U srcu Sankt Peterburga, na Smolenskom groblju, u skromnoj kapeli posvećenoj ovoj svetiteljki počiva netruležno telo ove zaštitnice siromašnih i nevoljnika, čija svetost privlači vernike iz celog sveta.
Na ruskom severu, gde se hladni vetrovi susreću sa toplinom istorije i duhovnosti, nalazi se mesto koje vekovima privlači duše onih koji tragaju za utehom. To je Sankt Peterburg, grad poznat po bogatoj istoriji, raskošnoj arhitekturi, ali i po tome što su u njenu mošti Svete Ksenije Petrogradske pronašle svoj večni mir. Ova sveta relikvija počiva u kapeli posvećenoj Blaženoj Kseniji na Smolenskom groblju, svetom mestu koje svedoči o životu i čudima ove velike svetiteljke.
Printscreen/Youtube/ Вятский Посад Орловская область
Grob Svete Ksenije
Sveta Ksenija Petrogradska, poznata kao zaštitnica siromašnih i nevoljnika, provela je svoj život u službi drugih, skrivena iza maske „lude Hrista radi“. Rođena u 18. veku, Ksenija je izgubila muža u ranoj mladosti i odlučila da se odrekne svetovnog života, oblačeći se u muževljevu odeću i živeći kao prosjak na ulicama Petrograda, posvetivši se jurodivosti. Njena pobožnost i predanost Bogu ostavile su dubok trag među vernicima, a mnoga čudesa pripisuju se molitvama upućenim ovoj svetici.
Danas vernici iz celog sveta hodočaste na Smolensko groblje da bi se poklonili moštima Svete Ksenije. Ova sveta relikvija nalazi se u kapeli unutar groblja, jednostavnoj ali prožetoj svetlom, gde su sveće i molitve konstantno prisutne. Smolensko groblje, iako jednostavno i mirno, nosi u sebi duboku duhovnu snagu zahvaljujući prisustvu Svete Ksenije.
Printscreen/Youtube/@zvonzvoni
Unutrašnjost kamepe Svete Ksenije Petrogradske
Mošti Blažene Ksenije nisu samo mesto hodočašća, već i izvor mnogih isceljenja i uteha. Mnogi vernici svedoče o čudotvornim isceljenjima i duhovnim prosvetljenjima nakon posete njenim moštima. Svetiteljka Ksenija nastavlja da inspiriše i pomaže onima koji joj se obraćaju sa verom i ljubavlju.
Uz ovu svetinju, Kapela Svete Ksenije Petrogradske na Smolenskom groblju postala je mesto susreta neba i zemlje, gde molitve uzdižu srca vernika prema Bogu, a blagoslovi Svete Ksenije tiho silaze na one koji traže njenu pomoć.
Svetiteljka Ksenija Petrogradska ostaje svetionik nade i vere za sve koji traže utehu u molitvama koje joj upućuju. Njen život i delo, protkani svetlom i milosrđem, nastavljaju da inspirišu i vode generacije vernika ka Božjem carstvu.
Kada je došao za episkopa u Kesariju, zatekao je sav grad neznabožački, bilo je svega 17 hrišćana u njemu, a kada je odlazio iz ovog života, ostavio je sav grad hrišćanski, samo sa 17 neznabožaca.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
Nekada nezaobilazna na prazničnim trpezama, ova poslastica se pravila sa strpljenjem i ljubavlju — donosimo autentičan recept koji će vaš dom ispuniti toplinom i mirisom svečanosti.
Starešina Hrama Svete Trojice u naselju Mudrakovac, protojerej Ivan Cvetković, ovu svetiteljku smatra zaštitnicom kruševačkog kraja i ističe da svakome ko se njoj molitveno obraća - ona preobilno daruje milost Božju.
Od jevanđeljskog simbola i hrišćanskih običaja do saveta iz „Srbskog kuvara“ iz 1855. godine – kako je jedna namirnica postala tiha spona vere, prirode i svakodnevice pravoslavnih vernika.
U manastiru Mrkonjići, samo nekoliko metara od ulaza u hram, stoji košćela stara više od četiri veka - mesto gde se susreću vera, predanje i čudo prirode.
Od prenosa posmrtnih ostataka pesnika iz Amerike do današnje uloge hrama na Crkvini kao duhovnog i kulturnog središta – priča o svetinji koja je postala znak prepoznavanja Trebinja.
U najvećoj medicinskoj ustanovi u zemlji proslavljena je krsna slava, a priča o hramu koji je preživeo rat, zaborav i preobražaj u mrtvačnicu otkriva koliko je ovo mesto važno za bolesnike, lekare i grad.
Kad su mu rekli da je jedina šansa transplantacija srca, brat Goran nije odustao. Iz bolničke sobe krenuo je na put duhovnog isceljenja ka Hilandaru, gde je pronašao snagu za novi život.
Od jevanđeljskog simbola i hrišćanskih običaja do saveta iz „Srbskog kuvara“ iz 1855. godine – kako je jedna namirnica postala tiha spona vere, prirode i svakodnevice pravoslavnih vernika.
U besedi za 25. subotu po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički pokazuje kako vera, ljubav i prisustvo Hrista brišu sve granice i menjaju život iznutra.