Od Starog zaveta do današnjih dana, proročanstva svetih osoba intrigiraju i uznemiruju svet. Svetiteljka koja je živela u Rusiji u prvoj polovini 20. veka ostavila je proročke poruke koje govore o budućim iskušenjima i teškim vremenima.
Još od drevnih vremena, proročanstva su intrigirala ljude, pružajući im uvid u budućnost, a uvek noseći opomenu i utehu. Proroci su nam, uz reči opomene, donosili i reči nade i radosti. U Starom zavetu proroci su svojim rečima vodili ljude kroz teška vremena, osvetljavajući im put vere i nade u Božiju promisao. Ali, s vremenom su se pojavili i lažni proroci, oni koji su koristili strah ljudi radi lične koristi i obmane, predstavljajući lažne vizije budućnosti. Ipak, kroz vekove su istinski proroci ostajali čvrsto ukorenjeni u Hristovoj doktrini, prenoseći Božiju volju s ljubavlju i smernošću.
Facebook/Pravoslavna Prodavnica Ikona / neprofitna
Ikona Svete Matrone Moskovske
U savremenom dobu, vernicima širom sveta ostaju proročki uvidi svetitelja poput Svetog Pajsija Svetogorca, starca Gavrila i drugih monaha, čiji su životi bili ispunjeni duhovnom mudrošću. U svojim proročanstvima, oni su delili opomene i utehe o budućim događajima koje su mnogi prepoznali kao istinite.
Jedna od svetiteljki novijeg doba, čije proročanske reči duboko odjekuju među pravoslavnim vernicima, jeste Sveta Matrona Moskovska, koja je živela u Rusiji i svoj život posvetila pomaganju ljudima. Iako je rođena slepa, posvećenjem i molitvom stekla je dar prozorljivosti, pronicljivo predviđajući iskušenja budućih vremena. Blažena Matrona Moskovska upokojila se 2. maja 1952. godine. Kanonizovana je pre tačno dve decenije, u oktobru 2004, a njene reči i dalje dopiru do nas kao opomena i podsetnik na put vere.
Printscreen/Youtube/ Cрбско-руски патриот Сербский-русской
Jedna od retkih sačuvanih fotografija Svete Matrone Moskovske
Među svedočanstvima o njenim proročkim rečima posebno se ističe ono što je pred smrt ispričala Ani Viborovoj.
„Postradaćemo bez rata, glad će zavladati i ješćemo zemlju,“ govorila je Sveta Matrona, opisujući kako će ljudi u poslednjim vremenima biti primorani da se suoče s teškim iskušenjima. Njeno proročanstvo o povratku „drvenog“ pluga nosi dublje značenje – ono ne govori samo o načinu rada, već o povratku poniznosti i zahvalnosti za blagodati koje su nam date.
„Tada će raditi drveni plug i život će biti dobar. Međutim, još nismo došli do tih vremena. Ti, međutim, nećeš umreti do tada, i videćeš sve to. Vraćanje drvenog pluga u naš život, i ako se nađu životinje da ih vuku, poraziće ljudsku aroganciju našeg doba... Ako se ne nađu žive životinje, veoma se bojim da ćemo mi vući plug da ne umremo od gladi. Rata više neće biti na način na koji nam je do sada poznat. Bez rata svi će postradati. Biće mnogo žrtava. Leševi će ležati na zemlji,“ rekla je Sveta Matrona Ani Viborovoj, čije reči prenosi grčki pravoslavni sajt Vima Orthodoxias.
Shutterstock
U svojim proročkim rečima Sveta Matrona Moskovska ukazuje na put vere i molitvu kao jedini pravi izbor
„Na kraju će doći vreme kada će staviti pred vas krst i hleb i reći vam: ‘Odaberite!’“, upozoravala je Matrona, ukazujući da će ljudi u budućnosti biti suočeni s izborom između vere i materijalne sigurnosti.
„Uveče će sve biti uspravno i dobro na zemlji, i kada se probudite sledećeg jutra, sve će biti sahranjeno u zemlji. Bez rata. Žalim one koji će živeti u poslednjim vremenima. Život će postajati sve gori. Na kraju će doći vreme kada će staviti pred vas krst i hleb i reći vam: ‘Odaberite!’ Odabraćemo krst. Molićemo se, napravićemo kuglice od malo zemljice, pomolićemo se Bogu, pa ćemo jesti i zasititi se,“ govorila je proročki Sveta Matrona, čije reči odražavaju duboku dilemu o iskušenjima s kojima će se svet suočiti, ukazujući na put vere kao jedini pravi izbor.
Proročanstva svetitelja kao što je Sveta Matrona nisu tek predikcija događaja, već poziv na duhovnu pripremu i veru. Danas, suočeni s nesigurnostima modernog sveta, mnogi vernici pronalaze utehu i smisao u njenim rečima, gledajući na te poruke kao na svetiljku u tami koja ih vodi kroz savremena iskušenja ka večnim vrednostima vere i ljubavi prema Bogu.
Trećina građana Rusije traži promene u obrazovnom sistemu, dok naučnik Aleksandr Anufrijenko objašnjava da se definicija čoveka kao bio-socijalnog bića, zasnovana na Darvinovoj teoriji, može smatrati nedovoljnom i potencijalno opasnom.
Arhimandrit Zaharija iz Tanzanije krenuo je na neobično duhovno putovanje – odrastao je u rimokatoličkoj porodici, susreo se sa pravoslavljem i postao monah, služeći u Rusiji.
Blaženopočivši episkop Atanasije je tokom života iz svoje riznice mudrosti sa narodom nesebično delio bisere znanja do kojih je došao radom na sebi, duhovno se uzdižući uz svete knjige.
Deca školskog uzrasta bez jasnih moralnih stavova samo su oruđe onih koji imaju više novca i onih koji kontrolišu svetske medije, naveo je poglavar Ruske pravoslavne crkve.
Podnaslov: U celosti prenosimo rukom pisano svedočanstvo Borjanke Vraneš, rođene Savić, o Božijem daru koji je dva veka pratio njenu porodicu – od Stare Hercegovine i Istočne Bosne, kroz gubitke i stradanja, sve do Tumana, gde i danas donosi veru i utehu.
Verni narod se sabrao u Hramu Svete prepodobne Paraskeve, dok je mitropolit mileševski Atanasije pozivao vernike da u kriznim vremenima jačaju u veri i predaju Gospodu svoje misli i dela.
Sigurno ste mnogo puta čuli kako neko od vaših poznanika za nekog kaže „ma to je metuzalem“, misleći na stariju osobu, ali sigurno niste imali podatak zašto se baš taj termin koristi i – ko ili šta je bio „metuzalem“?
Na praznik Prenosa moštiju Svetog prvomučenika Stefana, poglavar Srpske pravoslavne crkve pred vernicima u Slancima pozvao na smirenje, jedinstvo i ljubav prema bližnjima i neprijateljima.
U vreme mrsnih dana, kada se mirisi mlečnih jela i toplog hleba šire konacima, monahinje pripremaju salatu od sremuša — lekovitog zelenog dara prirode, koji u ovom receptu postaje hranljiv i lagan obrok, pogodan za doručak ili večeru.
U kuhinjama pravoslavnih domaćica, ova čorba se pripremala s ljubavlju – za praznike, slave i nedeljne porodične ručkove. Sada je pravo vreme da je ponovo otkrijete i spremite po originalnom receptu iz tradicije srpske kuhinje.
Otkrijte kako pivo pretvara ovo jednostavno jelo u ukusnu salatu sa istorijom dugom vekovima, zapisanu još 1855. u "Srbskom kuvaru" jeromonaha Jerotija iz Krušedola.
Govoreći o iskušenjima koja predstoje, otac Grigorije poziva vernike na materijalnu, ali što je važnije – duhovnu pripremu za sve što, po njegovim rečima, dolazi.
U vremenima krize i straha reči svetih otaca bude nadu i hrabrost – otkrivamo šta su vekovima unapred govorili o ratu, gladi, obmanama i danima kada će vera biti jedino utočište.
Dok svet traži odgovore u diplomatiji i oružju, svetogorski podvižnici govore o duhovnoj pomrčini koja se nadvija nad čovečanstvom – i pozivaju na jedini izlaz koji vodi ka spasenju: pokajanje, molitvu i budnost srca.
Podnaslov: U celosti prenosimo rukom pisano svedočanstvo Borjanke Vraneš, rođene Savić, o Božijem daru koji je dva veka pratio njenu porodicu – od Stare Hercegovine i Istočne Bosne, kroz gubitke i stradanja, sve do Tumana, gde i danas donosi veru i utehu.
Sigurno ste mnogo puta čuli kako neko od vaših poznanika za nekog kaže „ma to je metuzalem“, misleći na stariju osobu, ali sigurno niste imali podatak zašto se baš taj termin koristi i – ko ili šta je bio „metuzalem“?
Sigurno ste mnogo puta čuli kako neko od vaših poznanika za nekog kaže „ma to je metuzalem“, misleći na stariju osobu, ali sigurno niste imali podatak zašto se baš taj termin koristi i – ko ili šta je bio „metuzalem“?
Dok je plamen uništavao okolinu crkve u Patrasu, hram i mošti svetitelja iz 20. veka ostali su neoštećeni – meštani tvrde da je u pitanju čudotvorna intervencija Svetog Gervazija.
Poziv na zajedničku molitvu muslimana u centru grada izazvao je burne reakcije i zabrinutost vlasti zbog mogućeg narušavanja verskog mira u jednom od najosetljivijih područja Hercegovine.
