RepublikaNarod na obretanje moštiju Svetog Jakova, manastir Tumane
U prisustvu mnoštva vernika, arhijerejskom liturgijom započela je svečanost posvećena tumanskom svetitelju, čije mošti i danas donose utehu, isceljenje i nadu mnogima.
U trenutku kada se okupljamo u ime Božije, osećamo Njegovu prisutnost kao topli zagrljaj duhovnosti koji nas povezuje i osnažuje. Jutros u 8 časova i 30 minuta, u Manastiru Tumane, arhijerejskom liturgijom započelo je obeležavanje decenije od obretenja moštiju Svetog Jakova Tumanskog.
Ova sveta liturgija, koju je služio vladika Ignjatije, a kojoj su prisustvovali arhijereji Srpske pravoslavne crkve i dvojica episkopa Makedonske pravoslavne crkve – Ohridske arhiepiskopije, okupila je brojno sveštenstvo i monaštvo, kao i veliki broj vernika iz svih krajeva.
Nakon liturgije, sledi litijsko pronošenje kivota sa moštima Svetog Jakova Tumanskog kroz manastirsku portu, koja je bila ispunjena vernim narodom. Ovaj trenutak je simbol zajedništva i poštovanja prema svetitelju, koji je svoj život posvetio služenju Bogu i narodu.
U znak sećanja i spomena, podeliće se ikonice obretenja moštiju Svetoga Jakova, sa zemljom s njegovog svetog groba, čime će se omogućiti vernicima da u svojim domovima sačuvaju deo njegove svete blagodati.
Republika
Narod na obeležavanju decenije od obretenja moštiju Svetog Jakova Tumanskog
U 11 časova, okupljeni će se moliti akatist tumanskim svetiteljima, kao i molitvu za zdravlje, čime će se dodatno učvrstiti duh zajedništva i duhovnosti među prisutnima.
Ko je bio Sveti Jakov Tumanski?
Prepodobni Jakov, rođen kao Radoje Arsović 1894. godine u selu Kušići nadomak Ivanjice, bio je čovek izuzetne duhovnosti i svetosti. Nakon osnovnog obrazovanja, otisnuo se u Francusku, gde je stekao dva doktorata – jedan iz filozofije na Sorboni u Parizu, a drugi iz prava u Montpeljeu. Tokom svog rada u diplomatiji Kraljevine Jugoslavije, svetovne brige su ga napustile tokom boravka u Vrnjačkoj Banji, kada je prisustvovao saboru bogomoljačkih bratstava Srbije.
Susret sa svetim Vladikom Nikolajem i jednostavnim srpskim seljakom, koji mu je preneo Božiju blagodat, bio je prelomna tačka u njegovom životu. Odbacivši svetovni život, postao je iskušenik i vodio život posvećen Bogu. Tokom Drugog svetskog rata, misionarisao je po Srbiji, donoseći nadu i utehu narodu, ali je zbog svojih stavova često bio progonjen.
Nakon strahovitih premlaćivanja od strane vlasti, preminuo je 16. februara 1946. godine, a po sopstvenom zaveštanju, sahranjen je na monaškom groblju manastira Tumane. Njegov život i delo su kanonizovani 2017. godine, a danas se u manastiru Tumane slavi njegov duh i posvećenje.
Ovaj događaj ne samo da obeležava važan jubilej, već i podseća sve nas na vrednosti vere, strpljenja i posvećenosti, koje je Sveti Jakov Tumanski sa sobom nosio i prenosio kroz svoj život.
Jeromonah iz svetinje u Tumanu za "Religiju" govori o tome kako ovo sveto mesto doživljava svoj drugi procvat, privlačeći vernike iz svih krajeva. Duhovno blago i istorijska zaostavština manastira osvežavaju se svakodnevno, uz stalne promene i prilagođavanja potrebama vernika.
U sećanjima igumenije manastira Ćelije, susret sa budućim svetiteljem u detinjstvu odjeknuo je kao tih proročki glas. Njeno monaštvo i duhovno vođstvo u manastiru Ćelija, danas su blagoslov za mnoge vernike koji traže utehu i mir.
Monah manastira Tumane deli ključne pouke o pravilnoj molitvi, darovanju i korišćenju svetih predmeta, kako biste svoja hodočašća učinili blagoslovenim.
Manastir Tumane je već ispunjen brojnim vernicima koji su prisustvovali večernjem bogosluženju uz pomazivanje osvećenim uljem. Na dan proslave biće služena sveta liturgija, litija, čitan akatist i molitva za zdravlje.
U autorskom tekstu, koji prenosimo u celosti, profesor Pravoslavnog univerziteta Svetog Tihona ukazuje na duboki jaz između izvornog cilja joge i njene savremene, komercijalne upotrebe.
Sveti Nikolaj Ohridski i Žički u besedi za 28. nedelju po Duhovima razotkriva posledice grešnih postupaka na prirodu i čovekov život, pokazujući da i u kazni postoji prostor za pokajanje i obnovu.
Običaj podrazumeva da roditelji rano ujutro ili po povratku iz crkve sa bogosluženja, vežu svoju decu, obično za ruke ili noge, najčešće za stolicu na kojoj sede.
Pravoslavci proslavljaju Prepodobnog Patapija po starom kalendaru, Svetog mučenika Teomistoklea po novom. Katolici započinju Četvrtu nedelju Adventa. Jevreji obeležavaju sedmi dan Hanuke i Roš hodeš, dok muslimani dan posvećuju redovnim molitvama i svakodnevnim verskim obavezama.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
Nekada nezaobilazna na prazničnim trpezama, ova poslastica se pravila sa strpljenjem i ljubavlju — donosimo autentičan recept koji će vaš dom ispuniti toplinom i mirisom svečanosti.
Selsko meso, staro jelo iz ruralnih krajeva, vraća se na trpeze kao simbol zajedništva, topline doma i prazničnih okupljanja — a tajna njegovog bogatog ukusa krije se u jednostavnim sastojcima i sporom, strpljivom krčkanju.
Na ovom sabranju mitropolit Ignatije služio liturgiju, uručio odlikovanja i pozvao vernike da se sabiraju u svojim parohijskim hramovima, podsećajući da samo Gospod daruje život večni.
Manastir Tumane postao je duhovno središte koje svake godine, u nedelju nakon Spasovdana, okuplja narod iz Srbije i rasejanja. Uoči presvlačenja moštiju čudotvorca i osvećenja novog konaka, ovo sveto mesto pretvorilo se u svetionik nade, utehe i vere.
Na liturgiji u Veljinama, mitropolit Hrizostom je istakao da se pravovernost Svetog oca Nikolaja ogledala u njegovoj nepokolebljivosti i postojanosti u zdravoj nauci Gospodnjoj.
U besedi na Nikoljdan, poglavar SPC podsetio je da se vera ne završava za slavskom trpezom, već počinje na liturgiji i potvrđuje svakodnevnim odnosom prema Bogu i bližnjem čoveku.
Na prazničnoj liturgiji, starešina Sabornog hrama govorio je o svetosti, krsnoj slavi i veri koja ne staje na običajima, već traži ličnu promenu, odgovornost i život u istini.
Okupljeni raseljeni Srbi i vernici iz okolnih mesta proslavili su svetitelja čuvajući tradiciju i sećanje na dom koji opstaje uprkos godinama i ruševinama.
U vreme kada je vera bila progonjena, a javno ispovedanje Hrista smatrano prestupom, dogodilo se čudo koje je stotine, pa i hiljade ljudi vratilo Bogu.
Džuman Al-Kavasmi prvi put javno govori o životu u okruženju gde je mržnja bila obaveza, o sumnjama koje su je razdirale i iskustvu koje ju je odvelo na put potpuno suprotan onome na koji je bila usmeravana.
Protojerej Dušan Kolundžić ističe da se iza naizgled razigranog običaja krije snažna poruka o ljubavi, oproštaju i ponovnom vezivanju porodice, koja ove dane čini jednim od najdubljih trenutaka srpskog duhovnog kalendara.
Nakon što je bivši fudbaler fizički napadnut u beogradskom tržnom centru, duhovnik Manastira Pokajnica progovara o savremenoj navici da se sudi i presuđuje drugima, podsećajući da pravda pripada Bogu, a ne javnom mnjenju.
U besedi na Nikoljdan, poglavar SPC podsetio je da se vera ne završava za slavskom trpezom, već počinje na liturgiji i potvrđuje svakodnevnim odnosom prema Bogu i bližnjem čoveku.
