ZBOG ČEGA JE ISUS ZAPLAKAO: U Svetom pismu zabeležena su samo tri slučaja kada su Hristosu potekle suze

U trenucima najvećih iskušenja, kada se činilo da će Njegova božanska priroda nadvladati ljudsku slabost, Isus Hristos je zaplakao. Suze Božijeg Sina zabeležene su u Svetom pismu samo tri puta, ali one nose poruku večne ljubavi i saosećanja. Njegove suze nisu bile zbog sopstvene patnje – bile su suze zbog čovečanstva. U svetu gde se suze često doživljavaju kao znak slabosti, Isusove suze predstavljaju snagu saosećanja, savršene ljubavi i božanske milosti. Ono što je posebno upečatljivo – Isus nije plakao zbog sebe, već zbog sveta i ljudi kojima je došao da donese spasenje.

Kod groba Lazarevog: Suze saosećanja

Prva Isusova suza, možda najpoznatija, spomenuta je u Jevanđelju po Jovanu (11:35) – „Isus zaplaka.“ Ovaj kratak, ali snažan stih otkriva više od same tuge za prijateljem. Iako je znao da će vaskrsnuti Lazara, Isus je zaplakao zbog bola koji su Marta, Marija i svi okupljeni osećali u trenutku gubitka. Ove suze nisu bile izraz bespomoćnosti, već duboke saosećajnosti – znak da Bog, iako sveznajući i svemoćan, saoseća sa svakom ljudskom patnjom.

Kada su se okupljeni pitali zašto Isus plače ako je mogao da spreči smrt, odgovor nije bio u Njegovoj nemoći, već u Njegovoj ljubavi. Plačući nad ljudskom tugom, Isus pokazuje kako je svaki trenutak bola pred Njegovim očima dragocen, i kako je saosećanje ključ Božijeg odnosa sa ljudima. Nije plakao zbog sebe, već zbog ljubavi prema onima koji su tugovali.

GALI TIBBON / AFP / Profimedia

 

Nad Jerusalimom: Suze zbog duhovnog slepila

Drugi put, Isus plače nad gradom Jerusalimom, u Jevanđelju po Luki (19:41-44). Gledajući sveti grad sa visine, Isus je zaplakao nad njegovom sudbinom, jer je znao da će uskoro biti razrušen. Njegove suze nisu bile zbog zgrada, već zbog ljudi, zbog izgubljene prilike za mir i spasenje. Isus je video da će Jerusalim odbaciti dar Božije milosti, a time i sebe osuditi na propast.

Te suze nisu bile izraz straha ili tuge zbog predstojećih događaja koji će i Njemu doneti stradanje. Naprotiv, Isus je plakao zbog naroda koji je zatvorio svoje srce pred Božijom ljubavlju. Nije plakao zbog sebe, već zbog ljudi koji su, zaslepljeni vlastitim interesima, izgubili izvor pravog mira.

U Getsimanskom vrtu: Suze poslušnosti i predanosti

Treći slučaj, o kojem govori Poslanica Jevrejima (5:7), beleži Isusove suze u Getsimanskom vrtu, kada se molio pred svoje stradanje. Isus, svestan sudbine koja ga čeka, sa suzama se molio Ocu, izražavajući ne samo ljudski strah, već i duboku odanost Božijoj volji. Ove suze nisu bile suze očaja, već suze vere i predanosti. U njima se krije večna pouka – da čak i u trenucima najdublje patnje, predanje Božijoj volji donosi mir.

Isus nije plakao zbog sebe, iako je nosio teret grehova čovečanstva i znao kakvu će žrtvu podneti. Njegove suze bile su odraz Njegove ljubavi prema svetu koji je došao da spasi, prema ljudima za koje će dati život.

Schutterstock

 

Plač zbog ljubavi, ne zbog tuge

U sva tri zabeležena slučaja, Isus nije zaplakao zbog sopstvenog bola, već zbog drugih – zbog tuge koju je video kod Lazarevih sestara, zbog duhovne slepote Jerusalima, i zbog bola sveta koji je trebalo da bude iskupljen kroz Njegovu žrtvu. Ove suze nisu znak slabosti, već su izraz božanske ljubavi koja se ne boji da pokaže osećanja i saoseća sa ljudskim bolom.

Isusove suze nas podsećaju na to da prava snaga leži u saosećanju. On nas uči da plač nije poraz, već čin ljubavi prema svetu i bližnjima. U vremenu u kojem se često beži od osećanja, Isus nas podseća da suze mogu biti najdublji izraz ljubavi i vere.

Neka nas tri Isusove suze inspirišu da saosećamo, volimo i budemo otvoreni za Božiju milost, kao što je On bio spreman da deli našu bol i otvori nam put spasenja.

Ostavite komentar

Пошаљи коментар

Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.

0 Komentara