Jeromonah iz svetinje u Tumanu za "Religiju" govori o tome kako ovo sveto mesto doživljava svoj drugi procvat, privlačeći vernike iz svih krajeva. Duhovno blago i istorijska zaostavština manastira osvežavaju se svakodnevno, uz stalne promene i prilagođavanja potrebama vernika.
Duboko u pitomim šumama Braničeva, na svetoj zemlji koju vekovima prekriva miris tamjana i zvuk tihe molitve, nalazi se Manastir Tumane, drevno svetilište Srpske pravoslavne crkve. Ovo svetovno utočište, okruženo tajanstvenom prirodom, oduvek je bilo mesto susreta neba i zemlje, duhovnog i svetovnog. Tumane nosi u sebi snagu vekovnog podvižništva, utkanu u zidove ovog manastira još od davnina, kada su prvi monasi ovde pronalazili mir i utehu.
Protekli vekovi su bili svedoci uzdizanja i padova ovog svetog mesta, kao što su i vernici, poklonici, pa čak i slučajni prolaznici, pronalazili utehu i nadu u ovom manastiru. I kao što Dunav prolazi kroz svoj tok, tako i Tumane prolazi kroz svoje duhovne epohe, donoseći sa sobom nove izazove i milosti.
ST/Vladimir Lukić
Manastir Tumane
- Ovo je, koliko mi se čini, u istoriji Manastira Tumane, drugi procvat - kaže jeromonah Teofil za "Religiju", osvrćući se na neizbrisivi pečat ruskih monaha iz tridesetih godina prošlog veka.
- Prvi je bio kada su došli ruski monasi 30-ih godina, kada je ova crkva 1924. godine podignuta. Tada je bilo njih 15 sa igumanom Lukom Radionovim na čelu.
Ali, kako se istorija neretko poigrava, Manastir je posle polako počeo da pada u zatišje. No, 2014. godina donela je novo bratstvo sa igumanom Dimitrijem Plećevićem, i od tada, kao da se sama svetlost nebeska spustila na ovaj manastir.
Foto Tumane
Kivot sa moštima Svetog Zosima
- Od tada, 2014. godine, pogotovo zbog obretenja moštiju Svetog Jakova, čija se 10. godišnjica navršava 21. oktobra ove jeseni, ova vrata Manastira, koja su primala narod koji dolazi ovde sa verom, poklonike, vernike, pa čak i one radoznale, učvrstila su se u veri sa svetiteljima Zosimom i Jakovom - kaže jeromonah Teofil, podsećajući na duhovnu zaostavštinu Zosima Sinaita iz 14. veka, za vreme kneza Lazara i Miloša Obilića.
- Sveti Zosim i Sveti Jakov, kao duhovni „cimeri“, zajedno učestvuju u radosti vernika koji im sa verom pristupaju. I tako se Manastir vremenom sve više obogaćivao vernicima - ističe otac Teofil.
Manastir Tumane danas živi u punom sjaju, neprestano se obnavljajući i prilagođavajući potrebama vernika.
- Sve što vidite ovde, ove promene za manje od 10 godina, bile su da se uskladi prostor za potrebe velikog broja vernika koji dolaze - kaže ovaj jeromonah iz Manastira Tumane, naglašavajući važnost održavanja života svetinje kroz liturgije, bogosluženja i prijem naroda na posluženje:
Foto Tumane
Kivot sa moštima Svetog Jakova
- Bogosluženja su redovna, liturgije su redovne, prima se narod na posluženje, to je preko puta gostoprimnica. Sada se gradi, polako završava na jesen, konak za prenoćište vernika. Od 2014. godine obnova se iz godine u godinu nastavlja. Nijedan manastir nije živ ako u njemu nema naroda, osim monaha koji se u njemu mole. Crkva i manastiri nisu istinski živi ako nemaju kome da služe i prime verni narod.- ističe otac Teofil i dodaje:
- Počeli smo sa ovim novim konakom za prenoćište vernika, to je najnovija akcija koju smo imali, i preko puta je konak za primanje vernika na obed, na ručak. Kao neki ekspres restoran biće. Kada je post, biće postna trepeza, kada je mrs, biće mrsna trepeza. Gledamo to da završimo da bude na korist vernika, da kada dođu tu mogu da prespavaju, da se ukrepe, da se osveže.
Tu je uvek aktuelna isposnica Svetog Zosima, koja je velika svetinja, pokloničko mesto, i to se polako sve nekako zaokružuje i privodi kraju. Bar ovaj deo manastira, jer ne znamo sutra kada manastir nastavi sa svojim životom, šta ćemo dalje raditi - zaključuje jeromonah Teofil, dajući pečat rečima koje odzvanjaju duhovnom snagom i verom u budućnost ove svete svetinje - zaključuje jeromonah Teofil.
ST/Vladimir Lukić
Jeromonar Teofil
Tako, Manastir Tumane nastavlja da bude svetionik vere, gde se svako može osvežiti duhovno i telesno, uvek pod zaštitom svetitelja i monaha koji se za njega mole.
Vernici širom srpskih zemalja danas sa pobožnošću proslavljaju ovu dvojicu ugodnika Božjih koji su ostavili dubok trag u srpskoj duhovnosti, čija čudotvorna isceljenja svedoče veru Hristovu i podsećaju nas da molitve otvaraju put ka spasenju.
Suočena s teškim komplikacijama tokom porođaja, mlada majka iz Sokobanje molila se tumanskim svetiteljima, a njen sin je čudesno preživeo. U znak blagodarnosti, novorođenom dečaku dala je ime Jakov.
Na dan kada Srpska pravoslavna crkva proslavlja Prepodobne Zosima i Jakova, a Manastir Tumane obeležava svoju slavu, vernik iz Beograda posvedočio je o potpunom ozdravljenju zahvaljujući ovoj svetinji, dodajući svoje ime na dugi spisak onih koji su na ovom svetom mestu pronašli duhovnu utehu i isceljenje.
U hramu u Bresnici, pred mnoštvom vernika, otvorena su pitanja koja se retko izgovaraju naglas – šta u čoveku zaista živi, šta odumire i po čemu će ga, na kraju, Bog prepoznati
Muškarac iz Londona izgubio život tokom verskog obreda u Birmingemu, dok se pastorka suočava sa optužbom i otvaraju pitanja o bezbednosti i odgovornosti.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Od jutarnje liturgije do prazničnog okupljanja uz rukotvorine i manastirske proizvode, dan je protekao u znaku molitve, sećanja na čudesno izbavljenje i živog susreta ljudi koji svoju veru potvrđuju i kroz rad i darivanje.
Dok su doktori gubili nadu, vera i molitva stvorile su trenutak koji nadmašuje ljudsku logiku - sveštenik iz Frankfurta otkriva kako je Minja doživeo isceljenje koje potvrđuje snagu Božjeg milosrđa i savršen tajming Svetih.
Na ovom sabranju mitropolit Ignatije služio liturgiju, uručio odlikovanja i pozvao vernike da se sabiraju u svojim parohijskim hramovima, podsećajući da samo Gospod daruje život večni.
Crkva svetog Marka u Užicu otkriva slojeve prošlosti - od izgubljene brvnare i burnih istorijskih preokreta, do neobičnog zvonika, vrednih ikona i živog liturgijskog života koji traje bez prekida.
Dobrun kod Višegrada krije priču o monasima, carevima, razaranjima i obnovama koje prkose vremenu, mesto gde se slojevi istorije ne čitaju, nego osećaju pod nogama i u tišini zidova.
Od Studenice i Žiče do Ostroga i Dečana, hodočasnici širom Srbije i regiona biraju da najveći hrišćanski praznik obeleže kroz liturgiju, boravak u konacima i duhovno sabranje, spajajući vekovne običaje sa ličnim doživljajem vere.
Eparhija zagrebačko-ljubljanska ne ostavlja prostor za relativizaciju – traži odgovornost, upozorava na posledice i ukazuje da je pogođeno nešto mnogo dublje od same svetinje
Dobrun kod Višegrada krije priču o monasima, carevima, razaranjima i obnovama koje prkose vremenu, mesto gde se slojevi istorije ne čitaju, nego osećaju pod nogama i u tišini zidova.
U razgovoru koji nadilazi uobičajene novinarske priče, otac Dimitrije govori o smislu praznovanja, o radosti koja ne prolazi i o tome zašto se Vaskrs ne objašnjava, već prepoznaje u životu, odnosima i svakodnevnim susretima vernika.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog Vasilija Ispovednika po starom i Svetog apostola Marka po novom kalendaru. Katolici obeležavaju praznik Svetog apostola Marka, dok Jevreji i muslimani nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Jedan od najvećih grčkih pravoslavnih duhovnika 20. veka objasnio je zašto se prava bitka ne vodi pred ljudima, već u unutrašnjem izboru između gordosti i skromnosti.
Protojerej Srpske pravoslavne crkve poznat kao Father Vlad, iz sopstvene borbe stvorio je program za roditelje koji se suočavaju sa dijagnozama, iscrpljenošću i strahom, nudeći im oslonac kada deluje da izlaza nema.
