: Ruska pravoslavna crkva govori o neviđenom svetogrđu, dok diplomatski krugovi procenjuju da bi, ukoliko se plan prenosa moštiju u britanske muzeje realizuje, došlo do novog talasa reakcija od strane pravoslavne dijaspore i država sa izraženom crkvenom tradicijom.
Slučaj moštiju Kijevsko-pečerska lavra nije samo administrativno pitanje ili kulturni popis. To je otvorena rana u odnosu države i Crkve, provokacija prema verskim osećanjima miliona vernika i čin koji, ukoliko se sprovede, predstavljaće bez presedana istorijsko svetogrđe.
Mitropolit Onufrije, poglavar kanonske Ukrajinske pravoslavne crkve (UPC) reagovao je navodeći sledeće reči. U Ukrajini od 2018. godine postoji i delimično priznata Pravoslavna crkva Ukrajine, čiju autokefalnost priznaju Vaseljenska patrijaršija Carigrada, Aleksandrijska patrijaršija, Kiparska crkva i Grčka crkva. Suđenje Ivanu Hadravi, jereju pravoslavne crkve u Češkoj stavlja na ispit granice verskog angažmana u političkim sukobima i izaziva burne reakcije u crkvenim i društvenim krugovima. Ruski predsednik zatražio je da se Ukrajinskoj pravoslavnoj crkvi pod Moskovskom patrijaršijom obezbedi zaštita i da ruski jezik dobije zvanični status. Spor više nije samo politički – prerasta u borbu za duhovni i nacionalni identitet.
Wikimedia/Unknown author, Wikimedia/Mickey Mystique
Burna reakcija Ukrajinske pravoslavne crkve
Duhovni i istorijski značaj
Poruka Crkve i međunarodne posledice
Duhovna riznica
23:43 | 04.06.2025
„MOLITE SE DA SE PROMENE ONI KOJI ŽELE DA ISTERAJU BRAĆU IZ SVETINJE“: Apel mitropolita Onufrija celom pravoslavnom svetu
Duhovna riznica
17:10 | 03.07.2025
ODUZETO DRŽAVLJANSTVO MITROPOLITU ONUFRIJU: Odluka je doneta - kao razlog se navodi sledeće
Duhovna riznica
23:01 | 08.08.2025
PRAVOSLAVNI SVEŠTENIK PRIVEDEN ZBOG PRORUSKIH AKTIVNOSTI U ČEŠKOJ: Duhovnik pod sudskom istragom – završeno prvo ročište
Duhovna riznica
15:05 | 17.08.2025
PUTIN PRED TRAMPOM OTVORIO PITANJE ZAŠTITE PRAVOSLAVLJA: Ovo su dva važna uslova Moskve, bez kojih nema mira
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
Pravoslavlje jasno ističe da vera nije samo unutrašnje osećanje, niti puko intelektualno priznanje da Bog postoji već da podrazumeva delanje, trud, promenu života, rast u vrlini i stalnu borbu sa sopstvenim slabostima.
Čovek koji u bližnjem vidi brata, koji tuđu bol oseća kao svoju i koji bez računa i zadrške pruža ruku pomoći, postaje svedočanstvo žive vere.
Stari recept jeromonaha Jeroteja Draganovića pokazuje da skromnost u pripremi ne znači oskudnost u ukusu – obrok koji ispunjava i dušu i stomak.
Svetitelj blagosti i praštanja, nepravedno gonjen, danas je utočište svim pravoslavnim vernicima koji nose nevidljivi teret - a ovaj dan mnogi smatraju presudnim.
U Kasarskim Livadama služen je pomen Radu Ćiriću, a vladika Jerotej poručio da njegov život ostaje svedočanstvo hrišćanske hrabrosti i primer koji nadahnjuje generacije.
Jednostavan i brz recept za kolač koji u dom donosi miris domaće kuhinje i radost zajedništva u posne dane.
Od pažljivo prženog luka do mirisa ljute paprika - otkrijte tajnu starinskog monaškog ribljeg paprikaša koji spaja duh pravoslavnog života i prazničnih trpeza.
Skromne namirnice, otmen ukus – manastirski zapis iz 1855. godine vraća na trpezu zalogaj koji je nekada krasilo srpsko dvorsko posluženje.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
Nekada nezaobilazna na prazničnim trpezama, ova poslastica se pravila sa strpljenjem i ljubavlju — donosimo autentičan recept koji će vaš dom ispuniti toplinom i mirisom svečanosti.
U crkvi preuzetoj od kanonske Ukrajinske pravoslavne crkve, bogoslužbeni tekstovi sa imenom Hrista i svetitelja osvanuli su u toaletu, dok nadležni pokušavaju da negiraju umešanost u ovaj sramotni čin.
Krvni pritisak mitropolita svjatogorskog dostigao je opasne vrednosti, medicinsko osoblje mu je dalo lekove i infuziju, ali hospitalizacija je iznenada prekinuta – vernici i poslanici strahuju za njegov život.
Dok stotine vernika mole ispred suda i monasi hrabro odbijaju da predaju manastire, ukrajinska vlast pokušava da uguši kanonsko pravoslavlje i slobodu vernika, izazivajući alarm u pravoslavnom svetu.
Svetinja u Mrtvici, stara više od 15 vekova, našla se na ivici uništenja kada je osumnjičeni B. D. zapalio ikonostas i bogoslužbene knjige. Vernici su hrabro reagovali i sprečili katastrofu, a manastir je i ovog puta odoleo zlu.
Pravoslavlje jasno ističe da vera nije samo unutrašnje osećanje, niti puko intelektualno priznanje da Bog postoji već da podrazumeva delanje, trud, promenu života, rast u vrlini i stalnu borbu sa sopstvenim slabostima.
Čovek koji u bližnjem vidi brata, koji tuđu bol oseća kao svoju i koji bez računa i zadrške pruža ruku pomoći, postaje svedočanstvo žive vere.
Oba stručnjaka u svom radu ukazuju na duhovne uzroke mnogih neurotičnih stanja i nude alternativni pristup koji, prema njihovim tvrdnjama, mnogima donosi olakšanje i unutrašnji mir.
U besedi za 24. subotu po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički pokazuje da istinsko oslobođenje nije u delima, već u milosti koja nas vodi iz tame u Carstvo Božje
Od prenosa posmrtnih ostataka pesnika iz Amerike do današnje uloge hrama na Crkvini kao duhovnog i kulturnog središta – priča o svetinji koja je postala znak prepoznavanja Trebinja.
U najvećoj medicinskoj ustanovi u zemlji proslavljena je krsna slava, a priča o hramu koji je preživeo rat, zaborav i preobražaj u mrtvačnicu otkriva koliko je ovo mesto važno za bolesnike, lekare i grad.
Kad su mu rekli da je jedina šansa transplantacija srca, brat Goran nije odustao. Iz bolničke sobe krenuo je na put duhovnog isceljenja ka Hilandaru, gde je pronašao snagu za novi život.
Na trpezi ljubavi u porti Crkve Ružica, poglavar Srpske pravoslavne crkve poručio je vernicima da najveća bitka svakog čoveka nije spoljašnja, već u srcu.
U besedi za 24. subotu po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički pokazuje da istinsko oslobođenje nije u delima, već u milosti koja nas vodi iz tame u Carstvo Božje
Ajeti 56:68-74 otkrivaju kako svakodnevni darovi prirode oblikuju naš odnos s Alahom i podstiču na zahvalnost i pažnju prema svetu oko nas.
Dobrija Radović, pesnik i potomak znamenite moračke porodice, upokojio se na praznik Svetog Arhangela Mihaila, ostavljajući za sobom sećanje koje ostaje među zavičajnim stazama njegovog roda.
