Jeromonah iz svetinje u Tumanu za "Religiju" govori o tome kako ovo sveto mesto doživljava svoj drugi procvat, privlačeći vernike iz svih krajeva. Duhovno blago i istorijska zaostavština manastira osvežavaju se svakodnevno, uz stalne promene i prilagođavanja potrebama vernika.
Duboko u pitomim šumama Braničeva, na svetoj zemlji koju vekovima prekriva miris tamjana i zvuk tihe molitve, nalazi se Manastir Tumane, drevno svetilište Srpske pravoslavne crkve. Ovo svetovno utočište, okruženo tajanstvenom prirodom, oduvek je bilo mesto susreta neba i zemlje, duhovnog i svetovnog. Tumane nosi u sebi snagu vekovnog podvižništva, utkanu u zidove ovog manastira još od davnina, kada su prvi monasi ovde pronalazili mir i utehu.
Protekli vekovi su bili svedoci uzdizanja i padova ovog svetog mesta, kao što su i vernici, poklonici, pa čak i slučajni prolaznici, pronalazili utehu i nadu u ovom manastiru. I kao što Dunav prolazi kroz svoj tok, tako i Tumane prolazi kroz svoje duhovne epohe, donoseći sa sobom nove izazove i milosti.
ST/Vladimir Lukić
Manastir Tumane
- Ovo je, koliko mi se čini, u istoriji Manastira Tumane, drugi procvat - kaže jeromonah Teofil za "Religiju", osvrćući se na neizbrisivi pečat ruskih monaha iz tridesetih godina prošlog veka.
- Prvi je bio kada su došli ruski monasi 30-ih godina, kada je ova crkva 1924. godine podignuta. Tada je bilo njih 15 sa igumanom Lukom Radionovim na čelu.
Ali, kako se istorija neretko poigrava, Manastir je posle polako počeo da pada u zatišje. No, 2014. godina donela je novo bratstvo sa igumanom Dimitrijem Plećevićem, i od tada, kao da se sama svetlost nebeska spustila na ovaj manastir.
Foto Tumane
Kivot sa moštima Svetog Zosima
- Od tada, 2014. godine, pogotovo zbog obretenja moštiju Svetog Jakova, čija se 10. godišnjica navršava 21. oktobra ove jeseni, ova vrata Manastira, koja su primala narod koji dolazi ovde sa verom, poklonike, vernike, pa čak i one radoznale, učvrstila su se u veri sa svetiteljima Zosimom i Jakovom - kaže jeromonah Teofil, podsećajući na duhovnu zaostavštinu Zosima Sinaita iz 14. veka, za vreme kneza Lazara i Miloša Obilića.
- Sveti Zosim i Sveti Jakov, kao duhovni „cimeri“, zajedno učestvuju u radosti vernika koji im sa verom pristupaju. I tako se Manastir vremenom sve više obogaćivao vernicima - ističe otac Teofil.
Manastir Tumane danas živi u punom sjaju, neprestano se obnavljajući i prilagođavajući potrebama vernika.
- Sve što vidite ovde, ove promene za manje od 10 godina, bile su da se uskladi prostor za potrebe velikog broja vernika koji dolaze - kaže ovaj jeromonah iz Manastira Tumane, naglašavajući važnost održavanja života svetinje kroz liturgije, bogosluženja i prijem naroda na posluženje:
Foto Tumane
Kivot sa moštima Svetog Jakova
- Bogosluženja su redovna, liturgije su redovne, prima se narod na posluženje, to je preko puta gostoprimnica. Sada se gradi, polako završava na jesen, konak za prenoćište vernika. Od 2014. godine obnova se iz godine u godinu nastavlja. Nijedan manastir nije živ ako u njemu nema naroda, osim monaha koji se u njemu mole. Crkva i manastiri nisu istinski živi ako nemaju kome da služe i prime verni narod.- ističe otac Teofil i dodaje:
- Počeli smo sa ovim novim konakom za prenoćište vernika, to je najnovija akcija koju smo imali, i preko puta je konak za primanje vernika na obed, na ručak. Kao neki ekspres restoran biće. Kada je post, biće postna trepeza, kada je mrs, biće mrsna trepeza. Gledamo to da završimo da bude na korist vernika, da kada dođu tu mogu da prespavaju, da se ukrepe, da se osveže.
Tu je uvek aktuelna isposnica Svetog Zosima, koja je velika svetinja, pokloničko mesto, i to se polako sve nekako zaokružuje i privodi kraju. Bar ovaj deo manastira, jer ne znamo sutra kada manastir nastavi sa svojim životom, šta ćemo dalje raditi - zaključuje jeromonah Teofil, dajući pečat rečima koje odzvanjaju duhovnom snagom i verom u budućnost ove svete svetinje - zaključuje jeromonah Teofil.
ST/Vladimir Lukić
Jeromonar Teofil
Tako, Manastir Tumane nastavlja da bude svetionik vere, gde se svako može osvežiti duhovno i telesno, uvek pod zaštitom svetitelja i monaha koji se za njega mole.
Vernici širom srpskih zemalja danas sa pobožnošću proslavljaju ovu dvojicu ugodnika Božjih koji su ostavili dubok trag u srpskoj duhovnosti, čija čudotvorna isceljenja svedoče veru Hristovu i podsećaju nas da molitve otvaraju put ka spasenju.
Suočena s teškim komplikacijama tokom porođaja, mlada majka iz Sokobanje molila se tumanskim svetiteljima, a njen sin je čudesno preživeo. U znak blagodarnosti, novorođenom dečaku dala je ime Jakov.
Na dan kada Srpska pravoslavna crkva proslavlja Prepodobne Zosima i Jakova, a Manastir Tumane obeležava svoju slavu, vernik iz Beograda posvedočio je o potpunom ozdravljenju zahvaljujući ovoj svetinji, dodajući svoje ime na dugi spisak onih koji su na ovom svetom mestu pronašli duhovnu utehu i isceljenje.
Kako je naglasio, to se pre svega može postići ulaganjem u porodicu, zasnovanu na stabilnoj zajednici između muškarca i žene, "malo, ali pravo društvo, a pre svega građansko društvo".
Eparhija budimljansko-nikšićka uzdignuta na status Mitropolije budimljansko-nikšićke i tu odluku je donio Sabor Srpske pravoslavne crkve na redovnom majskom zasedanju.
Otkrijte kako se priprema ovo starinsko jelo koje je generacijama krasilo trpeze prizrenskih domaćinstava – jednostavni sastojci, bogat ukus i sećanja koja ne blede.
U vreme strogog posta često ponestane ideja za ukusne obroke na vodi. Donosimo autentičan recept za paštetu od belog pasulja – kremastu, zasitnu i punu ukusa!
Uoči druge godišnjice od tragedije koja je odnela 57 života, otac Hristodulos Papaioanu kaže da je kroz ovaj neverojatan gubitak pronašao snagu da se nosi s patnjom.
Ne morate se odricati bogatih ukusa ni tokom posta – kombinacija crvenog pasulja, prepečenih oraha i začina trpezu će učiniti bogatom vitaminima i vlaknima.
Dok su se vernici na Veliki petak molili pred plaštanicom u manastiru Tumane, dogodilo se čudo koje je svedočio i sam iguman Dimitrije. Po zastupništvu svetitelja Zosima i Jakova, Mića Grbić ostavio je štaku i prvi put posle tri meseca — stao na svoje noge.
Medicinski stručnjaci nisu davali nadu, ali vera i molitve Svetom Zosimu donele su isceljenje. Jasna, kojoj su prognozirali najgore, danas stoji kao živi dokaz da su čuda moguća!
Sedamdesetosmogodišnja žena iz Crvenke govori o čudesnim iscelenjima koja su joj donela olakšanje od nesnosnih bolova, problema sa vidom i respiratornim smetnjama – sve zahvaljujući Manastiru Tumane, koji je posetila više puta.
Sedam godina lekari su pratili rupicu na srcu male Natalije, upozoravajući na moguće posledice. Međutim, posle treće posete manastiru Tumane, dogodilo se nešto što su svi smatrali nemogućim, a Mirjana Krstić iz Kačareva svedoči o snazi veri koja je promenila sudbinu njene ćerke.
Ove crkve svedoče o različitosti izraza hrišćanske vere kroz vreme i prostor. Bilo da su uklesane u stenu, sagrađene od kostiju ili skrivene u drvetu, sve one predstavljaju mesto susreta čoveka sa Bogom – u tišini, divljenju i molitvi.
Izgradnja konaka trajala je od 2021. do 2025. godine, a objekat je opremljen dvokrevetnim, četvorokrevetnim, petokrevetnim i višekrevetnim sobama. Sve sobe imaju sopstvena kupatila i klimatizaciju.
Njegove duhovite opaske, britke dosetke i nenametljive poruke, izrečene s blagim osmehom i dubokom verom, ostale su zapamćene i prepričavaju se i danas. i.
Tokom posete manastiru u Suroti, Elena Georgiadou zabeležila je neobjašnjivu svetlost iznad groba jednog od najvoljenijih svetitelja našeg vremena. Njena objava na društvenoj mreži rasplamsala je veru i izazvala snažne emocije među pravoslavnim vernicima.
