Kroz primer cara Davida Sveti Nikolaj Ohridski i Žički pokazuje da priznanje greha nije kraj, već početak neprekidnog hoda ka duhovnoj iskrenosti i unutrašnjem miru.
U tišini noći i nemiru dana, čovekov duh traži očišćenje. Vladika Nikolaj Velimirović nas u svojoj besedi za 19. nedelju po Duhovima podseća da istinsko pokajanje nije trenutni čin, već stalan tok duše – molitva, uzdah i suza koji oblikuju našu unutrašnju veru i pripremaju nas za susret sa Bogom. Kroz primer cara Davida, svetitelj nas uči da priznanje greha nije kraj, već početak neprekidnog hoda ka duhovnoj iskrenosti i blagoslovu.
Utrudih se uzdišući; svaku noć
kvasim odar svoj, suzama svojim
natapam postelju svoju. (Ps. 6, 6)
Dan se smenjuje noću, a noć danom. Neka se i naše dnevno pokajanje smenjuje noćnim, i noćno dnevnim. Dnevno pokajanje pokazuje se u glavnom dobrim delima, a noćno u molitvi, uzdisanju i plaču. Tako se odužujemo danima i noćima, ispunjavajući ih onim što najviše pred Bogom vredi, i što će s nama poći na Sud Božji.
Pogledaj u cara Davida, i vidi primer istinskog pokajanja. Nije dovoljno ispovediti pred sveštenikom greh svoj i odmah smatrati ga oproštenim. Gle, i David je pred prorokom Natanom priznao svoj greh rekavši: sagriješih Gospodu (II Sam. 12, 13). Ali veliki car nije to smatrao dovoljnim, nego je neprestano uzdisao u molitvi pred Bogom, i svaku noć suzama pokajanja omivao greh svoj. Čak i ležanje u postelji nije mu služilo za odmor, nego za umor od plača pokajničkog, plača uzdisajnog.
Nemoj reći: David je ubio i preljubio, imao se za šta toliko i kajati. A zar ti mržnjom ne ubijaš ljude, i nečistim pomislima i željama ne činiš preljubu? Nije ovaj život za pravdanje sebe, brate, nego za obličenje sebe. Blago samo onom koga Bog bude opravdao na Sudu Strašnom.
Pokajanje nije stvar jednoga sata ili jednoga dana. Ono treba da bude unutrašnje zanimanje naše do kraja života. Svaku noć kvasim odar svoj, govori David. Time se ne kaže da se danju ne treba kajati, nego da je izliv duševnog pokajanja udobniji noću nego danju. U tišini noćnoj i grehovi naši i Sud Božji izlaze nam jasnije pred oči… I ne opominje li nas noć jasnije na smrt od dana? I postelja naša na bliski grob?
O Gospode, pravedni i divni, ni pokajati se ne možemo istinski bez Tvoje pomoći. Pomozi nam, Sveblagi, da možemo videti grehovne rane naše, i osetiti smrad od njih, i zaridati sami nad sobom pre nego što srodnici naši zaridaju nad mrtvom telesinom našom; pre, Gospode, pre – nego što angeli naši hranitelji ne zaridaju nad strvinom duše naše kad se vrgne u oganj neugasivi. Pomozi i spasi, Gospode Bože naš. Tebi slava i hvala vavek. Amin.
Sveti Nikolaj Ohridski i Žički u besedi za 18. subotu po Duhovima otkriva kako molitva i vera otvaraju vrata nebeske slave dostupne svima koji Ga slede.
U besedi za 19. nedelju po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički govori o plamenu roditeljske i sinovske ljubavi koji menja srce – samo retki ga primećuju.
U besedi za 19. ponedeljak po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički govori o sili koja ne pripada ni vremenu ni prostoru, već večnosti.
Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava kako izbegavanje zlih saveta i sablazni može promeniti ne samo vaš život, već i živote onih oko vas.
Beseda Svetog Nikolaja Ohridskog I Žičkog za 19. Sredu po duhovima otkriva kako volja usklađena sa Božijom voljom oblikuje život ispunjen dobrotom, pravdom i unutrašnjim mirom, čak i usred svakodnevne žurbe i iskušenja.
U besedi za 19. subotu po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički vodi nas kroz Carstvo nebesko, susrete sa svetiteljima i mir u duši – otkrivajući kako običan čovek može dodirnuti darove koje svet ne može dati.
Kroz primer cara Davida Sveti Nikolaj Ohridski i Žički pokazuje da priznanje greha nije kraj, već početak neprekidnog hoda ka duhovnoj iskrenosti i unutrašnjem miru.
Sveto Pismo nas podseća da istinska milost nije uzajamna – ona se pruža i onima od kojih ništa ne očekujemo, otvarajući srce za Božiju neograničenu blagodat i put ka sinovnosti Božijoj.
Od nedeljnih liturgija do velikih praznika i svetih tajni, epitrahilj oko vrata sveštenoslužitelja nosi duboku duhovnu i liturgijsku simboliku.
Ajeti 40:66-68 sure Ghafir naglašavaju neprolazne istine: život, smrt i sudbina deo su višeg reda koji nas poziva na predanost, strpljenje i razumevanje Božije volje.
Veliki ruski svetitelj iz 19. veka objašnjava da kada podignemo srce ka Bogu, čak i najveća tuga gubi snagu, a spokojstvo postaje živo iskustvo prisustva Božije ljubavi.
U kuhinjama pravoslavnih domaćica, ova čorba se pripremala s ljubavlju – za praznike, slave i nedeljne porodične ručkove. Sada je pravo vreme da je ponovo otkrijete i spremite po originalnom receptu iz tradicije srpske kuhinje.
Jednostavan i brz recept za kolač koji u dom donosi miris domaće kuhinje i radost zajedništva u posne dane.
Od pažljivo prženog luka do mirisa ljute paprika - otkrijte tajnu starinskog monaškog ribljeg paprikaša koji spaja duh pravoslavnog života i prazničnih trpeza.
Skromne namirnice, otmen ukus – manastirski zapis iz 1855. godine vraća na trpezu zalogaj koji je nekada krasilo srpsko dvorsko posluženje.
Starinski specijalitet bez mesa osvojiće vas na prvi zalogaj, a možete ga jesti i u danima belog mrsа.
U besedi za 18. petak po Duhovima Sveti Nikolaj Ohridski i Žički otkriva kako Božja milost spaja verne kroz ljubav, krotost i požrtvovanje, vodeći ka savršenstvu Oca nebeskog bez izjednačavanja sa Njim.
U svojoj Besedi za 18. Četvrtak po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički pokazuje kako molitva oslobađa, rađa ljubav i vodi vernika do spoznaje Trojstva – istine Oca, Sina i Duha Svetoga – u srcu koje je očišćeno od greha.
U svojoj besedi za 18. sredu po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički razotkriva duboku poruku Hristovih reči koje otkrivaju nebesko bogatstvo, savršeno jedinstvo i večnu tajnu odnosa Oca, Sina i Duha.
U besedi za 18. utorak po Duhovima Sveti Nikolaj Ohridski i Žički podseća na savršeno jedinstvo Svete Trojice i uči nas kako blagodat Duha Svetoga vodi vernike ka razumevanju Božje slave.
Sveto Pismo nas podseća da istinska milost nije uzajamna – ona se pruža i onima od kojih ništa ne očekujemo, otvarajući srce za Božiju neograničenu blagodat i put ka sinovnosti Božijoj.
Od nedeljnih liturgija do velikih praznika i svetih tajni, epitrahilj oko vrata sveštenoslužitelja nosi duboku duhovnu i liturgijsku simboliku.
Veliki ruski svetitelj iz 19. veka objašnjava da kada podignemo srce ka Bogu, čak i najveća tuga gubi snagu, a spokojstvo postaje živo iskustvo prisustva Božije ljubavi.
Sveti Pajsije Svetogorac upozorava da kletve, kada su izgovorene iz bola i nepravde, mogu imati ozbiljne posledice i za onoga ko ih izgovara i za onoga kome su upućene.
Na ostrvcetu od svega 100 kvadratnih metara, svetinja Svetog Andreja Prvozvanog očarava posetioce bajkovitim prizorom i duhovnim mirom, postajući nezaobilazna destinacija za vernike i turiste.
Na liturgiji i svepravoslavnom molebanu, vernici iz cele zemlje i Balkana sabrali su se da mole za mir, zaštitu napaćenog naroda i blagoslov svojih porodica, stvarajući prizor koji očarava i duhovno i vizuelno.
Naziv tribine bio je „Јedini bez greha“, a jedan od najdirljivijih trenutaka bio je kada je govorio o Svetom Lazaru Četvorodnevnom
Na današnji dan sećamo se osvećenja Jerusalimskog hrama Vaskrsenja – svetinje nad svetinjama. Mesto Hristovog raspeća i Vaskrsenja postalo je srce hrišćanskog sveta.
Brojni pojedinci, bilo iz ličnih razočaranja, racionalističkog pristupa ili pod uticajem naučnih i filozofskih pravaca, donose zaključak da Boga nema.
U Dalju je svečano predstavljena Fondacija „Sveta Petka”, čija je misija da kroz obrazovne programe, humanitarne akcije i kulturne manifestacije osnaži zajedništvo i sačuva identitet srpskog naroda.
Selsko meso, staro jelo iz ruralnih krajeva, vraća se na trpeze kao simbol zajedništva, topline doma i prazničnih okupljanja — a tajna njegovog bogatog ukusa krije se u jednostavnim sastojcima i sporom, strpljivom krčkanju.
