Najstariji manastir koji se uopšte pominje u straroj Raškoj jeste Crkva ili Svetih apostola Petra i Pavla u Rasu, dva kilometra severno od Novog Pazara, na ušću rečice Deževe u Rašku.
Po Dukljaninovoj hronici Petrovu je crkvu u Rasu, digao je „kralj Beluš sa svojim Romanima“ posle pobede nad raškim županom Ljutomirem. U spisima se navodi, da je ova svetinja bila episkopija, ako ne pre, a ono izvesno u vreme bugarskoga cara Petra (927-67). Sve do osnivanja arhiepiskopije, ova svetinja bila je centar crkvenoga života Srbije. U njemu je i Stefan Nemanja prešao u pravoslavlje, a u njoj se na saboru i prestola odrekao, kad je pošao da se zamonaši. U tursko doba, ova svetinja jedno vreme bila je pretvorena u barutni magacin.
Iz daleka gledana crkva pruža sa svoga ćuvika prostrane i moćne efekte svojim prostim belim krečenim masama, bez prozora i ukrasa. Iznutra, pregrađivana, dograđivana, ona je strašan splet krivih debelih nezgrapnih zidova. Sve je pokriveno jednim prostranim dvoslivnim krovom. U osnovi nigde jednog pravilnog oblika - jednog pravog ugla. Samome kubetu ne može se nikako uhvatiti neka određenija pravilna forma. (Ono je inače spolja nepravilno osmougaono.) Ko zna kakva je morala prvobitna građevina izgledati!
Ipak, po ono nekoliko lučnih zidova oko kubeta, može se zaključiti da je bila rotonda. Mala vratanca na zapadnoj strani, kroz koja se ulazi, daju gotovo jedino osvetljenje, jer po ono nekoliko uzanih prozora, pravih puškarnica, crkva bi bila u potpunom mraku. Jedini prozor, a i to taman toliki da se čovek može s mukom provući, napravili su, na južnoj strani kubeta, neki kačaci razbojnici da bi se na konopcu spustili i opljačkali crkvu.
Upokojeni arhimandrit Joil Bulatović za života je izgovorio mnogo pouka koje se vremenom sve više citiraju, a kroz svaku je isticao koliko je pravoslavna vera čista i koliko verujući trebaju da budu srećni.
Manastir u Brankovini je bogata riznica relikvija, ali i mesto gde su sahranjeni srpski velikani, među kojima je i Desanka Maksimović. U to mesto je došla kao beba, a želja joj je bila da je tu i sahrane.
Manastir u Brankovini je bogata riznica relikvija, ali i mesto gde su sahranjeni srpski velikani, među kojima je i Desanka Maksimović. U to mesto je došla kao beba, a želja joj je bila da je tu i sahrane.
Manastir, poznat po ikoni staroj 500 godina i obnovljen nakon Drugog svetskog rata, postao je mesto duhovnog isceljenja, a igumanija Ekatarina, koja je tu provela pola veka, pričala je o hiljadama žena koje su zahvaljujući molitvama ispred ikone postale majke.
Po svedočenjima vernog naroda, za svetinju u Crnoj Gori vezuje se nebrojano isceljenja i čuda, a spas pronalaze pronalaze i vernici drugih religija, koji iskreno pristupaju moštima Svetog Vasilija Ostroškog.
U Crkvi Svetog Georgija, uz molitveno prisustvo mitropolita Irineja, služen je pomen žrtvama tragičnog događaja na novosadskoj železničkoj stanici. Verni narod i sveštenstvo uzneli su molitve za pokoj duša stradalih i brzo ozdravljenje povređenih.
Mnogi istraživači su pokušali da odgonetnu značenej crteža na Trškoj crkvi, međutim niko do danas sa sigurnošću ne može da tvrdi da zna njihovo značenje.
Manastir u Brankovini je bogata riznica relikvija, ali i mesto gde su sahranjeni srpski velikani, među kojima je i Desanka Maksimović. U to mesto je došla kao beba, a želja joj je bila da je tu i sahrane.
Suočena s porastom suicida među mladima izazvanih delovanjem opasnih onlajn grupa, Ruska pravoslavna crkva uvodi smernice koje omogućavaju opelo u ovim specifičnim slučajevima.
Ovaj Novosađanin ceo svoj život posvetio je tamjanu, otkrivajući njegove blagodati koje idu daleko izvan duhovnog pročišćenja. Tamjan iz Sudana, Indije i drugih krajeva sveta nosi lekovita svojstva, čuvajući i duhovno nasleđe i zdravlje svih onih koji ga koriste.