Neobičan prikaz mladog Isusa Hrista jedinstven je u svetu i nalazi se u crkvi u steni, nedaleko od Pirota. U želji da vide redak prikaz Bogočoveka, brojni vernici dolaze upravo tu.
Crkva Svetih Petra i Pavla je fascinantno sveto mesto smešteno na Staroj planini, u ataru sela Rsovci, 22 kilometra od Pirota. Ova crkva potiče iz 13. veka i poznata je po jedinstvenoj fresci pod nazivom Isus Mladenac, popularnije zvana - "Ćelavi Isus". Freska, koja prikazuje Isusa kao mladog i bez kose, ima posebno mesto u freskoslikarstvu i privlači brojne vernike, ali i turiste.
Crkva se nalazi u steni, a u kamenitom masivu su smešteni vrata i dva prozora. Od 1981. godine, ovaj objekat je pod zaštitom države kao kulturno dobro.
Kako je nastala freska mladog Isusa bez kose oslikana na jednoj od stena pećinske crkve u staroplaninskom selu Rsovci i dalje nema preciznih podataka. Dok sve više turista obilazi ovu svetinju, stručna javnost i dalje debatuje.
Neki stručnjaci smatraju da su autori freske slikari ili grupa majstora koji su radili pod uticajem ranih vekova hrišćanstva. Drugi deo naučne javnosti gleda na pećinu kao moguću isposnicu. U ovakvim mestima, freske nisu bile podložne episkopskoj cenzuri, pa se pretpostavlja da bi moglo biti reči o delu nekog isposnika. Ipak, istoričari umetnosti saglasni su u stavu da ovakav živopis ne može biti delo laika.
youtube/printscreen/Serbian On The Road
Prikaz mladog Isusa Hrista bez kose
Prema pisanju lokalnog sajta "Južne vesti", meštani sela Rsovci veruju da je freska delo naroda koji je njome tražio Božju pomoć u neizvesnim i teškim vremenima.
Prema tvrdnjama arheologa, ova neobična freska naslikana je sredinom 13. veka. Međutim, prema nekim istorijskim podacima u Srbiju u vreme vladavine kneza Lazara, odnosno u 14. veku, stigao veliki broj isposnika sa Sinaja, koji su navodno doneli ideju o “ćelavom Isusu”.
Ova neobična freska smeštena je na severnom zidu crkve Svetog Petra i Pavla u steni.
Osim zbog znatiželje da vide “ćelavog Isusa” u ovu crkvu mnogi dolaze jer veruju da u njoj teče voda koja leči. Naime, sa grandiozne tavanice od stene sliva se voda, koja zidovima pećine daje staklast odsjaj, a meštani Rsovca tvrde da je lekovita.
U vremenu kada duše verujućih traže istinu i duhovnu utehu, zatvaranje usta sveštenika može dovesti do ozbiljne duhovne patnje zajednice. Sveti Teofan poziva da se shvati ozbiljnost zadatka: ako sveštenici ne govore, vernici ostaju bez hrane za dušu. U tom smislu, propovedanje nije samo obaveza, već i odgovornost koja ih povezuje sa onima kojima služe. Njegova poruka je jasna: kada sveštenici ćute, vernici ostaju bez duhovne hrane, što dovodi do njihove patnje. Sveti Teofan poziva sveštenike da se oslobode bremena koje nosi istina koju ne dele, naglašavajući važnost aktivnog propovedanja.
Sveti Teofan upozorava na opasnost povratka grehova i slabosti. Kao što se fizičke bolesti mogu vratiti ako ne vodimo računa o svom zdravlju, tako i greh može ponovo zavladati našim srcem ukoliko ne pazimo na svoje misli, reči i dela. Važno je, naglašava, da budemo trezveni i budni u svom duhovnom životu, da se molimo i svesno izbegavamo situacije koje mogu dovesti do ponovnog pada. On, takođe, ukazuje na značaj ispovesti i ispunjenja epitimije, naglašavajući da u tome leži velika snaga. Svi koji se bore sa grehovnim navikama često su neodlučni ili su nedovoljno svesni svojih postupaka.
Kad su jevrejske starešine saznale za Hristovo vaskrsenje, potplaćivali su vojnike da pronose lažnu vest - da Hristos nije vaskrsao nego da su ga ukrali njegovi učenici, ali ovaj svetitelj za to nije želeo ni da čuje.
Stihovi 34:37-38 podsećaju muslimane da je pravi put do Božije milosti kroz iskrenu veru i dobra dela, dok oni koji poriču Njegovu poruku suočavaju se s ozbiljnim posledicama.
Jedan od najvećih svetitelja pravoslavlja podseća da vera nije samo molitva – ona zahteva svakodnevni trud i aktivno delovanje, jer bez njega ni najiskrenija molitva ne donosi plod. U nastavku pročitajte oblomak iz Svetog pisma za 17. sredu po Duhovima.
U grčkom selu Xyniada, zakopana ispod starog hrasta, otkrivena je čudotvorna ikona Majke Božije. Njena priča počinje viđenjem deteta, a nastavlja se kroz isceljenja.
U kuhinjama pravoslavnih domaćica, ova čorba se pripremala s ljubavlju – za praznike, slave i nedeljne porodične ručkove. Sada je pravo vreme da je ponovo otkrijete i spremite po originalnom receptu iz tradicije srpske kuhinje.
Otkrijte kako pivo pretvara ovo jednostavno jelo u ukusnu salatu sa istorijom dugom vekovima, zapisanu još 1855. u "Srbskom kuvaru" jeromonaha Jerotija iz Krušedola.
Od pažljivo prženog luka do mirisa ljute paprika - otkrijte tajnu starinskog monaškog ribljeg paprikaša koji spaja duh pravoslavnog života i prazničnih trpeza.
Obnovljena, svojevrsni je kulturni centar Prizrena koji u rekonstruisanom i adaptiranom atrijumu okuplja malobrojne Srbe iz Prizrena i mnoge raseljene Prizrence na dan slave grada, kao i mnoge hodočasnike carskog Prizrena.
Obnovljena, svojevrsni je kulturni centar Prizrena koji u rekonstruisanom i adaptiranom atrijumu okuplja malobrojne Srbe iz Prizrena i mnoge raseljene Prizrence na dan slave grada, kao i mnoge hodočasnike carskog Prizrena.
Novi igumen manastira Svete Katarine na Sinaju, arhimandrit Simeon, javno se izvinjava vernicima i obećava jedinstvo, duhovnu obnovu i vernost vekovnoj pravoslavnoj tradiciji.
Novi igumen manastira Svete Katarine na Sinaju, arhimandrit Simeon, javno se izvinjava vernicima i obećava jedinstvo, duhovnu obnovu i vernost vekovnoj pravoslavnoj tradiciji.
Nesvakidašnji freskopis Vladimira Skerlića, koji je spojio pravoslavnu tradiciju sa motivima afričkog podneblja, izazvao je talas komentara i oduševljenja među vernicima i na društvenim mrežama.
U grčkom selu Xyniada, zakopana ispod starog hrasta, otkrivena je čudotvorna ikona Majke Božije. Njena priča počinje viđenjem deteta, a nastavlja se kroz isceljenja.
Mitropoliti Nikanor i Lukijan služili su liturgiju pred prisustvom princa Nikolaja, dok patrijarh Porfirije poručuje da Bazjaš svedoči o vekovnoj veri i svetosavskim korenima Srba u Rumuniji.
Novi igumen manastira Svete Katarine na Sinaju, arhimandrit Simeon, javno se izvinjava vernicima i obećava jedinstvo, duhovnu obnovu i vernost vekovnoj pravoslavnoj tradiciji.
Današnja beseda Svetog Nikolaja Ohridskog i Žičkog objašnjava dubinu Hristovih reči i vodi čitaoca do srca božanske tajne koja nadilazi ljudsko poimanje.
