RepublikaNarod na obretanje moštiju Svetog Jakova, manastir Tumane
U prisustvu mnoštva vernika, arhijerejskom liturgijom započela je svečanost posvećena tumanskom svetitelju, čije mošti i danas donose utehu, isceljenje i nadu mnogima.
U trenutku kada se okupljamo u ime Božije, osećamo Njegovu prisutnost kao topli zagrljaj duhovnosti koji nas povezuje i osnažuje. Jutros u 8 časova i 30 minuta, u Manastiru Tumane, arhijerejskom liturgijom započelo je obeležavanje decenije od obretenja moštiju Svetog Jakova Tumanskog.
Ova sveta liturgija, koju je služio vladika Ignjatije, a kojoj su prisustvovali arhijereji Srpske pravoslavne crkve i dvojica episkopa Makedonske pravoslavne crkve – Ohridske arhiepiskopije, okupila je brojno sveštenstvo i monaštvo, kao i veliki broj vernika iz svih krajeva.
Nakon liturgije, sledi litijsko pronošenje kivota sa moštima Svetog Jakova Tumanskog kroz manastirsku portu, koja je bila ispunjena vernim narodom. Ovaj trenutak je simbol zajedništva i poštovanja prema svetitelju, koji je svoj život posvetio služenju Bogu i narodu.
U znak sećanja i spomena, podeliće se ikonice obretenja moštiju Svetoga Jakova, sa zemljom s njegovog svetog groba, čime će se omogućiti vernicima da u svojim domovima sačuvaju deo njegove svete blagodati.
Republika
Narod na obeležavanju decenije od obretenja moštiju Svetog Jakova Tumanskog
U 11 časova, okupljeni će se moliti akatist tumanskim svetiteljima, kao i molitvu za zdravlje, čime će se dodatno učvrstiti duh zajedništva i duhovnosti među prisutnima.
Ko je bio Sveti Jakov Tumanski?
Prepodobni Jakov, rođen kao Radoje Arsović 1894. godine u selu Kušići nadomak Ivanjice, bio je čovek izuzetne duhovnosti i svetosti. Nakon osnovnog obrazovanja, otisnuo se u Francusku, gde je stekao dva doktorata – jedan iz filozofije na Sorboni u Parizu, a drugi iz prava u Montpeljeu. Tokom svog rada u diplomatiji Kraljevine Jugoslavije, svetovne brige su ga napustile tokom boravka u Vrnjačkoj Banji, kada je prisustvovao saboru bogomoljačkih bratstava Srbije.
Susret sa svetim Vladikom Nikolajem i jednostavnim srpskim seljakom, koji mu je preneo Božiju blagodat, bio je prelomna tačka u njegovom životu. Odbacivši svetovni život, postao je iskušenik i vodio život posvećen Bogu. Tokom Drugog svetskog rata, misionarisao je po Srbiji, donoseći nadu i utehu narodu, ali je zbog svojih stavova često bio progonjen.
Nakon strahovitih premlaćivanja od strane vlasti, preminuo je 16. februara 1946. godine, a po sopstvenom zaveštanju, sahranjen je na monaškom groblju manastira Tumane. Njegov život i delo su kanonizovani 2017. godine, a danas se u manastiru Tumane slavi njegov duh i posvećenje.
Ovaj događaj ne samo da obeležava važan jubilej, već i podseća sve nas na vrednosti vere, strpljenja i posvećenosti, koje je Sveti Jakov Tumanski sa sobom nosio i prenosio kroz svoj život.
Jeromonah iz svetinje u Tumanu za "Religiju" govori o tome kako ovo sveto mesto doživljava svoj drugi procvat, privlačeći vernike iz svih krajeva. Duhovno blago i istorijska zaostavština manastira osvežavaju se svakodnevno, uz stalne promene i prilagođavanja potrebama vernika.
U sećanjima igumenije manastira Ćelije, susret sa budućim svetiteljem u detinjstvu odjeknuo je kao tih proročki glas. Njeno monaštvo i duhovno vođstvo u manastiru Ćelija, danas su blagoslov za mnoge vernike koji traže utehu i mir.
Monah manastira Tumane deli ključne pouke o pravilnoj molitvi, darovanju i korišćenju svetih predmeta, kako biste svoja hodočašća učinili blagoslovenim.
Manastir Tumane je već ispunjen brojnim vernicima koji su prisustvovali večernjem bogosluženju uz pomazivanje osvećenim uljem. Na dan proslave biće služena sveta liturgija, litija, čitan akatist i molitva za zdravlje.
Protojerej Saša Petrović objašnjava da, iako kropljenje nije u potpunosti pravilno, vernici koji su kršteni na taj način, a nisu za to odgovorni, mogu nastaviti živeti crkvenim životom i primiti Božiju blagodat koja nadoknađuje eventualni nedostatak u obredu.
Freskopis manastira Sopoćani je toliko lep i nikoga ne ostavlja ravnodušnim, a sa neizmernom lepotom istog su se složili istoričari umetnosti 60-ih godina prošlog veka.
Duboko nadahnut molitvom i verom, vladika Nikolaj Velimirović slavi Svetog arhangela Mihaila, nebeskog vojskovođu, u stihovima koji ohrabruju, osnažuju i pozivaju na duhovno uzdizanje.
Kuvana pšenica nije simbol smrti, već života onih koji su živeli i koji sada žive u veri sa Bogom i svojom krsnom slavom. Istina je, takođe, da su svi sveci živi, jer u Bogu niko ne može biti mrtav - Bog je Bog živih, a ne mrtvih.
U jevanđeljima po Mateji i Luki pripoveda se o tome kako će od žita na dan setve biti odvojen kukolj, ali i o tome kako je Isus Hrist dao moć da preko zmija i škorpija idu sedamdeset ljudi.
Presveta Bogorodica mi je rekla da će se ispuniti sve što je zapisano u Svetom pismu. Dolazi treći svetski rat, 3/4 čovečanstva će biti uništeno, samo 1/4 ćovečanstva će biti spasena, pričala je Prepodobna Sofija Klisurska.
Pitanje koje nije jasno mnogima tiče se načina na koji se tradicija proslavljanja kućnog sveca prenosi na ženske članove porodice, posebno u slučajevima kada žena dolazi u novu porodicu, nakon braka.
Na današnji praznik, prisećamo se svedočanstava o događaju koji se odigrao pred ikonom Svetog velikomučenika Dimitrija u Solunu. Ovaj neobični susret sa svetiteljem, u trenutku kada su sile protiv pravoslavlja bile brojčano nadmoćnije, postao je simbol borbe za slobodu, veru i opstanak srpskog naroda.
Religija.rs vas poziva da kroz svoje fotografije zabeležite najvažniji trenutak hrišćanskog života i osvojite zlatne darove koji, pored materijalne, nose i duhovnu vrednost, jer doprinose očuvanju bogate pravoslavne tradicije.
Monasi Manastira Tumane svakodnevno čitaju posebne molitve za telesno i duhovno zdravlje vernika. Molitva u sabornosti donela je mnoga čudesa, a otac Stefan otkriva kako pravilno učestvovati u molitvi i koristiti osvećene predmete za blagoslov.
Dragana Jukić otkriva da njen kum nije mogao da pomera noge i da se milošću tumanskog sveca dogodilo čudo, koje svedoči o snazi vere i Božjeg blagoslova.
Na dan kada Srpska pravoslavna crkva proslavlja Prepodobne Zosima i Jakova, a Manastir Tumane obeležava svoju slavu, vernik iz Beograda posvedočio je o potpunom ozdravljenju zahvaljujući ovoj svetinji, dodajući svoje ime na dugi spisak onih koji su na ovom svetom mestu pronašli duhovnu utehu i isceljenje.
Proslava je započela molitveno u Sabornom hramu Uspenija Presvete Bogorodice, uz poziv mitropolita šumadijskog i oca Zorana na dublje razumevanje vere i služenja, u vremenu punom izazova i nesigurnosti, a nastavila se slavskom trpezom i hrišćanskom radošću.
Predsednik Odeljenja za spoljne crkvene veze Moskovske patrijaršije, mitropolit Antonije uručio je prestižno odlikovanje mitropolitu banjalučkom, priznajući njegov izuzetan rad na povezivanju srpskog i ruskog pravoslavlja.
Put 45. poglavara Srpske pravoslavne crkve od malenog sela kod Čačka do patrijaraškog trona bio je obeležen istrajnošću, žrtvom i neprestanom molitvom, a njegovo nasleđe živi u srcima vernika širom pravoslavnog sveta.
Genetsko testiranje vlasi kose potvrdilo je mogućnost da se radi o ženi jevrejskog porekla, no da li je ovo stvarno osoba koja je prva videla vaskrslog Hrista ili ne, nikada nećemo pouzdano znati.
Sedam godina lekari su pratili rupicu na srcu male Natalije, upozoravajući na moguće posledice. Međutim, posle treće posete manastiru Tumane, dogodilo se nešto što su svi smatrali nemogućim, a Mirjana Krstić iz Kačareva svedoči o snazi veri koja je promenila sudbinu njene ćerke.
Čile je, inače, konzervativna zemlja sa dugom katoličkom tradicijom u kojoj katolička crkva igra značajnu ulogu i gde se oko polovina stanovništva izjašnjavaju kao katolici.
U manastiru Rakovica, među molitvama i dečjim glasovima, odata je počast arhijereju čije je ime simbol smirenja, ljubavi i vere, i čije duhovno nasleđe nastavlja da živi među onima koji se nisu ni rodili kada se on upokojio.
U manastiru Rakovica, na parastosu patrijarhu Pavlu, episkop Tihon podsetio je na duhovnu snagu i jevanđeoske pouke velikog arhijereja, čije nasleđe i dalje vodi narod kroz izazovna vremena.
Monasi manastira Grigorijata sa Svete Gore snažno su se usprotivili predlogu patrijarha Vartolomeja i Carigradske patrijaršije, u godišnjem izdanju publikacije "Orthodoxos Typos", detaljno obrazlažući ključne razlike između pravoslavne i katoličke proslave Vaskrsa, koje čuvaju veru i svetootačko predanje.
Nakon što su jednom generalu lekari rekli da operaciju na srcu ne žele da izvedu zbog komplikovanosti, on je spas potražio od Svetog Vasilija Ostroškog.
Pored odabira odeće za bebu i kume ili kuma, podjednako je važno i biranje imena za dete, što bi trebalo biti pažljivo promišljeno, uzimajući u obzir tradiciju i značaj imena, kako bi bilo u skladu sa hrišćanskim vrednostima i istorijom.
