Lekari i porodica mislili su da je došao kraj, ali su vera, molitva i delić odore svetitelja sa Svete Gore, koju je doneo arhimandrit Hrisostom, iznenada iscelili 87-godišnju gospođu Stavroulu.
Mnogo je knjiga napisano o čudima svetitelja i moćima ikona, ali priče koje bude nadu i pokazuju snagu vere ne prestaju da se dešavaju. Svaka nova priča podseća nas na neiscrpnu milost Božju i snagu molitve. Ova priča o gospođi Stavrouli jedna je od takvih.
Naime, svi su verovali da će Strasna nedelja 2022. godine biti poslednja za tada 87-godišnju gospođu Stavroulu M, jer su se njeni zdravstveni problemi pogoršali, i pripremala se za "onaj svet". Ovu dijagnozu je dao arhimandrit Hrisostom Levogijanis, koji je odmah po pozivu stigao (Velika sreda, 20. april 2022.) i pričestio gospođu Stavroulu, koja je parohijanka crkve Svetog Pantelejmona u grčkom gradiću Haladriju.
Od tog trenutka, starica je "krenula drugim putem", zatvorila oči, teško disala... i svi su verovali da će "otići", sve do trenutka kada je pažnja jednog vernog hrišćanina promenila situaciju.
"Ne brinite," rekao je njenim ćerkama i zetu, "Prekrstićemo gospođu Stavroulu komadićem odore Svetog Paisija i sve će biti u redu!", navodi grčki pravoslavni sajt vimaorthodoxias.gr.
Tako je i bilo... čim je njena ćerka Irini prislonila relikviju sa komadićem odore Svetog Paisija na gospođu Stavroulu, starica je odmah otvorila oči i tri puta rekla: "Da, imate moj blagoslov."
Nekoliko dana kasnije ispovedila se porodičnom duhovniku, ocu Jovanu i ovoga leta Gospodnjeg 2024. godine, uživa u letnjem odmoru na svom "ostrvu", Mitileni.
Priča o gospođi Stavrouli nije samo priča o fizičkom isceljenju, već je i duboko duhovno iskustvo koje nas podseća na neiscrpnu snagu vere i molitve. U trenucima kada je sve delovalo beznadežno, kada su svi verovali da se približava kraj njenog ovozemaljskog života, vera jednog čoveka i blagoslov Svetog Paisija doneli su čudo.
Gospođa Stavroula je postala živi svedok Božje ljubavi i milosti, čudo koje nas podseća da su sveci među nama, da su njihova dela i dalje prisutna i da nas Bog nikada ne ostavlja. Njeno isceljenje je ojačalo veru svih koji su bili prisutni, podsetivši nas da je spas u molitvi i nepokolebljivoj veri.
Dok svet strepi pred katastrofama i neizvesnošću, ruski monah i duhovnik otkriva pouku koja pokazuje da vera i unutrašnja predanost mogu stvoriti nevidljivu zaštitu – događaj koji su vlasti pokušale da izbrišu iz istorije.
Nenaoružani monasi su odlučili da ne beže i u svom manastiru dočekaju do zuba naoružane Arape koji nisu imali milosti prema njima.
Od čišćenja kuće i posta prvorođenih do obredne večere koja pripoveda izlazak iz Egipta - običaji Pashe kriju slojeve značenja koje mnogi ne poznaju.
Vernici svih generacija dobijaju priliku da zakorače u novi život po Hristovoj milosti - sveštenici pozivaju zainteresovane da se prijave do Velikog petka i pripreme sve što je potrebno za Svetu tajnu
Dok jedni izvori tvrde da je povod bila koreografija sa likom Svetog Simeona, drugi ukazuju na niz disciplinskih prekršaja, a različita tumačenja dodatno podgrevaju sumnje u kriterijume evropske kuće fudbala.
Netaknuta priroda i isposnica Svetog Zosima nalaze se u jedinstvenoj celini koja sada dobija i dodatnu međunarodnu važnost.
Odluka gradske vlasti i Mitropolije otvorila je put ka izgradnji crkve posvećene Ostroškom Čudotvorcu, kao trajnom mestu sabiranja i nade u Podgorici.
Hleb blagoslova, molitve i tišine po receptu jednog od najstarijih kuvara na Atosu.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Recept iz "Srbskog kuvara" donosi miris cimeta, posne delicije i vekovnu tradiciju pravoslavnih kuhinja pravo na vaš sto.
Kada su lekari izgubili svaku nadu, porodica je utehu pronašla u molitvama Svetom Luki Lekaru. U noći uoči njegovog praznika, jedan neočekivani susret doneo je vest koja je promenila sve…
U prisustvu mnoštva vernika, arhijerejskom liturgijom započela je svečanost posvećena tumanskom svetitelju, čije mošti i danas donose utehu, isceljenje i nadu mnogima.
Nakon godina borbe sa unutrašnjom tamom, ovaj mladić je u Svetom Pismu pronašao snagu da se kroz molitvu oslobodi svih patnji.
Ovaj svetac prevazilazi granice ljudske prirode svojim anđeoskim životom i natprirodnim čudesima, a njegova svetost, posvećenost i duhovna snaga nastavljaju da inspirišu verne širom sveta, podsećajući nas na moć vere i ljubavi prema Gospodu.
Dok svet strepi pred katastrofama i neizvesnošću, ruski monah i duhovnik otkriva pouku koja pokazuje da vera i unutrašnja predanost mogu stvoriti nevidljivu zaštitu – događaj koji su vlasti pokušale da izbrišu iz istorije.
Dok jedni izvori tvrde da je povod bila koreografija sa likom Svetog Simeona, drugi ukazuju na niz disciplinskih prekršaja, a različita tumačenja dodatno podgrevaju sumnje u kriterijume evropske kuće fudbala.
U pravoslavnoj tradiciji, post je vekovima čuvan kao dragoceno sredstvo očišćenja.
Mnogi veruju da se ovim rečima zapravo priziva spokoj za telo koje se vraća zemlji, iz koje je i postalo, ali to nije tako.
Godinama je dolazio i bez objašnjenja zastajao na istom mestu u hramu u Libertivilu, sve dok nije razumeo šta ga tamo uporno vraća i odlučio da promeni svoj život.
Predsednik Vrhovnog sabora Islamske zajednice Srbije otvara lične i duhovne teme – od značenja praznika, preko tišine posta i borbe sa sopstvenim egom, do sećanja na svoje odrastanje i poruka o snazi zajedništva među ljudima.
Od zajedničke molitve na musali do susreta za porodičnom trpezom, praznični dani donose posebnu kulturu ophođenja u kojoj svaka izgovorena čestitka nosi poruku poštovanja, vere i bliskosti među ljudima
U manastiru Svetog Aleksandra Nevskog u Ugljeviku okupio se veliki broj vernika da se pokloni mirotočivoj ikoni „Umekšanje zlih srca“
Iza pomeranja kroz kalendar stoji precizan spoj crkvenih odluka, lunarnog ciklusa i razlika između kalendarskih sistema, zbog čega se datum svake godine iznova određuje prema strogim pravilima utvrđenim još u 4. veku.
Sve što treba da znate o pashalnom sederu, simboličnoj hrani i starim tradicijama.
Poglavar Rimokatoličke crkve poziva lidere da se vrate dijalogu, upozorava na stradanje nevinih i najavljuje lično učešće u Krsnom putu na Veliki petak kao simbol solidarnosti sa svima koji pate.
