Premijerka Ukrajine Julija Sviridenko naredila „popis“ svetih mošti, izazivajući proteste, bdjenja i upozorenja da bi njihov prenos mogao biti neviđeno kršenje verskih osećanja i tradicije.
Vest da bi mošti Svetih iz Lavre u Kijevu mogli biti uklonjeni sa svojih svetih mesta i prebačeni u skladišta i muzejsku zbirku u Ujedinjenom Kraljevstvu izazvala je buru reakcija i gnev u pravoslavnom svetu. Slučaj je počeo kada su ukrajinski poslanici prijavili da je premijerka Julija Sviridenko dala nalog za „popis“ moštiju, sa ciljem – kako tvrde – da se olakša prenos najvrednijih u britanske institucije.
Poslanik Aleksandar Dubinski izjavio je da inicijativa predstavlja ličnu obavezu predsednika Zelenskog prema kralju Karolu III.
- Radi se o organizovanoj krađi naših svetih relikvija pod izgovorom popisa - upozorio je, dodajući da Ukrajina rizikuje da izgubi deo svog duhovnog nasleđa, prenose ruski mediji.
Do sada vlada zadržava stav čekanja. Ministarstvo kulture Ukrajine izbeglo je da odgovori direktno, ograničivši se na izjavu da proces predstavlja „evidenciju kulturnog nasleđa“. Ipak, fotografije i video snimci koji su se pojavili na internetu pokazuju radnike Nacionalnog muzeja kako otvaraju relikvijare i prenose mošti iz pećina u skladišne prostorije.
Advokati kanonske Ukrajinske pravoslavne crkve poslali su zahtev Ministarstvu kulture i Nacionalnom muzeju „ Kijevsko-pečerska lavra“, tražeći objašnjenje pravne osnove ovih postupaka. Protojerej Nikitas Čekman opisao je slučaj kao „grubu uvredu verskih osećanja miliona vernika“ i „neprikrivenu oskrnavljenje svetinja“.
Kako je naglasio, postupak je sproveden bez prisustva sveštenstva i uz potpuno preziranje vekovnih kanonskih tradicija pravoslavne crkve.
- Ako nadležni odmah ne pruže objašnjenje, preduzećemo sve zakonske mere - upozorio je.
Mošti Svetih iz Kijevsko-pečerska lavra predstavljaju svete relikvije ne samo za Ukrajinu, već za čitavo pravoslavlje. Lavra, spomenik svetske baštine UNESCO, vekovima je bila centar monaštva i duhovnosti, privlačeći milione vernika. Njihovo uklanjanje ili izmene predstavljale bi istorijski udar, ravnopravan pljački nacionalnog i verskog blaga.
Pokušaj da se svete mošti pretvore u „muzejske eksponate“ ignoriše živu tradiciju Crkve, koja ih doživljava kao živu prisutnost svetih. Poštovanje prema njima nije samo kulturno, već duboko duhovno i teološko.
Sveti arhijerejski sabor Ukrajinske pravoslavne crkve već je pozvao na poštovanje verske slobode i upozorio da svako kršenje može dovesti do daljeg raskola u društvu. Već se organizuju bdjenja i protesti vernika ispred Lavre.
Pitanje ima i međunarodni aspekt: Ruska pravoslavna crkva govori o neviđenom svetogrđu, dok diplomatski krugovi procenjuju da bi, ukoliko se plan prenosa moštiju u britanske muzeje realizuje, došlo do novog talasa reakcija od strane pravoslavne dijaspore i država sa izraženom crkvenom tradicijom.
Slučaj moštiju Kijevsko-pečerska lavra nije samo administrativno pitanje ili kulturni popis. To je otvorena rana u odnosu države i Crkve, provokacija prema verskim osećanjima miliona vernika i čin koji, ukoliko se sprovede, predstavljaće bez presedana istorijsko svetogrđe.
Mitropolit Onufrije, poglavar kanonske Ukrajinske pravoslavne crkve (UPC) reagovao je navodeći sledeće reči. U Ukrajini od 2018. godine postoji i delimično priznata Pravoslavna crkva Ukrajine, čiju autokefalnost priznaju Vaseljenska patrijaršija Carigrada, Aleksandrijska patrijaršija, Kiparska crkva i Grčka crkva. Suđenje Ivanu Hadravi, jereju pravoslavne crkve u Češkoj stavlja na ispit granice verskog angažmana u političkim sukobima i izaziva burne reakcije u crkvenim i društvenim krugovima. Ruski predsednik zatražio je da se Ukrajinskoj pravoslavnoj crkvi pod Moskovskom patrijaršijom obezbedi zaštita i da ruski jezik dobije zvanični status. Spor više nije samo politički – prerasta u borbu za duhovni i nacionalni identitet.
Wikimedia/Unknown author, Wikimedia/Mickey Mystique
Burna reakcija Ukrajinske pravoslavne crkve
Duhovni i istorijski značaj
Poruka Crkve i međunarodne posledice
Duhovna riznica
23:43 | 04.06.2025
„MOLITE SE DA SE PROMENE ONI KOJI ŽELE DA ISTERAJU BRAĆU IZ SVETINJE“: Apel mitropolita Onufrija celom pravoslavnom svetu
Duhovna riznica
17:10 | 03.07.2025
ODUZETO DRŽAVLJANSTVO MITROPOLITU ONUFRIJU: Odluka je doneta - kao razlog se navodi sledeće
Duhovna riznica
23:01 | 08.08.2025
PRAVOSLAVNI SVEŠTENIK PRIVEDEN ZBOG PRORUSKIH AKTIVNOSTI U ČEŠKOJ: Duhovnik pod sudskom istragom – završeno prvo ročište
Duhovna riznica
15:05 | 17.08.2025
PUTIN PRED TRAMPOM OTVORIO PITANJE ZAŠTITE PRAVOSLAVLJA: Ovo su dva važna uslova Moskve, bez kojih nema mira
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
Crkva naglašava da Bog ne sudi po kalendaru, već po životu koji je čovek vodio, po veri, pokajanju i odnosu prema bližnjima.
U besedi Svetog Nikolaja Ohridskog i Žičkog, za praznik Sabor Presvete Bogorodice, ukazuje se koliko jednostavnost i predanost mogu biti istinska veličina pred Bogom.
Pravoslavni vernici danas slave Drugi dan praznika Rođenja Gospoda Isusa Hrista i Sabor Presvete Bogorodice po starom kalendaru, dok se po novom kalendaru obeležava Drugi dan Bogojavljenja. Katolici proslavljaju Gospu od brze pomoći, a Jevreji i muslimani ovaj dan provode u redovnim molitvama.
Presveta Bogorodica Marija je, rađanjem Gospoda Isusa Hrista, najviše poslužila našem spasenju i spasenju celoga sveta.
Dok većina meri sreću brojem poruka i fotografija, rečenica svetogorskog duhovnika otkriva kako tihi gest može pretvoriti prazničnu radost u svetlost za one koji su sami, bolesni ili u patnji.
Hleb blagoslova, molitve i tišine po receptu jednog od najstarijih kuvara na Atosu.
Ovi brzi kolači sa keksom, pistaćima i brusnicama donose raskošni slatki užitak za slavsku trpezu, spremni za posluženje za manje od sat vremena.
Selsko meso, staro jelo iz ruralnih krajeva, vraća se na trpeze kao simbol zajedništva, topline doma i prazničnih okupljanja — a tajna njegovog bogatog ukusa krije se u jednostavnim sastojcima i sporom, strpljivom krčkanju.
Pripremite ove nežne kolačiće po receptu koji se čuva generacijama i otkrijte kako svaki zalogaj može da probudi sećanja, poveže porodicu i upotpuni praznično slavlje.
Pišinger je jednostavna, ali raskošna poslastica koja vekovima krasi slavske trpeze — savršena za sve koji vole spoj hrskavih oblandi i čokolade, uz miris doma i prazničnu toplinu.
U crkvi preuzetoj od kanonske Ukrajinske pravoslavne crkve, bogoslužbeni tekstovi sa imenom Hrista i svetitelja osvanuli su u toaletu, dok nadležni pokušavaju da negiraju umešanost u ovaj sramotni čin.
Nova odluka iz Kijeva otvorila je pitanje da li se kalendar pretvara u političko oruđe u trenutku dubokih društvenih lomova.
Na veliki pravoslavni praznik, u hramu Svetog kneza Lazara, Britanci su posle dugog duhovnog puta primili krštenje i prvi put se pričestili.
Performans ispred katedrale Svetog Pavla otvorio je oštru raspravu o granicama hrišćanske poruke, političkog aktivizma i dubokog sukoba levice i desnice u Britaniji.
Crkva naglašava da Bog ne sudi po kalendaru, već po životu koji je čovek vodio, po veri, pokajanju i odnosu prema bližnjima.
U besedi Svetog Nikolaja Ohridskog i Žičkog, za praznik Sabor Presvete Bogorodice, ukazuje se koliko jednostavnost i predanost mogu biti istinska veličina pred Bogom.
Dok većina meri sreću brojem poruka i fotografija, rečenica svetogorskog duhovnika otkriva kako tihi gest može pretvoriti prazničnu radost u svetlost za one koji su sami, bolesni ili u patnji.
Posle božićne liturgije u Moskvi, poglavar Ruske crkve govorio je o grehu koji se proglašava vrlinom, slobodi bez granica i civilizacijskom sukobu koji se više ne može sakriti.
Poglavar Srpske pravoslavne crkve poslao snažnu božićnu poruku o miru, srcu koje treba da se promeni i veri koja ne počinje od spoljašnje veličine, već iznutra.
Crkva Hristovog Rođenja jedna je najstarijih sačuvanih hrišćanskih crkava na svetu, podignuta u 4. veku, u vreme cara Konstantina.
Broj zlatnika simbolizuje godine Isusa Hrista, a vernici veruju da pronalazak dukata donosi blagoslov i napredak za narednu godinu.
Sabrani verni narod donosili su ikone i sveće, i strpljivo čekali trenutak kada će se oglasiti „Mir Božji, Hristos se rodi!“
Presveta Bogorodica Marija je, rađanjem Gospoda Isusa Hrista, najviše poslužila našem spasenju i spasenju celoga sveta.
Poglavar Srpske pravoslavne crkve poslao snažnu božićnu poruku o miru, srcu koje treba da se promeni i veri koja ne počinje od spoljašnje veličine, već iznutra.
Broj zlatnika simbolizuje godine Isusa Hrista, a vernici veruju da pronalazak dukata donosi blagoslov i napredak za narednu godinu.
