Posle dvostrukog ubistva u selu na jugu Krita, meštani govore o ukletom nasleđu, kletvama i molitvama za oproštaj, dok se senka novih sukoba nadvila nad ovim mestom.
Na jugu Krita, u selu Vorizija u oblasti Mesara, pre nekoliko dana dogodilo se krvoproliće koje je potreslo celu Grčku. U oružanom sukobu između dve zavađene porodice, Kargakis i Frangijadakis, život su izgubili tridesetdevetogodišnji Fanuris Kargakis i pedesetšestogodišnja Evangelija Frangijadaki. Tragediji je prethodilo bacanje bombe u kuću porodice Frangijadaki, što je izazvalo novi talas nasilja u selu poznatom po starim porodičnim zavadama i krvnim osvetama.
Danas su ulice Vorizije puste, kafane bez žagora, a u niskim kućama Mesare vlada praiskonski strah - strah od ponavljanja zla. Starci u selu u sećanju nose decenije, ratove, suše i stare krvne osvete. Devedesetdvogodišnji Manolis Ververakis, bivši zemljoradnik, sedi u senci starog duda, polako vrteći brojanicu među prstima.
– Ja se, dete moje, sećam još od 1955. kad se dogodila ona stara priča. Porodice su se opet zavadile. Rekoh tada, ovo neće imati kraja. Krv traži krv, a to nije dobro ni za žive ni za mrtve – rekao je starac za grčki pravoslavni portal vimaorthodoxias.gr.
Osamdesetosmogodišnja Jannula Manusaki, koja je izgubila muža u nesreći sedamdesetih godina, polako, drhtavim glasom govori, stežući maramu na glavi:
–Naš kraj je blagosloven, ali ima tešku senku. Još od malena smo učeni da se bojimo noći. Kad čuješ pse kako zavijaju, ne spavaš. Ne sme mržnja ostati u selu. Ona donosi samo propast. Treba da padnu glave, ali ne oružjem, nego izvinjenjem.
Seća se da su u korenima sela oduvek postojale stare rane, koje bi se ponovo otvarale pri svakoj svađi.
– I onda, sa dedom Frangijadakisa, bilo je isto. Pobijeni su zbog parčeta zemlje, zbog bunara, i trag je ostao do danas – priča on.
Devedesetogodišnji Antonis Kastrinos, koji je u mladosti služio kao žandar, seća se vremena kada zakon nije lako stupao u sela Mesare:
– Ovde nikad nije bilo jednostavno reći ko je u pravu. Porodice su obrađivale zemlju, ženile se međusobno, ali kad bi se poverenje slomilo, izlazilo je oružje. A oružje ne nosi samo gnev, nego i strah.
Glas mu podrhtava dok opisuje prizor sela nakon nedavnog ubistva:
– Ne vidiš decu kako se igraju, ne čuješ više smeh. Samo korake i pognute glave. Kad se izgube dva ljudska života na takav način, selo postaje groblje tišine.
U maloj crkvi Svetog Antonija, osamdesetdevetogodišnja Paraskevi Binjari pali sveću za duše stradalih.
– Nisam učena, ali jedno znam. Kad se čovek ubije, zemlja otvrdne, voda teže prolazi kroz korenje. Naše selo Mesara se zaliva suzama.
Priseca se i čuda koje se, po njenim rečima, dogodilo pre trideset godina:
– Jedne godine, kad su se opet ubila dvojica meštana, ikona Presvete Bogorodice na ikonostasu proplakala je miro. Svi su videli. Tada je došao sveštenik iz Irakliona, pročitao molitve i rekao: "Neka se zlo zaustavi i ne prenosi se na potomke." Ali evo, zlo se opet vratilo.
Ona moli da se u Voriziji održi veliki osveštaj.
– Neka krst prođe svim sokacima, da prođe kletva. Krv rađa krv, a to samo Bog može preseći – govori kroz suze.
U kafani sela, dvojica muškaraca prekidaju tišinu samo kad prolazi kamera.
– Svi se plaše, ali ne govore. Svako veče gledamo iza zavesa. Nije lako živeti sa strahom. Svi čekaju da vide hoće li biti osvete – kaže mlađi meštanin koji želi da ostane anoniman.
Prema informacijama Ministarstva zaštite građana, policija ostaje u pripravnosti u tom području, s pojačanim patrolama i prisustvom specijalnih jedinica. Istovremeno, lokalna Mitropolija Irakliona planira zajedničku liturgiju pomirenja.
– Molićemo se za mir u Voriziji i prosvećenje srca – navodi predstavnik Mitropolije za portal vimaorthodoxias.gr.
Meštani se sećaju da se na kraju sela, tamo gde put prestaje i počinju masline, nalazi mala ikona Presvete Bogorodice, za koju kažu da se "sama upalila" jedne noći posle jednog ubistva.
Tada je, kažu, munja udarila u padinu i osvetlila ikonostas, a selo se potreslo. Od tada žene svake godine prave pite i dolaze da je počaste.
Devedesetdvogodišnja starica Kirja Manolo, koja još uvek peče hleb u peći na drva, pokazuje fotografiju ikone:
– Ona nas je mnogo puta spasla. Ali sada se bojim da zlo nije završeno. Ako ne bude oproštaja, doći će još gore. Osećam to.
Trojica staraca slažu se u jednom: selo više ne može izdržati razdor.
–Mesara je hranila ljude, napajala porodice, ali ne može se hraniti krvlju. Ako se ljudi ne pomire, otići će i poslednji – kaže Kastrinos.
Dirnuta, Janna Manusaki dodaje:
– Noću se molim da svane bez sirena. Želim da čujem samo petla i da deca opet smeju. Jer naše selo nije stvoreno za mržnju.
Vlasti Krita, prema Ministarstvu pravde, razmatraju načine za obnovu društvenog mira kroz prisustvo psihologa i socijalnih radnika, a očekuju se i nove istrage o uzrocima tragedije.
A starci iz Vorizije ostaju pogledom uprti u nebo.
– Samo Bog može ugasiti ovo zlo – kaže deda Manolis, prekrsti se i šapće:
– Presveta Bogorodice, čuvaj Voriziju
Protojerej Lambros iz Larise ispratio je još jedno dete na onaj svet. Njegova ćerka ubijena je nožem, a osumnjičeni je njen dvadesetjednogodišnji sin.
Dok je Gestapo pretio vešanjem, arhiepiskop atinski je smelo poručio da „jerarsi ne bivaju streljani, već obešeni“. Umesto da poklekne, izdao je lažne krštenice Jevrejima i Romima, spasavajući ih od logora smrti.
Poglavar Crkve Krita uputio je snažnu poruku Vladi Grčke, upozoravajući da intervencije koje narušavaju Statutarnu povelju i ugrožavaju autonomiju Crkve ne mogu biti tolerisane, naglašavajući principijelnu odbranu crkvene slobode.
Istraga otkriva da je klirik Kritske pravoslavne crkve, koji je u početku važio za žrtvu kriminalaca, postao saučesnik u prisvajanju imovine od 1,5 miliona evra i učesnik mafijaških poslova koji uključuju trgovinu narkoticima, oružjem i ucene.
Posle dvostrukog ubistva u selu na jugu Krita, meštani govore o ukletom nasleđu, kletvama i molitvama za oproštaj, dok se senka novih sukoba nadvila nad ovim mestom.
Jedan je od 70 apostola, a često se naziva bratom Isusa Hrista, jer je bio sin Josifa, muža Presvete Bogorodice Marije.
U prestonici SAD slavilo se kao u srcu Srbije – liturgija, pesma, kolo i molitva spojili su verni narod u crkvi Svetog Luke, dok je freska Presvete Bogorodice „Širšaja nebesa“ postala simbol duhovnog mosta između otadžbine i dijaspore.
Na svakoj slavskoj trpezi ono zauzima sveto mesto — simbol je vaskrsenja, zajedništva i zahvalnosti Bogu. Evo zašto se njegovo posluženje smatra molitvom, a ne običajem.
Mir nije odsustvo haosa, već prisustvo smisla.
U kuhinjama pravoslavnih domaćica, ova čorba se pripremala s ljubavlju – za praznike, slave i nedeljne porodične ručkove. Sada je pravo vreme da je ponovo otkrijete i spremite po originalnom receptu iz tradicije srpske kuhinje.
Jednostavan i brz recept za kolač koji u dom donosi miris domaće kuhinje i radost zajedništva u posne dane.
Od pažljivo prženog luka do mirisa ljute paprika - otkrijte tajnu starinskog monaškog ribljeg paprikaša koji spaja duh pravoslavnog života i prazničnih trpeza.
Skromne namirnice, otmen ukus – manastirski zapis iz 1855. godine vraća na trpezu zalogaj koji je nekada krasilo srpsko dvorsko posluženje.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
Sada, kada bez nekog drugog ne mogu učiniti ni najmanju stvar, razumem zašto nas je Hristos naučio da budemo sjedinjeni u jednom telu, deo je potresne ispovesti monaha Sofronija.
Nakon četiri godine pravnih bitki, manastir Odhigitrija je uspešno iselio stočare koji su odbijali napustiti zemljište, dok je otac Parfenios razjasnio optužbe na račun manastira.
Uoči druge godišnjice od tragedije koja je odnela 57 života, otac Hristodulos Papaioanu kaže da je kroz ovaj neverojatan gubitak pronašao snagu da se nosi s patnjom.
Na ovom ostrvu ima više manastira nego plaža. Krićani kažu da su manastiri i manastirsko bratstvo odigrali važnu istorijsku ulogu tokom borbi za oslobođenje ostrva, posebno nakon pada Krita pod otomansku vlast.
Na svakoj slavskoj trpezi ono zauzima sveto mesto — simbol je vaskrsenja, zajedništva i zahvalnosti Bogu. Evo zašto se njegovo posluženje smatra molitvom, a ne običajem.
Mir nije odsustvo haosa, već prisustvo smisla.
Bolest ne nastaje samo zbog telesnih slabosti, već i zbog stanja ljudske duše.
U besedi za 22. utorak po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički ističe da se prava lepota prepoznaje kroz duhovnu svetlost i blagodet koja menja čoveka.
Sabrani verni narod zajedno sa državnim zvaničnicima u tišini i molitvi odali poštovanje stradalima dok su patrijarhove reči o miru i jedinstvu dirnule srca svih prisutnih.
Uz nekoliko sastojaka i malo strpljenja, svaka domaćica može da oblikuje ruže, listiće i cvetove od testa koji će slavski kolač pretvoriti u istinski simbol vere, lepote i porodičnog blagoslova.
Na blagoslovenom mestu gde se spajaju Dunav i Sava, patrijarh srpski služio je liturgiju i predvodio litiju do kapele Svete Petke, pozvavši vernike da se saberu u veri i Hristovu reč postave kao temelj života.
Od molitava za zdravlje i porodičnu sreću do isceljenja koja se prepričavaju generacijama — žene širom Srbije svedoče kako im je Sveta Petka vratila snagu, veru i mir u srcu.
Ovi brzi kolači sa keksom, pistaćima i brusnicama donose raskošni slatki užitak za slavsku trpezu, spremni za posluženje za manje od sat vremena.
U besedi za 22. utorak po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički ističe da se prava lepota prepoznaje kroz duhovnu svetlost i blagodet koja menja čoveka.
Ajeti 43:85 89 otkrivaju kako oprost, dobra dela i vera u Božju pravdu mogu promeniti vaš pogled na svet.
