Suočena s porastom suicida među mladima izazvanih delovanjem opasnih onlajn grupa, Ruska pravoslavna crkva uvodi smernice koje omogućavaju opelo u ovim specifičnim slučajevima.
U digitalnoj eri u kojoj manipulativne „grupe smrti“ podstiču ranjive mlade na tragične odluke, Ruska pravoslavna crkva odlučila je da se pastirskim putem suoči s ovim izazovima. U novim smernicama koje je nedavno objavio Sveti sinod, Crkva pruža mogućnost opela u slučajevima samoubistava mladih žrtava manipulacije, nastojeći da donese utehu porodicama koje su pretrpele ovakve tragedije.
Ova odluka zasniva se na temeljnom istraživanju Komisije za crkvenu administraciju i pastirsko staranje, koja je, u saradnji sa sveštenstvom, vaspitačima i psihijatrima, proučila uticaje na mlade suočene sa nasilnim pritiscima i manipulacijama u digitalnom svetu. Zabrinutost je opravdana – mladi ljudi, često nesvesni manipulativne taktike koja ih okružuje, suočavaju se s ozbiljnim ugrožavanjem svog mentalnog zdravlja.
ROMAN PILIPEY / AFP / Profimedia
Sveti sinod RPC nedavno je objavio da pruža mogućnost opela u slučajevima samoubistava mladih žrtava manipulacije
Da bi pružio duhovnu utehu u ovakvim slučajevima, Sinod je nedavno usvojio smernice prema kojima svaki pojedinačni slučaj razmatra eparhijski episkop ili posebna crkvena komisija. Razmatranje molbi za opelo uključuje razgovore sa svedocima koji bi mogli posvedočiti o veri i načinu života pokojnika, kao i o dokazima manipulativnog uticaja „grupa smrti“. U procesu donošenja odluka mogu se uzeti u obzir i psihološke procene i nalazi organa za sprovođenje zakona, kako bi se izbegle nepravedne zabrane.
Važan deo ove odluke oslanja se na kanonski presedan – 14. pravilo aleksandrijskog patrijarha Timoteja, koje dozvoljava opelo za one koji su „sišli s uma“. Odluka takođe ima uporište u sinodalnom zaključku iz 2011. godine, koji omogućava posebne obrede u slučajevima mentalnih bolesti.
ROMAN PILIPEY / AFP / Profimedia
Sveti sinod RPC nedavno je objavio da pruža mogućnost opela u slučajevima samoubistava mladih žrtava manipulacije
Ako se opelo ne može odobriti, sveštenici su pozvani da obave Čin molitvene utehe za ožalošćene, koristeći reči sv. Lava Optinskog: „Potraži, Gospode, izgubljenu dušu sluge Tvoga (ime): ako je moguće, pomiluj. Tvoji sudovi su nedokučivi.“ Ova molitva poziva na mir u srcima onih koji su izgubili svoje bližnje, uz nadu da će ih molitva povezati s duhovnim svetom i Božijom milošću.
Sinod podseća sveštenike na značaj pastirskog staranja, ohrabrujući ih da ožalošćenim porodicama pruže podršku i usmere ih ka aktivnom učešću u crkvenom životu. Na taj način, Crkva se trudi da očuva ravnotežu između kanonskih učenja i razumevanja tragedije koja pogađa savremenu porodicu.
Trećina građana Rusije traži promene u obrazovnom sistemu, dok naučnik Aleksandr Anufrijenko objašnjava da se definicija čoveka kao bio-socijalnog bića, zasnovana na Darvinovoj teoriji, može smatrati nedovoljnom i potencijalno opasnom.
Od Starog zaveta do današnjih dana, proročanstva svetih osoba intrigiraju i uznemiruju svet. Svetiteljka koja je živela u Rusiji u prvoj polovini 20. veka ostavila je proročke poruke koje govore o budućim iskušenjima i teškim vremenima.
U dubokoj povezanosti pravoslavne vere i bratske ljubavi, poglavar Ruske pravoslavne crkve uputio je iskreno saučešće srpskom narodu, moleći se za večni mir nastradalih i utehu onima koji tuguju.
Svetlost kandila nije samo plamen, već vodič ka duhovnom buđenju i podsećanje na Hristovu prisutnost u nama. Sveti vladika Nikolaj ukratko je objasnio razloge zbog kojih je ova svetlost važna za svaki verujući dom i srce.
Pitanje koje svake zime deli vernike dobija jasan odgovor sveštenika koji, bez popuštanja veri ali i bez straha od radosti, objašnjava gde je prava granica.
U besedi za 30. sredu po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički govori o jednostavnoj, ali moćnoj odluci koja je u trenutku bola i tuge oblikovala carevu lozu i otvorila put do proroka i najvećeg među carevima.
Pravoslavni vernici danas slave Svetog Sevastijana po starom kalendaru, a Svetu Melaniju Mlađu po novom. Katolici proslavljaju Svetog papu Silvestera I, dok Jevreji i muslimani ovaj dan provode u redovnim molitvama prema svojim verskim običajima.
U mladosti je bio vojnik, a pošto je bio veoma obrazovan i hrabar, veoma se dopao caru Dioklecijanu, koji ga je postavio za načalnika svoje dvorske garde.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
Selsko meso, staro jelo iz ruralnih krajeva, vraća se na trpeze kao simbol zajedništva, topline doma i prazničnih okupljanja — a tajna njegovog bogatog ukusa krije se u jednostavnim sastojcima i sporom, strpljivom krčkanju.
Pripremite ove nežne kolačiće po receptu koji se čuva generacijama i otkrijte kako svaki zalogaj može da probudi sećanja, poveže porodicu i upotpuni praznično slavlje.
Bog je taj koji priziva u život i koji poziva iz ovog života. Dakle, Bog ima konačnu reč, govori otac Aleksandar o samoubistvu, ali i naglašava da niko nikome, ipak, ne sme i ne treba da sudi.
Odgovor Svetog Pajsija, slomljenom ocu nastradalog mladića, izrečen bez osude, ali sa dubokom verom u Božiju milost, otvorio je prozor nade koji nikada neće biti zatvoren.
Kontroverzni evangelista opisao je potresna iskustva iz duhovnog sveta, patnje duša onih koji su prerano napustili ovaj svet i najavio da će 2025. godina biti "godina vaskrsenja", a njegova priča izazvala je rasprave u verskim i javnim krugovima.
Pitanje koje svake zime deli vernike dobija jasan odgovor sveštenika koji, bez popuštanja veri ali i bez straha od radosti, objašnjava gde je prava granica.
U besedi za 30. sredu po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički govori o jednostavnoj, ali moćnoj odluci koja je u trenutku bola i tuge oblikovala carevu lozu i otvorila put do proroka i najvećeg među carevima.
Proterivanje otvara neprijatno pitanje dvostrukih aršina, selektivne tolerancije i toga kome je dozvoljeno da peva, a kome ne — čak i na praznik koji bi trebalo da nosi poruku mira i praštanja.
U vreme kada je vera bila progonjena, a javno ispovedanje Hrista smatrano prestupom, dogodilo se čudo koje je stotine, pa i hiljade ljudi vratilo Bogu.
Džuman Al-Kavasmi prvi put javno govori o životu u okruženju gde je mržnja bila obaveza, o sumnjama koje su je razdirale i iskustvu koje ju je odvelo na put potpuno suprotan onome na koji je bila usmeravana.
Dok se pred doček 2026. godine figurice po istočnom kalendaru nude kao amajlije za sreću, njihovo biblijsko značenje otvara neprijatna, ali važna pitanja o granici između dekoracije, sujeverja i hrišćanske savesti.
