Neobičan prikaz mladog Isusa Hrista jedinstven je u svetu i nalazi se u crkvi u steni, nedaleko od Pirota. U želji da vide redak prikaz Bogočoveka, brojni vernici dolaze upravo tu.
Crkva Svetih Petra i Pavla je fascinantno sveto mesto smešteno na Staroj planini, u ataru sela Rsovci, 22 kilometra od Pirota. Ova crkva potiče iz 13. veka i poznata je po jedinstvenoj fresci pod nazivom Isus Mladenac, popularnije zvana - "Ćelavi Isus". Freska, koja prikazuje Isusa kao mladog i bez kose, ima posebno mesto u freskoslikarstvu i privlači brojne vernike, ali i turiste.
Crkva se nalazi u steni, a u kamenitom masivu su smešteni vrata i dva prozora. Od 1981. godine, ovaj objekat je pod zaštitom države kao kulturno dobro.
Kako je nastala freska mladog Isusa bez kose oslikana na jednoj od stena pećinske crkve u staroplaninskom selu Rsovci i dalje nema preciznih podataka. Dok sve više turista obilazi ovu svetinju, stručna javnost i dalje debatuje.
Neki stručnjaci smatraju da su autori freske slikari ili grupa majstora koji su radili pod uticajem ranih vekova hrišćanstva. Drugi deo naučne javnosti gleda na pećinu kao moguću isposnicu. U ovakvim mestima, freske nisu bile podložne episkopskoj cenzuri, pa se pretpostavlja da bi moglo biti reči o delu nekog isposnika. Ipak, istoričari umetnosti saglasni su u stavu da ovakav živopis ne može biti delo laika.
youtube/printscreen/Serbian On The Road
Prikaz mladog Isusa Hrista bez kose
Prema pisanju lokalnog sajta "Južne vesti", meštani sela Rsovci veruju da je freska delo naroda koji je njome tražio Božju pomoć u neizvesnim i teškim vremenima.
Prema tvrdnjama arheologa, ova neobična freska naslikana je sredinom 13. veka. Međutim, prema nekim istorijskim podacima u Srbiju u vreme vladavine kneza Lazara, odnosno u 14. veku, stigao veliki broj isposnika sa Sinaja, koji su navodno doneli ideju o “ćelavom Isusu”.
Ova neobična freska smeštena je na severnom zidu crkve Svetog Petra i Pavla u steni.
Osim zbog znatiželje da vide “ćelavog Isusa” u ovu crkvu mnogi dolaze jer veruju da u njoj teče voda koja leči. Naime, sa grandiozne tavanice od stene sliva se voda, koja zidovima pećine daje staklast odsjaj, a meštani Rsovca tvrde da je lekovita.
U vremenu kada duše verujućih traže istinu i duhovnu utehu, zatvaranje usta sveštenika može dovesti do ozbiljne duhovne patnje zajednice. Sveti Teofan poziva da se shvati ozbiljnost zadatka: ako sveštenici ne govore, vernici ostaju bez hrane za dušu. U tom smislu, propovedanje nije samo obaveza, već i odgovornost koja ih povezuje sa onima kojima služe. Njegova poruka je jasna: kada sveštenici ćute, vernici ostaju bez duhovne hrane, što dovodi do njihove patnje. Sveti Teofan poziva sveštenike da se oslobode bremena koje nosi istina koju ne dele, naglašavajući važnost aktivnog propovedanja.
Sveti Teofan upozorava na opasnost povratka grehova i slabosti. Kao što se fizičke bolesti mogu vratiti ako ne vodimo računa o svom zdravlju, tako i greh može ponovo zavladati našim srcem ukoliko ne pazimo na svoje misli, reči i dela. Važno je, naglašava, da budemo trezveni i budni u svom duhovnom životu, da se molimo i svesno izbegavamo situacije koje mogu dovesti do ponovnog pada. On, takođe, ukazuje na značaj ispovesti i ispunjenja epitimije, naglašavajući da u tome leži velika snaga. Svi koji se bore sa grehovnim navikama često su neodlučni ili su nedovoljno svesni svojih postupaka.
Kad su jevrejske starešine saznale za Hristovo vaskrsenje, potplaćivali su vojnike da pronose lažnu vest - da Hristos nije vaskrsao nego da su ga ukrali njegovi učenici, ali ovaj svetitelj za to nije želeo ni da čuje.
U Rimu za vreme cara Adrijana četiri hrišćanke odbile su da prinesu žrtvu idolskoj boginji Artemidi, a majka je svoje kćeri do poslednjeg trenutka učvršćivala u veri i učila ih da ne pokleknu pred strahom.
Đurđević je ukazao i na to da posetioci ne mogu očekivati da će im monasi u svakom trenutku biti dostupni, jer život u manastiru podrazuma i poštovanje dnevnog poretka.
Rumunski duhovnik objašnjava da post, molitva, milostinja i uzdržanje sami po sebi nisu dovoljni, jer je za Boga važno i sa kakvom namerom čovek čini ono što izgleda kao dobro.
Svetom liturgijom počelo je praznovanje, a nakon osvećenja Krsta usledio je kulturno-umetnički program uz nastupe horova i ansambala iz Bele Crkve, Beograda i Raške.
U jednom obraćanju otac Oliver Subotić se dotakao palog anđela objašnjavajući da je njegova prevara izvedena u krugovima koji smatraju da on ne postoji, kao i da to đavolu odgovara.
Varvara Vasiljevna Čičagova-Černaja prošla je put od stvaranja tehnologije za kosmonautsku opremu do obnove Novodevičkog manastira, ostavivši neizbrisiv trag u ruskoj istoriji i crkvi.
Episkop Jerotej je u svom pozdravnom slovu zahvalio arhijerejima, sveštenstvu, sestrinstvu manastira, gostima i vernom narodu na radosti evharistijskog sabranja, a prazničnu besedu "proizneo" je vladika Heruvim.
Crkva Pokrova Presvete Bogorodice podignuta je na mestu za koje predanje kaže da je kneginja Milica na njemu podigla oltar u spomen na kosovske junake, a sada je dobila dar koji treba da traje generacijama.
Mila i Anja kreću sa majkom i bakom do stare crkve, ali kada iz šume začuju neobično zvonce, njihovo putovanje pretvara se u uzbudljivu avanturu koja će ih odvesti do svetog izvora i otkriti dragocenu porodičnu uspomenu.
Pravoslavni vernici danas proslavljaju Svetu velikomučenicu Jefimiju po starom kalendaru, dok po novom slave Prepodobnog Kirijaka Otšelnika. Katolička crkva obeležava Svete arhanđele Mihajla, Gavrila i Rafaila. Jevreji obeležavaju četvrti dan Sukota, dok muslimani danas nemaju veliki praznik.
Jedna od pouka svetogorskog duhovnika govori o slabostima koje čovek često ne primećuje, a upravo kroz njih, kako je upozoravao, iskušenje može da pronađe put do srca.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
