Monahinja ove svetinje nadomak Svilajnca pripoveda o brojnim čudima jedinstvene ikone, dara iz Rusije, na kojoj je Bogorodica prikazana bez Hrista, kao i više od 40 čestica mošti svetitelja koje imaju veliku moć
U tihom kutku Gložana, sela pokraj Svilajnca, okružena drevnom bukovom šumom, stoji svetinja koja vekovima prkosi zubu vremena - Miljkov manastir. Njegova istorija je obavijena velom tajne, ali se zna da je ranije nosio naziv Bukovica, pa ga je obnovio despot Stefan Lazarević, a kasnije i meštanin Miljko Tomić, trgovac iz Gložana, po kome dobija sadašnje ime Miljkov manastir. Miljko je u poznim godinama živeo u ovoj svetinji, tu se upokojio i sahranjen je u porti manastirskoj.
Miljkov manastir nije samo svedočanstvo prošlosti, već i mesto gde se duhovno i fizičko isceljenje spaja u jedno. Monahinja Mihaila, čuvarica ove svetinje, svojim tihim glasom i blagim osmehom prenosi priče o čudima koja se ovde dešavaju:
- Manastir je nadaleko poznat po mnogim znamenitostima, a u samoj crkvi nalazi se više od 40 čestica mošti svetitelja koje imaju veliku moć. I najmanji delić ima isceliteljsko dejstvo – kaže monahinja Mihaila, a potom objašnjava:
- Prvo smo dobili mošti Svetog Jovana Šangajskog. Njegove cele mošti su u San Francisku, a prethodna igumanija je tražila da nam dostave jednu česticu. On je pola Srbin, pola Rus, i kao dečak od 15 godina prispeo je ovde sa grupom ruskih kaluđera emigranata, proteranih od komunista – pripoveda mati Mihaila.
U ovom manastiru se nalazi i ikona Majke Božije, koja je stigla iz malenog ruskog grada Ahtrike. Ispred nje su se dešavala velika čuda i isceljenja. Ono što ovu ikonu čini posebnom jeste to da je jedina na kojoj Bogorodica u naručju nema Hrista, već se u uglu nalazi krst. Mati Mihaila veruje da baš to omogućava ispunjenje želja onima koji se mole.
- Jednu ženu sam videla sa velikom korpom cveća u manastiru. Rekla mi je da je to donela u znak zahvalnosti Majci Božijoj, jer su se molili njoj i ona im je želju ispunila, a tada je značajno pogledala u detence koje je držala za ruku – kaže ova monahinja, a potom se priseća još jednog od brojnih čuda:
- Žena iz Beograda nam je takođe ispričala da njenoj bratanici osam meseci niko od doktora nije mogao da skine temperaturu. Doveli su je u manastir i nakon očitane molitve ta boljka, koja je dugo trajala, nestala je kao rukom odnesena. Zato ja uvek kažem pre nego što pođete kod doktora, možete pre toga doći u crkvu - dodaje mati Mihaila, prenosi agencija Rina.
U ovoj svetinji, gde se duhovno i zemaljsko prepliću, Miljkov manastir i mati Mihaila nastavljaju da svedoče o veri i isceljenju, pružajući utehu i nadu svima koji ovde pronađu svoje utočište.
Kada je došao za episkopa u Kesariju, zatekao je sav grad neznabožački, bilo je svega 17 hrišćana u njemu, a kada je odlazio iz ovog života, ostavio je sav grad hrišćanski, samo sa 17 neznabožaca. Prof. dr Borivoj Anđelković radio je za Srpsku pravoslavnu crkvu kao za svoj drugi dom, ostavljajući velika dela koja će nadživeti svaku biografiju. Sveće se po pravilu pale za žive i za upokojene. Hitna hospitalizacija i simptomi ukazuju na ozbiljan zdravstveni rizik, dok eparhija moli vernike da ne prestaju sa molitvama za arhipastira. Iako se najčešće vezuje za uzdržavanje od određene vrste hrane, Crkva stalno naglašava da je suština posta mnogo dublja. Jednostavan i brz recept za kolač koji u dom donosi miris domaće kuhinje i radost zajedništva u posne dane. Skromne namirnice, otmen ukus – manastirski zapis iz 1855. godine vraća na trpezu zalogaj koji je nekada krasilo srpsko dvorsko posluženje. Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije. Nekada nezaobilazna na prazničnim trpezama, ova poslastica se pravila sa strpljenjem i ljubavlju — donosimo autentičan recept koji će vaš dom ispuniti toplinom i mirisom svečanosti. Otkrijte kako su naši preci pravili majonez bez aditiva i pojačivača ukusa, prema receptu monaha iz Manastira Krušedol.
RINA
RINA
RINA
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
Praznici i sveci
18:30
ON JE POZNAT I KAO DRUGI MOJSIJE! Sutra slavimo Svetog Grigorija Čudotvorca
Aktuelno iz SPC
17:08
UGASIO SE ŽIVOT KOJI JE GRADIO CRKVU IZ SENKE: Tihi stub Patrijaršije koji je pola veka držao temelje
Duhovna riznica
16:18
DA LI TREBA POLJUBITI SVEĆU PRE PALJENJA: Teolog razrešava veliku nedoumicu vernika
Duhovna riznica
14:17
VLADIKA ČERKASKI TEODOSIJE PREBAČEN U BOLNICU U KRITIČNOM STANJU: Sumnja da je otrovan šokirala vernike
Duhovna riznica
14:00
BOLJE JE DA JEDETE MESO U TOKU POSTA NEGO OVO DA RADITE! Sveti Isidor o najvećem grehu vernika za vreme uzdržanja
Posni recepti
09:54 | 27.09.2025
STARINSKI MAKEDONSKI KOLAČ PO ORIGINALNOM RECEPTU: Sočna posna poslastica koja okuplja porodicu
Posni recepti
10:47 | 30.08.2025
SALATA SA SRPSKIH DVOROVA: Stari recept jeromonaha Jeroteja iz 19. veka otkriva kako se jednostavni sastojci pretvaraju u bogatstvo ukusa
Mrsni recepti
10:00 | 23.09.2025
RIČET – ZABORAVLJENO JELO KOJE JE BILO OMILJENO NA CELOM BALKANU: Ovaj recept iz bakine sveske unosi toplinu u dom
Mrsni recepti
10:46 | 20.09.2025
STARINSKI RECEPT ZA NAJUKUSNIJU SREMSKU ŠTRUDLU SA MAKOM: Mirisi detinjstva koji vraćaju sećanja i okupljaju porodicu
Mrsni recepti
11:25 | 02.09.2025
DOMAĆI MANASTIRSKI MAJONEZ: Obradujte decu zdravim namazom po receptu oca Jeroteja iz 1855.
Nakon zemljotresa, ratova i sistematskog uništavanja, završna faza građevinskih radova na hramovima Svetog Spiridona, Svetog Nikole i parohijskog doma u Petrinji budi nadu pravoslavnih vernika u ovom kraju.
Od prenosa posmrtnih ostataka pesnika iz Amerike do današnje uloge hrama na Crkvini kao duhovnog i kulturnog središta – priča o svetinji koja je postala znak prepoznavanja Trebinja.
U najvećoj medicinskoj ustanovi u zemlji proslavljena je krsna slava, a priča o hramu koji je preživeo rat, zaborav i preobražaj u mrtvačnicu otkriva koliko je ovo mesto važno za bolesnike, lekare i grad.
Prema jednoj legendi, srpski velmoža, koji je bežao od Turaka, svoju imovinu, koja je bila bogata ostavio je svojim kumovina koji su kasnije sagradili manastir Kumanicu.
U manastiru Mrkonjići, samo nekoliko metara od ulaza u hram, stoji košćela stara više od četiri veka - mesto gde se susreću vera, predanje i čudo prirode.
Od prenosa posmrtnih ostataka pesnika iz Amerike do današnje uloge hrama na Crkvini kao duhovnog i kulturnog središta – priča o svetinji koja je postala znak prepoznavanja Trebinja.
U najvećoj medicinskoj ustanovi u zemlji proslavljena je krsna slava, a priča o hramu koji je preživeo rat, zaborav i preobražaj u mrtvačnicu otkriva koliko je ovo mesto važno za bolesnike, lekare i grad.
Kad su mu rekli da je jedina šansa transplantacija srca, brat Goran nije odustao. Iz bolničke sobe krenuo je na put duhovnog isceljenja ka Hilandaru, gde je pronašao snagu za novi život.
Od jevanđeljskog simbola i hrišćanskih običaja do saveta iz „Srbskog kuvara“ iz 1855. godine – kako je jedna namirnica postala tiha spona vere, prirode i svakodnevice pravoslavnih vernika.
U besedi za 25. subotu po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički pokazuje kako vera, ljubav i prisustvo Hrista brišu sve granice i menjaju život iznutra.
Sveti Justin Ćelijski podseća na unutrašnje oružje hrišćana koje štiti dušu od najmračnijih sila i daje snagu koju niko ne može oduzeti.
