AI ilustracijaDevojku je mučila depresija, kroz glavu su joj prolazime suicidne misli, a onda se desio čudesni susret koji joj je promenio život
U trenutku kada je sve delovalo besmisleno, Ira je susrela ženu koja joj je pomogla da pronađe svetlost kroz veru i spasi se od propasti.
Bila je to tiha i mračna noć pred Vaskrs, a mlada devojka Ira bila je na ivici ponora, suočena sa životom koji je, činilo se, izgubio svaki smisao. U samo nekoliko dana, svet oko nje se raspao. Njen mladoženja, pred sam venčanje, otkrio je da je zaljubljen u drugu ženu i napustio je, ostavljajući je samu i u sramoti. Svi snovi o budućnosti koje je gradila sa njim srušeni su u jednom trenutku.
Devojka je potonula u tugu i depresiju, a iz dana u dan njena duša je bila sve praznija. Svuda su je podsećali na to što je izgubila. Niko nije mogao da razjasni tugu koja ju je obuzela, niti da je spasi od duboke unutrašnje pustoši. Došla je do tačke u kojoj je verovala da je svet bez nje bolji. Na dan kada je donela najtežu odluku u svom životu, Ira je otišla na šesnaesti sprat zgrade i krenula da okonča svoj život.
Ali tada, kao iznenadni božiji poziv, dogodilo se nešto što će joj zauvek promeniti život.
Na balkonskim vratima na kojima je stajala, iznenada su se otvorila vrata. Ušla je starija žena držeći lavor sa vešom. Na prvi pogled, sve je delovalo kao slučajnost, ali samo je trebalo nekoliko trenutaka da Ira shvati da to nije bilo slučajno. Žena je prišla, bacila lavor na pod, i, u trenutku kada je Ira već prelazila ogradu, zgrabila je i čvrsto je povukla ka sebi. Njih dve su pale na pod, a suze su tekle u tišini.
Žena je bila Olga Mihajlovna, pevačica iz crkve Ikone Bogorodice „Svi tužni radosti“, koja nije prestajala da peva ni u najmračnijim danima sovjetskog režima. Mirna, nežna i puna razumevanja, Olga je odmah prepoznala očaj u Irinom pogledu. Bez pitanja, bez osuđivanja, ona je smireno progovorila:
„Kćeri, šta ti je to palo na pamet? Kako tvoja mama? Ona te voli, i ja te volim, i Gospod te voli. Ništa nije slučajno. Uskoro je praznik Pashe – radovaćemo se!“
Schutterstock/MikeDotta
Devojku je mučila depresija, kroz glavu su joj prolazime suicidne misli, a onda se desio čudesni susret koji joj je promenio život, ilustracija
Olga Mihajlovna nije samo fizički sprečila devojku da skoči; ona je u tom trenutku postala božiji instrument za spašavanje duše. Smireno, ali odlučno, ispričala je Iri o Gospodu, veri i tome da je život dar, a samoubistvo greh. Pevačica je pozvala Iru da je prati u crkvu, da razgovaraju sa sveštenikom i da se ispovede. „Možda je dobro što ti je mladoženja pokazao svoj pravi lik sada, pre nego što ste zasnovali porodicu“, rekla je Olga. „Bog mu je sudija, a tebi je potrebno da živiš, da se raduješ životu. Na sve je volja Božija.“
Ira, koja je do tog trenutka verovala da su svi njeni snovi upropastili, iznenada je osetila da postoji svetlost u njenoj tami. Njena duša je počela da se budi. Kroz razgovor sa Olgom, ali i kroz toplinu uveravanja da Gospod nije napustio njen život, Ira je polako počela da se otvara. U crkvi je potražila utehu, ispovedila se, i ispod tereta pokajanja, osetila mir koji joj je nedostajao.
Majka Nadježda Ivanovna, koja je saslušala celu priču, bila je duboko potresena, ali zahvalna. Osećala je da je to bio božiji put. „Gospod poslao pevačicu!“ rekla je. „Šta mi radimo, moramo da idemo u crkvu i da zahvalimo. Mogla sam te zauvek izgubiti...“
Obe su postale redovne vernice crkve, i, zahvaljujući veri, obnovile su svoje živote. Uskoro je Ira nastavila studije, a njeno srce bilo ispunjeno novim nadama. Verovala je u život, u ljubav, i u snagu koju pruža vera.
Ova dirljiva priča o spasu duše, koja se dogodila pred Vaskrs, podseća nas na to da se u trenucima najveće tuge i očaja, božija ruka može naći u najneočekivanijim oblicima. Olga Mihajlovna nije bila samo pevačica; ona je bila božiji glas u svetu tuge, onaj koji je podsetio mladu devojku da je svaki život vredan, i da je čak u najdubljoj tami moguće pronaći put ka svetlu.
Samo Gospod zna kada će poslat svoju milost, a možda je baš ta pesma koju Olga peva u crkvi „Svi tužni radosti“ imala moć da probudi duše, da ih uputi na pravi put – put života, vere i nade.
Dok su se vernici na Veliki petak molili pred plaštanicom u manastiru Tumane, dogodilo se čudo koje je svedočio i sam iguman Dimitrije. Po zastupništvu svetitelja Zosima i Jakova, Mića Grbić ostavio je štaku i prvi put posle tri meseca — stao na svoje noge.
Ukoliko je zaborav hleba koji silazi s neba dublji, utoliko je pohlepa čovekova za bogaćenjem, novcem i uživanjem veća i nezajažljivija, govorio je patrijarh Pavle.
Odgovor Svetog Pajsija, slomljenom ocu nastradalog mladića, izrečen bez osude, ali sa dubokom verom u Božiju milost, otvorio je prozor nade koji nikada neće biti zatvoren.
Bog je taj koji priziva u život i koji poziva iz ovog života. Dakle, Bog ima konačnu reč, govori otac Aleksandar o samoubistvu, ali i naglašava da niko nikome, ipak, ne sme i ne treba da sudi.
U vremenu kada su nežne ruke baka bile najbolji začin svakog jela, nastala je bela čorba - jednostavno toplo jelo koje i danas, u jednom zalogaju, budi mirise detinjstva, sigurnost doma i nezaboravne porodične trenutke.
Posle osmodnevnog proslavljanja vaskrsenja Hrista iz mrtvih, izlaze hrišćanke devetoga dana na grobove svojih srodnika: da ih spomenu u molitvama, da im objave vaskrs Vaskrsitelja, i da im ponovo pobusaju grobove, pisao je Sveti Nikolaj Velimirović.
Autentična poruka za ponedeljak druge sedmice po Vaskrsu iz knjige „Misli za svaki dan u godini“ podseća nas da istinsko pokajanje ne sme prestati nakon prazničnih dana, već da mora ostati životvorni plod u našem srcu.
U vreme strogog posta često ponestane ideja za ukusne obroke na vodi. Donosimo autentičan recept za paštetu od belog pasulja – kremastu, zasitnu i punu ukusa!
Uoči druge godišnjice od tragedije koja je odnela 57 života, otac Hristodulos Papaioanu kaže da je kroz ovaj neverojatan gubitak pronašao snagu da se nosi s patnjom.
Ne morate se odricati bogatih ukusa ni tokom posta – kombinacija crvenog pasulja, prepečenih oraha i začina trpezu će učiniti bogatom vitaminima i vlaknima.
Uvođenje obaveznog ličnog broja u Grčkoj izazvalo je burnu reakciju monaške zajednice sa Atosa, koja upozorava da bi digitalno povezivanje podataka svakog građanina moglo ugroziti versku slobodu i privatnost.
Godinama je živela u patnji, mučena pokajanjem i tugom, ali kada je ponovo kročila u manastir, pred njom se ukazala Bogorodica i učinila nešto što će zauvek ostati urezano u njenom srcu.
Razorna vatra sravnila je sa zemljom hram Sretenja Gospodnjeg na grčkom ostrvu Poros, ostavljajući za sobom samo pepeo i tugu. Ali usred zgarišta, jedna svetinja ostala je netaknuta – ikona Hrista kao Velikog Arhijereja, neoštećena i postojana.
Mladi sveštenoslužitelj je doživeo trenutak preobražaja kada se pred njegovim očima desilo nesvakidašnje čudo osvećenja vode – mutna tečnost postala je kristalno čista, a s njom je i njegovo srce pronašlo novi put vere.
Autentična poruka za ponedeljak druge sedmice po Vaskrsu iz knjige „Misli za svaki dan u godini“ podseća nas da istinsko pokajanje ne sme prestati nakon prazničnih dana, već da mora ostati životvorni plod u našem srcu.
Sveštenik Borislav Petrić je objasnio značenje tog praznika, ali i napomenuo šta tome prethodi, kako bi obuhvatio dublje i kompletno značenje Pobusanog ponedeljka.
Pomesne pravoslavne crkve, među kojima je i Srpska, odale su počast upokojenom papi Franji, prenoseći svetu snažnu poruku nade, ljubavi i vere, kao i poziv na jedinstvo u Hristu.
Sveštenik Borislav Petrić je objasnio značenje tog praznika, ali i napomenuo šta tome prethodi, kako bi obuhvatio dublje i kompletno značenje Pobusanog ponedeljka.
