Veliki rumunski duhovnik otkriva kako samo iskrena molitva u srcu čuva veru, snagu i jasnoću uma u vremenu duhovne zbrke.
Mnogo ljudi danas živi kao da molitva više nije potrebna, a srce – mesto naših misli i osećanja – često ostaje pusto. Upravo u toj tišini, u unutrašnjem svetu svakog čoveka, krije se snaga koja može očuvati dušu od zablude i iskušenja.
– U našem vremenu, čak i mirjani treba da se duboko mole Isusovom molitvom, jer će nam to postati jedino spasenje – molitva u srcu, jer je srce koren svih strasti i tu treba da se trudimo. Ako ne budemo imali molitvu ukorenjenu u srcu, nećemo izdržati psihološki progon koji nas očekuje, jer će uskoro doći sa skrivenim metodama da ponovo „obrazuju“ naš um – govorio je Starac Justin Paravu, veliki rumunski duhovnik ovog vremena.
– Danas je za mene to najveći greh. Naše srce se više ne pokreće molitvom, nemamo suze pokajanja. Doći će vreme kada će samo oni koji imaju blagodat Duha moći da razlikuju dobro od lošeg, jer sam od sebe ljudski um to ne može da učini. Doći će vreme velike konfuzije i samo nas Sveti Duh može spasiti. Zbog toga, molite se, moji ljubljeni, da ne upadnete u iskušenje i obmanu! Jer samo kroz molitvu možemo da dobijemo Božju blagodat. Ako se ne molimo i nastavimo u lenjosti i nepažnji, moguće je da izgubimo pokajanje. Ne daj Bože da izgubimo savest! – upozoravao je Starac Justin.
Pouka Starca Justina jasno pokazuje da molitva u srcu nije obična navika, već ključ za očuvanje duhovne jasnoće i snage. Samo kroz iskren trud, pokajanje i stalnu povezanost sa Bogom vernik može prepoznati istinu i sačuvati dušu u svetu koji lako zavarava.
Čitanje Jevanđelja za 18. nedelju po Duhovima, 12. oktobar
Shutterstock/Natasha Zakharova
Jevanđelje
Druga Poslanica Svetog apostola Pavla Korinćanima, začalo 188 (9,6-11)
6. A ovo velim: Ko škrto seje, škrto će i žnjeti; a ko sa blagoslovima seje, sa blagoslovima će i žnjeti. 7. Svaki kako odluči u srcu, ne sa žalošću ili prinudno; jer Bog ljubi onoga koji dragovoljno daje. 8. A Bog je kadar da vas obogati svakom blagodaću, da u svemu svagda imajući dovoljno svega, izobilujete u svakom dobrom delu. 9. Kao što je napisano: „Prosu, dade siromasima; pravda Njegova ostaje do veka.” 10. A Onaj koji daje seme sejaču i hleb za jelo, daće i umnožiće seme vaše, i daće da uzrastu plodovi pravednosti vaše; 11. bogateći se u svemu za svaku prostodušnost koja kroz nas prinosi zahvalnost Bogu;
Jevanđelje po Luki, začalo 17. (5,1-11)
1. A dogodi se kada se narod sleže k njemu da sluša reč Božiju i on stajaše kraj Genisaretskog jezera, 2. i vide dve lađe gde stoje ukraj jezera, a ribari behu izišli iz njih i ispirahu mreže. 3. I uđe u jednu lađu, koja beše Simonova, i zamoli ga da odmakne malo od obale; i sede i učaše narod iz lađe. 4. A kad presta govoriti, reče Simonu: „Hajde na dubinu i bacite mreže svoje za lov.”
5. I odgovarajući Simon reče mu: „Učitelju, svu noć smo se trudili, i ništa ne uhvatismo; ali na tvoju reč baciću mrežu.” 6. I učinivši to uloviše veliko mnoštvo riba, te im se mreža poče cepati. 7. I dadoše znak društvu koje beše na drugoj lađi da dođu da im pomognu; i dođoše, i napuniše obe lađe tako da se one potapahu. 8. A kad vide Simon Petar, pripade kolenima Isusovim govoreći: „Izađi od mene, Gospode, jer sam čovek grešan. 9. Jer zaprepašćenje obuze njega i sve koji behu s njim zbog lova ribe što uhvatiše,
10. a tako isto i Jakova i Jovana, sinove Zevedejeve, koji behu drugovi Simonovi. I reče Isus Simonu: „Ne boj se, od sada ćeš ljude loviti.” 11. I izvukavši obe lađe na zemlju ostaviše sve, i otidoše za njim.
U svetu punom brzih i popularnih rešenja, samo oni koji hrabro tragaju kroz Hrista mogu otkriti istinsku radost, spasenje i unutrašnju slobodu – a taj put nisu izabrali mnogi. U nastavku proćitajte Jevanđelja za 18. ponedeljak po Duhovima, 6. oktobar.
Kada reči lako ranjavaju, ruski svetitelj i veliki duhovnik uči nas da se vera i mir ne brane silom, već tišinom srca koje preobražava nepravdu u snagu. U nastavku proćitajte Jevanđelja za 18. utorak po Duhovima, 7. oktobar.
Velika ruska svetiteljka ostavila je pouke o veri, molitvi i iskušenjima savremenog života, koje odjekuju kao molitva, upozorenje i uteha u vremenu u kojem mi živimo. U nastavku pročitajte Jevanđelje za 18. sredu po Duhovima, 8. oktobar.
Bezvremena mudrost ovog velikog svetitelja, izrečena pre više vekova, i danas odzvanja snagom istine — podsećajući da prava vrednost života nije u bogatstvu i moći, već u ljubavi, skromnosti i unutrašnjem miru.
Prava radost, kako ističe starac Emilijan, postaje duhovna snaga koja pročišćava dušu i pretvara molitve, podvige i suze u put ka sjedinjenju sa Bogom. U nastavku pročitajte Jevanđelje za 18. petak po duhovima.
Jedan od najuticajnijih savremenih svetogoraca i učenik Svetog Siluana Atonskog poručuje da Crkva nije zajednica bezgrešnih, već brod na kome oni koji padaju ne odustaju od Boga ni jedni od drugih.
Zavetni hram na Vračaru večeras je centar molitve i svetlosti, gde se kroz ikone, sveće i melodije proživljava Hristov prvi susret sa Zakonom, duhovno obrezanje srca i početak nove godine po julijanskom kalendaru – događaji koji ne ostavljaju nikog ravnodušnim.
Pravoslavni vernici ne slave samo početak nove kalendarske godine, već koračaju u nju kroz zahvalnost Bogu, duhovno preispitivanje i poštovanje tradicije koja spaja prošlost i sadašnjost.
Selsko meso, staro jelo iz ruralnih krajeva, vraća se na trpeze kao simbol zajedništva, topline doma i prazničnih okupljanja — a tajna njegovog bogatog ukusa krije se u jednostavnim sastojcima i sporom, strpljivom krčkanju.
Pripremite ove nežne kolačiće po receptu koji se čuva generacijama i otkrijte kako svaki zalogaj može da probudi sećanja, poveže porodicu i upotpuni praznično slavlje.
Pišinger je jednostavna, ali raskošna poslastica koja vekovima krasi slavske trpeze — savršena za sve koji vole spoj hrskavih oblandi i čokolade, uz miris doma i prazničnu toplinu.
U pouci sveca krije se oštra i neprijatno snažna opomena: vera nije privatni zaklon, već obaveza koja se prepoznaje upravo onda kada je najteže stati i reći - ovo me se tiče.
Pravoslavni vernici ne slave samo početak nove kalendarske godine, već koračaju u nju kroz zahvalnost Bogu, duhovno preispitivanje i poštovanje tradicije koja spaja prošlost i sadašnjost.
Dok građani jedva čekaju 1. januar, crkva čuva liturgijsku i „staru“ Novu godinu, a posebni molebani i običaji pokazuju kako se vere i porodične tradicije prepliću u svakodnevnom životu vernika.
Dok mnogi zaboravljaju koliko njihove reči oblikuju svet oko njih, starac pokazuje kako molitva i čistota misli čuvaju unutrašnji mir i otvaraju put ka blagoslovu.
Zavetni hram na Vračaru večeras je centar molitve i svetlosti, gde se kroz ikone, sveće i melodije proživljava Hristov prvi susret sa Zakonom, duhovno obrezanje srca i početak nove godine po julijanskom kalendaru – događaji koji ne ostavljaju nikog ravnodušnim.
Poglavar Srpske pravoslavne crkve poslao snažnu božićnu poruku o miru, srcu koje treba da se promeni i veri koja ne počinje od spoljašnje veličine, već iznutra.
Dok mnogi zaboravljaju koliko njihove reči oblikuju svet oko njih, starac pokazuje kako molitva i čistota misli čuvaju unutrašnji mir i otvaraju put ka blagoslovu.
Zašto Mali Božić nije isto što i pravoslavna Nova godina, šta znače badnjaci, koji se ponovo pale, kako je Hristos dobio ime i zbog čega je Crkva još u prvom veku donela odluku koja je zauvek promenila život hrišćana, otkriva jerej Slavko Lalović.
Sveštenik Darko B. Jelić bez uvijanja govori o lažnoj tradiciji, crkvenim portama pretvorenim u vašarište i o tome kako smo zamenili liturgiju bukom, a smisao navikom – i zašto nas to već decenijama drži na istom mestu.
