Obeležavanje praznika Svete Petke okupilo je vernike i ugledne goste iz Srbije i Crne Gore, a liturgije, svečana litija i bogat kulturno-umetnički program ispunili su srca sabranih radošću.
Pljevlja su ovih dana postala centar pravoslavne duhovnosti i zajedništva, obasjana svečanim svetlom proslave praznika Prepodobne majke Paraskeve – Svete Petke, zaštitnice pljevaljskog Sabornog hrama i same opštine Pljevlja. Ove svečanosti, koje su trajale dva dana, okupile su mnoštvo vernika iz raznih krajeva, sveštenstvo, monaštvo i brojne goste, slaveći duh pravoslavlja, svetosavlja, tradicije i bratskog zajedništva.
Foto: Eparhija mileševska
Ikona Svete Petke, zaštitnice Opštine Pljevlja
Večernja služba i blagoslov
Proslava je započela u večernjim satima praznika, svečanim bogosluženjem koje je služio arhiepiskop i mitropolit mileševski Atanasije. Verni narod iz Pljevalja i okolnih mesta ispunio je Sabornu crkvu, među kojima su bili i ugledni gosti poput predsednika Opštine Pljevlja, dr Darija Vraneša, domaćina ovogodišnje slave.
Vladika Atanasije se, u svojoj nadahnutoj besedi, osvrnuo na važnost svetih primera u životu pravoslavnih vernika.
- Pre svega treba da dopunjavamo svoju veru, međusobnu ljubav, bogoljublje, čovekoljublje - rekao je vladika mileševski i naglasio kako je važno da ostanemo postojani u svojoj veri i ljubavi prema Bogu, kako bi „naš prostor zaista bio spoj Neba i zemlje,“ gde će uvek biti prisutna čista veza sa onim što je večno i zdravo.
Foto: Eparhija mileševska
U naaaavečerke praznika Svete Petke, vladika Atanasije služio je svečano večernje čime su otvorene Pljevaljske duhovne svečanosti
Arhijerejska liturgija i slavska litija
Pljevaljske duhovne svečanosti dostigle su svoj vrhunac na sam praznik Svete Petke. Vladika Atanasije je, uz sasluženje igumana Zosima i brojnog sveštenstva i monaštva, služio arhijerejsku liturgiju u Sabornom hramu u Pljevljima. Crkva je bila ispunjena vernicima, uključujući i predstavnike lokalne vlasti i ugledne goste iz Crne Gore i Srbije.
Nakon liturgije, obavljeno je osvećenje slavskih darova i prelomanje slavskog kolača. Kum ovogodišnje slave bio je predsednik opštine Pljevlja, dr Dario Vraneš, dok je za sledeću godinu kumstvo preuzeo poslanik u Skupštini Crne Gore Nikola Rovčanin.
U svojoj pastirskoj besedi, vladika Atanasije se osvrnuo na važnost čistote i vere kao temelja pravoslavnog života:
- Čistota je ono o čemu danas treba najviše da mislimo. Da se zagledamo u taj svet čistote… Među nama su oni koji su čistotu ostvarili i sačuvali, poput Prepodobne Paraskeve, kojoj je posvećen ovaj hram.
Foto: Eparhija mileševska
Vladika Atanasije osveštao je slavske darove
Bogatstvo folklora i kulturno-umetničkog programa
Duhovna svečanost uključila je i bogat folklorni i kulturno-umetnički program. Na trgu Patrijarha Varnave, najmlađi članovi Kulturno-umetničkog društva „Volođa“ i Srpskog kulturnog centra „Patrijarh Varnava“ iz Pljevalja, zajedno s Kulturno-umetničkim društvom „Izvor“ iz Čajniča, izveli su folklorne tačke i narodne igre koje su dodatno obogatile radost proslave. Nakon defilea, domaćini slave priredili su i tradicionalnu trpezu ljubavi.
Veličanstvena litija obasjala pljevaljske ulice
Predveče je usledila svečana litija gradskim ulicama, u kojoj su učestvovali mitropoliti crnogorsko-primorski Joanikije, mileševski Atanasije, i episkop budimljansko-nikšićki Metodije. Brojni vernici, sveštenstvo i monaštvo, kao i predstavnici gradova iz Crne Gore, Republike Srpske i Srbije, pridružili su se ovom veličanstvenom molitvenom hodu, svedočeći veru i jedinstvo pravoslavnog naroda.
Episkop budimljansko-nikšićki Metodije, obraćajući se sabranima, izrazio je zahvalnost na pozivu i posebnu čast što je bio učesnik ove svečanosti u Pljevljima, pozdravivši sve prisutne i čestitajući im praznik.
Na kraju litije, pred Sabornim hramom je vladika Atanasije uručio Orden Belog Anđela prvog stepena predsedniku opštine Pljevlja, dr Dariju Vranešu, za njegov doprinos i posvećenost.
Mitropolit Joanikije je u svojoj besedi pozvao sve žitelje Pljevalja da se raduju ovoj duhovnoj proslavi, ističući vrednosti vere i bratstva koje proističu iz pravoslavlja, a onda je usledio poslednji čin ove velike svetkovine.
Prisutne su svojim nastupima obradovali etno pojci Tijana Vučetić i sestre Ljiljanić, narodni guslar Vaso Đondović, kao i deca sa veronauke i članovi lokalnih folklornih društava. Svojim izvođenjima, oni su dodatno obogatili slavlje, koje je na dostojanstven i radostan način ujedinilo verni narod u duhu ljubavi i poštovanja prema Svetoj Petki.
Pljevaljske duhovne svečanosti završene su u duhu radosti i molitve, ostavljajući dubok trag u srcima svih koji su ih sa verom i ljubavlju ispratili. Ovaj sabor svetosavskog naroda, kroz bogosluženja, litiju, slavlje i lepotu folklora, ponovo je pokazao snagu pravoslavlja kao temelja zajedništva i postojanosti. Pljevlja su obasjana svetlom vere koja će ih, nadahnuta svetiteljskom zaštitom Svete Petke, pratiti kroz sve dane koji dolaze.
U suočavanju sa neosnovanim kritikama, Informativna služba SPC u saopštenju poručuje da ostaje nepokolebljiva pred napadima, uvek spremna na dijalog, ali isključivo u skladu sa svojim hrišćanskim principima.
Uz podršku igumanije Akviline, arhiepiskop mileševski obišao je radove na stvaranju oaze pored svetinje, osvetljavajući put novim sadržajima koji će obogatiti duhovni život zajednice i vernika koji je posećuju.
Danas širom Srbije vernici proslavljaju dan zaštitnice i utešiteljke, a u Crkvi Svetih cara Konstantina i carice Jelene u Konjevićima verni narod se okuplja kako bi se poklonio česticama moštiju svetiteljke.
Pravoslavni vernici danas proslavljaju Svetu Varvaru po starom kalendaru, dok po novom kalendaru proslavljaju Svetog proroka Danila. Katolici se nalaze u trećoj nedelji Adventa, Jevreji obeležavaju četvrti dan Hanuke, a muslimani posvećuju dan redovnoj molitvi i svakodnevnim verskim obavezama.
Bez moralizovanja i utešnih reči, ova pouka razotkriva uzrok porodičnih lomova, životnih zastoja i unutrašnjeg nemira koji se često pogrešno pripisuju okolnostima, a ne sopstvenom odnosu prema roditeljima.
Lična molitva u domu sve češće se proglašava dovoljnim odgovorom, ali tumačenje sveštenika Alekseja Maljukova pokazuje zašto takav stav menja smisao Crkve i slabi samu veru.
Srpska pravoslavna crkva u Australiji poziva verni narod na molitvu za stradale i isceljenje ranjenih, ističući važnost mira, ljubavi i zajedništva u trenucima tuge.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
Nekada nezaobilazna na prazničnim trpezama, ova poslastica se pravila sa strpljenjem i ljubavlju — donosimo autentičan recept koji će vaš dom ispuniti toplinom i mirisom svečanosti.
Selsko meso, staro jelo iz ruralnih krajeva, vraća se na trpeze kao simbol zajedništva, topline doma i prazničnih okupljanja — a tajna njegovog bogatog ukusa krije se u jednostavnim sastojcima i sporom, strpljivom krčkanju.
Srpska pravoslavna crkva u Australiji poziva verni narod na molitvu za stradale i isceljenje ranjenih, ističući važnost mira, ljubavi i zajedništva u trenucima tuge.
U zavetnom hramu srpskog naroda patrijarh je mladima govorio o Svetom Savi kao meri života, o identitetu koji se gradi bez straha i o ljubavi kao snazi koja čuva posebnost, ali otvara prostor za susret i zajedništvo.
Inicijativa da se na mestu porušene crkve izgradi ugostiteljski objekat otvorila je dubok sukob između urbanističkih odluka i crkvenog sećanja na žrtvu srpskih vojnika.
Susret patrijarha Porfirija i princa Gazija na obali Jordana i sećanje na kosovsko-metohijsku svetinju otvorili su put daru bez presedana - odluci jordanskog kralja da SPC ustupi zemljište na prostoru od izuzetnog značaja za hrišćane.
Džuman Al-Kavasmi prvi put javno govori o životu u okruženju gde je mržnja bila obaveza, o sumnjama koje su je razdirale i iskustvu koje ju je odvelo na put potpuno suprotan onome na koji je bila usmeravana.
Iguman Arsenije kroz poređenje sa svetiteljem iz Amerike upozorava da se duhovno stanje ne skriva - ono se oseti i onda kada mnogi misle da ga niko ne primećuje.
U zavetnom hramu srpskog naroda patrijarh je mladima govorio o Svetom Savi kao meri života, o identitetu koji se gradi bez straha i o ljubavi kao snazi koja čuva posebnost, ali otvara prostor za susret i zajedništvo.
