Jevanđelje Luka, začalo 18. (5,12-16)
12. I kada beše Isus u jednome gradu, i gle, čovek sav u gubi, pa videvši Isusa pade ničice i zamoli ga govoreći: „Gospode, ako hoćeš možeš me očistiti.” 13. I pruživši ruku dohvati ga se, i reče: „Hoću, očisti se!” I odmah guba otide s njega. 14. I on mu zapovedi da nikom ne kazuje: „Nego idi i pokaži se svešteniku, i prinesi dar za očišćenje svoje, kako je naredio Mojsej za svedočanstvo njima.” 15. Ali se glas o njemu još većma širio, i mnoštvo naroda stecaše se da ga slušaju i da ih on isceljuje od njihovih bolesti. 16. A on se udaljavaše u pustinju i moljaše se Bogu.
U trenucima kada je božanska ljubav nadjačala ljudsku slabost, Sin Božji je zaplakao zbog sveta. Ove retke scene pokazuju dubinu Njegovog saosećanja prema ljudskom bolu i patnji.
Današnja jevanđelja po Luki, začalo 33 (7,36-50), i po Mateju začalo 104 (25,1-13) pripovedaju o opraštanju grehova i mudrosti.
Iako se kroz istoriju mnogo spekulisalo o poslednjim danima, ljudska mudrost ostaje nemoćna pred tajnom kraja sveta. Sveti Nikolaj Žički dao je dublji uvid, objašnjavajući zašto jedino božansko otkrivenje može pružiti odgovor na ovo drevno pitanje, i poziva nas da pronađemo mir kroz reči Gospoda Isusa Hrista.
Današnja jevanđelja po Luki, začalo 16. (4,38-44), pripoveda o potrebi ljudi za Isusom Hristom.