Printscreen/Youtube/Voenno-stroitelьnый kompleks Minoboronы Rossii
Svečani početak rada Muzeja Krima i Novorusije "Novi Hersones" 30. jula označiće početak jedinstvenog kulturnog kompleksa kakav u dosadašnjem svetu ne postoji, a koji spaja istoriju, umetnost i savremenu tehnologiju, pružajući posetiocima nezaboravno duhovno iskustvo.
U istoriju ne samo Rusije, već i celog pravoslavnog sveta, 30. jul ove godine ući će kao značajan datum. Tog dana vrata Muzeja Krima i Novorusije će se otvoriti. Ovaj muzejsko-hramovni kompleks predstavlja jedan od tri glavna centra koji objedinjuje duhovni, istorijski, muzejski, obrazovni i kulturni prostor, jedinstven i bez premca u svetu.
Printscreen/YouTube/10 канал | Мордовия 24
Novi Hersones
Muzejsko-hramovni kompleks "Novi Hersones" predstavlja potpuno nov pristup organizacije istorijskog, muzejskog, obrazovnog, rekreativnog i kulturnog prostora, ne samo u Rusiji, već i širom sveta. Zgrade i objekti, ukupne površine 140.000 kvadratnih metara, smešteni su na 24 hektara pažljivo uređenog prostora, pretvorenog u jedinstveni vrtno-parkski ansambl. Tako je pored drevnog Hersonesa iznikao pravi vizantijski grad, koji posetioce ostavlja bez daha svojom veličinom i lepotom.
Printscreen/Youtube/ Военно-строительный комплекс Минобороны России
Novi Hersones
Glavni centri "Novog Hersonesa" su tri muzeja: Hrišćanstva, Antike i Vizantije, Krima i Novorosije. Muzej Krima i Novorosije – čije ime govori samo za sebe – nudi fascinantnu priču o životu i preobražaju zemlje koja je u antičko doba bila mesto izgnanstva, a u Rusiji još u XVIII veku nazivana Divljim poljem. Ovo je prvi muzej posvećen istoriji novih regiona Rusije! Planirana površina njegovih izložbenih prostora iznosi 12 hiljada kvadratnih metara.
Fasada Muzeja Krima i Novorosije ukrašena je monumentalnim reljefima sa scenama iz krimske istorije, od davnina do savremenog doba. Na stvaranju reljefa tokom nekoliko godina radilo je 10 umetnika-vajara iz čuvenih radionica Vitalija Šanova, autora skulpture Aleksandra Nevskog sa družinom u Pskovskoj oblasti. Reljefi su jedinstveni po svojoj izradi.
Printscreen/YouTube/10 канал | Мордовия 24
Novi Hersones
Detaljno su prikazani događaji kao što su Krštenje Rusije, herojska odbrana Sevastopolja, pa čak i događaji iz poslednje decenije, razvoj i procvat poluostrva. Tako se na jednoj od fasada mogu videti i "ljubazni ljudi", i Krimski most, kao i hrabrost i slava novih subjekata, pa čak i fragmenti iz istorije izgradnje Novog Hersonesa.
Jedinstven po svom sadržaju i bogatstvu, projekat Muzeja Krima i Novorosije postaće inovativan za poluostrvo, donoseći novo iskustvo u stvaranju kulturno-prosvetnih centara. Multimedijalna oprema i klasični artefakti, imerzivne sale sa uranjanjem u događaje epohe, 5D bioskop, infrastruktura i sama zgrada, zadivljuju svojim razmerama. Pored 25 izložbenih sala, muzej obuhvata i vidikovce, zelene površine, fontane, kao i opremu kompleksa za osobe sa smanjenom pokretljivošću.
Muzej Krima i Novorosije, sa svojim impozantnim reljefima i savremenom tehnologijom, predstavlja sponu između prošlosti i budućnosti, nudeći posetiocima duboko duhovno iskustvo i putovanje kroz vekove. Kroz ovaj veličanstveni kompleks, istorija oživljava u svom punom sjaju, donoseći mudrost i inspiraciju budućim generacijama.
Inicijativa za zajedničko praznovanje Vaskrsa između pravoslavnih i rimokatolika 2025. godine izazvala je raspravu o očuvanju pravoslavne tradicije. Episkop bihaćko-petrovački prvi od srpskih arhijereja javno istupio, izražavajući zabrinutost zbog mogućih posledica ovakvog koraka.
Povodom 90. godišnjice tragičnog ubistva kralja Aleksandra, Srpska pravoslavna crkva i vernici molitveno su se prisetili velikog vladara koji je život položio u borbi za jedinstvo naroda i očuvanje pravoslavne vere.
Ne bojte se za decu koja su od malena othranjena u poštovanju. I da malčice izmaknu s puta, zbog svog uzrasta, zbog iskušenja, vratiće se na pravi put, govorio je starac Pajsije.
Monah i glavni ekonom Manastira Visoki Dečani kroz svoju priču otkriva duboku vezu s Kosovom i Metohijom I priča kako su njegovo monašenje i životni put ispunjeni duhovnim traženjem i ljubavlju prema svetinji.
Ova lokacija ima duboko ukorenjeno značenje za katoličke vernike i vekovima je bila duhovno utočište. Svetište čini pećina u kojoj se nalazi vrelo, a voda ne otiče iz nje.
Religija.rs vas poziva da kroz svoje fotografije zabeležite najvažniji trenutak hrišćanskog života i osvojite zlatne darove koji, pored materijalne, nose i duhovnu vrednost, jer doprinose očuvanju bogate pravoslavne tradicije.
Starešina Hrama Svete Trojice u naselju Mudrakovac, protojerej Ivan Cvetković, ovu svetiteljku smatra zaštitnicom kruševačkog kraja i ističe da svakome ko se njoj molitveno obraća - ona preobilno daruje milost Božju.
Ikonopisanje je više od umetnosti - to je duhovni čin kroz koji se projavljuje božanska prisutnost. Episkop novobrdski za Religiju pripoveda o svom iskustvu u ikonopisanju i dubokoj vezi između vere i umetnosti.
Svedočanstvo o neobičnom događaju iz Banja Luke širi se društvenim mrežama. U domu ove porodice molitve su iznedrile čudo, dok ikona Bogorodice Trojručice i dalje mirotoči.
Prema predanju, ova svetinja nalazila se u Feodorovskom manastiru grada Gorodca u Nižegorodskoj oblasti, kada ga je 1238. godine spalila vojska Batu-kana, a zatim se „javila“ drugi put, ovoga puta stanovnicima Kostrome.
Ovaj duhovni kompleks, smešten na živopisnom ostrvu, nudi jedinstvenu priliku za istraživanje bogate istorije i svetih relikvija. Vernici u ovoj svetinji otkrivaju unutrašnji mir u prostoru gde se tradicija i vera savršeno prepliću.
Krsni hod desetina hiljada vernika, sveštenstva i monaštva, konjanici u istorijskim oklopima i simboličan prolazak brodova oživljaveli su trovekovni put moštiju nebeskog zaštitnika grada.
U najstarijem manastiru Sankt Peterburga, predsednik Rusije i poglavar Ruske pravoslavne crkve obeležili su 300 godina od prenosa moštiju svetog kneza, pored koga počiva i jedan od najuticajnijih Srba 18. veka, Sava Vladislavić.
Ne bojte se za decu koja su od malena othranjena u poštovanju. I da malčice izmaknu s puta, zbog svog uzrasta, zbog iskušenja, vratiće se na pravi put, govorio je starac Pajsije.
Monah i glavni ekonom Manastira Visoki Dečani kroz svoju priču otkriva duboku vezu s Kosovom i Metohijom I priča kako su njegovo monašenje i životni put ispunjeni duhovnim traženjem i ljubavlju prema svetinji.
Sveti Teofan naglašava da je srce koje je ispunjeno dobrotom neprestano žudi za prilikama da čini dobro. Kao što gladan čovek ne zaboravlja hranu dok ne utaži svoju glad, tako i istinski dobri ljudi ne miruju dok ne ostvare dobra dela. Kada to postignu, oni se ne zadržavaju na onome što su učinili, već gledaju unapred, težeći novim izazovima i prilikama. U svetu prepunom buka i samopromocije, Sveti Teofan nas podseća da je prava snaga u skromnosti, u delima koja se ne očekuju da budu primećena.
Sveti Teofan ukazuje na to da su ubeđenja rezultat svega što nas okružuje – od odgoja do kulturnih uticaja. Važno je da u našem srcu prepoznamo istinu Božiju koja nas vodi ka spasonosnim ubeđenjima. S druge strane, postoje i laži koje nas mogu skrenuti s puta. U tom svetlu, sud Božiji nas poziva da preuzmemo odgovornost za svoja ubeđenja i postupke.
Uz blagoslov mitropolita žičkog završava se oslikavanje veličanstvene svetinje, poznate po čudu – zvonu koje zvoni bez dodira ljudske ruke. Majstori predano oslikavaju zidove svetinje, dok svaki novi potez kista donosi delić Carstva Nebeskog na zemlju.
Dečaku je pretila transplantacija jetre, a lekari nisu davali nade. Međutim, posle molitve Svetima Zosimu i Jakovu u Manastiru Tumane, dogodilo se nešto što niko nije mogao da predvidi.
U porti hrama Svetog Save u Molu, uz prisustvo mitropolita i episkopa, obeležen praznik Prenosa moštiju Svetog Irineja Bačkog i svetih mučenika bačkih, a tom prilikom dodeljenasu i visoka priznanja za doprinos crkvenom životu i obnovu svetinja, uz nadahnutu besedu vladika Irineja i Heruvima.
Skriven od sveta i ušuškan na vrhu nepristupačne krečnjačke stene, ovaj manastir vekovima predstavlja duhovno utočište monasima, simbolizujući pobedu tišine i vere nad prolaznošću sveta.
Tokom proslave u zadužbini Nemanjića, mitropolit žički Justin služio je svetu arhijerejsku liturgiju. Ovaj svečani trenutak u sebi nosi poruku o duhovnoj povezanosti i značaju zajedništva među ljudima, ističući važnost vere u svakodnevnom životu.
Ovaj deo crkvenog kanona izaziva brojne kontroverze i smatra se prevaziđenim, ali kako bi se ovo pravilo bolje razumelo, treba u obzir uzeti i vremenski kontekst u kojem je doneto i kojem nije cilj bio da uvredi ili diskriminiše ženu, već upravo da je zaštiti.
