Veliki pravoslavni duhovnik i svetitelj ostavio je snažnu poruku o nevidljivoj bitki koja odlučuje sudbinu duše — i otkrio zašto pogled može biti naš najveći saveznik ili pad.
Post u pravoslavlju nikada nije bio samo pitanje uzdržanja od hrane, već duboka unutrašnja borba koja obuhvata svaku poru ljudskog bića. To je vreme kada se hrišćanin ne ogleda samo u onome što jede, već i u onome što misli, gleda i oseća. Upravo tu, u tišini srca i uma, vodi se najteža duhovna bitka.
– Postimo onoliko koliko nam dopušta naša snaga. Međutim, kad je u pitanju post čuvstava, uma i srca, svim silama ćemo se nadmetati s neprijateljima naše duše. Čedo moje, čuvaj svoja čuvstva, a posebno oči – govorio je starac Jefrem Arizonski.
Ova pouka podseća da je prava snaga posta u unutrašnjem čoveku – u čuvanju srca od svega što ga može udaljiti od Boga. Oči su prvi prozori duše i najosetljiviji stražari našeg unutrašnjeg mira. Ko nauči da upravlja svojim pogledom i mislima, već je zakoračio putem smirenja i očišćenja.
U tome se krije tajna istinskog posta: tiha, ali moćna pobeda nad onim što nas od Boga razdvaja.
Poslanica Svetog apostola Pavla Filipljanima, začalo 237 (1,12-20)
12. Hoću pak da znate, braćo, da je ono što se zbilo sa mnom samo doprinelo napretku jevanđelja, 13. Tako da sav carski sud i svi ostali znaju da sam u okovima za Hrista. 14. I mnoga braća u Gospodu, obodrena okovima mojima, još više su se osmelili da bez straha govore reč Božiju. 15. Jedni, doduše, iz zavisti i svađe propovedaju Hrista, a drugi od dobre volje;
16. tako da jedni iz prkosa objavljuju Hrista s nečistom namerom, misleći da će naneti žalost mojim okovima; 17. a drugi iz ljubavi, znajući da sam ovde za odbranu jevanđelja. 18. Šta onda? Bilo kako mu drago, pritvorno ili istinski, Hristos se propoveda; i tome se radujem, a i radovaću se; 19. jer znam da će se ovo okrenuti na moje spasenje po vašoj molitvi i pomoću Duha Isusa Hrista, 20. Braćo, kao što pouzdano čekam i nadam se da se ni u čemu neću postideti, nego da će se Hristos kao svagda i sada svom smelošću veličati u telu mojemu, bilo životom bilo smrću.
Jevanđelje po Luki, začalo 21. (5,33-39)
33. A oni mu rekoše: „Zašto učenici Jovanovi poste često i molitve čine, a tako i farisejski; dok tvoji jedu i piju?” 34. A on im reče: „Zar možete naterati svatove da poste dok je ženik s njima? 35. Nego će doći dani kad će se oteti ženik od njih, i onda će postiti u one dane.” 36. Kaza im pak i priču: „Niko ne meće zakrpu od nove haljine na staru haljinu, inače će i novu razdreti, i staroj ne odgovara zakrpa od nove.
37. I niko ne sipa vino novo u mehove stare, inače vino novo razdere mehove, i ono se prolije, i mehovi propadnu. 38. Nego vino novo u mehove nove treba sipati, i oboje će se sačuvati. 39. I niko ko je pio staro neće odmah novoga: jer veli: staro je bolje.”
Bezvremena mudrost ovog velikog svetitelja, izrečena pre više vekova, i danas odzvanja snagom istine — podsećajući da prava vrednost života nije u bogatstvu i moći, već u ljubavi, skromnosti i unutrašnjem miru.
Prava radost, kako ističe starac Emilijan, postaje duhovna snaga koja pročišćava dušu i pretvara molitve, podvige i suze u put ka sjedinjenju sa Bogom. U nastavku pročitajte Jevanđelje za 18. petak po duhovima.
Jedan od najuticajnijih savremenih svetogoraca i učenik Svetog Siluana Atonskog poručuje da Crkva nije zajednica bezgrešnih, već brod na kome oni koji padaju ne odustaju od Boga ni jedni od drugih.
Veliki rumunski duhovnik otkriva kako samo iskrena molitva u srcu čuva veru, snagu i jasnoću uma u vremenu duhovne zbrke.
Ako zanemarimo prve duhovne rane koje nanosi zlo, pravoslavni svetac upozorava da nečastivi nastavljaju napade sve do poslednjeg daha – reči Svetog Jovana Zlatoustog mogu potpuno promeniti vaš pogled na veru i pokajanje.
U vremenu kada mnogi beže od tišine i sopstvenih misli, pouka jednog od najznačajnijih hrišćanskih svetitelja pokazuje kako se upravo u trenucima unutrašnje borbe rađa snaga koja nadvladava očaj.
U jednoj kratkoj rečenici sadržano je upozorenje koje se tiče svakodnevnih odluka, tuđih uticaja i unutrašnjeg rasula koje ljudi često ne prepoznaju na vreme.
U srpskoj duhovnoj tradiciji, osmi dan po Vaskrsu, zauzima posebno mesto.
Kada vernici po crkvenoj tradiciji obilaze grobove i pale sveće, u srpskoj prestonici će biti na snazi posebna saobraćajna i organizaciona pravila na gradskim grobljima.
Kurdkinja iz Danilovgrada primila pravoslavlje u manastiru Ždrebaoniku, u blizini Danilovgrada.
Dobrun kod Višegrada krije priču o monasima, carevima, razaranjima i obnovama koje prkose vremenu, mesto gde se slojevi istorije ne čitaju, nego osećaju pod nogama i u tišini zidova.
Netaknuta priroda i isposnica Svetog Zosima nalaze se u jedinstvenoj celini koja sada dobija i dodatnu međunarodnu važnost.
Odluka gradske vlasti i Mitropolije otvorila je put ka izgradnji crkve posvećene Ostroškom Čudotvorcu, kao trajnom mestu sabiranja i nade u Podgorici.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Recept iz "Srbskog kuvara" donosi miris cimeta, posne delicije i vekovnu tradiciju pravoslavnih kuhinja pravo na vaš sto.
Mi, naglašava otac Ljubo, ne služimo bogu vatre!
Pouka ave Doroteja otkriva zašto uzdržanje od hrane nema snagu ako jezik osuđuje, pogled luta, a dela ostaju bez kontrole i kako bez unutrašnje discipline nema istinskog podviga.
Jedan od najvećih duhovnika 20. veka otkriva zašto reči gube snagu ako se ne potvrđuju životom i kako tajna molitva oblikuje duhovnu istinu.
Sveti Justin Ćelijski podseća na unutrašnje oružje hrišćana koje štiti dušu od najmračnijih sila i daje snagu koju niko ne može oduzeti.
Obnovljena, svojevrsni je kulturni centar Prizrena koji u rekonstruisanom i adaptiranom atrijumu okuplja malobrojne Srbe iz Prizrena i mnoge raseljene Prizrence na dan slave grada, kao i mnoge hodočasnike carskog Prizrena.
U jednoj kratkoj rečenici sadržano je upozorenje koje se tiče svakodnevnih odluka, tuđih uticaja i unutrašnjeg rasula koje ljudi često ne prepoznaju na vreme.
Kada vernici po crkvenoj tradiciji obilaze grobove i pale sveće, u srpskoj prestonici će biti na snazi posebna saobraćajna i organizaciona pravila na gradskim grobljima.
Rečenice iz dela arhimandrita Jovana Radosavljevića donose prikaz stradanja Svetih novomučenika i njihovog mesta u crkvenom pamćenju.
U pravoslavnom učenju, zahvalnost nije samo vrlina, već način postojanja.
Dobrun kod Višegrada krije priču o monasima, carevima, razaranjima i obnovama koje prkose vremenu, mesto gde se slojevi istorije ne čitaju, nego osećaju pod nogama i u tišini zidova.
Mitropolit dabrobosanski govori o odlasku mladih, tišini koja postaje opasna, zloupotrebi vlasti i prizorima iz Jerusalima koji bude nelagodu.
U razgovoru koji nadilazi uobičajene novinarske priče, otac Dimitrije govori o smislu praznovanja, o radosti koja ne prolazi i o tome zašto se Vaskrs ne objašnjava, već prepoznaje u životu, odnosima i svakodnevnim susretima vernika.
Hram ispunjen do poslednjeg mesta, deca u prvom planu, osveštana jaja kao dar radosti i liturgija koju je služio protojerej Dejan Vojisavljević učinili su da praznični dan preraste u snažno iskustvo zajedništva i vere.
Spora priprema u zemljanoj posudi donosi bogat ukus mesa i povrća, decenijama prisutan na ramazanskim soframa i porodičnim okupljanjima širom Bosne i regiona.
Od sumnje do ispovesti „Gospod moj i Bog moj“ - šta zapravo znači Antipasha, zašto je ovaj dan poseban u crkvenom kalendaru i kako su ga pratili stari narodni običaji.
Ovaj dan predstavlja nastavak vaskršnje radosti.
