DANAS SLAVIMO TUMANSKE SVECE - PREPODOBNE ZOSIMA I JAKOVA: Velika čuda svetitelja koji nas vode ka Hristu

O životu i podvizima Prepodobnog Zosima Tumanskog nema sačuvanih istorijskih podataka, osim narodnih predanja o njegovoj nedužnoj smrti, koja su zabeležena tek u XIX veku. Pripada grupi monaha isihasta, poznatih pod imenom Sinaiti, koji su u vreme kneza Lazara, naselili Srbiju.

Po predanju, u Srbiju je došao sa svojim duhovnim učiteljem Svetim Grigorijem Gornjačkim u Gornjačku klisuru, odakle je vremenom, želeći usamljeniji i skrovitiji život, prešao u Podunavlje, nastanivši se u nepristupačnim tumanskim šumama, koje do danas postoje. Za mesto svoga tihovanja odabrao je pećinu isposnicu u kojoj je uredio prostor za život i bogosluženje.

Printscreen

 

Podvizavajući se revnosno i istrajno, nije ostao nepoznat narodu, koji je sa ljubavlju zapamtio ime i mesto njegovog podviga. U narodu braničevskog kraja vekovima živi predanje da se Prepodobni Zosim Sinait upokojio kada ga je nehotice ranio Miloš Obilić, koji je imao dvor u neposrednoj blizini Manastira Tumane i koji je u njegovoj okolini obično lovio. Svi putopisci koji su se našli u Tumanu tokom XIX veka sa manje i više detalja opisali su spomenuto predanje.

Sveti Jakov Tumanski, rođen kao Rade u selu Kušiću, na padinama Ravne Gore, na ovom svetu je ostvario mnogo toga što bi za mnoge predstavljalo vrh životnih uspeha. Dva doktorata u Francuskoj, ambasadorski položaj u Parizu i život posvećen medicinskim i pravnim naukama nisu bili dovoljni da zadrže dušu ovog čoveka u svetovnom životu. Sudbina ga je vodila ka duhovnim visinama, a na tom putu, ključna tačka bio je susret sa svetim Vladikom Nikolajem Velimirovićem, koji je uticao na Rada da se posveti Crkvi.

Printscreen

 

Kao monah Jakov, služio je sa Vladikom Nikolajem, pisao, prevodio i širio reč Božiju među vernim narodom, čak i u najtežim vremenima. Njegova vera i revnost nisu mogli biti ugušeni ni pod komunističkom vlašću, koja je nastojala da uguši glas onih koji su sledili Hrista. Prebijen na putu između Požarevca i Rabrova, ovaj svetitelj položio je život svoj, svedočeći o svojoj vernosti do samog kraja. Iako sabrat Manastira Žiče, po svojoj želji sahranjen je u Manastiru Tumane.

Mošti Svetog Jakova Tumanskog, otkrivene su netruležne 2014. godine i tako su postale svedočanstvo njegove svetosti i Božijeg blagoslova. Već godinama, oni koji sa verom pristupaju njegovim moštima u Manastiru Tumane, svedoče o čudesnim isceljenjima i duhovnoj utehi. Ovaj dan posvećen njemu podseća nas na silu vere i nadu koju nam donose svetitelji, čiji životni putovi, iako prepuni iskušenja, vode ka večnom životu u Hristu.

Neka molitve Svetom Zosimu Tumanskom i Svetom Jakovu Tumanskom budu uteha i donesu spasenje svima koji im se sa verom obraćaju.

Ostavite komentar

Пошаљи коментар

Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.

0 Komentara