Nakon godina borbe sa unutrašnjom tamom, ovaj mladić je u Svetom Pismu pronašao snagu da se kroz molitvu oslobodi svih patnji.
U trenucima najveće tame, svetlost ne dolazi spolja, već iz dubine duše koja se iskreno obrati Bogu. Stefan Gorenjak, mladi voditelj podkasta, prošao je kroz ono što mnogi u današnjem vremenu nazivaju tamnom noći duše.
Bio je zarobljen u vrtlogu depresije i anksioznosti, dve reči koje naizgled postaju sinonimi za život u modernom društvu. Međutim, za Stefana te reči nisu bile samo oznake nečega prolaznog ili apstraktnog – bile su njegov zatvor, njegova svakodnevica, njegova patnja.
- Kada sam imao 17, 18 godina, bio sam u teškom obliku depresije, anksioznosti. Bio sam paralisan za krevet. Nisam mogao da se istuširam po sedam dana. Nisam izlazio iz sobe po dve, tri nedelje. Nisam išao u školu - kaže Stefan, prisećajući se najmračnijih trenutaka svog života.
U trenutku kada mu je bilo najteže, kada nije znao kako dalje, suicidne misli počele su da ga proganjaju.
- Kada sam napunio 18 godina, rekao sam sebi: "Ako se ovo bude nastavilo još godinu dana, ja ću da izvršim samoubistvo". Nisam mogao više da trpim to šta mi se u glavi dešava.
To je bio vapaj, krik duše koja je izgubila svaku nadu. Ni lekovi, ni psihološka pomoć, ni motivacioni govornici, ni meditacije – ništa nije mu donosilo olakšanje. Ništa osim Božje promisli koja je, kao što to često biva, došla kada je najmanje očekivao.
- Bog donese prave ljude u tvoj život - kaže Stefan. Na jednom od privatnih časova nemačkog jezika, njegova profesorka mu je poklonila Bibliju. U tom trenutku, on nije mogao ni da nasluti da će upravo u Svetom pismu pronaći izlaz iz svoje tame.
- Počeo sam da čitam Sveto pismo. Molio sam se Bogu, ali nisam dobijao nikakav odgovor.
Nestrpljivost i sumnja obuzele su ga, sve dok nije naišao na Isusove reči u Novom zavetu: „Tražićete me i naćićete me tek onda kada me budete tražili celim svojim srcem.“ U tom trenutku, Stefan je znao šta treba da učini.
- Zatvorio sam Bibliju, kleknuo i pomolio se celim srcem, na način kako to nikada pre nisam radio - svedoči Stefan. To nije bila obična molitva, to je bio razgovor duše sa svojim Stvoriteljem, iskren vapaj iz samog središta bića.
- Kleknuo sam, molio sam se i plakao - kaže Stefan i dodaje da se potom dogodilo čudo:
- Narednog jutra, kada sam ustao, obuzeo me je neopisiv osećaj. Nestala je svaka opsesivna misao, depresija, anksioznost. Sve je nestalo. Od tog trenutka, mene je Bog oslobodio.“
Stefanova priča nije samo svedočanstvo o čudu, već i o snazi vere, molitve i Svetog pisma. Ona nas podseća da je Bog tu, spreman da odgovori na naše molitve, ali samo kada Mu se obratimo iskrenim srcem, kada ga tražimo celim bićem. Depresija, anksioznost i misli o beznađu mogu izgledati nepobedivo, ali Stefanovo iskustvo pokazuje da nijedna tama nije preteška za Božju svetlost. Ona svetlost koja nas, kada joj se otvorimo, ne samo što nas spašava od tame, već nas obasjava večnim mirom i radošću.
Printscreen/YouTube/Gorky
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
Ova proslava pružila je vernicima priliku da se podsete na značajnu ulogu patrijarha u očuvanju vere i tradicije.
U čast kralju Vukašinu i despotu Uglješi, mitropolit Damaskin u Grčkoj služio liturgiju i pomen palim ratnicima, a uskoro počinje izgradnja spomen-kapele na mestu sudbonosne bitke
Nakon godina borbe sa unutrašnjom tamom, ovaj mladić je u Svetom Pismu pronašao snagu da se kroz molitvu oslobodi svih patnji.
Gradska vlast Praga tražila je od sveštenstva da im sutra vrati ključeve ove crkve, koju su 1924. godine podigli ruski emigranti, izbegli posle Oktobarske revolucije, uz pomoć kralja Aleksandra I i koja je sve do 1947. godine bila pod jurisdikcijom SPC, kako bi je navodno "renovirali", ali u svom dopisu nisu naveli ni rok početka niti završetka radova.
Valerija je stajala na raskrsnici između izvršavanja vojnje i Božje zapovesti. Odluka da posluša Anđela promenila je, ne samo sudbinu ovog manastira i svih onih koji su u njemu bili, već i nju samu.
Religija.rs vas poziva da kroz svoje fotografije zabeležite najvažniji trenutak hrišćanskog života i osvojite zlatne darove koji, pored materijalne, nose i duhovnu vrednost, jer doprinose očuvanju bogate pravoslavne tradicije.
Starešina Hrama Svete Trojice u naselju Mudrakovac, protojerej Ivan Cvetković, ovu svetiteljku smatra zaštitnicom kruševačkog kraja i ističe da svakome ko se njoj molitveno obraća - ona preobilno daruje milost Božju.
Ikonopisanje je više od umetnosti - to je duhovni čin kroz koji se projavljuje božanska prisutnost. Episkop novobrdski za Religiju pripoveda o svom iskustvu u ikonopisanju i dubokoj vezi između vere i umetnosti.
Svedočanstvo o neobičnom događaju iz Banja Luke širi se društvenim mrežama. U domu ove porodice molitve su iznedrile čudo, dok ikona Bogorodice Trojručice i dalje mirotoči.
Nedavna dešavanja u Trsteniku potvrđuju da problemi u vezi sa pravom na slobodan izbor učenika i dalje traju, uprkos upozorenjima SPC i naporima državnih organa da se spreči neprihvatljivo ponašanje predstavnika nekih školskih ustanova.
Lekari i porodica mislili su da je došao kraj, ali su vera, molitva i delić odore svetitelja sa Svete Gore, koju je doneo arhimandrit Hrisostom, iznenada iscelili 87-godišnju gospođu Stavroulu.
Ovaj svetac prevazilazi granice ljudske prirode svojim anđeoskim životom i natprirodnim čudesima, a njegova svetost, posvećenost i duhovna snaga nastavljaju da inspirišu verne širom sveta, podsećajući nas na moć vere i ljubavi prema Gospodu.
Mnogo je svedočanstva o čudima Svetog Vasilija. Naročito onih koje se odnose na isceljenje od raznih bolesti kojima nema leka. Kad nestane i poslednja nada, odlazi se na Ostrog. Ali, ima i drugih čuda koja vraćaju veru u život. Naročito mladim ljudima koji ne znaju šta je s njima i kako da se spasu.
U drevnom mestu Honi, ovaj svetac se ukazao da sačuva hrišćansku svetinju, isceli mnoge i vernicima donese snagu u njihovim duhovnim borbama.
Ova proslava pružila je vernicima priliku da se podsete na značajnu ulogu patrijarha u očuvanju vere i tradicije.
Mlada žena sa juga Afrike, koja je došla u Srbiju iz ljubavi, ponela je sa sobom i želju za duhovnim ispunjenjem. Pre dve godine preselila se u Čačak i otkrila bogatstvo pravoslavne tradicije koja je za nju postala izvor snage i inspiracije.
Danas se molimo majci mučenica koja je svojim stradanjem i verom postala simbol nepokolebljive ljubavi prema Bogu.
Za 15. ponedeljak po Pedesetnici, Sveti Teofan Zatvornik koristi simbol krvotočive žene iz Jvanđelja po Marku kako bi ilustrovao unutrašnji proces isceljenja duše. On naglašava da je tečenje krvi metafora za strasne misli i grešne zamisli koje stalno izlaze iz srca koje nije očišćeno od greha. Ova "grešna bolest“ prepoznaje se posebno kod onih koji su se pokajali i žele da žive u čistoći, kako spolja, tako i unutra.
Ova ikona je naručena od strane ruske emigrantkinje Ije Dmitrijevne Šmit u Sjedinjenim Američkim Državama, nakon što je imala san o liku ovog cara.
Vladika niški Arsenije zamonašio je aprila 2021. godine igumaniju Temačkog manastira mati Efrosiniju u treći i najviši stepen monaštva Veliku shimu. Ovaj najviši stepen monaštva sleduje nakon Čina odevanja rase i kamilavke i Čina male shime.
Otkrivamo tajne neobičnog prikaza ovog svetitelja na freskama i ikonama, osvetljavajući dublje značenje simbolike koja na prvi pogled izaziva čuđenje.
Ovaj duhovni kompleks, smešten na živopisnom ostrvu, nudi jedinstvenu priliku za istraživanje bogate istorije i svetih relikvija. Vernici u ovoj svetinji otkrivaju unutrašnji mir u prostoru gde se tradicija i vera savršeno prepliću.
Bog čoveka vodi ka cilju neobičnim putevima, a ako ima vere ništa nije nemoguće, govori igumanija i jedina monahinja manastira Svetog Hristofora, zadužbine kralja Dragutina iz 13. veka, u Mislođinu, i navodi da je Božji poziv dobila mnogo ranije nego što je putem Gospodnjim krenula, ali da ga tada nije razumela.
