RepublikaNarod na obretanje moštiju Svetog Jakova, manastir Tumane
U prisustvu mnoštva vernika, arhijerejskom liturgijom započela je svečanost posvećena tumanskom svetitelju, čije mošti i danas donose utehu, isceljenje i nadu mnogima.
U trenutku kada se okupljamo u ime Božije, osećamo Njegovu prisutnost kao topli zagrljaj duhovnosti koji nas povezuje i osnažuje. Jutros u 8 časova i 30 minuta, u Manastiru Tumane, arhijerejskom liturgijom započelo je obeležavanje decenije od obretenja moštiju Svetog Jakova Tumanskog.
Ova sveta liturgija, koju je služio vladika Ignjatije, a kojoj su prisustvovali arhijereji Srpske pravoslavne crkve i dvojica episkopa Makedonske pravoslavne crkve – Ohridske arhiepiskopije, okupila je brojno sveštenstvo i monaštvo, kao i veliki broj vernika iz svih krajeva.
Nakon liturgije, sledi litijsko pronošenje kivota sa moštima Svetog Jakova Tumanskog kroz manastirsku portu, koja je bila ispunjena vernim narodom. Ovaj trenutak je simbol zajedništva i poštovanja prema svetitelju, koji je svoj život posvetio služenju Bogu i narodu.
U znak sećanja i spomena, podeliće se ikonice obretenja moštiju Svetoga Jakova, sa zemljom s njegovog svetog groba, čime će se omogućiti vernicima da u svojim domovima sačuvaju deo njegove svete blagodati.
Republika
Narod na obeležavanju decenije od obretenja moštiju Svetog Jakova Tumanskog
U 11 časova, okupljeni će se moliti akatist tumanskim svetiteljima, kao i molitvu za zdravlje, čime će se dodatno učvrstiti duh zajedništva i duhovnosti među prisutnima.
Ko je bio Sveti Jakov Tumanski?
Prepodobni Jakov, rođen kao Radoje Arsović 1894. godine u selu Kušići nadomak Ivanjice, bio je čovek izuzetne duhovnosti i svetosti. Nakon osnovnog obrazovanja, otisnuo se u Francusku, gde je stekao dva doktorata – jedan iz filozofije na Sorboni u Parizu, a drugi iz prava u Montpeljeu. Tokom svog rada u diplomatiji Kraljevine Jugoslavije, svetovne brige su ga napustile tokom boravka u Vrnjačkoj Banji, kada je prisustvovao saboru bogomoljačkih bratstava Srbije.
Susret sa svetim Vladikom Nikolajem i jednostavnim srpskim seljakom, koji mu je preneo Božiju blagodat, bio je prelomna tačka u njegovom životu. Odbacivši svetovni život, postao je iskušenik i vodio život posvećen Bogu. Tokom Drugog svetskog rata, misionarisao je po Srbiji, donoseći nadu i utehu narodu, ali je zbog svojih stavova često bio progonjen.
Nakon strahovitih premlaćivanja od strane vlasti, preminuo je 16. februara 1946. godine, a po sopstvenom zaveštanju, sahranjen je na monaškom groblju manastira Tumane. Njegov život i delo su kanonizovani 2017. godine, a danas se u manastiru Tumane slavi njegov duh i posvećenje.
Ovaj događaj ne samo da obeležava važan jubilej, već i podseća sve nas na vrednosti vere, strpljenja i posvećenosti, koje je Sveti Jakov Tumanski sa sobom nosio i prenosio kroz svoj život.
Jeromonah iz svetinje u Tumanu za "Religiju" govori o tome kako ovo sveto mesto doživljava svoj drugi procvat, privlačeći vernike iz svih krajeva. Duhovno blago i istorijska zaostavština manastira osvežavaju se svakodnevno, uz stalne promene i prilagođavanja potrebama vernika.
U sećanjima igumenije manastira Ćelije, susret sa budućim svetiteljem u detinjstvu odjeknuo je kao tih proročki glas. Njeno monaštvo i duhovno vođstvo u manastiru Ćelija, danas su blagoslov za mnoge vernike koji traže utehu i mir.
Monah manastira Tumane deli ključne pouke o pravilnoj molitvi, darovanju i korišćenju svetih predmeta, kako biste svoja hodočašća učinili blagoslovenim.
Manastir Tumane je već ispunjen brojnim vernicima koji su prisustvovali večernjem bogosluženju uz pomazivanje osvećenim uljem. Na dan proslave biće služena sveta liturgija, litija, čitan akatist i molitva za zdravlje.
Ovaj običaj duboko je ukorenjen u narodnoj tradiciji, pa se mladenci daruju, dočekuju prijatelje i porodicu, simbolično pokazujući gostoprimstvo, ljubav i zajedništvo koje tek treba da raste i sazreva.
U besedi za nedelju 4. sedmice Velikog posta, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički pokazuje kako vera daje smisao stradanju, mučeništvo spaja sa svetiteljima, a trud vodi ka svetlosti koja nadmašuje ljudsku sreću.
Dodatni razlog zašto ovaj praznik ne treba posmatrati kao povod za gozbu i veselje je što on uvek pada u vreme posta, kada Crkva izričito zabranjuje sve skupove ovakve vrste.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetih četrdeset mučenika sevastijskih po starom i Svetog Vasilija Ankarskog po novom kalendaru. Katolici slave Svetu Leu Rimsku, muslimani obeležavaju treći dan Bajrama, dok Jevreji danas nemaju većeg opšteg praznika.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Na ovom sabranju mitropolit Ignatije služio liturgiju, uručio odlikovanja i pozvao vernike da se sabiraju u svojim parohijskim hramovima, podsećajući da samo Gospod daruje život večni.
Manastir Tumane postao je duhovno središte koje svake godine, u nedelju nakon Spasovdana, okuplja narod iz Srbije i rasejanja. Uoči presvlačenja moštiju čudotvorca i osvećenja novog konaka, ovo sveto mesto pretvorilo se u svetionik nade, utehe i vere.
Jevanđeljska poruka otkriva šta čovek zaista može da izgubi dok juri za prolaznim stvarima, a snažna pouka iz svakodnevnog života upozorava koliko odlaganje duhovnog buđenja može biti kobno.
Od rimskog vojnika koji je postao svetac do imperija i vođa koji su u njemu tražili moć - trag ove svetinje vodi od Jerusalima do Beča, Vatikana i Jermenije, dok nauka još nije dala poslednju reč.
Susreti sa srpskim svetinjama i razgovori sa monaštvom pokreću lične odluke koje prevazilaze vojnu misiju – jedan od njih već se priprema za krštenje u manastiru Draganac.
U nekoliko pažljivo biranih rečenica otvoren je prostor za razumevanje i priznanje duhovnog truda. Istovremeno, podseća se da poštovanje ne poznaje granice među ljudima.
Predsednik Vrhovnog sabora Islamske zajednice Srbije otvara lične i duhovne teme – od značenja praznika, preko tišine posta i borbe sa sopstvenim egom, do sećanja na svoje odrastanje i poruka o snazi zajedništva među ljudima.
Od zajedničke molitve na musali do susreta za porodičnom trpezom, praznični dani donose posebnu kulturu ophođenja u kojoj svaka izgovorena čestitka nosi poruku poštovanja, vere i bliskosti među ljudima
Ketrin Krik je od audicija za filmove došla do punih arena i miliona pregleda, uz egzorcizme obećava isceljenja, dok verski analitičari upozoravaju da iza svega stoji zloupotreba vere i profit.
Jevanđeljska poruka otkriva šta čovek zaista može da izgubi dok juri za prolaznim stvarima, a snažna pouka iz svakodnevnog života upozorava koliko odlaganje duhovnog buđenja može biti kobno.
