Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava kako izbegavanje zlih saveta i sablazni može promeniti ne samo vaš život, već i živote onih oko vas.
U besedi za 19. utorak po Duhovima, vladika Nikolaj Velimirović nas poziva na oprez i svest o duhovnim zamkama koje prete svakome ko hodi putem života. On nas podseća da pravi muž – i svaki vernik – traži svetlost i savet isključivo u Božjem zakonu, kloneći se nečestivih misli, grešnih dela i sablažnjivih primera koji mogu upropastiti i druge. Ova poruka nije samo opomena, već i podsticaj da u svakodnevici budemo vodiči dobrote, ne popuštajući pred zlom koje je, poput zmije, skriveno i opasno.
"Blago mužu koji ne ide na savjet
nečestivih, i na put grješnika ne sta,
i na sjedište gubitelja ne sjede." (Ps. 1, 1)
Blago onom pre svega, braćo, ko nije toliko okoreo od greha da može čuti i ispuniti savet Božji, koji dolazi preko proroka. Nečestivi su oni koji sve što misle, misle nasuprot Bogu i volji Božjoj; grešnici su oni koji idu putem svojih želja i svojih misli, nasuprot želji Božjoj i zakonu Božjem; gubitelji su oni koji, upropastivši sebe zlim delima, upropašćuju i druge.
Tako prvo dolazi zla pomisao (zao savet), pa zlo delo, pa zao primer – sablazan. Blago, dakle, mužu koji niti traži saveta u nečestivih ljudi niti se saglašava sa nečastivim mislima svojim, nego nalazi dovoljno saveta za sve što mu treba za spasenje u zakonu Božjem.
Blago mužu koji ni jedanput ne sta na put kojim grešnici hode, ili, ako sta, pokaja se i povrati na put života koji je od Gospoda. Blago mužu koji ne sede na pozornicu gubitelja duša nevinih, da svojim sablažnjivim primerom sablažnjava i gubi duše nevine. Jer je rečeno o sablaznitelju: „Bolje bi mu bilo da se objesi kamen vodenični o vratu njegovu i da potone u dubinu morsku” (Mat. 18, 6).
Braćo moja, blago svima vama, i muškima i ženama, koji se oprezno klonite od ova tri zla: od nečestivih misli i saveta, od dela grešničkih i od sablažnjavanja drugih. Sva ta tri zla jesu kao jedna ista otrovna zmija, koja od malene zmije poraste u veliku zmiju.
O Gospode blagi, Stvoritelju naš, pomozi nam silom Tvojom i dobrotom Tvojom da se spasemo od zmije ove ljute, koju Ti, Hriste Gospode, pobedi oružjem nepobedivim Krsta Tvoga časnoga. Pomozi nam da slušamo samo Tvoj savet, da idemo samo Tvojim putem i da svetlimo samo Tvojim primerom. Tebi slava i hvala u vekove. Amin.
U svojoj besedi za 18. sredu po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički razotkriva duboku poruku Hristovih reči koje otkrivaju nebesko bogatstvo, savršeno jedinstvo i večnu tajnu odnosa Oca, Sina i Duha.
U svojoj Besedi za 18. Četvrtak po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički pokazuje kako molitva oslobađa, rađa ljubav i vodi vernika do spoznaje Trojstva – istine Oca, Sina i Duha Svetoga – u srcu koje je očišćeno od greha.
U besedi za 18. petak po Duhovima Sveti Nikolaj Ohridski i Žički otkriva kako Božja milost spaja verne kroz ljubav, krotost i požrtvovanje, vodeći ka savršenstvu Oca nebeskog bez izjednačavanja sa Njim.
Sveti Nikolaj Ohridski i Žički u besedi za 18. subotu po Duhovima otkriva kako molitva i vera otvaraju vrata nebeske slave dostupne svima koji Ga slede.
U besedi za 19. nedelju po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički govori o plamenu roditeljske i sinovske ljubavi koji menja srce – samo retki ga primećuju.
U besedi za 19. ponedeljak po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički govori o sili koja ne pripada ni vremenu ni prostoru, već večnosti.
Čudo u Vlahernskom hramu postalo je temelj jedne od najmoćnijih ikona — simbola zastupništva Majke Božje, anđela i svetih, koji i danas uliva veru i nadu hrišćanima širom sveta.
U vremenu kada sve manje slušamo, a prečesto zaboravljamo na poštovanje, arhimandrit Stefan podseća: pazite kako govorite majci – jer reč upućena majci, ide pravo Bogu.
Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava kako izbegavanje zlih saveta i sablazni može promeniti ne samo vaš život, već i živote onih oko vas.
Saznajte zašto ovaj skromni crkveni predmet simbolizuje zajedništvo, veru i duhovnu povezanost vernika.
Ajeti 40:2–3 iz Sure Ghafir podsećaju vernike da sagledaju svoje postupke i pokažu kako Božija pravda i blagodet idu ruku pod ruku.
U kuhinjama pravoslavnih domaćica, ova čorba se pripremala s ljubavlju – za praznike, slave i nedeljne porodične ručkove. Sada je pravo vreme da je ponovo otkrijete i spremite po originalnom receptu iz tradicije srpske kuhinje.
Jednostavan i brz recept za kolač koji u dom donosi miris domaće kuhinje i radost zajedništva u posne dane.
Od pažljivo prženog luka do mirisa ljute paprika - otkrijte tajnu starinskog monaškog ribljeg paprikaša koji spaja duh pravoslavnog života i prazničnih trpeza.
Skromne namirnice, otmen ukus – manastirski zapis iz 1855. godine vraća na trpezu zalogaj koji je nekada krasilo srpsko dvorsko posluženje.
Starinski specijalitet bez mesa osvojiće vas na prvi zalogaj, a možete ga jesti i u danima belog mrsа.
U besedi za 18. utorak po Duhovima Sveti Nikolaj Ohridski i Žički podseća na savršeno jedinstvo Svete Trojice i uči nas kako blagodat Duha Svetoga vodi vernike ka razumevanju Božje slave.
Sveti Nikolaj Ohridski i Žički u ovoj besedi razotkriva tajne Oca, Sina i Duha Svetoga i upozorava na opasnosti ljudske radoznalosti bez čiste duše.
U besedi za 17. petak po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički podseća na Hristov odgovor apostolu Filipu i objašnjava da se božanstvo prepoznaje kroz dela, a ne kroz telesne oči.
Sveti Nikolaj Ohridski i Žički u svojoj besedi za 17. petak po Duhovima otkriva zašto pravi život i istina nisu dostupni mimo Hrista i poziva na prepoznavanje jedinih pravih vrednosti.
U vremenu kada sve manje slušamo, a prečesto zaboravljamo na poštovanje, arhimandrit Stefan podseća: pazite kako govorite majci – jer reč upućena majci, ide pravo Bogu.
Saznajte zašto ovaj skromni crkveni predmet simbolizuje zajedništvo, veru i duhovnu povezanost vernika.
U vremenu kada mnogi beže od tišine i sopstvenih misli, pouka jednog od najznačajnijih hrišćanskih svetitelja pokazuje kako se upravo u trenucima unutrašnje borbe rađa snaga koja nadvladava očaj.
Crkva uči da demon može koristiti životinju kao oruđe – ali samo ako Bog to dopusti, i to radi pouke, opomene ili kušanja čoveka.
Na današnji dan sećamo se osvećenja Jerusalimskog hrama Vaskrsenja – svetinje nad svetinjama. Mesto Hristovog raspeća i Vaskrsenja postalo je srce hrišćanskog sveta.
U vremenima tuge, klevete i unutrašnjih borbi, ne traži snagu u sebi, već u Gospodu. Jer kako reče otac Mihailo – „trpi i istrpi, ali najviše se čuvaj očajanja.“
Nedavni primer iz Amerike pokreće pitanje koje mnogi vernici smatraju nemogućim: kako ostati veran Hristovom učenju i Svetim kanonima u vremenu duhovne dekadencije i relativizacije vere?
Dokumentarac otkriva neprolazni kosovski zavet, borbu naroda i svetinja, i višegodišnji rad humanitarne organizacije "Svi za Kosmet", koja menja živote ljudi i čuva srpsku duhovnost.
Crkva uči da duša postoji od samog začeća i da dete, iako još nerođeno, nosi u sebi lik Božiji.
Ova tradicionalna pita sa mesom i sušenom ovčetinom krasila je nedeljne trpeze u planinskim domaćinstvima, šireći miris koji budi uspomene i donosi osećaj zajedništva.
U besedi za 19. ponedeljak po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički govori o sili koja ne pripada ni vremenu ni prostoru, već večnosti.
