Nakon godina borbe sa unutrašnjom tamom, ovaj mladić je u Svetom Pismu pronašao snagu da se kroz molitvu oslobodi svih patnji.
U trenucima najveće tame, svetlost ne dolazi spolja, već iz dubine duše koja se iskreno obrati Bogu. Stefan Gorenjak, mladi voditelj podkasta, prošao je kroz ono što mnogi u današnjem vremenu nazivaju tamnom noći duše.
Bio je zarobljen u vrtlogu depresije i anksioznosti, dve reči koje naizgled postaju sinonimi za život u modernom društvu. Međutim, za Stefana te reči nisu bile samo oznake nečega prolaznog ili apstraktnog – bile su njegov zatvor, njegova svakodnevica, njegova patnja.
- Kada sam imao 17, 18 godina, bio sam u teškom obliku depresije, anksioznosti. Bio sam paralisan za krevet. Nisam mogao da se istuširam po sedam dana. Nisam izlazio iz sobe po dve, tri nedelje. Nisam išao u školu - kaže Stefan, prisećajući se najmračnijih trenutaka svog života.
U trenutku kada mu je bilo najteže, kada nije znao kako dalje, suicidne misli počele su da ga proganjaju.
- Kada sam napunio 18 godina, rekao sam sebi: "Ako se ovo bude nastavilo još godinu dana, ja ću da izvršim samoubistvo". Nisam mogao više da trpim to šta mi se u glavi dešava.
To je bio vapaj, krik duše koja je izgubila svaku nadu. Ni lekovi, ni psihološka pomoć, ni motivacioni govornici, ni meditacije – ništa nije mu donosilo olakšanje. Ništa osim Božje promisli koja je, kao što to često biva, došla kada je najmanje očekivao.
- Bog donese prave ljude u tvoj život - kaže Stefan. Na jednom od privatnih časova nemačkog jezika, njegova profesorka mu je poklonila Bibliju. U tom trenutku, on nije mogao ni da nasluti da će upravo u Svetom pismu pronaći izlaz iz svoje tame.
- Počeo sam da čitam Sveto pismo. Molio sam se Bogu, ali nisam dobijao nikakav odgovor.
Nestrpljivost i sumnja obuzele su ga, sve dok nije naišao na Isusove reči u Novom zavetu: „Tražićete me i naćićete me tek onda kada me budete tražili celim svojim srcem.“ U tom trenutku, Stefan je znao šta treba da učini.
- Zatvorio sam Bibliju, kleknuo i pomolio se celim srcem, na način kako to nikada pre nisam radio - svedoči Stefan. To nije bila obična molitva, to je bio razgovor duše sa svojim Stvoriteljem, iskren vapaj iz samog središta bića.
- Kleknuo sam, molio sam se i plakao - kaže Stefan i dodaje da se potom dogodilo čudo:
- Narednog jutra, kada sam ustao, obuzeo me je neopisiv osećaj. Nestala je svaka opsesivna misao, depresija, anksioznost. Sve je nestalo. Od tog trenutka, mene je Bog oslobodio.“
Stefanova priča nije samo svedočanstvo o čudu, već i o snazi vere, molitve i Svetog pisma. Ona nas podseća da je Bog tu, spreman da odgovori na naše molitve, ali samo kada Mu se obratimo iskrenim srcem, kada ga tražimo celim bićem. Depresija, anksioznost i misli o beznađu mogu izgledati nepobedivo, ali Stefanovo iskustvo pokazuje da nijedna tama nije preteška za Božju svetlost. Ona svetlost koja nas, kada joj se otvorimo, ne samo što nas spašava od tame, već nas obasjava večnim mirom i radošću.
Printscreen/YouTube/Gorky
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
Poštanska marka na kojoj je ikona Prvog vaseljenskog sabora u Nikeji, kao most između istorije, umetnosti i savremenog života.
U mladosti je bio vojnik, a pošto je bio veoma obrazovan i hrabar, veoma se dopao caru Dioklecijanu, koji ga je postavio za načalnika svoje dvorske garde.
Beseda mitropolita šumadijskog u Ralji otvorila je pitanja bez lakih odgovora: gde počinje prava ljubav, zašto bez Boga nema istinskog odnosa među ljudima i kako se vera proverava tek onda kada naiđe na greh drugoga.
Desert koji se podjednako rado iznosi pred goste i ostavlja za miran ili svečani porodični ručak u danima posta na ulju.
Sveti oci nas podsećaju da nema istinske vere bez dela, niti prave ljubavi bez žrtve.
Jednostavan i brz recept za kolač koji u dom donosi miris domaće kuhinje i radost zajedništva u posne dane.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
Ovi brzi kolači sa keksom, pistaćima i brusnicama donose raskošni slatki užitak za slavsku trpezu, spremni za posluženje za manje od sat vremena.
Selsko meso, staro jelo iz ruralnih krajeva, vraća se na trpeze kao simbol zajedništva, topline doma i prazničnih okupljanja — a tajna njegovog bogatog ukusa krije se u jednostavnim sastojcima i sporom, strpljivom krčkanju.
Pripremite ove nežne kolačiće po receptu koji se čuva generacijama i otkrijte kako svaki zalogaj može da probudi sećanja, poveže porodicu i upotpuni praznično slavlje.
Kada su lekari izgubili svaku nadu, porodica je utehu pronašla u molitvama Svetom Luki Lekaru. U noći uoči njegovog praznika, jedan neočekivani susret doneo je vest koja je promenila sve…
U prisustvu mnoštva vernika, arhijerejskom liturgijom započela je svečanost posvećena tumanskom svetitelju, čije mošti i danas donose utehu, isceljenje i nadu mnogima.
Lekari i porodica mislili su da je došao kraj, ali su vera, molitva i delić odore svetitelja sa Svete Gore, koju je doneo arhimandrit Hrisostom, iznenada iscelili 87-godišnju gospođu Stavroulu.
Ovaj svetac prevazilazi granice ljudske prirode svojim anđeoskim životom i natprirodnim čudesima, a njegova svetost, posvećenost i duhovna snaga nastavljaju da inspirišu verne širom sveta, podsećajući nas na moć vere i ljubavi prema Gospodu.
Sveti oci nas podsećaju da nema istinske vere bez dela, niti prave ljubavi bez žrtve.
Sam čin rađanja deteta nije samo biološki događaj, već duboko duhovni podvig, jer se kroz njega žena udostojava da postane saradnik Božiji u delu stvaranja.
Na konferenciji „Hrišćansko-socijalna inicijativa“ istaknuto kako lični odnos s Bogom i delatna ljubav mogu menjati svet i osnažiti zajednicu.
Dok se pred doček 2026. godine figurice po istočnom kalendaru nude kao amajlije za sreću, njihovo biblijsko značenje otvara neprijatna, ali važna pitanja o granici između dekoracije, sujeverja i hrišćanske savesti.
Iza drvenih zidova Lazarice kod Prolom banje kriju se čudni simboli i predanja koja i danas intrigiraju verni narod, ali i sve putnike namernike.
U vreme kada je vera bila progonjena, a javno ispovedanje Hrista smatrano prestupom, dogodilo se čudo koje je stotine, pa i hiljade ljudi vratilo Bogu.
Džuman Al-Kavasmi prvi put javno govori o životu u okruženju gde je mržnja bila obaveza, o sumnjama koje su je razdirale i iskustvu koje ju je odvelo na put potpuno suprotan onome na koji je bila usmeravana.
Freska „Dobar pastir“ iz 3. veka prikazuje mladog Isusa, simbol božanske zaštite i ranog hrišćanskog života u Anadoliji.
Dok se pred doček 2026. godine figurice po istočnom kalendaru nude kao amajlije za sreću, njihovo biblijsko značenje otvara neprijatna, ali važna pitanja o granici između dekoracije, sujeverja i hrišćanske savesti.
Episkop valjevski upozorio je da i blagoslovene životne stvari mogu postati prepreka ako potisnu Boga, te podsetio da se smisao rada, braka i svakodnevice otkriva tek kada su postavljeni u pravu hijerarhiju vrednosti.
Veliki srpski duhovnik 20. veka objašnjava kako možemo sačuvati dušu od nevidljivih napada koji vrebaju svakog nepažljivog čoveka.
