Episkop Atanasije je u svojim pesedima i na duhovnim tribinama često insistirao na čovekovoj veri u Boga govoreći da je to spas u svim okolnostima.
- Čovek je živi hodajući krst, jer kada stane i raširi ruke, on formira oblik krsta. Zato je on vertikalno i horizontalno biće kada raširi ruke - živi hodajući krst - objasnio je svojevremeno vladika Atanasije.
- I pazite, sve je povezano jedno sa drugim. Kada je Gospod govorio dve zapovesti - ljubav prema Bogu i ljubav prema bližnjima, on je govorio o tom spoju krsta. Ljubav prema Bogu je vertikala, a ljubav prema bližnjima horizontala. Tek spojene daju krst, inače bi ona bila jedna motka tj. kolac. Zato je potrebno spasonosno da ljubimo Boga i bližnjeg. To su dve zapovesti ravne muđusobno, a prva je uvek i sa razlogom prva - govorio je vladika Atanasije.
- Krst spaja zemaljsko sa nebeskim. To je naš program, to je naše biće, identitet pravoslavlja. Ne da se odričemo zemlje samo za nebo, nećemo stići na nebo ako se otkačimo od zemlje, jer nas je Bog na zemlju poslao, sa zemljom povezao. Od zemlje smo postali — da zemlju onebesimo. Ali nećemo, isto tako, kao što su govorili bezbožnici raznih vrsta, ako odbacimo nebo, samo da se za zemlju vežemo. Nećemo ništa time postići, pretvorićemo se u crva, i biće ono „zemlja si, u zemlju se vraćaš“
- Krst spaja zemaljsko i nebesko carstvo. I to je najveće, najdostojanstvenije, ali, braćo moja i deco, i najteže za čoveka i za narod. Najteže je biti istinski čovek u znaku krsta, spojiti i spajati smrt i vaskrsenje, zemlju i nebo, ovaj i onaj život, vreme i večnost. Zemlju onebesiti, jer se nebo ozemljilo kad je Bog postao čovek u liku Bogočoveka Hrista.
- Ne da smo narod bez mane i greha, imamo mnogo zala u nama i oko nas. U ovome našem borenju za opstanak, mnogi od nas nismo čista obraza. Treba to iskreno da kažemo, radi Boga, radi duše. „Bolje ti je“, kako kaže Kosovski zavet „izgubiti glavu, nego svoju ogrešiti dušu“. Ali, Bogu hvala, imamo pokajanje, i ovaj narod je pokajanjem sebe popravljao - govorio je vladika Atanasije.
Vladika Atanasije je govorio gde je trebalo da se nalazi drugi Jerusalim, a o tome čitajte u posebnom tekstu.
Sveti Teofan sugeriše da je ovo odsustvo volje za verom možda duboko ukorenjeno u ljudskoj prirodi i da je ono neodvojivo od uticaja "oca tame“, što simbolizuje mračne sile koje deluju protiv svetlosti i istine. Njegova misao poziva na preispitivanje vlastitih stavova i otvorenost prema duhovnoj istini, dok istovremeno upozorava na zaslepljenost koja dolazi od sumnje i nevoljnosti da se poveruje.
Na kraju, on nas podseća da istina može biti jednostavna, ali da je ljudska sklonost da se odbaci ili iskrivi često komplikovanija od same istine.
Obeležavanje praznika Svete Petke okupilo je vernike i ugledne goste iz Srbije i Crne Gore, a liturgije, svečana litija i bogat kulturno-umetnički program ispunili su srca sabranih radošću.
O važnosti bolosluženja i odlasku u hram, pričao je i ranije patrijarh Porfirije navodeći da jedinstvo sa Bogom predstavlja smisao života svakog pojedinca.
Neobičan prikaz mladog Isusa Hrista jedinstven je u svetu i nalazi se u crkvi u steni, nedaleko od Pirota. U želji da vide redak prikaz Bogočoveka, brojni vernici dolaze upravo tu.
