RepublikaNarod na obretanje moštiju Svetog Jakova, manastir Tumane
U prisustvu mnoštva vernika, arhijerejskom liturgijom započela je svečanost posvećena tumanskom svetitelju, čije mošti i danas donose utehu, isceljenje i nadu mnogima.
U trenutku kada se okupljamo u ime Božije, osećamo Njegovu prisutnost kao topli zagrljaj duhovnosti koji nas povezuje i osnažuje. Jutros u 8 časova i 30 minuta, u Manastiru Tumane, arhijerejskom liturgijom započelo je obeležavanje decenije od obretenja moštiju Svetog Jakova Tumanskog.
Ova sveta liturgija, koju je služio vladika Ignjatije, a kojoj su prisustvovali arhijereji Srpske pravoslavne crkve i dvojica episkopa Makedonske pravoslavne crkve – Ohridske arhiepiskopije, okupila je brojno sveštenstvo i monaštvo, kao i veliki broj vernika iz svih krajeva.
Nakon liturgije, sledi litijsko pronošenje kivota sa moštima Svetog Jakova Tumanskog kroz manastirsku portu, koja je bila ispunjena vernim narodom. Ovaj trenutak je simbol zajedništva i poštovanja prema svetitelju, koji je svoj život posvetio služenju Bogu i narodu.
U znak sećanja i spomena, podeliće se ikonice obretenja moštiju Svetoga Jakova, sa zemljom s njegovog svetog groba, čime će se omogućiti vernicima da u svojim domovima sačuvaju deo njegove svete blagodati.
Republika
Narod na obeležavanju decenije od obretenja moštiju Svetog Jakova Tumanskog
U 11 časova, okupljeni će se moliti akatist tumanskim svetiteljima, kao i molitvu za zdravlje, čime će se dodatno učvrstiti duh zajedništva i duhovnosti među prisutnima.
Ko je bio Sveti Jakov Tumanski?
Prepodobni Jakov, rođen kao Radoje Arsović 1894. godine u selu Kušići nadomak Ivanjice, bio je čovek izuzetne duhovnosti i svetosti. Nakon osnovnog obrazovanja, otisnuo se u Francusku, gde je stekao dva doktorata – jedan iz filozofije na Sorboni u Parizu, a drugi iz prava u Montpeljeu. Tokom svog rada u diplomatiji Kraljevine Jugoslavije, svetovne brige su ga napustile tokom boravka u Vrnjačkoj Banji, kada je prisustvovao saboru bogomoljačkih bratstava Srbije.
Susret sa svetim Vladikom Nikolajem i jednostavnim srpskim seljakom, koji mu je preneo Božiju blagodat, bio je prelomna tačka u njegovom životu. Odbacivši svetovni život, postao je iskušenik i vodio život posvećen Bogu. Tokom Drugog svetskog rata, misionarisao je po Srbiji, donoseći nadu i utehu narodu, ali je zbog svojih stavova često bio progonjen.
Nakon strahovitih premlaćivanja od strane vlasti, preminuo je 16. februara 1946. godine, a po sopstvenom zaveštanju, sahranjen je na monaškom groblju manastira Tumane. Njegov život i delo su kanonizovani 2017. godine, a danas se u manastiru Tumane slavi njegov duh i posvećenje.
Ovaj događaj ne samo da obeležava važan jubilej, već i podseća sve nas na vrednosti vere, strpljenja i posvećenosti, koje je Sveti Jakov Tumanski sa sobom nosio i prenosio kroz svoj život.
Jeromonah iz svetinje u Tumanu za "Religiju" govori o tome kako ovo sveto mesto doživljava svoj drugi procvat, privlačeći vernike iz svih krajeva. Duhovno blago i istorijska zaostavština manastira osvežavaju se svakodnevno, uz stalne promene i prilagođavanja potrebama vernika.
U sećanjima igumenije manastira Ćelije, susret sa budućim svetiteljem u detinjstvu odjeknuo je kao tih proročki glas. Njeno monaštvo i duhovno vođstvo u manastiru Ćelija, danas su blagoslov za mnoge vernike koji traže utehu i mir.
Monah manastira Tumane deli ključne pouke o pravilnoj molitvi, darovanju i korišćenju svetih predmeta, kako biste svoja hodočašća učinili blagoslovenim.
Manastir Tumane je već ispunjen brojnim vernicima koji su prisustvovali večernjem bogosluženju uz pomazivanje osvećenim uljem. Na dan proslave biće služena sveta liturgija, litija, čitan akatist i molitva za zdravlje.
U trenucima kada se čoveku čini da je nada izgubljena, pouka jednog od najvećih pravoslavnih duhovnika 20. veka donosi neočekivan odgovor - priču o povratku, milosti i unutrašnjem preokretu.
Bio je najbliži saputnik apostola Petra, zapisao je jedno od četiri Jevanđelja i doneo hrišćanstvo u Egipat, a zbog vere je prošao kroz strašna stradanja. Predanje kaže da mu se u tamnici javio sam Hristos pred poslednje trenutke života.
Od Jom kipura do ličnih zaveta i neobičnih običaja, u judaizmu post nije izuzetak, već složen sistem duhovnog života koji povezuje pokajanje, sećanje, zajednicu i ličnu odgovornost.
Ava Justin Popović govorio je o strahu, očajanju i trenucima kada čovek pomisli da više nema snage da ustane, ali i o pomoći koja, prema pravoslavnom učenju, nikada ne izostaje onome ko je prizove.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Na ovom sabranju mitropolit Ignatije služio liturgiju, uručio odlikovanja i pozvao vernike da se sabiraju u svojim parohijskim hramovima, podsećajući da samo Gospod daruje život večni.
Manastir Tumane postao je duhovno središte koje svake godine, u nedelju nakon Spasovdana, okuplja narod iz Srbije i rasejanja. Uoči presvlačenja moštiju čudotvorca i osvećenja novog konaka, ovo sveto mesto pretvorilo se u svetionik nade, utehe i vere.
Poglavar Srpske pravoslavne crkve u besedi u hramu Svetog Georgija poručio da se istinska pobeda ne meri moći, već vernošću Hristovom pozivu i zajednicom koja prevazilazi pravila ovog sveta.
Od promocija i predavanja do liturgije i svečane litije, višednevni program donosi bogat sadržaj i centralne događaje koji svake godine okupljaju veliki broj posetilaca.
U hramu Svetih apostola Petra i Pavla u Topčideru vladika Dositej je na praznik Svetog vladike Nikolaja rukopoložio dugogodišnjeg đakona i pojca Željka Jovanovića u sveštenički čin.
U Sabornom hramu Hristovog Vaskrsenja služena zaupokojena liturgija za Jovana Kneževića, uz prisustvo mitropolita Joanikija i brojnih vernika; emotivni oproštaj nastavljen molitvom i ispraćajem ka manastiru Kosijerevo.
Eparhija zagrebačko-ljubljanska ne ostavlja prostor za relativizaciju – traži odgovornost, upozorava na posledice i ukazuje da je pogođeno nešto mnogo dublje od same svetinje
Dobrun kod Višegrada krije priču o monasima, carevima, razaranjima i obnovama koje prkose vremenu, mesto gde se slojevi istorije ne čitaju, nego osećaju pod nogama i u tišini zidova.
Nekada je ovo jelo bilo čest ručak u domovima širom Balkana, a danas ga mnogi ponovo otkrivaju zbog jednostavne pripreme, kremastog ukusa i topline koju donosi na porodičnu trpezu.
Profesor Bogoslovskog fakulteta u Foči otkriva kako tehnologija utiče na veru i ponašanje ljudi, zašto mreže mogu biti i korisne i opasne i gde počinje trenutak kada digitalno potiskuje ono suštinsko u čoveku.
U besedi za četvrtak 4. sedmice po Vaskrsu, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički podseća na razliku između onoga što prolazi i onoga što ostaje, otvarajući pitanje koje čovek retko postavlja sebi dok ne ostane bez svega.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
