Sveti Teofan u svojoj misli za 19. ponedeljak po Pedesetnici ističe ključnu ulogu sveštenika u prenošenju Božje istine i propovedanju Carstva Božijeg. On naglašava da su sveštenici pozvani da neprekidno svedoče o veri, jer je to suštinska misija svakog koji nosi Božiji poziv.
U vremenu kada duše verujućih traže istinu i duhovnu utehu, zatvaranje usta sveštenika može dovesti do ozbiljne duhovne patnje zajednice. Sveti Teofan poziva da se shvati ozbiljnost zadatka: ako sveštenici ne govore, vernici ostaju bez hrane za dušu. U tom smislu, propovedanje nije samo obaveza, već i odgovornost koja ih povezuje sa onima kojima služe.
Njegova poruka je jasna: kada sveštenici ćute, vernici ostaju bez duhovne hrane, što dovodi do njihove patnje. Sveti Teofan poziva sveštenike da se oslobode bremena koje nosi istina koju ne dele, naglašavajući važnost aktivnog propovedanja.
U svetlu njegovih reči, sveštenici se podstiču da se oslanjaju na Sveto pismo, pronalazeći inspiraciju za svoja učenja i prenošenje istine svojim vernicima. Ova poruka nije samo istorijska; ona je aktuelna i danas, podsećajući sve na značaj duhovnog vođenja i uloge koju svaki od nas ima u širenju Božje reči.
"I u drugim gradovima treba mi blagovestiti o Carstvu Božijem; jer sam na to poslan (Lk.4,43). Reč: Jer sam na to poslan, naše sveštenstvo treba da prihvati kao svoj nepromenjivi zakon. Obraćajući im se kroz ličnost svetog Timoteja, i apostol zapoveda: Propovedaj reč, nastoj u vreme i nevreme, pokaraj, zapreti, uteši (2.Tim.4,2). Istinu je na zemlju doneo Duh Sveti, koji je apostole ispunio na dan Pedesetnice. Od tada ona obitava na zemlji. Njeni provodnici su usta sveštenika Božijih. Ako neko od njih zatvori svoja usta, pregradiće put istini koju očekuju duše verujućih. Stoga pate duše verujuće, ne dobijajući istinu. Pa i sami sveštenici treba da osećaju tegobu od istine, koja ih, ne nalazeći izlaska, obremenjuje. Rastereti se, svešteniče Božiji, od te težine, i ispusti potoke božanskih reči, i radi svoje utehe i radi oživljenja poverenih ti duša. Ako uvidiš da i u tebi samom nema istine, uzmi je iz Svetog Pisma. Ispunivši se njome, šalji je ka svojoj duhovnoj deci. Samo nemoj ćutati. Propovedaj, jer si na to prizvan".
Sveti Teofan sugeriše da je ovo odsustvo volje za verom možda duboko ukorenjeno u ljudskoj prirodi i da je ono neodvojivo od uticaja "oca tame“, što simbolizuje mračne sile koje deluju protiv svetlosti i istine. Njegova misao poziva na preispitivanje vlastitih stavova i otvorenost prema duhovnoj istini, dok istovremeno upozorava na zaslepljenost koja dolazi od sumnje i nevoljnosti da se poveruje.
Na kraju, on nas podseća da istina može biti jednostavna, ali da je ljudska sklonost da se odbaci ili iskrivi često komplikovanija od same istine.
Iako pravda može delovati umekšano i blago, ona se ne može ignorisati. Njena istina, kao unutrašnji glas, ne može biti utišana nasiljem ili represijom. Umesto toga, potrebno je raditi na umirenju savesti kroz veru, iskreno pokajanje i odlučnost da se živi u skladu s njom. Sveti Teofan nas poziva da obratimo pažnju na unutrašnje sukobe, jer spoljašnje prepreke ne mogu ugroziti unutrašnji mir koji dolazi iz duboke veze sa sobom i s Bogom. U tom smislu, svaka reč pravde može biti naš unutrašnji Jovan, koji nas poziva na autentičnost i hrabrost da se suočimo sa sopstvenim demonima.
Zavist, prema Svetom Teofanu Zatvorniku, donosi laž i zlodušu, čineći je najnepravednijom i najotrovnijom strasti. Ona ne pogađa samo onoga ko zavidi, već i onoga na koga je usmerena.
Sveti Teofan dalje objašnjava da oproštaj grehova nije nešto što se može postići samostalno, već je to proces koji zahteva posvećenost i odlučnost da se ne podleže grehovnim navikama. Uloga Hrista kao našeg zastupnika kod Oca je neprocenjiva, jer nas jedino njegova žrtva može osloboditi od posledica naših grehova. On ukazuje na značaj Božanske blagodati, koja se daruje onima koji veruju. Ova pomoć, koja dolazi kroz Svetog Duha, omogućava nam da se oslobodimo greha i da živimo u skladu s učenjima Hrista. Oni koji ometaju veru u Gospoda smatraju se "večnim zločincima“, jer se protive istini koja je poznata svima i koja donosi večnu štetu.
