Na dan kada Srpska pravoslavna crkva proslavlja Prepodobne Zosima i Jakova, a Manastir Tumane obeležava svoju slavu, vernik iz Beograda posvedočio je o potpunom ozdravljenju zahvaljujući ovoj svetinji, dodajući svoje ime na dugi spisak onih koji su na ovom svetom mestu pronašli duhovnu utehu i isceljenje.
U tihom okrilju svete svetinje, gde se vekovi prepliću sa čudima, jedno novo isceljenje isplivalo je na svetlost dana, svedočeći o nepresušnoj snazi molitve i vere. Na praznik Svetih Zosima i Jakova Tumanskih, u blagoslovenoj svetinji manastira Tumane, obelodanjeno je novo čudo koje je još jednom potvrdilo svetost i moć molitava u ovom čudesnom hramu. Vekovima su se ovde isceljivali bolesni, nalazili utehu u nevolji i dolazili po duhovnu pomoć, a sada se ovom spisku pridružilo i svedočenje Ilije Grebića, vernika iz Beograda, čije su rane, koje su ga morile, na čudestan način zalečene.
Manastir Tumane, smešten u blizini Golupca, odavno je poznat kao mesto gde se dešavaju čudotvorna isceljenja. Brojni vernici dolaze da se poklone moštima svetitelja, tražeći utehu i pomoć u trenucima kada sve drugo izgleda nemoćno. Prema narodnom predanju, ovo sveto mesto nosi sa sobom snagu i blagodat koja je kroz vekove isceljivala i ispunjavala molitve onih koji su dolazili sa verom u srcu.
ST/Vladimir Lukić
Ilija Milić
Ilija Milić, sezonski radnik u Španiji, svedočio je o svom iskustvu:
- Jednog jutra, kada sam se probudio, primetio sam ranicu u predelu zadnjice. Tri nedelje sam morao da idem kod doktora. Bilo je jako bolno, nisam mogao da sedim, nisam mogao da vozim automobil. Ništa nisam mogao, samo sam kukao. Posle tri nedelje rekli su mi da sam izlečen i da mogu normalno da radim. Međutim, već tri noći posle toga, kada sam se probudio ujutru, imao sam četiri identične rane - otkrio je Ilija, a potom je nastavio:
- Zbog te četiri nove rane, nisam više imao snage da idem kod doktora još tri nedelje. Pre dva meseca, došao sam u Manastir Tumane, imao sam čast da pomažem prilikom presvlačenja moštiju Svetog Zosima Čudotvorca. Rekli su mi da uzmem sveto ulje koje može da se stavlja na bolno mesto. Tako sam uradio, mazao sam svetim uljem svako jutro i veče te četiri nove rane, krstio se i molio se. Rane su skoro u potpunosti nestale zahvaljujući Svetom Zosimu Čudotvorcu i Svetom Jakovu.
Ovo svedočenje još jednom podseća sve vernike na neprocenjivu blagodat koju Manastir Tumane nosi. Čudotvorci Zosim i Jakov nastavljaju da pružaju pomoć onima koji dolaze sa verom i molitvom, dokazujući da su duhovna isceljenja moguća onima koji se predaju volji Božijoj. Svetinje Tumane ostaju čuvari neprolazne svetlosti vere i nade, mesto gde Bog svojim čudima pokazuje da je i dalje prisutan u svakodnevnom životu svakog vernika.
Suočena s teškim komplikacijama tokom porođaja, mlada majka iz Sokobanje molila se tumanskim svetiteljima, a njen sin je čudesno preživeo. U znak blagodarnosti, novorođenom dečaku dala je ime Jakov.
Svetitelji podsećaju da početak godine nije pitanje slavlja, već trenutak u kojem se preispituju savest, navike i odnos prema Bogu — jer od toga zavisi kakav će trag ostaviti dani koji dolaze.
Dok su satovi odbrojavali prve minute 2026, crkva Vondelkerk u Amsterdamu nestajala je u plamenu, ostavljajući grad bez svetinje i Evropu bez još jednog svedoka hrišćanske prošlosti.
Nedoumica pravoslavnih vernika pred 31. decembar i 1. januar dobija jasan i smiren odgovor sveštenika, koji podseća da se vreme ne „slavi“, već predaje Bogu.
Selsko meso, staro jelo iz ruralnih krajeva, vraća se na trpeze kao simbol zajedništva, topline doma i prazničnih okupljanja — a tajna njegovog bogatog ukusa krije se u jednostavnim sastojcima i sporom, strpljivom krčkanju.
Pripremite ove nežne kolačiće po receptu koji se čuva generacijama i otkrijte kako svaki zalogaj može da probudi sećanja, poveže porodicu i upotpuni praznično slavlje.
Pišinger je jednostavna, ali raskošna poslastica koja vekovima krasi slavske trpeze — savršena za sve koji vole spoj hrskavih oblandi i čokolade, uz miris doma i prazničnu toplinu.
U prvu nedelji posle Spasovdana, manastir Tumane domaćin je jedinstvenog sabranja – liturgije, litije i osvećenja novog konaka, događaja koji je spojio predanje, veru i živu potrebu savremenog čoveka za mirom i isceljenjem.
Monasi Manastira Tumane svakodnevno čitaju posebne molitve za telesno i duhovno zdravlje vernika. Molitva u sabornosti donela je mnoga čudesa, a otac Stefan otkriva kako pravilno učestvovati u molitvi i koristiti osvećene predmete za blagoslov.
Dragana Jukić otkriva da njen kum nije mogao da pomera noge i da se milošću tumanskog sveca dogodilo čudo, koje svedoči o snazi vere i Božjeg blagoslova.
Vernici širom srpskih zemalja danas sa pobožnošću proslavljaju ovu dvojicu ugodnika Božjih koji su ostavili dubok trag u srpskoj duhovnosti, čija čudotvorna isceljenja svedoče veru Hristovu i podsećaju nas da molitve otvaraju put ka spasenju.
Svetitelji podsećaju da početak godine nije pitanje slavlja, već trenutak u kojem se preispituju savest, navike i odnos prema Bogu — jer od toga zavisi kakav će trag ostaviti dani koji dolaze.
Dok su satovi odbrojavali prve minute 2026, crkva Vondelkerk u Amsterdamu nestajala je u plamenu, ostavljajući grad bez svetinje i Evropu bez još jednog svedoka hrišćanske prošlosti.
Nedoumica pravoslavnih vernika pred 31. decembar i 1. januar dobija jasan i smiren odgovor sveštenika, koji podseća da se vreme ne „slavi“, već predaje Bogu.
Dok su satovi odbrojavali prve minute 2026, crkva Vondelkerk u Amsterdamu nestajala je u plamenu, ostavljajući grad bez svetinje i Evropu bez još jednog svedoka hrišćanske prošlosti.
U vreme kada je vera bila progonjena, a javno ispovedanje Hrista smatrano prestupom, dogodilo se čudo koje je stotine, pa i hiljade ljudi vratilo Bogu.
Džuman Al-Kavasmi prvi put javno govori o životu u okruženju gde je mržnja bila obaveza, o sumnjama koje su je razdirale i iskustvu koje ju je odvelo na put potpuno suprotan onome na koji je bila usmeravana.
Pravoslavni vernici danas slave Svetog mučenika Bonifatija po starom kalendaru, dok se po novom liturgijski obeležava Obrezanje Gospodnje. Katolici slave blagdan Marije Bogorodice, a Jevreji i muslimani ovaj dan provode u redovnim molitvama.
Predanje kaže da je Sveti Bonifacije na Badnje veče posekao Hrast groma, pod kojim su pagani prinosili ljudske žrtve, što je zauvek promenilo tok jedne stare tradicije.
