Dragana Jukić otkriva da njen kum nije mogao da pomera noge i da se milošću tumanskog sveca dogodilo čudo, koje svedoči o snazi vere i Božjeg blagoslova.
Manastir Tumane, poznat po čudima Svetih Zosima i Jakova, ovih dana postao je svedok još jednog neobičnog i duboko dirljivog događaja – isceljenja nekrštenog mladića po molitvama i milosti Svetog Jakova, najmlađeg svetitelja Srpske pravoslavne crkve.
Otac Stefan, monah ove svete obitelji, sa radošću govori o novom čudu koje se dogodilo.
- Mnogi znaju za čudotvornu moć Svetog Zosima, ali malo ko zna da su ovde i mošti Svetog Jakova, koji je jedan od najmlađih svetitelja u našoj crkvi. Zajedno sa Svetim Zosimom tvori velika čudesa. Juče smo svedočili jednom od tih čudesa - započinje otac Stefan, preplavljen zahvalnošću prema Gospodu.
Dirljiva priča o Dejanu, mladiću iz Negotina koji je bio nekršten i čije su noge bile paralizovane, postala je svedočanstvo vere i nade. Njegova kuma, Dragana Jukić, sa dubokim verovanjem u svetitelje, u Manastir Tumane donela je čarape koje je stavila na mošti Svetog Jakova, a potom, zajedno sa darovima – brojanicom, uljem, ikonom i svećom, odnela Dejanu.
- Majka mu je obula čarape, prenoćio je u njima, spavao mirno, a sutradan je noge ispravio potpuno. Njegove noge, koje su ranije bile zgrčene, ispravile su se. Čudo se desilo, slava Gospodu i Svetom Jakovu,“ svedoči Dragana.
printscreen/instagram/manastir.tumane
Otac Stefan sa Dejanom i njegovom kumom Draganom
Ovo čudo nije samo fizičko isceljenje, već i duhovni preporod. Dejan, nekršten do tada, krstio se u Manastiru Tumane, učestvovao na liturgiji i prvi put se pričestio. Njegovo isceljenje postaje priča o Božjoj milosti i poziv svima da se približe svetiteljima sa verom u srcu.
- Slava Bogu i Svetom Jakovu, jer ovaj događaj je pouka za sve nas da verom možemo prevazići sva iskušenja - kaže otac Stefan,
U Manastiru Tumane, pripreme za 20 oktobar kada je obeležavanje desetogodišnjice obretenja moštiju Svetog Jakova teku u duhu molitve i zahvalnosti. Otac Stefan poziva sve vernike da dođu, zajedno sa monaštvom, kako bi se pomolili i zahvalili Bogu na ovim svetim čudima, koja u teškim vremenima osnažuju veru i donose utehu. „Sveti Jakov i Sveti Zosim su naši čuvari i blagoslovitelji. Slava Bogu za sve!“ zaključuje otac Stefan.
Čudo Svetog Jakova, koje je obasjalo Dejana, postaje novi znak Božjeg prisustva i podsvesni poziv na povratak veri i molitvi, jer, kako nas uči ovo sveto isceljenje, vera i ljubav Gospodnja nemaju granica.
Suočena s teškim komplikacijama tokom porođaja, mlada majka iz Sokobanje molila se tumanskim svetiteljima, a njen sin je čudesno preživeo. U znak blagodarnosti, novorođenom dečaku dala je ime Jakov.
Na dan kada Srpska pravoslavna crkva proslavlja Prepodobne Zosima i Jakova, a Manastir Tumane obeležava svoju slavu, vernik iz Beograda posvedočio je o potpunom ozdravljenju zahvaljujući ovoj svetinji, dodajući svoje ime na dugi spisak onih koji su na ovom svetom mestu pronašli duhovnu utehu i isceljenje.
Jeromonah iz svetinje u Tumanu za "Religiju" govori o tome kako ovo sveto mesto doživljava svoj drugi procvat, privlačeći vernike iz svih krajeva. Duhovno blago i istorijska zaostavština manastira osvežavaju se svakodnevno, uz stalne promene i prilagođavanja potrebama vernika.
U sećanjima igumenije manastira Ćelije, susret sa budućim svetiteljem u detinjstvu odjeknuo je kao tih proročki glas. Njeno monaštvo i duhovno vođstvo u manastiru Ćelija, danas su blagoslov za mnoge vernike koji traže utehu i mir.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog proroka Jeliseja po starom kalendaru, dok se po novom kalendaru obeležava Sveti Sampson Stranoprimac. Katolička crkva obeležava spomendan Svetog Ćirila Aleksandrijskog i Svetog Ladislava, dok muslimani i Jevreji nemaju univerzalno priznat veliki praznik
Svetiteljka je govorila o vremenu velikih nevolja, mogućem svetskom ratu i moralnom posrnuću ljudi, ali je njena najvažnija poruka bila da se čovek spasava ljubavlju, smirenjem, trpljenjem i čvrstom verom u Boga.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Porodica, sveštenstvo i verni narod oprostili su se od sina sveštenika Ostoje Kneževića, dok je mitropolit crnogorsko-primorski u besedi poručio da se bol nosi krstom Hristovim, a da se duša čistote sabira u večnom životu.
Na sahrani dvanaestogodišnjaka koji je tragično preminuo, mitropolit Dimitrije govorio o veri, večnom životu i susretu bez rastanka, dok su porodica i vernici u tišini slušali poruke utehe i nade.
Na ovom sabranju mitropolit Ignatije služio liturgiju, uručio odlikovanja i pozvao vernike da se sabiraju u svojim parohijskim hramovima, podsećajući da samo Gospod daruje život večni.
Manastir Tumane postao je duhovno središte koje svake godine, u nedelju nakon Spasovdana, okuplja narod iz Srbije i rasejanja. Uoči presvlačenja moštiju čudotvorca i osvećenja novog konaka, ovo sveto mesto pretvorilo se u svetionik nade, utehe i vere.
Ovaj duhovni običaj ustanovili su ruski monasi u manastiru Tumane još pre Drugog svetskog rata, a obnovljen je 2017. godine dolaskom novog bratstva. Od tada, nedelja po Spasovdanu tradicionalno okuplja mnoštvo vernika.
Monasi Manastira Tumane svakodnevno čitaju posebne molitve za telesno i duhovno zdravlje vernika. Molitva u sabornosti donela je mnoga čudesa, a otac Stefan otkriva kako pravilno učestvovati u molitvi i koristiti osvećene predmete za blagoslov.
Svetiteljka je govorila o vremenu velikih nevolja, mogućem svetskom ratu i moralnom posrnuću ljudi, ali je njena najvažnija poruka bila da se čovek spasava ljubavlju, smirenjem, trpljenjem i čvrstom verom u Boga.
Mozaična ikona Presvete Bogorodice Odigitrije, pred kojom je, prema predanju, poslednje trenutke proveo otac Svetog Save, prvi put je izneta iz riznice Manastira Hilandar i predstavljena javnosti u prestonom gradu Srbije.
Kada je mali Vukan odlučio da pomogne čoveku kome je pomoć bila potrebna, nije ni slutio da će njegovo delo pokrenuti stari zvonik i promeniti srca svih ljudi oko njega.
Iz knjige "Ko posti, dušu gosti" monahinje Atanasije stiže recept za mirisno i zasitno jelo od povrća, pripremljeno bez komplikovanja, a sa svim čarima domaće posne kuhinje.
Posetioci će 27. i 28. juna moći besplatno da vide najstariju sačuvanu srpsku ćiriličnu rukopisnu knjigu, dragoceni spomenik duhovnosti, pismenosti i umetnosti koji se retko izlaže javnosti.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
