U svojoj misli za 18. ponedeljak po Pedesetnici, Sveti Teofan osvetljava duboke unutrašnje sukobe ljudske duše kroz likove Iroda i Svetog Jovana Preteče. Irod, kao oličenje razdraženog samoljublja, predstavlja pojedinca koji, suočen s nemirom savesti i pravdom, pokušava da se izbavi nasiljem. U toj potrazi za izlazom, Irod zaboravlja da je izobličenje koje ga muči rezultat unutrašnjih previranja, a ne spoljašnjih pritisaka.
S druge strane, Sveti Jovan Preteča simbolizuje pravdu koju goni to samoljublje. Iako pravda može delovati umekšano i blago, ona se ne može ignorisati. Njena istina, kao unutrašnji glas, ne može biti utišana nasiljem ili represijom. Umesto toga, potrebno je raditi na umirenju savesti kroz veru, iskreno pokajanje i odlučnost da se živi u skladu s njom.
Sveti Teofan nas poziva da obratimo pažnju na unutrašnje sukobe, jer spoljašnje prepreke ne mogu ugroziti unutrašnji mir koji dolazi iz duboke veze sa sobom i s Bogom. U tom smislu, svaka reč pravde može biti naš unutrašnji Jovan, koji nas poziva na autentičnost i hrabrost da se suočimo sa sopstvenim demonima. Jer, prava snaga leži u unutrašnjem miru, a ne u pokušaju da se utiša istina.
"Irod je oličenje razdraženog samoljublja, koje od neprijatnosti zbog uznemirene savesti, razobličene pravdom, očekuje da se izbavi nasiljem. Sveti Jovan Preteča je oličenje pravde koju goni samoljublje, našavši pogodnu priliku. Ma koliko se pravda umekšavala snishođenjem u obrtima reči, kakve samo nežnost ljubavi koja ne želi naneti drugome rane u srcu može da iznađe, ipak će lik pravednosti pred oči savesti da stane i podigne buru izobličenja. Kratkovidost individualnosti ne može da shvati da izobličavanje ne dolazi spolja, nego iznutra. Stoga se svom svojom silom stara da ustane na spoljašnjeg izobličitelja. Zatvoriiši mu usta, ona očekuje da zagluši i unutrašnji glas. Međutim, u tome ne uspeva. Jer, briga i ne treba da se tamo usmerava. Treba umiriti savest. Tada se unutrašnji mir ne može narušiti, ma koliko bilo spoljašnjih izobličitelja. On se njima može samo probuditi, pošto se prisiljava da unutar sebe sabere umirujuća ubeđenja – veru u raspetog Gospoda, iskrenost pokajanja i ispovesti, čvrstinu rešenja da se ništa ne radi protiv savesti. Eto na šta treba da obratimo pažnju! Jer, ko će sve Jovane zatvoriti u tamnice! Reči pravde Božije šire se svuda po zemlji, i svaka od njih za tebe može biti Jovan izobličitelj".
Sveti Teofan naglašava da je srce koje je ispunjeno dobrotom neprestano žudi za prilikama da čini dobro. Kao što gladan čovek ne zaboravlja hranu dok ne utaži svoju glad, tako i istinski dobri ljudi ne miruju dok ne ostvare dobra dela. Kada to postignu, oni se ne zadržavaju na onome što su učinili, već gledaju unapred, težeći novim izazovima i prilikama. U svetu prepunom buka i samopromocije, Sveti Teofan nas podseća da je prava snaga u skromnosti, u delima koja se ne očekuju da budu primećena.
Prema Svetom Teofanu, prava snaga dolazi od Gospoda, dok je na nama da budemo prijemnici te duhovne sile. On naglašava važnost skrušenosti i smirenja, kao i prepoznavanje naše zavisnosti od Božje milosti. Strah i trepet u suočavanju sa životnim izazovima trebali bi nas usmeriti ka neprekidnom vapaju za Božjom pomoći. On nas poziva na introspekciju: "Za koga se trudiš?" Ako je odgovor: "Samo za Gospoda," onda si na pravom putu. U suprotnom, tvoji napori mogu biti uzaludni, poput zgrade na pesku. Ova poruka je poziv na istinsku duhovnost koja proizilazi iz duboke povezanosti s Gospodom, čime se otvaramo za plodove života u Hristu.
Sveti Teofan nas upozorava da oni koji se smatraju pravednicima mogu lako skliznuti u osuđivanje, umesto da prepoznaju sopstvene slabosti. Pravi pravednik je onaj koji, svesno osećajući svoju grešnost, ne žudi za kaznom drugih, već se fokusira na vlastiti put ka pomirenju. U njegovoj poruci leži poziv na introspekciju: pre nego što sudimo drugima, trebalo bi da se osvrnemo na svoje grehe. Samo kada prepoznamo svoju potrebu za oproštajem, možemo zaista oprostiti drugima. Na taj način, oproštaj postaje ne samo dužnost, već i izraz ljubavi i razumevanja.
Sveti Teofan naglašava da su poslenici "vinograda" naša svest i sloboda, koji su odgovorni za prihvatanje Božijih darova i davanje duhovnih plodova. Nasuprot njima, neispravni poslenici predstavljaju one koji koriste hrišćanske vrednosti isključivo za spoljašnje koristi, ne prinoseći Gospodu zaslužene plodove. Gospod šalje poruke savesti, Božiju reč i učitelje kako bi urazumio te neispravne poslenike. Međutim, mnogi ih odbacuju, čak i protiv njega okrećući se u neprijateljstvo. Sveti Teofan upozorava da će na kraju, zločinci doživeti posledice svog neprijateljstva prema Bogu.
