Obeležavanje praznika Svete Petke okupilo je vernike i ugledne goste iz Srbije i Crne Gore, a liturgije, svečana litija i bogat kulturno-umetnički program ispunili su srca sabranih radošću.
Pljevlja su ovih dana postala centar pravoslavne duhovnosti i zajedništva, obasjana svečanim svetlom proslave praznika Prepodobne majke Paraskeve – Svete Petke, zaštitnice pljevaljskog Sabornog hrama i same opštine Pljevlja. Ove svečanosti, koje su trajale dva dana, okupile su mnoštvo vernika iz raznih krajeva, sveštenstvo, monaštvo i brojne goste, slaveći duh pravoslavlja, svetosavlja, tradicije i bratskog zajedništva.
Foto: Eparhija mileševska
Ikona Svete Petke, zaštitnice Opštine Pljevlja
Večernja služba i blagoslov
Proslava je započela u večernjim satima praznika, svečanim bogosluženjem koje je služio arhiepiskop i mitropolit mileševski Atanasije. Verni narod iz Pljevalja i okolnih mesta ispunio je Sabornu crkvu, među kojima su bili i ugledni gosti poput predsednika Opštine Pljevlja, dr Darija Vraneša, domaćina ovogodišnje slave.
Vladika Atanasije se, u svojoj nadahnutoj besedi, osvrnuo na važnost svetih primera u životu pravoslavnih vernika.
- Pre svega treba da dopunjavamo svoju veru, međusobnu ljubav, bogoljublje, čovekoljublje - rekao je vladika mileševski i naglasio kako je važno da ostanemo postojani u svojoj veri i ljubavi prema Bogu, kako bi „naš prostor zaista bio spoj Neba i zemlje,“ gde će uvek biti prisutna čista veza sa onim što je večno i zdravo.
Foto: Eparhija mileševska
U naaaavečerke praznika Svete Petke, vladika Atanasije služio je svečano večernje čime su otvorene Pljevaljske duhovne svečanosti
Arhijerejska liturgija i slavska litija
Pljevaljske duhovne svečanosti dostigle su svoj vrhunac na sam praznik Svete Petke. Vladika Atanasije je, uz sasluženje igumana Zosima i brojnog sveštenstva i monaštva, služio arhijerejsku liturgiju u Sabornom hramu u Pljevljima. Crkva je bila ispunjena vernicima, uključujući i predstavnike lokalne vlasti i ugledne goste iz Crne Gore i Srbije.
Nakon liturgije, obavljeno je osvećenje slavskih darova i prelomanje slavskog kolača. Kum ovogodišnje slave bio je predsednik opštine Pljevlja, dr Dario Vraneš, dok je za sledeću godinu kumstvo preuzeo poslanik u Skupštini Crne Gore Nikola Rovčanin.
U svojoj pastirskoj besedi, vladika Atanasije se osvrnuo na važnost čistote i vere kao temelja pravoslavnog života:
- Čistota je ono o čemu danas treba najviše da mislimo. Da se zagledamo u taj svet čistote… Među nama su oni koji su čistotu ostvarili i sačuvali, poput Prepodobne Paraskeve, kojoj je posvećen ovaj hram.
Foto: Eparhija mileševska
Vladika Atanasije osveštao je slavske darove
Bogatstvo folklora i kulturno-umetničkog programa
Duhovna svečanost uključila je i bogat folklorni i kulturno-umetnički program. Na trgu Patrijarha Varnave, najmlađi članovi Kulturno-umetničkog društva „Volođa“ i Srpskog kulturnog centra „Patrijarh Varnava“ iz Pljevalja, zajedno s Kulturno-umetničkim društvom „Izvor“ iz Čajniča, izveli su folklorne tačke i narodne igre koje su dodatno obogatile radost proslave. Nakon defilea, domaćini slave priredili su i tradicionalnu trpezu ljubavi.
Veličanstvena litija obasjala pljevaljske ulice
Predveče je usledila svečana litija gradskim ulicama, u kojoj su učestvovali mitropoliti crnogorsko-primorski Joanikije, mileševski Atanasije, i episkop budimljansko-nikšićki Metodije. Brojni vernici, sveštenstvo i monaštvo, kao i predstavnici gradova iz Crne Gore, Republike Srpske i Srbije, pridružili su se ovom veličanstvenom molitvenom hodu, svedočeći veru i jedinstvo pravoslavnog naroda.
Episkop budimljansko-nikšićki Metodije, obraćajući se sabranima, izrazio je zahvalnost na pozivu i posebnu čast što je bio učesnik ove svečanosti u Pljevljima, pozdravivši sve prisutne i čestitajući im praznik.
Na kraju litije, pred Sabornim hramom je vladika Atanasije uručio Orden Belog Anđela prvog stepena predsedniku opštine Pljevlja, dr Dariju Vranešu, za njegov doprinos i posvećenost.
Mitropolit Joanikije je u svojoj besedi pozvao sve žitelje Pljevalja da se raduju ovoj duhovnoj proslavi, ističući vrednosti vere i bratstva koje proističu iz pravoslavlja, a onda je usledio poslednji čin ove velike svetkovine.
Prisutne su svojim nastupima obradovali etno pojci Tijana Vučetić i sestre Ljiljanić, narodni guslar Vaso Đondović, kao i deca sa veronauke i članovi lokalnih folklornih društava. Svojim izvođenjima, oni su dodatno obogatili slavlje, koje je na dostojanstven i radostan način ujedinilo verni narod u duhu ljubavi i poštovanja prema Svetoj Petki.
Pljevaljske duhovne svečanosti završene su u duhu radosti i molitve, ostavljajući dubok trag u srcima svih koji su ih sa verom i ljubavlju ispratili. Ovaj sabor svetosavskog naroda, kroz bogosluženja, litiju, slavlje i lepotu folklora, ponovo je pokazao snagu pravoslavlja kao temelja zajedništva i postojanosti. Pljevlja su obasjana svetlom vere koja će ih, nadahnuta svetiteljskom zaštitom Svete Petke, pratiti kroz sve dane koji dolaze.
U suočavanju sa neosnovanim kritikama, Informativna služba SPC u saopštenju poručuje da ostaje nepokolebljiva pred napadima, uvek spremna na dijalog, ali isključivo u skladu sa svojim hrišćanskim principima.
Uz podršku igumanije Akviline, arhiepiskop mileševski obišao je radove na stvaranju oaze pored svetinje, osvetljavajući put novim sadržajima koji će obogatiti duhovni život zajednice i vernika koji je posećuju.
Danas širom Srbije vernici proslavljaju dan zaštitnice i utešiteljke, a u Crkvi Svetih cara Konstantina i carice Jelene u Konjevićima verni narod se okuplja kako bi se poklonio česticama moštiju svetiteljke.
Pouka svetogorskog podviznika otkriva zašto nije svaki bol štetan i kako razlikovati tugu koja udaljava od Boga od one koja vodi ka pokajanju i duhovnoj obnovi.
Od zaštitnih amajlija za novorođenče do običaja na poslednjem ispraćaju, granica između poštovanja tradicije i udaljavanja od crkvenog učenja često je veoma tanka.
Umesto cveća, porodica je pozvala ljude da darove usmere Koledžu "Sveti Sava" u Sidneju, a odaziv zajednice doneo je 130.000 australijskih dolara za opremanje školskog hrama i memorijalno obeležje u Petrino ime.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Porodica, sveštenstvo i verni narod oprostili su se od sina sveštenika Ostoje Kneževića, dok je mitropolit crnogorsko-primorski u besedi poručio da se bol nosi krstom Hristovim, a da se duša čistote sabira u večnom životu.
Na sahrani dvanaestogodišnjaka koji je tragično preminuo, mitropolit Dimitrije govorio o veri, večnom životu i susretu bez rastanka, dok su porodica i vernici u tišini slušali poruke utehe i nade.
Poglavar Srpske pravoslavne crkve poručio je da snaga naroda počiva na očuvanju vere i identiteta, podsećajući da Vidovdan i Sveti knez Lazar svedoče o izboru večnih vrednosti koje su kroz vekove čuvale dostojanstvo i slobodu.
Episkop novobrdski poručio je da kosovski zavet Svetog kneza Lazara nije poziv na sukob, već svedočanstvo vere, ljubavi i dostojanstvenog čuvanja onoga što je povereno kroz vekove.
Na mestu gde se čuva sećanje na Kosovsku bitku služen je pomen knezu Lazaru i kosovskim mučenicima, dok su završetak okupljanja obeležila privođenja posle intervencije Kosovske policije.
Na mestu gde se čuva sećanje na Kosovsku bitku služen je pomen knezu Lazaru i kosovskim mučenicima, dok su završetak okupljanja obeležila privođenja posle intervencije Kosovske policije.
I zaista, svaki Srbin danas domaćin, i svaka majka Srpkinja danas na Kosovu je na putu svetoga kneza Lazara i majke Jugovića, istakao je mitropolit Joanikije.
Mozaična ikona Presvete Bogorodice Odigitrije, pred kojom je, prema predanju, poslednje trenutke proveo otac Svetog Save, prvi put je izneta iz riznice Manastira Hilandar i predstavljena javnosti u prestonom gradu Srbije.
Od gematrije i mističnih tumačenja do svetih tekstova i običaja, brojevi u jevrejskoj tradiciji nisu samo oznake količine već nose duboku simboliku koja otkriva pogled judaizma na stvaranje, veru, čoveka i zajednicu.
U besedi za utorak pete sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički, vladika Nikolaj, opisuje trenutak kada izgovor prestaje da pripada govorniku i počinje da se vraća kao posledica.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
