Nakon godina borbe sa unutrašnjom tamom, ovaj mladić je u Svetom Pismu pronašao snagu da se kroz molitvu oslobodi svih patnji.
U trenucima najveće tame, svetlost ne dolazi spolja, već iz dubine duše koja se iskreno obrati Bogu. Stefan Gorenjak, mladi voditelj podkasta, prošao je kroz ono što mnogi u današnjem vremenu nazivaju tamnom noći duše.
Bio je zarobljen u vrtlogu depresije i anksioznosti, dve reči koje naizgled postaju sinonimi za život u modernom društvu. Međutim, za Stefana te reči nisu bile samo oznake nečega prolaznog ili apstraktnog – bile su njegov zatvor, njegova svakodnevica, njegova patnja.
- Kada sam imao 17, 18 godina, bio sam u teškom obliku depresije, anksioznosti. Bio sam paralisan za krevet. Nisam mogao da se istuširam po sedam dana. Nisam izlazio iz sobe po dve, tri nedelje. Nisam išao u školu - kaže Stefan, prisećajući se najmračnijih trenutaka svog života.
U trenutku kada mu je bilo najteže, kada nije znao kako dalje, suicidne misli počele su da ga proganjaju.
- Kada sam napunio 18 godina, rekao sam sebi: "Ako se ovo bude nastavilo još godinu dana, ja ću da izvršim samoubistvo". Nisam mogao više da trpim to šta mi se u glavi dešava.
To je bio vapaj, krik duše koja je izgubila svaku nadu. Ni lekovi, ni psihološka pomoć, ni motivacioni govornici, ni meditacije – ništa nije mu donosilo olakšanje. Ništa osim Božje promisli koja je, kao što to često biva, došla kada je najmanje očekivao.
- Bog donese prave ljude u tvoj život - kaže Stefan. Na jednom od privatnih časova nemačkog jezika, njegova profesorka mu je poklonila Bibliju. U tom trenutku, on nije mogao ni da nasluti da će upravo u Svetom pismu pronaći izlaz iz svoje tame.
- Počeo sam da čitam Sveto pismo. Molio sam se Bogu, ali nisam dobijao nikakav odgovor.
Nestrpljivost i sumnja obuzele su ga, sve dok nije naišao na Isusove reči u Novom zavetu: „Tražićete me i naćićete me tek onda kada me budete tražili celim svojim srcem.“ U tom trenutku, Stefan je znao šta treba da učini.
- Zatvorio sam Bibliju, kleknuo i pomolio se celim srcem, na način kako to nikada pre nisam radio - svedoči Stefan. To nije bila obična molitva, to je bio razgovor duše sa svojim Stvoriteljem, iskren vapaj iz samog središta bića.
- Kleknuo sam, molio sam se i plakao - kaže Stefan i dodaje da se potom dogodilo čudo:
- Narednog jutra, kada sam ustao, obuzeo me je neopisiv osećaj. Nestala je svaka opsesivna misao, depresija, anksioznost. Sve je nestalo. Od tog trenutka, mene je Bog oslobodio.“
Stefanova priča nije samo svedočanstvo o čudu, već i o snazi vere, molitve i Svetog pisma. Ona nas podseća da je Bog tu, spreman da odgovori na naše molitve, ali samo kada Mu se obratimo iskrenim srcem, kada ga tražimo celim bićem. Depresija, anksioznost i misli o beznađu mogu izgledati nepobedivo, ali Stefanovo iskustvo pokazuje da nijedna tama nije preteška za Božju svetlost. Ona svetlost koja nas, kada joj se otvorimo, ne samo što nas spašava od tame, već nas obasjava večnim mirom i radošću.
Printscreen/YouTube/Gorky
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
Iznad freske stoji i natpis “Da nas Bogorodica svojim krilima čuva i štiti od svih napada zloga koji pokušava da nas pokoleba u našoj veri”.
U ovom jevanđelju po Luki pripoveda se o tome kako je Isus Hrist izlečio slugu čoveka koji je svom narodu izgradio sinagogu i koga su poštovali.
Upotrebom primera kapetana iz Evanđelja, Sveti Teofan ističe kako je vera onih koji su uistinu smireni dublja i snažnija, čak i od onih koji su bili vaspitani u religioznim tradicijama, poput Izraelaca. Kapetan, iako rimski vođa, u svojoj skromnosti i poniznosti pokazuje kako vera nije vezana samo za spoljašnje okolnosti, već se razvija iznutra, kroz smirenje i otvaranje srca prema Božijoj volji. On takođe ističe da je vera skriveni put, koji nije lako objasniti, ali je jasno da je odgovor na nju u sklonosti duše da se pokori Božijem planu, kroz smirenost uma i srca. Oni koji ne veruju, smatra sveti Teofan, nisu bez odgovornosti za svoje neverovanje; njihovo srce nije spremno da primi ovaj dar jer je ispunjeno gordošću i otporom.
Prema hrišćanskom učenju, osim dvanaest velikih apostola, Gospod je izabrao još i sedamdeset drugih, malih apostola, i poslao ih na propoved Jevanđelja.
Svetinju koja se nalazi nedaleko od Šapca mnogi nazivaju parče raja na zemlji, a svojom lepotom i dugom istorijom zasigurno zaslužuje da bude na vašoj listi svetinja mačvanskog okruga, koje treba da posetite.
Presveta Bogorodica mi je rekla da će se ispuniti sve što je zapisano u Svetom pismu. Dolazi treći svetski rat, 3/4 čovečanstva će biti uništeno, samo 1/4 ćovečanstva će biti spasena, pričala je Prepodobna Sofija Klisurska.
Pitanje koje nije jasno mnogima tiče se načina na koji se tradicija proslavljanja kućnog sveca prenosi na ženske članove porodice, posebno u slučajevima kada žena dolazi u novu porodicu, nakon braka.
Na današnji praznik, prisećamo se svedočanstava o događaju koji se odigrao pred ikonom Svetog velikomučenika Dimitrija u Solunu. Ovaj neobični susret sa svetiteljem, u trenutku kada su sile protiv pravoslavlja bile brojčano nadmoćnije, postao je simbol borbe za slobodu, veru i opstanak srpskog naroda.
Religija.rs vas poziva da kroz svoje fotografije zabeležite najvažniji trenutak hrišćanskog života i osvojite zlatne darove koji, pored materijalne, nose i duhovnu vrednost, jer doprinose očuvanju bogate pravoslavne tradicije.
Uživajte u dirljivim scenama svetih tajni i podržite učesnike koji su podelili svoje najvažnije trenutke – glasanje je otvoreno do ponoći 6. oktobra!
U prisustvu mnoštva vernika, arhijerejskom liturgijom započela je svečanost posvećena tumanskom svetitelju, čije mošti i danas donose utehu, isceljenje i nadu mnogima.
Lekari i porodica mislili su da je došao kraj, ali su vera, molitva i delić odore svetitelja sa Svete Gore, koju je doneo arhimandrit Hrisostom, iznenada iscelili 87-godišnju gospođu Stavroulu.
Ovaj svetac prevazilazi granice ljudske prirode svojim anđeoskim životom i natprirodnim čudesima, a njegova svetost, posvećenost i duhovna snaga nastavljaju da inspirišu verne širom sveta, podsećajući nas na moć vere i ljubavi prema Gospodu.
Mnogo je svedočanstva o čudima Svetog Vasilija. Naročito onih koje se odnose na isceljenje od raznih bolesti kojima nema leka. Kad nestane i poslednja nada, odlazi se na Ostrog. Ali, ima i drugih čuda koja vraćaju veru u život. Naročito mladim ljudima koji ne znaju šta je s njima i kako da se spasu.
U ovom jevanđelju po Luki pripoveda se o tome kako je Isus Hrist izlečio slugu čoveka koji je svom narodu izgradio sinagogu i koga su poštovali.
Upotrebom primera kapetana iz Evanđelja, Sveti Teofan ističe kako je vera onih koji su uistinu smireni dublja i snažnija, čak i od onih koji su bili vaspitani u religioznim tradicijama, poput Izraelaca. Kapetan, iako rimski vođa, u svojoj skromnosti i poniznosti pokazuje kako vera nije vezana samo za spoljašnje okolnosti, već se razvija iznutra, kroz smirenje i otvaranje srca prema Božijoj volji. On takođe ističe da je vera skriveni put, koji nije lako objasniti, ali je jasno da je odgovor na nju u sklonosti duše da se pokori Božijem planu, kroz smirenost uma i srca. Oni koji ne veruju, smatra sveti Teofan, nisu bez odgovornosti za svoje neverovanje; njihovo srce nije spremno da primi ovaj dar jer je ispunjeno gordošću i otporom.
Priča o Nemici, preobraćenoj vernici, i njenoj povezanosti sa svetiteljem ponovo osvetljava čudotvornu moć Svetog Nektarija, podsećajući na snagu molitve i nesebične vere.
Govoreći o gordosti i sujeti, podsetio je da sukobi mišljenja nisu zlo, ali da su nesuglasice koje postaju zločin podstaknute egoizmom, izvor svih nesreća, kao što je prikazano kroz primer Satanaila.
Sedam godina lekari su pratili rupicu na srcu male Natalije, upozoravajući na moguće posledice. Međutim, posle treće posete manastiru Tumane, dogodilo se nešto što su svi smatrali nemogućim, a Mirjana Krstić iz Kačareva svedoči o snazi veri koja je promenila sudbinu njene ćerke.
Čile je, inače, konzervativna zemlja sa dugom katoličkom tradicijom u kojoj katolička crkva igra značajnu ulogu i gde se oko polovina stanovništva izjašnjavaju kao katolici.
U manastiru Rakovica, među molitvama i dečjim glasovima, odata je počast arhijereju čije je ime simbol smirenja, ljubavi i vere, i čije duhovno nasleđe nastavlja da živi među onima koji se nisu ni rodili kada se on upokojio.
U manastiru Rakovica, na parastosu patrijarhu Pavlu, episkop Tihon podsetio je na duhovnu snagu i jevanđeoske pouke velikog arhijereja, čije nasleđe i dalje vodi narod kroz izazovna vremena.
Mada većina pravoslavnih vernika ne misli ništa loše kada kao sinonim za sveštenika koristi reč pop, trebalo bi naglasiti da, recimo, u Ruskoj pravoslavnoj crkvi, sveštenika ćete ozbiljno uvrediti ako ga oslovite sa "pope".
Savršeno jednostavan recept za sočan i hrskav obrok koj spaja svežinu povrća i bogatstvo domaćih ukusa – idealna za doručak, ručak, ili večeru, uz jogurt ili kiselo mleko.
Monasi manastira Grigorijata sa Svete Gore snažno su se usprotivili predlogu patrijarha Vartolomeja i Carigradske patrijaršije, u godišnjem izdanju publikacije "Orthodoxos Typos", detaljno obrazlažući ključne razlike između pravoslavne i katoličke proslave Vaskrsa, koje čuvaju veru i svetootačko predanje.
