Od Starog zaveta do današnjih dana, proročanstva svetih osoba intrigiraju i uznemiruju svet. Svetiteljka koja je živela u Rusiji u prvoj polovini 20. veka ostavila je proročke poruke koje govore o budućim iskušenjima i teškim vremenima.
Još od drevnih vremena, proročanstva su intrigirala ljude, pružajući im uvid u budućnost, a uvek noseći opomenu i utehu. Proroci su nam, uz reči opomene, donosili i reči nade i radosti. U Starom zavetu proroci su svojim rečima vodili ljude kroz teška vremena, osvetljavajući im put vere i nade u Božiju promisao. Ali, s vremenom su se pojavili i lažni proroci, oni koji su koristili strah ljudi radi lične koristi i obmane, predstavljajući lažne vizije budućnosti. Ipak, kroz vekove su istinski proroci ostajali čvrsto ukorenjeni u Hristovoj doktrini, prenoseći Božiju volju s ljubavlju i smernošću.
Facebook/Pravoslavna Prodavnica Ikona / neprofitna
Ikona Svete Matrone Moskovske
U savremenom dobu, vernicima širom sveta ostaju proročki uvidi svetitelja poput Svetog Pajsija Svetogorca, starca Gavrila i drugih monaha, čiji su životi bili ispunjeni duhovnom mudrošću. U svojim proročanstvima, oni su delili opomene i utehe o budućim događajima koje su mnogi prepoznali kao istinite.
Jedna od svetiteljki novijeg doba, čije proročanske reči duboko odjekuju među pravoslavnim vernicima, jeste Sveta Matrona Moskovska, koja je živela u Rusiji i svoj život posvetila pomaganju ljudima. Iako je rođena slepa, posvećenjem i molitvom stekla je dar prozorljivosti, pronicljivo predviđajući iskušenja budućih vremena. Blažena Matrona Moskovska upokojila se 2. maja 1952. godine. Kanonizovana je pre tačno dve decenije, u oktobru 2004, a njene reči i dalje dopiru do nas kao opomena i podsetnik na put vere.
Printscreen/Youtube/ Cрбско-руски патриот Сербский-русской
Jedna od retkih sačuvanih fotografija Svete Matrone Moskovske
Među svedočanstvima o njenim proročkim rečima posebno se ističe ono što je pred smrt ispričala Ani Viborovoj.
„Postradaćemo bez rata, glad će zavladati i ješćemo zemlju,“ govorila je Sveta Matrona, opisujući kako će ljudi u poslednjim vremenima biti primorani da se suoče s teškim iskušenjima. Njeno proročanstvo o povratku „drvenog“ pluga nosi dublje značenje – ono ne govori samo o načinu rada, već o povratku poniznosti i zahvalnosti za blagodati koje su nam date.
„Tada će raditi drveni plug i život će biti dobar. Međutim, još nismo došli do tih vremena. Ti, međutim, nećeš umreti do tada, i videćeš sve to. Vraćanje drvenog pluga u naš život, i ako se nađu životinje da ih vuku, poraziće ljudsku aroganciju našeg doba... Ako se ne nađu žive životinje, veoma se bojim da ćemo mi vući plug da ne umremo od gladi. Rata više neće biti na način na koji nam je do sada poznat. Bez rata svi će postradati. Biće mnogo žrtava. Leševi će ležati na zemlji,“ rekla je Sveta Matrona Ani Viborovoj, čije reči prenosi grčki pravoslavni sajt Vima Orthodoxias.
Shutterstock
U svojim proročkim rečima Sveta Matrona Moskovska ukazuje na put vere i molitvu kao jedini pravi izbor
„Na kraju će doći vreme kada će staviti pred vas krst i hleb i reći vam: ‘Odaberite!’“, upozoravala je Matrona, ukazujući da će ljudi u budućnosti biti suočeni s izborom između vere i materijalne sigurnosti.
„Uveče će sve biti uspravno i dobro na zemlji, i kada se probudite sledećeg jutra, sve će biti sahranjeno u zemlji. Bez rata. Žalim one koji će živeti u poslednjim vremenima. Život će postajati sve gori. Na kraju će doći vreme kada će staviti pred vas krst i hleb i reći vam: ‘Odaberite!’ Odabraćemo krst. Molićemo se, napravićemo kuglice od malo zemljice, pomolićemo se Bogu, pa ćemo jesti i zasititi se,“ govorila je proročki Sveta Matrona, čije reči odražavaju duboku dilemu o iskušenjima s kojima će se svet suočiti, ukazujući na put vere kao jedini pravi izbor.
Proročanstva svetitelja kao što je Sveta Matrona nisu tek predikcija događaja, već poziv na duhovnu pripremu i veru. Danas, suočeni s nesigurnostima modernog sveta, mnogi vernici pronalaze utehu i smisao u njenim rečima, gledajući na te poruke kao na svetiljku u tami koja ih vodi kroz savremena iskušenja ka večnim vrednostima vere i ljubavi prema Bogu.
Trećina građana Rusije traži promene u obrazovnom sistemu, dok naučnik Aleksandr Anufrijenko objašnjava da se definicija čoveka kao bio-socijalnog bića, zasnovana na Darvinovoj teoriji, može smatrati nedovoljnom i potencijalno opasnom.
Arhimandrit Zaharija iz Tanzanije krenuo je na neobično duhovno putovanje – odrastao je u rimokatoličkoj porodici, susreo se sa pravoslavljem i postao monah, služeći u Rusiji.
Blaženopočivši episkop Atanasije je tokom života iz svoje riznice mudrosti sa narodom nesebično delio bisere znanja do kojih je došao radom na sebi, duhovno se uzdižući uz svete knjige.
Deca školskog uzrasta bez jasnih moralnih stavova samo su oruđe onih koji imaju više novca i onih koji kontrolišu svetske medije, naveo je poglavar Ruske pravoslavne crkve.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog apostola Judu i Svetog Jovana Šangajskog po novom kalendaru, dok se po starom kalendaru obeležava Polaganje rize Presvete Bogorodice u crkvu Vlahernsku u Carigradu. Katolička crkva obeležava spomendan Svetog Otona iz Bamberga, dok muslimani i Jevreji nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Veliki svetitelj pravoslavlja upozoravao je da ljutnja ne povređuje samo druge ljude, već zarobljava i onoga koji joj se prepusti, a u njegovim rečima nalazi se put ka smirenju i duhovnoj slobodi.
Iako je bio iz porodice bliske Gospodu Isusu Hristu, nije isticao svoje poreklo, već je život posvetio propovedanju Jevanđelja i vernosti Hristu, zbog čega je postao jedan od Njegovih najpoštovanijih učenika.
Vekovima ljudi odlaze na posebna mesta tražeći utehu, zdravlje i pomoć, ali Crkva jasno govori šta osvećena voda zaista jeste, zašto joj vernici prilaze sa poštovanjem i gde se nalazi granica između vere i praznoverja.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Porodica, sveštenstvo i verni narod oprostili su se od sina sveštenika Ostoje Kneževića, dok je mitropolit crnogorsko-primorski u besedi poručio da se bol nosi krstom Hristovim, a da se duša čistote sabira u večnom životu.
Na sahrani dvanaestogodišnjaka koji je tragično preminuo, mitropolit Dimitrije govorio o veri, večnom životu i susretu bez rastanka, dok su porodica i vernici u tišini slušali poruke utehe i nade.
Govoreći o iskušenjima koja predstoje, otac Grigorije poziva vernike na materijalnu, ali što je važnije – duhovnu pripremu za sve što, po njegovim rečima, dolazi.
U svetu gde svakodnevne oluje preplavljuju srce i um, njegova pouka pokazuje da trpljenje i strpljenje otvaraju put do unutrašnje snage i istinske vere.
Velika ruska svetiteljka ostavila je pouke o veri, molitvi i iskušenjima savremenog života, koje odjekuju kao molitva, upozorenje i uteha u vremenu u kojem mi živimo. U nastavku pročitajte Jevanđelje za 18. sredu po Duhovima, 8. oktobar.
U vremenima krize i straha reči svetih otaca bude nadu i hrabrost – otkrivamo šta su vekovima unapred govorili o ratu, gladi, obmanama i danima kada će vera biti jedino utočište.
Veliki svetitelj pravoslavlja upozoravao je da ljutnja ne povređuje samo druge ljude, već zarobljava i onoga koji joj se prepusti, a u njegovim rečima nalazi se put ka smirenju i duhovnoj slobodi.
Vekovima ljudi odlaze na posebna mesta tražeći utehu, zdravlje i pomoć, ali Crkva jasno govori šta osvećena voda zaista jeste, zašto joj vernici prilaze sa poštovanjem i gde se nalazi granica između vere i praznoverja.
Svetogorski podvižnici i tokom najtoplijih dana biraju jednostavnu hranu iz prirode, a njihov vekovni način ishrane zasniva se na meri, postu i zahvalnosti za Božje darove.
Na mestu gde se čuva sećanje na Kosovsku bitku služen je pomen knezu Lazaru i kosovskim mučenicima, dok su završetak okupljanja obeležila privođenja posle intervencije Kosovske policije.
I zaista, svaki Srbin danas domaćin, i svaka majka Srpkinja danas na Kosovu je na putu svetoga kneza Lazara i majke Jugovića, istakao je mitropolit Joanikije.
Mozaična ikona Presvete Bogorodice Odigitrije, pred kojom je, prema predanju, poslednje trenutke proveo otac Svetog Save, prvi put je izneta iz riznice Manastira Hilandar i predstavljena javnosti u prestonom gradu Srbije.
U autorskom tekstu koji prenosimo u celosti, protojerej-stavrofor dr Velibor Džomić, pozivajući se na dokumenta iz 2012. godine, tvrdi da Temeljni ugovor nije odstupio od stava blaženopočivšeg mitropolita crnogorsko-primorskog.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
