Neobičan prikaz mladog Isusa Hrista jedinstven je u svetu i nalazi se u crkvi u steni, nedaleko od Pirota. U želji da vide redak prikaz Bogočoveka, brojni vernici dolaze upravo tu.
Crkva Svetih Petra i Pavla je fascinantno sveto mesto smešteno na Staroj planini, u ataru sela Rsovci, 22 kilometra od Pirota. Ova crkva potiče iz 13. veka i poznata je po jedinstvenoj fresci pod nazivom Isus Mladenac, popularnije zvana - "Ćelavi Isus". Freska, koja prikazuje Isusa kao mladog i bez kose, ima posebno mesto u freskoslikarstvu i privlači brojne vernike, ali i turiste.
Crkva se nalazi u steni, a u kamenitom masivu su smešteni vrata i dva prozora. Od 1981. godine, ovaj objekat je pod zaštitom države kao kulturno dobro.
Kako je nastala freska mladog Isusa bez kose oslikana na jednoj od stena pećinske crkve u staroplaninskom selu Rsovci i dalje nema preciznih podataka. Dok sve više turista obilazi ovu svetinju, stručna javnost i dalje debatuje.
Neki stručnjaci smatraju da su autori freske slikari ili grupa majstora koji su radili pod uticajem ranih vekova hrišćanstva. Drugi deo naučne javnosti gleda na pećinu kao moguću isposnicu. U ovakvim mestima, freske nisu bile podložne episkopskoj cenzuri, pa se pretpostavlja da bi moglo biti reči o delu nekog isposnika. Ipak, istoričari umetnosti saglasni su u stavu da ovakav živopis ne može biti delo laika.
youtube/printscreen/Serbian On The Road
Prikaz mladog Isusa Hrista bez kose
Prema pisanju lokalnog sajta "Južne vesti", meštani sela Rsovci veruju da je freska delo naroda koji je njome tražio Božju pomoć u neizvesnim i teškim vremenima.
Prema tvrdnjama arheologa, ova neobična freska naslikana je sredinom 13. veka. Međutim, prema nekim istorijskim podacima u Srbiju u vreme vladavine kneza Lazara, odnosno u 14. veku, stigao veliki broj isposnika sa Sinaja, koji su navodno doneli ideju o “ćelavom Isusu”.
Ova neobična freska smeštena je na severnom zidu crkve Svetog Petra i Pavla u steni.
Osim zbog znatiželje da vide “ćelavog Isusa” u ovu crkvu mnogi dolaze jer veruju da u njoj teče voda koja leči. Naime, sa grandiozne tavanice od stene sliva se voda, koja zidovima pećine daje staklast odsjaj, a meštani Rsovca tvrde da je lekovita.
U vremenu kada duše verujućih traže istinu i duhovnu utehu, zatvaranje usta sveštenika može dovesti do ozbiljne duhovne patnje zajednice. Sveti Teofan poziva da se shvati ozbiljnost zadatka: ako sveštenici ne govore, vernici ostaju bez hrane za dušu. U tom smislu, propovedanje nije samo obaveza, već i odgovornost koja ih povezuje sa onima kojima služe. Njegova poruka je jasna: kada sveštenici ćute, vernici ostaju bez duhovne hrane, što dovodi do njihove patnje. Sveti Teofan poziva sveštenike da se oslobode bremena koje nosi istina koju ne dele, naglašavajući važnost aktivnog propovedanja.
Sveti Teofan upozorava na opasnost povratka grehova i slabosti. Kao što se fizičke bolesti mogu vratiti ako ne vodimo računa o svom zdravlju, tako i greh može ponovo zavladati našim srcem ukoliko ne pazimo na svoje misli, reči i dela. Važno je, naglašava, da budemo trezveni i budni u svom duhovnom životu, da se molimo i svesno izbegavamo situacije koje mogu dovesti do ponovnog pada. On, takođe, ukazuje na značaj ispovesti i ispunjenja epitimije, naglašavajući da u tome leži velika snaga. Svi koji se bore sa grehovnim navikama često su neodlučni ili su nedovoljno svesni svojih postupaka.
Kad su jevrejske starešine saznale za Hristovo vaskrsenje, potplaćivali su vojnike da pronose lažnu vest - da Hristos nije vaskrsao nego da su ga ukrali njegovi učenici, ali ovaj svetitelj za to nije želeo ni da čuje.
U besedi za 5. sedmicu po Vaskrsu Sveti Nikolaj Ohridski i Žički pokazuje kako se čovek od Boga ne odvaja naglo, već postepeno, kroz neprimetne zamene koje slabe unutrašnju vernost i vode u duhovnu prevaru.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetu mučenicu Pelagiju Tarsijsku po starom i Svetog apostola Andronika po novom kalendaru. Katolici obeležavaju spomendan Svetog Paskala Bajlonskog, dok Jevreji i muslimani nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Jedna rečenica izgovorena u besu može godinama da ostavi trag, a čuveni ruski duhovnik otkriva zbog čega mnogi izgube spokoj upravo onda kada pomisle da su pobedili u raspravi.
Tokom incidenta u bazilici u Jablonneu čula su se dva pucnja, nakon čega je ukradena i oštećena relikvija Svete Zdislave, dok policija istražuje motive i okolnosti skrnavljenja.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Obnovljena, svojevrsni je kulturni centar Prizrena koji u rekonstruisanom i adaptiranom atrijumu okuplja malobrojne Srbe iz Prizrena i mnoge raseljene Prizrence na dan slave grada, kao i mnoge hodočasnike carskog Prizrena.
Obnovljena, svojevrsni je kulturni centar Prizrena koji u rekonstruisanom i adaptiranom atrijumu okuplja malobrojne Srbe iz Prizrena i mnoge raseljene Prizrence na dan slave grada, kao i mnoge hodočasnike carskog Prizrena.
Zašto Spasovdan i Trojice svake godine „šetaju“ kroz kalendar, dok su Božić i Bogojavljenje zauvek vezani za isti datum? Odgovor leži u pravilima Crkve i računanju datuma Vaskrsa.
Ova svetinja postala je novo veliko hodočasničko središte Hercegovine, gde se prepliću istorija, vera i narodna predanja o pronalasku moštiju majke Ostroškog Čudotvorca.
Kod Trebinja se nalazi Tvrdoš, jedna od najstarijih pravoslavnih svetinja na Balkanu, mesto koje su obnavljali mitropolit Amfilohije i vladika Atanasije, vraćajući mu nekadašnji značaj.
Rukopisi, ikone i predmeti iz Hilandara, ali i potpuno nova postavka u srcu prestonice, donose drugačiji pogled na jednu od najvažnijih ličnosti srpske istorije - Svetog Savu.
Ova svetinja postala je novo veliko hodočasničko središte Hercegovine, gde se prepliću istorija, vera i narodna predanja o pronalasku moštiju majke Ostroškog Čudotvorca.
Kod Trebinja se nalazi Tvrdoš, jedna od najstarijih pravoslavnih svetinja na Balkanu, mesto koje su obnavljali mitropolit Amfilohije i vladika Atanasije, vraćajući mu nekadašnji značaj.
Ovo jelo od jagnjetine, pasulja i suve slanine kuvalo se polako i po tačno utvrđenom običaju - recept sačuvan kroz generacije i danas budi sećanja na pravu domaću kuhinju.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
