RepublikaNarod na obretanje moštiju Svetog Jakova, manastir Tumane
U prisustvu mnoštva vernika, arhijerejskom liturgijom započela je svečanost posvećena tumanskom svetitelju, čije mošti i danas donose utehu, isceljenje i nadu mnogima.
U trenutku kada se okupljamo u ime Božije, osećamo Njegovu prisutnost kao topli zagrljaj duhovnosti koji nas povezuje i osnažuje. Jutros u 8 časova i 30 minuta, u Manastiru Tumane, arhijerejskom liturgijom započelo je obeležavanje decenije od obretenja moštiju Svetog Jakova Tumanskog.
Ova sveta liturgija, koju je služio vladika Ignjatije, a kojoj su prisustvovali arhijereji Srpske pravoslavne crkve i dvojica episkopa Makedonske pravoslavne crkve – Ohridske arhiepiskopije, okupila je brojno sveštenstvo i monaštvo, kao i veliki broj vernika iz svih krajeva.
Nakon liturgije, sledi litijsko pronošenje kivota sa moštima Svetog Jakova Tumanskog kroz manastirsku portu, koja je bila ispunjena vernim narodom. Ovaj trenutak je simbol zajedništva i poštovanja prema svetitelju, koji je svoj život posvetio služenju Bogu i narodu.
U znak sećanja i spomena, podeliće se ikonice obretenja moštiju Svetoga Jakova, sa zemljom s njegovog svetog groba, čime će se omogućiti vernicima da u svojim domovima sačuvaju deo njegove svete blagodati.
Republika
Narod na obeležavanju decenije od obretenja moštiju Svetog Jakova Tumanskog
U 11 časova, okupljeni će se moliti akatist tumanskim svetiteljima, kao i molitvu za zdravlje, čime će se dodatno učvrstiti duh zajedništva i duhovnosti među prisutnima.
Ko je bio Sveti Jakov Tumanski?
Prepodobni Jakov, rođen kao Radoje Arsović 1894. godine u selu Kušići nadomak Ivanjice, bio je čovek izuzetne duhovnosti i svetosti. Nakon osnovnog obrazovanja, otisnuo se u Francusku, gde je stekao dva doktorata – jedan iz filozofije na Sorboni u Parizu, a drugi iz prava u Montpeljeu. Tokom svog rada u diplomatiji Kraljevine Jugoslavije, svetovne brige su ga napustile tokom boravka u Vrnjačkoj Banji, kada je prisustvovao saboru bogomoljačkih bratstava Srbije.
Susret sa svetim Vladikom Nikolajem i jednostavnim srpskim seljakom, koji mu je preneo Božiju blagodat, bio je prelomna tačka u njegovom životu. Odbacivši svetovni život, postao je iskušenik i vodio život posvećen Bogu. Tokom Drugog svetskog rata, misionarisao je po Srbiji, donoseći nadu i utehu narodu, ali je zbog svojih stavova često bio progonjen.
Nakon strahovitih premlaćivanja od strane vlasti, preminuo je 16. februara 1946. godine, a po sopstvenom zaveštanju, sahranjen je na monaškom groblju manastira Tumane. Njegov život i delo su kanonizovani 2017. godine, a danas se u manastiru Tumane slavi njegov duh i posvećenje.
Ovaj događaj ne samo da obeležava važan jubilej, već i podseća sve nas na vrednosti vere, strpljenja i posvećenosti, koje je Sveti Jakov Tumanski sa sobom nosio i prenosio kroz svoj život.
Jeromonah iz svetinje u Tumanu za "Religiju" govori o tome kako ovo sveto mesto doživljava svoj drugi procvat, privlačeći vernike iz svih krajeva. Duhovno blago i istorijska zaostavština manastira osvežavaju se svakodnevno, uz stalne promene i prilagođavanja potrebama vernika.
U sećanjima igumenije manastira Ćelije, susret sa budućim svetiteljem u detinjstvu odjeknuo je kao tih proročki glas. Njeno monaštvo i duhovno vođstvo u manastiru Ćelija, danas su blagoslov za mnoge vernike koji traže utehu i mir.
Monah manastira Tumane deli ključne pouke o pravilnoj molitvi, darovanju i korišćenju svetih predmeta, kako biste svoja hodočašća učinili blagoslovenim.
Manastir Tumane je već ispunjen brojnim vernicima koji su prisustvovali večernjem bogosluženju uz pomazivanje osvećenim uljem. Na dan proslave biće služena sveta liturgija, litija, čitan akatist i molitva za zdravlje.
Monasi Manastira Tumane svakodnevno čitaju posebne molitve za telesno i duhovno zdravlje vernika. Molitva u sabornosti donela je mnoga čudesa, a otac Stefan otkriva kako pravilno učestvovati u molitvi i koristiti osvećene predmete za blagoslov.
Sve do kraja Drugog svetskog rata na slave u gradovima se najčešće išlo bez darova. U selima se, pak, gledalo da se donese nešto što domaćinima treba, a deci ono što će ih obradovati.
U prisustvu mnoštva vernika, arhijerejskom liturgijom započela je svečanost posvećena tumanskom svetitelju, čije mošti i danas donose utehu, isceljenje i nadu mnogima.
Ono što bi trebalo treba naglasiti jeste da ta crnina ne bi trebalo da bude opterećenje našoj okolini, nego treba da bude izražaj našeg stanja u tom trenutku, kaže sveštenik Predrag Milutin.
Vera nije samo pasivno stanje, već aktivna sila koja privlači Božje blagovoljenje i osnažuje naš duh. Kada je naša vera jaka, čvrsto se držimo Gospoda, ali slabost u verovanju može nas dovesti do pada. Teofan naglašava potrebu za budnošću i čuvanjem vere, jer ona predstavlja izvor snage u trenucima iskušenja. U svetlu ove poruke, Sveti Teofan nas da ne zaboravimo snagu vere i da se oslanjamo na Gospodovu pomoć, kako bismo prevazišli životne prepreke i sačuvali svoj put ka večnom životu. Verujući, ne samo da se osnažujemo, već postajemo i nosioci Božje blagodati u svetu koji nas okružuje.
Presveta Bogorodica mi je rekla da će se ispuniti sve što je zapisano u Svetom pismu. Dolazi treći svetski rat, 3/4 čovečanstva će biti uništeno, samo 1/4 ćovečanstva će biti spasena, pričala je Prepodobna Sofija Klisurska.
Religija.rs vas poziva da kroz svoje fotografije zabeležite najvažniji trenutak hrišćanskog života i osvojite zlatne darove koji, pored materijalne, nose i duhovnu vrednost, jer doprinose očuvanju bogate pravoslavne tradicije.
Zbog zastrašujućih događaja na Bliskom Istoku, koji unose nemir i strah, mnogi se vraćaju rečima svetogorskog monaha iz 20 veka, koje je pre mnogo godina predvideo ono čemu sada svedočimo.
Starešina Hrama Svete Trojice u naselju Mudrakovac, protojerej Ivan Cvetković, ovu svetiteljku smatra zaštitnicom kruševačkog kraja i ističe da svakome ko se njoj molitveno obraća - ona preobilno daruje milost Božju.
Dragana Jukić otkriva da njen kum nije mogao da pomera noge i da se milošću tumanskog sveca dogodilo čudo, koje svedoči o snazi vere i Božjeg blagoslova.
Na dan kada Srpska pravoslavna crkva proslavlja Prepodobne Zosima i Jakova, a Manastir Tumane obeležava svoju slavu, vernik iz Beograda posvedočio je o potpunom ozdravljenju zahvaljujući ovoj svetinji, dodajući svoje ime na dugi spisak onih koji su na ovom svetom mestu pronašli duhovnu utehu i isceljenje.
Suočena s teškim komplikacijama tokom porođaja, mlada majka iz Sokobanje molila se tumanskim svetiteljima, a njen sin je čudesno preživeo. U znak blagodarnosti, novorođenom dečaku dala je ime Jakov.
Sveštenik poznat po očinskoj brizi i duhovnom vođstvu, napustio je ovaj svet, ali njegova ljubav i mudrost živeće zauvek u srcima onih koji su ga blagoslovili tokom svoje bogate svešteničke službe.
Tokom kanonske posete Eparhiji osječkopoljskoj i baranjskoj, poglavar Srpske pravoslavne crkve istakao je značaj svetinja i zajedništva, pozivajući sve na jedinstvo i razumevanje u ljubavi.
Uz sasluženje visokih crkvenih velikodostojnika, episkop šabački služio je arhijerejsku liturgiju u čast Svetog sveštenomučenika Jeroteja, podsećajući okupljene vernike na značaj hrišćanske predanosti, mučeništva i duhovne obnove kroz veru i molitvu.
U Srpskoj akademiji nauka i umetnosti u Beogradu predstavljena je monografija episkopa moravičkog Tihona, monumentalno delo koje otkriva razvoj oltarske pregrade kroz vekove, osvetljavajući ključne trenutke srpske crkvene i umetničke istorije.
Monasi Manastira Tumane svakodnevno čitaju posebne molitve za telesno i duhovno zdravlje vernika. Molitva u sabornosti donela je mnoga čudesa, a otac Stefan otkriva kako pravilno učestvovati u molitvi i koristiti osvećene predmete za blagoslov.
Manastir Tumane je već ispunjen brojnim vernicima koji su prisustvovali večernjem bogosluženju uz pomazivanje osvećenim uljem. Na dan proslave biće služena sveta liturgija, litija, čitan akatist i molitva za zdravlje.
Granata ispaljena sa ciljem da uništi ovo sveto mesto, prošla kroz ogradu i ušla u crkvu, ali nikada nije eksplodirala – analiza posle rata pokazala je da je bila potpuno ispravna.
Izlazak pred sud dečaka odgovornog za zločin u "Ribnikaru" ponovo je otvorio nezaceljene rane porodica. Anđelko Aćimović otkriva kako su on i njegovi bližnji pronašli utehu u zajedništvu i molitvi, dok kroz svaki dan prolaze sa sećanjem na svoju Angelinu.
