Na dan kada Srpska pravoslavna crkva proslavlja Prepodobne Zosima i Jakova, a Manastir Tumane obeležava svoju slavu, vernik iz Beograda posvedočio je o potpunom ozdravljenju zahvaljujući ovoj svetinji, dodajući svoje ime na dugi spisak onih koji su na ovom svetom mestu pronašli duhovnu utehu i isceljenje.
U tihom okrilju svete svetinje, gde se vekovi prepliću sa čudima, jedno novo isceljenje isplivalo je na svetlost dana, svedočeći o nepresušnoj snazi molitve i vere. Na praznik Svetih Zosima i Jakova Tumanskih, u blagoslovenoj svetinji manastira Tumane, obelodanjeno je novo čudo koje je još jednom potvrdilo svetost i moć molitava u ovom čudesnom hramu. Vekovima su se ovde isceljivali bolesni, nalazili utehu u nevolji i dolazili po duhovnu pomoć, a sada se ovom spisku pridružilo i svedočenje Ilije Grebića, vernika iz Beograda, čije su rane, koje su ga morile, na čudestan način zalečene.
Manastir Tumane, smešten u blizini Golupca, odavno je poznat kao mesto gde se dešavaju čudotvorna isceljenja. Brojni vernici dolaze da se poklone moštima svetitelja, tražeći utehu i pomoć u trenucima kada sve drugo izgleda nemoćno. Prema narodnom predanju, ovo sveto mesto nosi sa sobom snagu i blagodat koja je kroz vekove isceljivala i ispunjavala molitve onih koji su dolazili sa verom u srcu.
ST/Vladimir Lukić
Ilija Milić
Ilija Milić, sezonski radnik u Španiji, svedočio je o svom iskustvu:
- Jednog jutra, kada sam se probudio, primetio sam ranicu u predelu zadnjice. Tri nedelje sam morao da idem kod doktora. Bilo je jako bolno, nisam mogao da sedim, nisam mogao da vozim automobil. Ništa nisam mogao, samo sam kukao. Posle tri nedelje rekli su mi da sam izlečen i da mogu normalno da radim. Međutim, već tri noći posle toga, kada sam se probudio ujutru, imao sam četiri identične rane - otkrio je Ilija, a potom je nastavio:
- Zbog te četiri nove rane, nisam više imao snage da idem kod doktora još tri nedelje. Pre dva meseca, došao sam u Manastir Tumane, imao sam čast da pomažem prilikom presvlačenja moštiju Svetog Zosima Čudotvorca. Rekli su mi da uzmem sveto ulje koje može da se stavlja na bolno mesto. Tako sam uradio, mazao sam svetim uljem svako jutro i veče te četiri nove rane, krstio se i molio se. Rane su skoro u potpunosti nestale zahvaljujući Svetom Zosimu Čudotvorcu i Svetom Jakovu.
Ovo svedočenje još jednom podseća sve vernike na neprocenjivu blagodat koju Manastir Tumane nosi. Čudotvorci Zosim i Jakov nastavljaju da pružaju pomoć onima koji dolaze sa verom i molitvom, dokazujući da su duhovna isceljenja moguća onima koji se predaju volji Božijoj. Svetinje Tumane ostaju čuvari neprolazne svetlosti vere i nade, mesto gde Bog svojim čudima pokazuje da je i dalje prisutan u svakodnevnom životu svakog vernika.
Suočena s teškim komplikacijama tokom porođaja, mlada majka iz Sokobanje molila se tumanskim svetiteljima, a njen sin je čudesno preživeo. U znak blagodarnosti, novorođenom dečaku dala je ime Jakov.
U svom teološkom osvrtu arhijerej Grčke pravoslavne crkve upozorava na širenje praksi koje, prema pravoslavnom učenju, mogu dovesti do duhovne obmane i udaljavanja od Crkve.
U subotu, 4. jula, vernici će se sabrati na svetoj Liturgiji, litiji i pomenu za nevino postradale Srbe Birča i Srednjeg Podrinja, čuvajući kroz zajedničku molitvu uspomenu koja traje više od tri decenije.
Pirinač, luk i peršun umotani u vinovo lišće čine jednostavno posno jelo iz manastirske tradicije, uz neobično jasan ukus koji dolazi iz potpune svedenosti sastojaka.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Porodica, sveštenstvo i verni narod oprostili su se od sina sveštenika Ostoje Kneževića, dok je mitropolit crnogorsko-primorski u besedi poručio da se bol nosi krstom Hristovim, a da se duša čistote sabira u večnom životu.
Na sahrani dvanaestogodišnjaka koji je tragično preminuo, mitropolit Dimitrije govorio o veri, večnom životu i susretu bez rastanka, dok su porodica i vernici u tišini slušali poruke utehe i nade.
U prvu nedelji posle Spasovdana, manastir Tumane domaćin je jedinstvenog sabranja – liturgije, litije i osvećenja novog konaka, događaja koji je spojio predanje, veru i živu potrebu savremenog čoveka za mirom i isceljenjem.
Monasi Manastira Tumane svakodnevno čitaju posebne molitve za telesno i duhovno zdravlje vernika. Molitva u sabornosti donela je mnoga čudesa, a otac Stefan otkriva kako pravilno učestvovati u molitvi i koristiti osvećene predmete za blagoslov.
Dragana Jukić otkriva da njen kum nije mogao da pomera noge i da se milošću tumanskog sveca dogodilo čudo, koje svedoči o snazi vere i Božjeg blagoslova.
Vernici širom srpskih zemalja danas sa pobožnošću proslavljaju ovu dvojicu ugodnika Božjih koji su ostavili dubok trag u srpskoj duhovnosti, čija čudotvorna isceljenja svedoče veru Hristovu i podsećaju nas da molitve otvaraju put ka spasenju.
U svom teološkom osvrtu arhijerej Grčke pravoslavne crkve upozorava na širenje praksi koje, prema pravoslavnom učenju, mogu dovesti do duhovne obmane i udaljavanja od Crkve.
U besedi Svetog Nikolaja Ohridskog i Žičkog za petak 5. sedmice po Duhovima otvara se slika čoveka koji čini sve što može, ali poslednji korak ostaje izvan njegove vlasti.
Na mestu gde se čuva sećanje na Kosovsku bitku služen je pomen knezu Lazaru i kosovskim mučenicima, dok su završetak okupljanja obeležila privođenja posle intervencije Kosovske policije.
I zaista, svaki Srbin danas domaćin, i svaka majka Srpkinja danas na Kosovu je na putu svetoga kneza Lazara i majke Jugovića, istakao je mitropolit Joanikije.
Mozaična ikona Presvete Bogorodice Odigitrije, pred kojom je, prema predanju, poslednje trenutke proveo otac Svetog Save, prvi put je izneta iz riznice Manastira Hilandar i predstavljena javnosti u prestonom gradu Srbije.
Između Brankovića i Dositeja, između fresaka i moštiju svetitelja, Novo Hopovo čuva priču o vekovima u kojima su se vera, umetnost i istorija ispisivale na istom mestu i još uvek traju u tišini fruškogorskih padina.
U besedi Svetog Nikolaja Ohridskog i Žičkog za petak 5. sedmice po Duhovima otvara se slika čoveka koji čini sve što može, ali poslednji korak ostaje izvan njegove vlasti.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
