Veliki rumunski duhovnik otkriva kako samo iskrena molitva u srcu čuva veru, snagu i jasnoću uma u vremenu duhovne zbrke.
Mnogo ljudi danas živi kao da molitva više nije potrebna, a srce – mesto naših misli i osećanja – često ostaje pusto. Upravo u toj tišini, u unutrašnjem svetu svakog čoveka, krije se snaga koja može očuvati dušu od zablude i iskušenja.
– U našem vremenu, čak i mirjani treba da se duboko mole Isusovom molitvom, jer će nam to postati jedino spasenje – molitva u srcu, jer je srce koren svih strasti i tu treba da se trudimo. Ako ne budemo imali molitvu ukorenjenu u srcu, nećemo izdržati psihološki progon koji nas očekuje, jer će uskoro doći sa skrivenim metodama da ponovo „obrazuju“ naš um – govorio je Starac Justin Paravu, veliki rumunski duhovnik ovog vremena.
– Danas je za mene to najveći greh. Naše srce se više ne pokreće molitvom, nemamo suze pokajanja. Doći će vreme kada će samo oni koji imaju blagodat Duha moći da razlikuju dobro od lošeg, jer sam od sebe ljudski um to ne može da učini. Doći će vreme velike konfuzije i samo nas Sveti Duh može spasiti. Zbog toga, molite se, moji ljubljeni, da ne upadnete u iskušenje i obmanu! Jer samo kroz molitvu možemo da dobijemo Božju blagodat. Ako se ne molimo i nastavimo u lenjosti i nepažnji, moguće je da izgubimo pokajanje. Ne daj Bože da izgubimo savest! – upozoravao je Starac Justin.
Pouka Starca Justina jasno pokazuje da molitva u srcu nije obična navika, već ključ za očuvanje duhovne jasnoće i snage. Samo kroz iskren trud, pokajanje i stalnu povezanost sa Bogom vernik može prepoznati istinu i sačuvati dušu u svetu koji lako zavarava.
Čitanje Jevanđelja za 18. nedelju po Duhovima, 12. oktobar
Shutterstock/Natasha Zakharova
Jevanđelje
Druga Poslanica Svetog apostola Pavla Korinćanima, začalo 188 (9,6-11)
6. A ovo velim: Ko škrto seje, škrto će i žnjeti; a ko sa blagoslovima seje, sa blagoslovima će i žnjeti. 7. Svaki kako odluči u srcu, ne sa žalošću ili prinudno; jer Bog ljubi onoga koji dragovoljno daje. 8. A Bog je kadar da vas obogati svakom blagodaću, da u svemu svagda imajući dovoljno svega, izobilujete u svakom dobrom delu. 9. Kao što je napisano: „Prosu, dade siromasima; pravda Njegova ostaje do veka.” 10. A Onaj koji daje seme sejaču i hleb za jelo, daće i umnožiće seme vaše, i daće da uzrastu plodovi pravednosti vaše; 11. bogateći se u svemu za svaku prostodušnost koja kroz nas prinosi zahvalnost Bogu;
Jevanđelje po Luki, začalo 17. (5,1-11)
1. A dogodi se kada se narod sleže k njemu da sluša reč Božiju i on stajaše kraj Genisaretskog jezera, 2. i vide dve lađe gde stoje ukraj jezera, a ribari behu izišli iz njih i ispirahu mreže. 3. I uđe u jednu lađu, koja beše Simonova, i zamoli ga da odmakne malo od obale; i sede i učaše narod iz lađe. 4. A kad presta govoriti, reče Simonu: „Hajde na dubinu i bacite mreže svoje za lov.”
5. I odgovarajući Simon reče mu: „Učitelju, svu noć smo se trudili, i ništa ne uhvatismo; ali na tvoju reč baciću mrežu.” 6. I učinivši to uloviše veliko mnoštvo riba, te im se mreža poče cepati. 7. I dadoše znak društvu koje beše na drugoj lađi da dođu da im pomognu; i dođoše, i napuniše obe lađe tako da se one potapahu. 8. A kad vide Simon Petar, pripade kolenima Isusovim govoreći: „Izađi od mene, Gospode, jer sam čovek grešan. 9. Jer zaprepašćenje obuze njega i sve koji behu s njim zbog lova ribe što uhvatiše,
10. a tako isto i Jakova i Jovana, sinove Zevedejeve, koji behu drugovi Simonovi. I reče Isus Simonu: „Ne boj se, od sada ćeš ljude loviti.” 11. I izvukavši obe lađe na zemlju ostaviše sve, i otidoše za njim.
U svetu punom brzih i popularnih rešenja, samo oni koji hrabro tragaju kroz Hrista mogu otkriti istinsku radost, spasenje i unutrašnju slobodu – a taj put nisu izabrali mnogi. U nastavku proćitajte Jevanđelja za 18. ponedeljak po Duhovima, 6. oktobar.
Kada reči lako ranjavaju, ruski svetitelj i veliki duhovnik uči nas da se vera i mir ne brane silom, već tišinom srca koje preobražava nepravdu u snagu. U nastavku proćitajte Jevanđelja za 18. utorak po Duhovima, 7. oktobar.
Velika ruska svetiteljka ostavila je pouke o veri, molitvi i iskušenjima savremenog života, koje odjekuju kao molitva, upozorenje i uteha u vremenu u kojem mi živimo. U nastavku pročitajte Jevanđelje za 18. sredu po Duhovima, 8. oktobar.
Bezvremena mudrost ovog velikog svetitelja, izrečena pre više vekova, i danas odzvanja snagom istine — podsećajući da prava vrednost života nije u bogatstvu i moći, već u ljubavi, skromnosti i unutrašnjem miru.
Prava radost, kako ističe starac Emilijan, postaje duhovna snaga koja pročišćava dušu i pretvara molitve, podvige i suze u put ka sjedinjenju sa Bogom. U nastavku pročitajte Jevanđelje za 18. petak po duhovima.
Jedan od najuticajnijih savremenih svetogoraca i učenik Svetog Siluana Atonskog poručuje da Crkva nije zajednica bezgrešnih, već brod na kome oni koji padaju ne odustaju od Boga ni jedni od drugih.
U svečanom prijemu u Patrijaršiji, srpski patrijarh Porfirije poručio je novorukopoloženim đakonima da njihova služba nije samo čast, već i sveta odgovornost — da životom i delom svedoče Hrista i budu stubovi vere u savremenom svetu.
Nakon nasilnog prekida manifestacije „Dani srpske kulture“, Srpska pravoslavna crkva oštro je osudila čin mržnje i poručila da istinsko rodoljublje ne sme da se pretvori u netrpeljivost.
U kuhinjama pravoslavnih domaćica, ova čorba se pripremala s ljubavlju – za praznike, slave i nedeljne porodične ručkove. Sada je pravo vreme da je ponovo otkrijete i spremite po originalnom receptu iz tradicije srpske kuhinje.
Od pažljivo prženog luka do mirisa ljute paprika - otkrijte tajnu starinskog monaškog ribljeg paprikaša koji spaja duh pravoslavnog života i prazničnih trpeza.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
Jedan od najvećih duhovnika 20. veka podseća da vera nije samo spoljašnji čin, već štit koji čuva srce od nevidljivih iskušenja i zla koje ponekad nosimo nesvesno, čak i sami prema sebi.
Svetitelj i pisac iz 19. veka uči nas da bol koji nanosimo drugima ne ostaje samo kod njih, već se vraća u našu dušu – i da samo pažljivo življenje donosi istinski mir.
Na trpezi ljubavi u porti Crkve Ružica, poglavar Srpske pravoslavne crkve poručio je vernicima da najveća bitka svakog čoveka nije spoljašnja, već u srcu.
Jerej Srpske pravoslavne crkve poručio je da bolest nije kazna, već poziv na duhovno buđenje — i upozorio da savremeni čovek, u pokušaju da pobedi bol i smrt tehnologijom, gubi ono najvrednije: smisao, ljubav i veru.
Na trpezi ljubavi u porti Crkve Ružica, poglavar Srpske pravoslavne crkve poručio je vernicima da najveća bitka svakog čoveka nije spoljašnja, već u srcu.
Sabrani verni narod zajedno sa državnim zvaničnicima u tišini i molitvi odali poštovanje stradalima dok su patrijarhove reči o miru i jedinstvu dirnule srca svih prisutnih.
Uz nekoliko sastojaka i malo strpljenja, svaka domaćica može da oblikuje ruže, listiće i cvetove od testa koji će slavski kolač pretvoriti u istinski simbol vere, lepote i porodičnog blagoslova.
Na blagoslovenom mestu gde se spajaju Dunav i Sava, patrijarh srpski služio je liturgiju i predvodio litiju do kapele Svete Petke, pozvavši vernike da se saberu u veri i Hristovu reč postave kao temelj života.
Jerej Srpske pravoslavne crkve poručio je da bolest nije kazna, već poziv na duhovno buđenje — i upozorio da savremeni čovek, u pokušaju da pobedi bol i smrt tehnologijom, gubi ono najvrednije: smisao, ljubav i veru.
U besedi za 22. petak po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički otkriva zašto je beg u pustinju više od udaljavanja od ljudi — to je put očišćenja duše, borba protiv strasti i trenutak kada čovek prestaje da služi sujeti.
