AI ilustracijaDevojku je mučila depresija, kroz glavu su joj prolazime suicidne misli, a onda se desio čudesni susret koji joj je promenio život
U trenutku kada je sve delovalo besmisleno, Ira je susrela ženu koja joj je pomogla da pronađe svetlost kroz veru i spasi se od propasti.
Bila je to tiha i mračna noć pred Vaskrs, a mlada devojka Ira bila je na ivici ponora, suočena sa životom koji je, činilo se, izgubio svaki smisao. U samo nekoliko dana, svet oko nje se raspao. Njen mladoženja, pred sam venčanje, otkrio je da je zaljubljen u drugu ženu i napustio je, ostavljajući je samu i u sramoti. Svi snovi o budućnosti koje je gradila sa njim srušeni su u jednom trenutku.
Devojka je potonula u tugu i depresiju, a iz dana u dan njena duša je bila sve praznija. Svuda su je podsećali na to što je izgubila. Niko nije mogao da razjasni tugu koja ju je obuzela, niti da je spasi od duboke unutrašnje pustoši. Došla je do tačke u kojoj je verovala da je svet bez nje bolji. Na dan kada je donela najtežu odluku u svom životu, Ira je otišla na šesnaesti sprat zgrade i krenula da okonča svoj život.
Ali tada, kao iznenadni božiji poziv, dogodilo se nešto što će joj zauvek promeniti život.
Na balkonskim vratima na kojima je stajala, iznenada su se otvorila vrata. Ušla je starija žena držeći lavor sa vešom. Na prvi pogled, sve je delovalo kao slučajnost, ali samo je trebalo nekoliko trenutaka da Ira shvati da to nije bilo slučajno. Žena je prišla, bacila lavor na pod, i, u trenutku kada je Ira već prelazila ogradu, zgrabila je i čvrsto je povukla ka sebi. Njih dve su pale na pod, a suze su tekle u tišini.
Žena je bila Olga Mihajlovna, pevačica iz crkve Ikone Bogorodice „Svi tužni radosti“, koja nije prestajala da peva ni u najmračnijim danima sovjetskog režima. Mirna, nežna i puna razumevanja, Olga je odmah prepoznala očaj u Irinom pogledu. Bez pitanja, bez osuđivanja, ona je smireno progovorila:
„Kćeri, šta ti je to palo na pamet? Kako tvoja mama? Ona te voli, i ja te volim, i Gospod te voli. Ništa nije slučajno. Uskoro je praznik Pashe – radovaćemo se!“
Schutterstock/MikeDotta
Devojku je mučila depresija, kroz glavu su joj prolazime suicidne misli, a onda se desio čudesni susret koji joj je promenio život, ilustracija
Olga Mihajlovna nije samo fizički sprečila devojku da skoči; ona je u tom trenutku postala božiji instrument za spašavanje duše. Smireno, ali odlučno, ispričala je Iri o Gospodu, veri i tome da je život dar, a samoubistvo greh. Pevačica je pozvala Iru da je prati u crkvu, da razgovaraju sa sveštenikom i da se ispovede. „Možda je dobro što ti je mladoženja pokazao svoj pravi lik sada, pre nego što ste zasnovali porodicu“, rekla je Olga. „Bog mu je sudija, a tebi je potrebno da živiš, da se raduješ životu. Na sve je volja Božija.“
Ira, koja je do tog trenutka verovala da su svi njeni snovi upropastili, iznenada je osetila da postoji svetlost u njenoj tami. Njena duša je počela da se budi. Kroz razgovor sa Olgom, ali i kroz toplinu uveravanja da Gospod nije napustio njen život, Ira je polako počela da se otvara. U crkvi je potražila utehu, ispovedila se, i ispod tereta pokajanja, osetila mir koji joj je nedostajao.
Majka Nadježda Ivanovna, koja je saslušala celu priču, bila je duboko potresena, ali zahvalna. Osećala je da je to bio božiji put. „Gospod poslao pevačicu!“ rekla je. „Šta mi radimo, moramo da idemo u crkvu i da zahvalimo. Mogla sam te zauvek izgubiti...“
Obe su postale redovne vernice crkve, i, zahvaljujući veri, obnovile su svoje živote. Uskoro je Ira nastavila studije, a njeno srce bilo ispunjeno novim nadama. Verovala je u život, u ljubav, i u snagu koju pruža vera.
Ova dirljiva priča o spasu duše, koja se dogodila pred Vaskrs, podseća nas na to da se u trenucima najveće tuge i očaja, božija ruka može naći u najneočekivanijim oblicima. Olga Mihajlovna nije bila samo pevačica; ona je bila božiji glas u svetu tuge, onaj koji je podsetio mladu devojku da je svaki život vredan, i da je čak u najdubljoj tami moguće pronaći put ka svetlu.
Samo Gospod zna kada će poslat svoju milost, a možda je baš ta pesma koju Olga peva u crkvi „Svi tužni radosti“ imala moć da probudi duše, da ih uputi na pravi put – put života, vere i nade.
Dok su se vernici na Veliki petak molili pred plaštanicom u manastiru Tumane, dogodilo se čudo koje je svedočio i sam iguman Dimitrije. Po zastupništvu svetitelja Zosima i Jakova, Mića Grbić ostavio je štaku i prvi put posle tri meseca — stao na svoje noge.
Ukoliko je zaborav hleba koji silazi s neba dublji, utoliko je pohlepa čovekova za bogaćenjem, novcem i uživanjem veća i nezajažljivija, govorio je patrijarh Pavle.
Odgovor Svetog Pajsija, slomljenom ocu nastradalog mladića, izrečen bez osude, ali sa dubokom verom u Božiju milost, otvorio je prozor nade koji nikada neće biti zatvoren.
Bog je taj koji priziva u život i koji poziva iz ovog života. Dakle, Bog ima konačnu reč, govori otac Aleksandar o samoubistvu, ali i naglašava da niko nikome, ipak, ne sme i ne treba da sudi.
Vernici i sveštenstvo okupili su se oko oltara Crkve Svetog kneza Lazara, evocirajući život i duhovnu snagu blaženopočivšeg patrijarha, čije se sećanje i danas oseća u svakom kutku Srpske pravoslavne crkve.
Među anđelima vlada savršeno jednomislije, jednodušnost i ljubav, a uz to još i potpuna poslušnost nižih činova višim činovima, i svih ukupno svetoj volji Božjoj.
Pred praznik Sabora Svetog arhangela Mihaila ponovo izbija rasprava o slavskom žitu: narodna predanja tvrde jedno, crkveni kanoni drugo — a mnogi domaćini ni ne slute da izostavljaju obavezan deo slave.
Objavljivanjem radne biografije na platformama za zapošljavanje, katolički sveštenik skrenuo je pažnju na pad priloga i finansijsku borbu svoje parohijske zajednice, o kojoj se već godinama gotovo i ne govori.
Od pažljivo prženog luka do mirisa ljute paprika - otkrijte tajnu starinskog monaškog ribljeg paprikaša koji spaja duh pravoslavnog života i prazničnih trpeza.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
Nekada nezaobilazna na prazničnim trpezama, ova poslastica se pravila sa strpljenjem i ljubavlju — donosimo autentičan recept koji će vaš dom ispuniti toplinom i mirisom svečanosti.
Od zmija sa krstom na glavi i cvetanja suvih ljiljana do reke Jordana koja menja tok – vernici širom sveta u ovim čudima vide živu potvrdu Božijeg prisustva.
Vodeći nas kroz prizore Isaijinih proročanstava, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički u besedi za 13. četvrtak pokazuje kako Božja moć i danas menja život i veru ljudi.
U prepunom hramu Svetog arhangela Mihaila, patrijarh srpski je tumačio Jevanđelje po Mateju, naglašavajući večnu snagu Hristove reči, značaj vere u životu i postom i molitvom pobedu nad demonskim silama.
Ruska novinarka Aleksandra Gripas otkriva kako joj je molitva, iako tada još nije bila krštena, spasla ćerku od sigurne smrti i zauvek promenila njen život i veru.
Pred praznik Sabora Svetog arhangela Mihaila ponovo izbija rasprava o slavskom žitu: narodna predanja tvrde jedno, crkveni kanoni drugo — a mnogi domaćini ni ne slute da izostavljaju obavezan deo slave.
Tradicionalna slika porodice, u kojoj je muškarac bio primarni zaštitnik i hranitelj, dok je žena bila čuvar doma, danas ustupa mesto novim obrascima funkcionisanja.
Kroz biblijske priče o Marti i Mariji otkrijte kako Hronos i Kairos oblikuju naš život, zašto stalno jurimo i propuštamo ono što nosi smisao, i kako svaka sekunda može postati dodir večnosti.
Od prenosa posmrtnih ostataka pesnika iz Amerike do današnje uloge hrama na Crkvini kao duhovnog i kulturnog središta – priča o svetinji koja je postala znak prepoznavanja Trebinja.
U najvećoj medicinskoj ustanovi u zemlji proslavljena je krsna slava, a priča o hramu koji je preživeo rat, zaborav i preobražaj u mrtvačnicu otkriva koliko je ovo mesto važno za bolesnike, lekare i grad.
Kad su mu rekli da je jedina šansa transplantacija srca, brat Goran nije odustao. Iz bolničke sobe krenuo je na put duhovnog isceljenja ka Hilandaru, gde je pronašao snagu za novi život.
Na trpezi ljubavi u porti Crkve Ružica, poglavar Srpske pravoslavne crkve poručio je vernicima da najveća bitka svakog čoveka nije spoljašnja, već u srcu.
Kroz biblijske priče o Marti i Mariji otkrijte kako Hronos i Kairos oblikuju naš život, zašto stalno jurimo i propuštamo ono što nosi smisao, i kako svaka sekunda može postati dodir večnosti.
U besedi za 24. četvrtak po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički govori o tome kako su ljudi pre Isusovog dolaska živeli u mreži iskušenja i sablazni.
