Printscreen/Youtube/Voenno-stroitelьnый kompleks Minoboronы Rossii
Svečani početak rada Muzeja Krima i Novorusije "Novi Hersones" 30. jula označiće početak jedinstvenog kulturnog kompleksa kakav u dosadašnjem svetu ne postoji, a koji spaja istoriju, umetnost i savremenu tehnologiju, pružajući posetiocima nezaboravno duhovno iskustvo.
U istoriju ne samo Rusije, već i celog pravoslavnog sveta, 30. jul ove godine ući će kao značajan datum. Tog dana vrata Muzeja Krima i Novorusije će se otvoriti. Ovaj muzejsko-hramovni kompleks predstavlja jedan od tri glavna centra koji objedinjuje duhovni, istorijski, muzejski, obrazovni i kulturni prostor, jedinstven i bez premca u svetu.
Printscreen/YouTube/10 канал | Мордовия 24
Novi Hersones
Muzejsko-hramovni kompleks "Novi Hersones" predstavlja potpuno nov pristup organizacije istorijskog, muzejskog, obrazovnog, rekreativnog i kulturnog prostora, ne samo u Rusiji, već i širom sveta. Zgrade i objekti, ukupne površine 140.000 kvadratnih metara, smešteni su na 24 hektara pažljivo uređenog prostora, pretvorenog u jedinstveni vrtno-parkski ansambl. Tako je pored drevnog Hersonesa iznikao pravi vizantijski grad, koji posetioce ostavlja bez daha svojom veličinom i lepotom.
Printscreen/Youtube/ Военно-строительный комплекс Минобороны России
Novi Hersones
Glavni centri "Novog Hersonesa" su tri muzeja: Hrišćanstva, Antike i Vizantije, Krima i Novorosije. Muzej Krima i Novorosije – čije ime govori samo za sebe – nudi fascinantnu priču o životu i preobražaju zemlje koja je u antičko doba bila mesto izgnanstva, a u Rusiji još u XVIII veku nazivana Divljim poljem. Ovo je prvi muzej posvećen istoriji novih regiona Rusije! Planirana površina njegovih izložbenih prostora iznosi 12 hiljada kvadratnih metara.
Fasada Muzeja Krima i Novorosije ukrašena je monumentalnim reljefima sa scenama iz krimske istorije, od davnina do savremenog doba. Na stvaranju reljefa tokom nekoliko godina radilo je 10 umetnika-vajara iz čuvenih radionica Vitalija Šanova, autora skulpture Aleksandra Nevskog sa družinom u Pskovskoj oblasti. Reljefi su jedinstveni po svojoj izradi.
Printscreen/YouTube/10 канал | Мордовия 24
Novi Hersones
Detaljno su prikazani događaji kao što su Krštenje Rusije, herojska odbrana Sevastopolja, pa čak i događaji iz poslednje decenije, razvoj i procvat poluostrva. Tako se na jednoj od fasada mogu videti i "ljubazni ljudi", i Krimski most, kao i hrabrost i slava novih subjekata, pa čak i fragmenti iz istorije izgradnje Novog Hersonesa.
Jedinstven po svom sadržaju i bogatstvu, projekat Muzeja Krima i Novorosije postaće inovativan za poluostrvo, donoseći novo iskustvo u stvaranju kulturno-prosvetnih centara. Multimedijalna oprema i klasični artefakti, imerzivne sale sa uranjanjem u događaje epohe, 5D bioskop, infrastruktura i sama zgrada, zadivljuju svojim razmerama. Pored 25 izložbenih sala, muzej obuhvata i vidikovce, zelene površine, fontane, kao i opremu kompleksa za osobe sa smanjenom pokretljivošću.
Muzej Krima i Novorosije, sa svojim impozantnim reljefima i savremenom tehnologijom, predstavlja sponu između prošlosti i budućnosti, nudeći posetiocima duboko duhovno iskustvo i putovanje kroz vekove. Kroz ovaj veličanstveni kompleks, istorija oživljava u svom punom sjaju, donoseći mudrost i inspiraciju budućim generacijama.
U besedi za petak prve sedmice Velikog posta, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava zašto Hristove reči o prvima i poslednjima razotkrivaju zabludu o uspehu, časti i moći i pokazuju po čemu se čovek zaista prepoznaje pred Bogom.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Prepodobnog Aksentija po starom i Svetog Prokopija Ispovednika po novom kalendaru. Katolici proslavljaju Svetog Grgura iz Nareka, muslimani su u mesecu ramazanu, dok u judaizmu nema velikog verskog praznika.
Jedan od najvećih duhovnika 20. veka objašnjava kako demonske sile u nama gube moć kada im se odlučno suprotstavimo – jednostavan put ka duhovnoj pobedi koji svakog može inspirisati.
Nakon uznemirujućih tvrdnji o stanovima, poslovnim zgradama i promeni izgleda Svetosavskog platoa, SPC se oglasila saopštenjem koje razdvaja urbanističke planove od onoga što predstavlja stvarni interes Crkve.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Na međunarodnoj konferenciji u Palati Srbija obeležen vek crkve Svete Trojice, čiji temelji leže u veri, ljubavi i podršci srpskog naroda ruskoj braći u teškim vremenima nakon Oktobarske revolucije.
U centralnoj sali „Manjež“ u Moskvi otvorена je jubileјna izložba koja kroz ikone, multimedijalne prikaze i istorijske dokumente ističe vekovnu tradiciјu dobrotvorstva, pozivaјući sve posetioce da istraže bogato kulturno i duhovno nasleđe pravoslavne Rusije.
Od Starog zaveta do današnjih dana, proročanstva svetih osoba intrigiraju i uznemiruju svet. Svetiteljka koja je živela u Rusiji u prvoj polovini 20. veka ostavila je proročke poruke koje govore o budućim iskušenjima i teškim vremenima.
Trećina građana Rusije traži promene u obrazovnom sistemu, dok naučnik Aleksandr Anufrijenko objašnjava da se definicija čoveka kao bio-socijalnog bića, zasnovana na Darvinovoj teoriji, može smatrati nedovoljnom i potencijalno opasnom.
U besedi za petak prve sedmice Velikog posta, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava zašto Hristove reči o prvima i poslednjima razotkrivaju zabludu o uspehu, časti i moći i pokazuju po čemu se čovek zaista prepoznaje pred Bogom.
Jedan od najvećih duhovnika 20. veka objašnjava kako demonske sile u nama gube moć kada im se odlučno suprotstavimo – jednostavan put ka duhovnoj pobedi koji svakog može inspirisati.
Blaženopočivši mitropolit Amfilohije doneo je sa Svete gore pelcer svetinje koja vekovima rađa samo u carskoj lavri – sada čudotvorna loza cveta i u glavnom gradu Crne Gore.
U bolnici u Bostonu, pred prognozom bez nade, roditelji su izabrali molitvu umesto očaja, a ono što je usledilo promenilo je pogled jednog racionalnog naučnika na granice medicine, vere i onoga što nazivamo nemogućim.
Posle tvrdnji da se u vrhu Crkve govori o mogućem preuređenju crkvene nadležnosti na Primorju, Mitropolija crnogorsko-primorska objavila opširno objašnjenje i poručila da takva ideja nema nikakvo uporište.
