Lekari i porodica mislili su da je došao kraj, ali su vera, molitva i delić odore svetitelja sa Svete Gore, koju je doneo arhimandrit Hrisostom, iznenada iscelili 87-godišnju gospođu Stavroulu.
Mnogo je knjiga napisano o čudima svetitelja i moćima ikona, ali priče koje bude nadu i pokazuju snagu vere ne prestaju da se dešavaju. Svaka nova priča podseća nas na neiscrpnu milost Božju i snagu molitve. Ova priča o gospođi Stavrouli jedna je od takvih.
Naime, svi su verovali da će Strasna nedelja 2022. godine biti poslednja za tada 87-godišnju gospođu Stavroulu M, jer su se njeni zdravstveni problemi pogoršali, i pripremala se za "onaj svet". Ovu dijagnozu je dao arhimandrit Hrisostom Levogijanis, koji je odmah po pozivu stigao (Velika sreda, 20. april 2022.) i pričestio gospođu Stavroulu, koja je parohijanka crkve Svetog Pantelejmona u grčkom gradiću Haladriju.
Od tog trenutka, starica je "krenula drugim putem", zatvorila oči, teško disala... i svi su verovali da će "otići", sve do trenutka kada je pažnja jednog vernog hrišćanina promenila situaciju.
"Ne brinite," rekao je njenim ćerkama i zetu, "Prekrstićemo gospođu Stavroulu komadićem odore Svetog Paisija i sve će biti u redu!", navodi grčki pravoslavni sajt vimaorthodoxias.gr.
Tako je i bilo... čim je njena ćerka Irini prislonila relikviju sa komadićem odore Svetog Paisija na gospođu Stavroulu, starica je odmah otvorila oči i tri puta rekla: "Da, imate moj blagoslov."
Nekoliko dana kasnije ispovedila se porodičnom duhovniku, ocu Jovanu i ovoga leta Gospodnjeg 2024. godine, uživa u letnjem odmoru na svom "ostrvu", Mitileni.
Priča o gospođi Stavrouli nije samo priča o fizičkom isceljenju, već je i duboko duhovno iskustvo koje nas podseća na neiscrpnu snagu vere i molitve. U trenucima kada je sve delovalo beznadežno, kada su svi verovali da se približava kraj njenog ovozemaljskog života, vera jednog čoveka i blagoslov Svetog Paisija doneli su čudo.
Gospođa Stavroula je postala živi svedok Božje ljubavi i milosti, čudo koje nas podseća da su sveci među nama, da su njihova dela i dalje prisutna i da nas Bog nikada ne ostavlja. Njeno isceljenje je ojačalo veru svih koji su bili prisutni, podsetivši nas da je spas u molitvi i nepokolebljivoj veri.
Od ljubičastog kupusa do bebi spanaća: recept koji traje manje od 2 minuta pripreme i idealan je za praznični ili posni obrok.
U katoličkoj tradiciji 31. decembar nosi više od odbrojavanja sekundi do Nove godine - nosi priču o Svetom Silvestru koji je oblikovao veru, odnos Crkve i vlasti i sudbinu Rimskog carstva
Pitanje koje svake zime deli vernike dobija jasan odgovor sveštenika koji, bez popuštanja veri ali i bez straha od radosti, objašnjava gde je prava granica.
U besedi za 30. sredu po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički govori o jednostavnoj, ali moćnoj odluci koja je u trenutku bola i tuge oblikovala carevu lozu i otvorila put do proroka i najvećeg među carevima.
Pravoslavni vernici danas slave Svetog Sevastijana po starom kalendaru, a Svetu Melaniju Mlađu po novom. Katolici proslavljaju Svetog papu Silvestera I, dok Jevreji i muslimani ovaj dan provode u redovnim molitvama prema svojim verskim običajima.
Jednostavan i brz recept za kolač koji u dom donosi miris domaće kuhinje i radost zajedništva u posne dane.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
Ovi brzi kolači sa keksom, pistaćima i brusnicama donose raskošni slatki užitak za slavsku trpezu, spremni za posluženje za manje od sat vremena.
Selsko meso, staro jelo iz ruralnih krajeva, vraća se na trpeze kao simbol zajedništva, topline doma i prazničnih okupljanja — a tajna njegovog bogatog ukusa krije se u jednostavnim sastojcima i sporom, strpljivom krčkanju.
Pripremite ove nežne kolačiće po receptu koji se čuva generacijama i otkrijte kako svaki zalogaj može da probudi sećanja, poveže porodicu i upotpuni praznično slavlje.
Kada su lekari izgubili svaku nadu, porodica je utehu pronašla u molitvama Svetom Luki Lekaru. U noći uoči njegovog praznika, jedan neočekivani susret doneo je vest koja je promenila sve…
U prisustvu mnoštva vernika, arhijerejskom liturgijom započela je svečanost posvećena tumanskom svetitelju, čije mošti i danas donose utehu, isceljenje i nadu mnogima.
Nakon godina borbe sa unutrašnjom tamom, ovaj mladić je u Svetom Pismu pronašao snagu da se kroz molitvu oslobodi svih patnji.
Ovaj svetac prevazilazi granice ljudske prirode svojim anđeoskim životom i natprirodnim čudesima, a njegova svetost, posvećenost i duhovna snaga nastavljaju da inspirišu verne širom sveta, podsećajući nas na moć vere i ljubavi prema Gospodu.
Pitanje koje svake zime deli vernike dobija jasan odgovor sveštenika koji, bez popuštanja veri ali i bez straha od radosti, objašnjava gde je prava granica.
U besedi za 30. sredu po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički govori o jednostavnoj, ali moćnoj odluci koja je u trenutku bola i tuge oblikovala carevu lozu i otvorila put do proroka i najvećeg među carevima.
Jedna iskrena reč starca razbija iluziju univerzalnog spasenja i pokazuje da vera nije pasivna uteha, već put dela i lične odgovornosti.
Proterivanje otvara neprijatno pitanje dvostrukih aršina, selektivne tolerancije i toga kome je dozvoljeno da peva, a kome ne — čak i na praznik koji bi trebalo da nosi poruku mira i praštanja.
Iza drvenih zidova Lazarice kod Prolom banje kriju se čudni simboli i predanja koja i danas intrigiraju verni narod, ali i sve putnike namernike.
U vreme kada je vera bila progonjena, a javno ispovedanje Hrista smatrano prestupom, dogodilo se čudo koje je stotine, pa i hiljade ljudi vratilo Bogu.
Džuman Al-Kavasmi prvi put javno govori o životu u okruženju gde je mržnja bila obaveza, o sumnjama koje su je razdirale i iskustvu koje ju je odvelo na put potpuno suprotan onome na koji je bila usmeravana.
Freska „Dobar pastir“ iz 3. veka prikazuje mladog Isusa, simbol božanske zaštite i ranog hrišćanskog života u Anadoliji.
Za 31. decembar, izabrani stihovi iz sure El Ikhlas u knjizi „Kuran – 365 odabranih ajeta“ podsećaju na Božju jedinstvenost i savršenstvo.
Proterivanje otvara neprijatno pitanje dvostrukih aršina, selektivne tolerancije i toga kome je dozvoljeno da peva, a kome ne — čak i na praznik koji bi trebalo da nosi poruku mira i praštanja.
Sveti oci nas podsećaju da nema istinske vere bez dela, niti prave ljubavi bez žrtve.
