Jeromonah iz svetinje u Tumanu za "Religiju" govori o tome kako ovo sveto mesto doživljava svoj drugi procvat, privlačeći vernike iz svih krajeva. Duhovno blago i istorijska zaostavština manastira osvežavaju se svakodnevno, uz stalne promene i prilagođavanja potrebama vernika.
Duboko u pitomim šumama Braničeva, na svetoj zemlji koju vekovima prekriva miris tamjana i zvuk tihe molitve, nalazi se Manastir Tumane, drevno svetilište Srpske pravoslavne crkve. Ovo svetovno utočište, okruženo tajanstvenom prirodom, oduvek je bilo mesto susreta neba i zemlje, duhovnog i svetovnog. Tumane nosi u sebi snagu vekovnog podvižništva, utkanu u zidove ovog manastira još od davnina, kada su prvi monasi ovde pronalazili mir i utehu.
Protekli vekovi su bili svedoci uzdizanja i padova ovog svetog mesta, kao što su i vernici, poklonici, pa čak i slučajni prolaznici, pronalazili utehu i nadu u ovom manastiru. I kao što Dunav prolazi kroz svoj tok, tako i Tumane prolazi kroz svoje duhovne epohe, donoseći sa sobom nove izazove i milosti.
ST/Vladimir Lukić
Manastir Tumane
- Ovo je, koliko mi se čini, u istoriji Manastira Tumane, drugi procvat - kaže jeromonah Teofil za "Religiju", osvrćući se na neizbrisivi pečat ruskih monaha iz tridesetih godina prošlog veka.
- Prvi je bio kada su došli ruski monasi 30-ih godina, kada je ova crkva 1924. godine podignuta. Tada je bilo njih 15 sa igumanom Lukom Radionovim na čelu.
Ali, kako se istorija neretko poigrava, Manastir je posle polako počeo da pada u zatišje. No, 2014. godina donela je novo bratstvo sa igumanom Dimitrijem Plećevićem, i od tada, kao da se sama svetlost nebeska spustila na ovaj manastir.
Foto Tumane
Kivot sa moštima Svetog Zosima
- Od tada, 2014. godine, pogotovo zbog obretenja moštiju Svetog Jakova, čija se 10. godišnjica navršava 21. oktobra ove jeseni, ova vrata Manastira, koja su primala narod koji dolazi ovde sa verom, poklonike, vernike, pa čak i one radoznale, učvrstila su se u veri sa svetiteljima Zosimom i Jakovom - kaže jeromonah Teofil, podsećajući na duhovnu zaostavštinu Zosima Sinaita iz 14. veka, za vreme kneza Lazara i Miloša Obilića.
- Sveti Zosim i Sveti Jakov, kao duhovni „cimeri“, zajedno učestvuju u radosti vernika koji im sa verom pristupaju. I tako se Manastir vremenom sve više obogaćivao vernicima - ističe otac Teofil.
Manastir Tumane danas živi u punom sjaju, neprestano se obnavljajući i prilagođavajući potrebama vernika.
- Sve što vidite ovde, ove promene za manje od 10 godina, bile su da se uskladi prostor za potrebe velikog broja vernika koji dolaze - kaže ovaj jeromonah iz Manastira Tumane, naglašavajući važnost održavanja života svetinje kroz liturgije, bogosluženja i prijem naroda na posluženje:
Foto Tumane
Kivot sa moštima Svetog Jakova
- Bogosluženja su redovna, liturgije su redovne, prima se narod na posluženje, to je preko puta gostoprimnica. Sada se gradi, polako završava na jesen, konak za prenoćište vernika. Od 2014. godine obnova se iz godine u godinu nastavlja. Nijedan manastir nije živ ako u njemu nema naroda, osim monaha koji se u njemu mole. Crkva i manastiri nisu istinski živi ako nemaju kome da služe i prime verni narod.- ističe otac Teofil i dodaje:
- Počeli smo sa ovim novim konakom za prenoćište vernika, to je najnovija akcija koju smo imali, i preko puta je konak za primanje vernika na obed, na ručak. Kao neki ekspres restoran biće. Kada je post, biće postna trepeza, kada je mrs, biće mrsna trepeza. Gledamo to da završimo da bude na korist vernika, da kada dođu tu mogu da prespavaju, da se ukrepe, da se osveže.
Tu je uvek aktuelna isposnica Svetog Zosima, koja je velika svetinja, pokloničko mesto, i to se polako sve nekako zaokružuje i privodi kraju. Bar ovaj deo manastira, jer ne znamo sutra kada manastir nastavi sa svojim životom, šta ćemo dalje raditi - zaključuje jeromonah Teofil, dajući pečat rečima koje odzvanjaju duhovnom snagom i verom u budućnost ove svete svetinje - zaključuje jeromonah Teofil.
ST/Vladimir Lukić
Jeromonar Teofil
Tako, Manastir Tumane nastavlja da bude svetionik vere, gde se svako može osvežiti duhovno i telesno, uvek pod zaštitom svetitelja i monaha koji se za njega mole.
Vernici širom srpskih zemalja danas sa pobožnošću proslavljaju ovu dvojicu ugodnika Božjih koji su ostavili dubok trag u srpskoj duhovnosti, čija čudotvorna isceljenja svedoče veru Hristovu i podsećaju nas da molitve otvaraju put ka spasenju.
Suočena s teškim komplikacijama tokom porođaja, mlada majka iz Sokobanje molila se tumanskim svetiteljima, a njen sin je čudesno preživeo. U znak blagodarnosti, novorođenom dečaku dala je ime Jakov.
Na dan kada Srpska pravoslavna crkva proslavlja Prepodobne Zosima i Jakova, a Manastir Tumane obeležava svoju slavu, vernik iz Beograda posvedočio je o potpunom ozdravljenju zahvaljujući ovoj svetinji, dodajući svoje ime na dugi spisak onih koji su na ovom svetom mestu pronašli duhovnu utehu i isceljenje.
Bivši arhimandrit, vlasnik građevinskog preduzeća i arhitekt osuđeni za milionske zloupotrebe sredstava namenjenih obnovi manastira i crkava na Kosovu i Metohiji – pravda konačno zadovoljena, a istina iza kulisa crkvene moći otkrivena.
Svi su bili sinovi najuglednijih starešina Efeskih, i njihova imena su bila: Maksimilijan Jamvlih, Martinijan, Jovan, Dionisije, Ekzakustodijan i Antonin.
Od himni Hristovim praznicima do pesama o čudotvornim ikonama – novi album mitropolita zvorničko-tuzlanskog stiže svakog petka na YouTube i streaming platforme, donoseći duhovnu pobedu u srca slušalaca.
U vreme mrsnih dana, kada se mirisi mlečnih jela i toplog hleba šire konacima, monahinje pripremaju salatu od sremuša — lekovitog zelenog dara prirode, koji u ovom receptu postaje hranljiv i lagan obrok, pogodan za doručak ili večeru.
U kuhinjama pravoslavnih domaćica, ova čorba se pripremala s ljubavlju – za praznike, slave i nedeljne porodične ručkove. Sada je pravo vreme da je ponovo otkrijete i spremite po originalnom receptu iz tradicije srpske kuhinje.
Otkrijte kako pivo pretvara ovo jednostavno jelo u ukusnu salatu sa istorijom dugom vekovima, zapisanu još 1855. u "Srbskom kuvaru" jeromonaha Jerotija iz Krušedola.
U jedinstvenoj liturgijskoj svečanosti, popred presvlačenja moštiju Svetog Zosima Tumanskog, patrijarh srpski u nadahnutoj besedi poručio da bez vere nema ni znanja, ni zajednice, ni života – jer vera otvara vrata čudima i večnosti.
U prvu nedelji posle Spasovdana, manastir Tumane domaćin je jedinstvenog sabranja – liturgije, litije i osvećenja novog konaka, događaja koji je spojio predanje, veru i živu potrebu savremenog čoveka za mirom i isceljenjem.
U prisustvu arhijereja i vernog naroda, srpski patrijarh je danas u manastiru Tumane blagoslovio novoizgrađeni konak sa bibliotekom od 50.000 knjiga. Sutra se očekuje svečano presvlačenje moštiju svetitelja i celodnevno poklonjenje u isposnici.
Veći deo bratstva manastira na Sinaju samoinicijativno je izabrao novu upravu i zatražio priznanje Jerusalimske patrijaršije, dok arhiepiskop Damjan, uz podršku grčke države, pokreće žalbu Vaseljenskoj patrijaršiji.
Predsednik MZ i istoimenog sela Gornje Luge u Andrijevici Božo Ćulafić.odlučio da s meštanima sela sagradi crkvu i da na taj način zaustavi nedaće koje godinama zavijaju u crno Gornje Luge.
Od himni Hristovim praznicima do pesama o čudotvornim ikonama – novi album mitropolita zvorničko-tuzlanskog stiže svakog petka na YouTube i streaming platforme, donoseći duhovnu pobedu u srca slušalaca.
Sigurno ste mnogo puta čuli kako neko od vaših poznanika za nekog kaže „ma to je metuzalem“, misleći na stariju osobu, ali sigurno niste imali podatak zašto se baš taj termin koristi i – ko ili šta je bio „metuzalem“?
Dok svet fokusira pažnju na samit sa Trampom, ruski predsednik u Ankoražu polaže cveće sovjetskim pilotima i razgovara o molitvi za mir, osvetljavajući vekovnu duhovnu povezanost Rusije i Aljaske.
Jelo koje se tradicionalno priprema s mesom i mladim zelenilom, ima i svoju posnu varijantu koja očarava svakog ko želi da oseti autentičan duh Kosova i Metohije i toplinu domaće kuhinje.
U besedi za 10. subotu po Duhovima, jedan od najvećih duhovnika 20. veka upozorava da i životinje prepoznaju svog gospodara, dok mnogi ljudi ostaju slepi za prisustvo Božje ljubavi, gubeći svoje pravo ljudsko i duhovno dostojanstvo.
