Jeromonah iz svetinje u Tumanu za "Religiju" govori o tome kako ovo sveto mesto doživljava svoj drugi procvat, privlačeći vernike iz svih krajeva. Duhovno blago i istorijska zaostavština manastira osvežavaju se svakodnevno, uz stalne promene i prilagođavanja potrebama vernika.
Duboko u pitomim šumama Braničeva, na svetoj zemlji koju vekovima prekriva miris tamjana i zvuk tihe molitve, nalazi se Manastir Tumane, drevno svetilište Srpske pravoslavne crkve. Ovo svetovno utočište, okruženo tajanstvenom prirodom, oduvek je bilo mesto susreta neba i zemlje, duhovnog i svetovnog. Tumane nosi u sebi snagu vekovnog podvižništva, utkanu u zidove ovog manastira još od davnina, kada su prvi monasi ovde pronalazili mir i utehu.
Protekli vekovi su bili svedoci uzdizanja i padova ovog svetog mesta, kao što su i vernici, poklonici, pa čak i slučajni prolaznici, pronalazili utehu i nadu u ovom manastiru. I kao što Dunav prolazi kroz svoj tok, tako i Tumane prolazi kroz svoje duhovne epohe, donoseći sa sobom nove izazove i milosti.
ST/Vladimir Lukić
Manastir Tumane
- Ovo je, koliko mi se čini, u istoriji Manastira Tumane, drugi procvat - kaže jeromonah Teofil za "Religiju", osvrćući se na neizbrisivi pečat ruskih monaha iz tridesetih godina prošlog veka.
- Prvi je bio kada su došli ruski monasi 30-ih godina, kada je ova crkva 1924. godine podignuta. Tada je bilo njih 15 sa igumanom Lukom Radionovim na čelu.
Ali, kako se istorija neretko poigrava, Manastir je posle polako počeo da pada u zatišje. No, 2014. godina donela je novo bratstvo sa igumanom Dimitrijem Plećevićem, i od tada, kao da se sama svetlost nebeska spustila na ovaj manastir.
Foto Tumane
Kivot sa moštima Svetog Zosima
- Od tada, 2014. godine, pogotovo zbog obretenja moštiju Svetog Jakova, čija se 10. godišnjica navršava 21. oktobra ove jeseni, ova vrata Manastira, koja su primala narod koji dolazi ovde sa verom, poklonike, vernike, pa čak i one radoznale, učvrstila su se u veri sa svetiteljima Zosimom i Jakovom - kaže jeromonah Teofil, podsećajući na duhovnu zaostavštinu Zosima Sinaita iz 14. veka, za vreme kneza Lazara i Miloša Obilića.
- Sveti Zosim i Sveti Jakov, kao duhovni „cimeri“, zajedno učestvuju u radosti vernika koji im sa verom pristupaju. I tako se Manastir vremenom sve više obogaćivao vernicima - ističe otac Teofil.
Manastir Tumane danas živi u punom sjaju, neprestano se obnavljajući i prilagođavajući potrebama vernika.
- Sve što vidite ovde, ove promene za manje od 10 godina, bile su da se uskladi prostor za potrebe velikog broja vernika koji dolaze - kaže ovaj jeromonah iz Manastira Tumane, naglašavajući važnost održavanja života svetinje kroz liturgije, bogosluženja i prijem naroda na posluženje:
Foto Tumane
Kivot sa moštima Svetog Jakova
- Bogosluženja su redovna, liturgije su redovne, prima se narod na posluženje, to je preko puta gostoprimnica. Sada se gradi, polako završava na jesen, konak za prenoćište vernika. Od 2014. godine obnova se iz godine u godinu nastavlja. Nijedan manastir nije živ ako u njemu nema naroda, osim monaha koji se u njemu mole. Crkva i manastiri nisu istinski živi ako nemaju kome da služe i prime verni narod.- ističe otac Teofil i dodaje:
- Počeli smo sa ovim novim konakom za prenoćište vernika, to je najnovija akcija koju smo imali, i preko puta je konak za primanje vernika na obed, na ručak. Kao neki ekspres restoran biće. Kada je post, biće postna trepeza, kada je mrs, biće mrsna trepeza. Gledamo to da završimo da bude na korist vernika, da kada dođu tu mogu da prespavaju, da se ukrepe, da se osveže.
Tu je uvek aktuelna isposnica Svetog Zosima, koja je velika svetinja, pokloničko mesto, i to se polako sve nekako zaokružuje i privodi kraju. Bar ovaj deo manastira, jer ne znamo sutra kada manastir nastavi sa svojim životom, šta ćemo dalje raditi - zaključuje jeromonah Teofil, dajući pečat rečima koje odzvanjaju duhovnom snagom i verom u budućnost ove svete svetinje - zaključuje jeromonah Teofil.
ST/Vladimir Lukić
Jeromonar Teofil
Tako, Manastir Tumane nastavlja da bude svetionik vere, gde se svako može osvežiti duhovno i telesno, uvek pod zaštitom svetitelja i monaha koji se za njega mole.
Vernici širom srpskih zemalja danas sa pobožnošću proslavljaju ovu dvojicu ugodnika Božjih koji su ostavili dubok trag u srpskoj duhovnosti, čija čudotvorna isceljenja svedoče veru Hristovu i podsećaju nas da molitve otvaraju put ka spasenju.
Suočena s teškim komplikacijama tokom porođaja, mlada majka iz Sokobanje molila se tumanskim svetiteljima, a njen sin je čudesno preživeo. U znak blagodarnosti, novorođenom dečaku dala je ime Jakov.
Na dan kada Srpska pravoslavna crkva proslavlja Prepodobne Zosima i Jakova, a Manastir Tumane obeležava svoju slavu, vernik iz Beograda posvedočio je o potpunom ozdravljenju zahvaljujući ovoj svetinji, dodajući svoje ime na dugi spisak onih koji su na ovom svetom mestu pronašli duhovnu utehu i isceljenje.
Elena Mazlu, koja ima skoro pola miliona pratilaca, donela je odluku da svoj život posveti veri i duhovnom miru, izazvavši burne reakcije na društvenim mrežama.
Noćni napad na dve svetinje: Hram Svetog Spiridona i Hram Svetog oca Nikolaja postali cilj napada i uznemirili vernike, dok policija traži počinioce ovih incidenata.
U periodu kada su verske slobode bile ograničene, mnogi su u tajnosti bili kršteni, nesvesni tog čina. SPC ima odgovor za one koji imaju dilemu da li su primili ovu svetu tajnu, nudeći im mogućnost da pronađu mir i sigurnost u veri.
Sveti Teofan Zatvornik nas uči da duša, obnovljena snom, prirodno teži usamljenoj molitvi u rano jutro, pre nego što se misli nadviju nad nama. Dan započet molitvom donosi pažljivost, smotrenost i sređenost u delima, darujući nam snagu i blagoslov za sve predstojeće zadatke.
Vernici SPC, prisustvujući bogosluženjima, mole se da im ovaj veliki svetitelj bude zaštitnik i zagovornik pred Bogom, sećajući se njegovih reči: "Bog je ne u sili, nego u pravdi."
Starešina Hrama Svete Trojice u naselju Mudrakovac, protojerej Ivan Cvetković, ovu svetiteljku smatra zaštitnicom kruševačkog kraja i ističe da svakome ko se njoj molitveno obraća - ona preobilno daruje milost Božju.
Svedočanstvo o neobičnom događaju iz Banja Luke širi se društvenim mrežama. U domu ove porodice molitve su iznedrile čudo, dok ikona Bogorodice Trojručice i dalje mirotoči.
Nedavna dešavanja u Trsteniku potvrđuju da problemi u vezi sa pravom na slobodan izbor učenika i dalje traju, uprkos upozorenjima SPC i naporima državnih organa da se spreči neprihvatljivo ponašanje predstavnika nekih školskih ustanova.
Ikonopisanje je više od umetnosti - to je duhovni čin kroz koji se projavljuje božanska prisutnost. Episkop novobrdski za Religiju pripoveda o svom iskustvu u ikonopisanju i dubokoj vezi između vere i umetnosti.
Bivši rektor Cetinjske bogoslovije i nadareni besednik razbija zablude i ukazuje na pravu svrhu sedmog dana, pozivajući nas da se duhovno uzdignemo kroz molitvu, ljubav i brigu za bližnje.
Dragana Jukić otkriva da njen kum nije mogao da pomera noge i da se milošću tumanskog sveca dogodilo čudo, koje svedoči o snazi vere i Božjeg blagoslova.
Monah manastira Tumane deli ključne pouke o pravilnoj molitvi, darovanju i korišćenju svetih predmeta, kako biste svoja hodočašća učinili blagoslovenim.
U monaškom životu, svetovne proslave gube na značaju pred duhovnim podvizima. Monah iz Manastira Tumane nam otkriva suštinu duhovnog rođenja i posvećenosti Hristu, koje se ogleda u proslavi imendana.
U svetilištu ispunjenom mirom i verom, održan je svečani obred presvlačenja moštiju Svetog Zosima, okupljajući desetine hiljada vernika iz svih krajeva. Nakon arhijerejske liturgije, mošti su litijski prenesene do isposnice, a prisutni su imali priliku da se poklone svetim relikvijama.
Na desnoj obali reke Rače, ispod planine Tare, krije se veličanstvena svetinja iz 13. veka i lekoviti izvor Lađevac, mesto gde vera i priroda zajedno deluju
Zbog značaja koji ima u srpskoj istoriji i duhovnosti, o ovom svetom mestu se mnogo zna, ali postoje i pojedinosti koje su manje poznate široj javnosti, a jednako su značajne za istoriju manastira i srpsko duhovno nasleđe.
Freska Arhanđela Gavrila u hramu u Arilju svedoči o neprolaznoj lepoti i veri, a vekovima nadahnjuje verne i umetnike. Njegova prisutnost večito ostaje simbol svetosti i Božije milosti, duboko ukorenjene u duhovnom nasleđu srpskog naroda.
Među zelenim brdima Bukovine, nalazi se svetinja koja vekovima očarava verne svojim jedinstvenim freskama koje ne prikazuju samo biblijske scene, već i istorijske događaje.
Religija.rs vas poziva da kroz svoje fotografije zabeležite najvažniji trenutak hrišćanskog života i osvojite zlatne darove koji, pored materijalne, nose i duhovnu vrednost, jer doprinose očuvanju bogate pravoslavne tradicije.
Priziv Svetog Duha u svetinji na Vračaru biće služen 14. septembra u 9 časova u prisustvu vernog naroda, učenika, roditelja, prosvetnih radnika i veroučitelja.
Dragana Jukić otkriva da njen kum nije mogao da pomera noge i da se milošću tumanskog sveca dogodilo čudo, koje svedoči o snazi vere i Božjeg blagoslova.
