Na dan kada Srpska pravoslavna crkva proslavlja Prepodobne Zosima i Jakova, a Manastir Tumane obeležava svoju slavu, vernik iz Beograda posvedočio je o potpunom ozdravljenju zahvaljujući ovoj svetinji, dodajući svoje ime na dugi spisak onih koji su na ovom svetom mestu pronašli duhovnu utehu i isceljenje.
U tihom okrilju svete svetinje, gde se vekovi prepliću sa čudima, jedno novo isceljenje isplivalo je na svetlost dana, svedočeći o nepresušnoj snazi molitve i vere. Na praznik Svetih Zosima i Jakova Tumanskih, u blagoslovenoj svetinji manastira Tumane, obelodanjeno je novo čudo koje je još jednom potvrdilo svetost i moć molitava u ovom čudesnom hramu. Vekovima su se ovde isceljivali bolesni, nalazili utehu u nevolji i dolazili po duhovnu pomoć, a sada se ovom spisku pridružilo i svedočenje Ilije Grebića, vernika iz Beograda, čije su rane, koje su ga morile, na čudestan način zalečene.
Manastir Tumane, smešten u blizini Golupca, odavno je poznat kao mesto gde se dešavaju čudotvorna isceljenja. Brojni vernici dolaze da se poklone moštima svetitelja, tražeći utehu i pomoć u trenucima kada sve drugo izgleda nemoćno. Prema narodnom predanju, ovo sveto mesto nosi sa sobom snagu i blagodat koja je kroz vekove isceljivala i ispunjavala molitve onih koji su dolazili sa verom u srcu.
ST/Vladimir Lukić
Ilija Milić
Ilija Milić, sezonski radnik u Španiji, svedočio je o svom iskustvu:
- Jednog jutra, kada sam se probudio, primetio sam ranicu u predelu zadnjice. Tri nedelje sam morao da idem kod doktora. Bilo je jako bolno, nisam mogao da sedim, nisam mogao da vozim automobil. Ništa nisam mogao, samo sam kukao. Posle tri nedelje rekli su mi da sam izlečen i da mogu normalno da radim. Međutim, već tri noći posle toga, kada sam se probudio ujutru, imao sam četiri identične rane - otkrio je Ilija, a potom je nastavio:
- Zbog te četiri nove rane, nisam više imao snage da idem kod doktora još tri nedelje. Pre dva meseca, došao sam u Manastir Tumane, imao sam čast da pomažem prilikom presvlačenja moštiju Svetog Zosima Čudotvorca. Rekli su mi da uzmem sveto ulje koje može da se stavlja na bolno mesto. Tako sam uradio, mazao sam svetim uljem svako jutro i veče te četiri nove rane, krstio se i molio se. Rane su skoro u potpunosti nestale zahvaljujući Svetom Zosimu Čudotvorcu i Svetom Jakovu.
Ovo svedočenje još jednom podseća sve vernike na neprocenjivu blagodat koju Manastir Tumane nosi. Čudotvorci Zosim i Jakov nastavljaju da pružaju pomoć onima koji dolaze sa verom i molitvom, dokazujući da su duhovna isceljenja moguća onima koji se predaju volji Božijoj. Svetinje Tumane ostaju čuvari neprolazne svetlosti vere i nade, mesto gde Bog svojim čudima pokazuje da je i dalje prisutan u svakodnevnom životu svakog vernika.
Suočena s teškim komplikacijama tokom porođaja, mlada majka iz Sokobanje molila se tumanskim svetiteljima, a njen sin je čudesno preživeo. U znak blagodarnosti, novorođenom dečaku dala je ime Jakov.
Poseta lavri Svetog Save Osvećenog u Judejskoj pustinji svedočanstvo je žive duhovne veze Srpske pravoslavne crkve sa svetim mestima Hristovog života, stradanja i vaskrsenja.
Na mestu gde je, prema predanju, izraslo stablo od kojeg je načinjen Hristov Krst, srpski patrijarh uzneo je molitve za verni narod, podsećajući na neprolaznu snagu vere i blagoslovenu vezu sa svetinjama Jerusalima.
Pravoslavlje uči da je brak zajednica ljubavi, u kojoj oba partnera, kroz međusobnu podršku i poštovanje, imaju ulogu da rastu i postignu duhovnu zrelost.
U vreme strogog posta često ponestane ideja za ukusne obroke na vodi. Donosimo autentičan recept za paštetu od belog pasulja – kremastu, zasitnu i punu ukusa!
Uoči druge godišnjice od tragedije koja je odnela 57 života, otac Hristodulos Papaioanu kaže da je kroz ovaj neverojatan gubitak pronašao snagu da se nosi s patnjom.
Ne morate se odricati bogatih ukusa ni tokom posta – kombinacija crvenog pasulja, prepečenih oraha i začina trpezu će učiniti bogatom vitaminima i vlaknima.
Monasi Manastira Tumane svakodnevno čitaju posebne molitve za telesno i duhovno zdravlje vernika. Molitva u sabornosti donela je mnoga čudesa, a otac Stefan otkriva kako pravilno učestvovati u molitvi i koristiti osvećene predmete za blagoslov.
Dragana Jukić otkriva da njen kum nije mogao da pomera noge i da se milošću tumanskog sveca dogodilo čudo, koje svedoči o snazi vere i Božjeg blagoslova.
Vernici širom srpskih zemalja danas sa pobožnošću proslavljaju ovu dvojicu ugodnika Božjih koji su ostavili dubok trag u srpskoj duhovnosti, čija čudotvorna isceljenja svedoče veru Hristovu i podsećaju nas da molitve otvaraju put ka spasenju.
Hiljade vernika sabralo se u manastiru Tumane, moleći se za isceljenje i blagoslov, dok su snažne reči arhimandrita Dimitrija odjeknule među okupljenima.
Pravoslavlje uči da je brak zajednica ljubavi, u kojoj oba partnera, kroz međusobnu podršku i poštovanje, imaju ulogu da rastu i postignu duhovnu zrelost.
Kad umor savlada i snaga oslabi, samo jedan izvor daje novu krepost. Prorok Isaija u svojim nadahnutim rečima otkriva tajnu duhovne snage koja ne jenjava – onaj koji se nada Gospodu, uzdiže se kao orao, trči bez umora i hoda bez posustajanja.
Grešnik misli da ga niko ne vidi, ali Božje oko sve zna – pokajanje je jedini put spasenja, poručuje svetitelj u svojim duhovnim poukama za utorak pete sedmice Velikog posta.
Primećujući teške okolnosti u kojima ljudi odrastaju, kao i ekonomsku krizu, mati Serafima dodaje da je svaki novi dan i mala uspešna borba dokaz postojanja heroja današnjice.
Svetinja podignuta na mestu stradanja, postaje simbol molitve i sabornosti – mitropolit kruševački osveštao poslednji krst, a prve liturgije uskoro će odjeknuti sa Bagdale.
Nekada simbol topline bakine kuhinje, danas duhovna gozba i u dane posta – sa suvim voćem, orasima i medom, sutlijaš ostaje poslastica koja spaja prošlost i sadašnjost, podsećajući nas na lepotu jednostavnih darova.
Nakon cenzurisanja božićnih čestitki i dekoracija, još jedan veliki hrišćanski praznik postaje meta političke korektnosti – britanska škola otkazala proslavu praznika Vaskrsenja Hristovog, dok se širom Evrope beleže slični slučajevi potiskivanja hrišćanskih tradicija pod plaštom neutralnosti.
