Veliki rumunski duhovnik otkriva kako samo iskrena molitva u srcu čuva veru, snagu i jasnoću uma u vremenu duhovne zbrke.
Mnogo ljudi danas živi kao da molitva više nije potrebna, a srce – mesto naših misli i osećanja – često ostaje pusto. Upravo u toj tišini, u unutrašnjem svetu svakog čoveka, krije se snaga koja može očuvati dušu od zablude i iskušenja.
– U našem vremenu, čak i mirjani treba da se duboko mole Isusovom molitvom, jer će nam to postati jedino spasenje – molitva u srcu, jer je srce koren svih strasti i tu treba da se trudimo. Ako ne budemo imali molitvu ukorenjenu u srcu, nećemo izdržati psihološki progon koji nas očekuje, jer će uskoro doći sa skrivenim metodama da ponovo „obrazuju“ naš um – govorio je Starac Justin Paravu, veliki rumunski duhovnik ovog vremena.
– Danas je za mene to najveći greh. Naše srce se više ne pokreće molitvom, nemamo suze pokajanja. Doći će vreme kada će samo oni koji imaju blagodat Duha moći da razlikuju dobro od lošeg, jer sam od sebe ljudski um to ne može da učini. Doći će vreme velike konfuzije i samo nas Sveti Duh može spasiti. Zbog toga, molite se, moji ljubljeni, da ne upadnete u iskušenje i obmanu! Jer samo kroz molitvu možemo da dobijemo Božju blagodat. Ako se ne molimo i nastavimo u lenjosti i nepažnji, moguće je da izgubimo pokajanje. Ne daj Bože da izgubimo savest! – upozoravao je Starac Justin.
Pouka Starca Justina jasno pokazuje da molitva u srcu nije obična navika, već ključ za očuvanje duhovne jasnoće i snage. Samo kroz iskren trud, pokajanje i stalnu povezanost sa Bogom vernik može prepoznati istinu i sačuvati dušu u svetu koji lako zavarava.
Čitanje Jevanđelja za 18. nedelju po Duhovima, 12. oktobar
Shutterstock/Natasha Zakharova
Jevanđelje
Druga Poslanica Svetog apostola Pavla Korinćanima, začalo 188 (9,6-11)
6. A ovo velim: Ko škrto seje, škrto će i žnjeti; a ko sa blagoslovima seje, sa blagoslovima će i žnjeti. 7. Svaki kako odluči u srcu, ne sa žalošću ili prinudno; jer Bog ljubi onoga koji dragovoljno daje. 8. A Bog je kadar da vas obogati svakom blagodaću, da u svemu svagda imajući dovoljno svega, izobilujete u svakom dobrom delu. 9. Kao što je napisano: „Prosu, dade siromasima; pravda Njegova ostaje do veka.” 10. A Onaj koji daje seme sejaču i hleb za jelo, daće i umnožiće seme vaše, i daće da uzrastu plodovi pravednosti vaše; 11. bogateći se u svemu za svaku prostodušnost koja kroz nas prinosi zahvalnost Bogu;
Jevanđelje po Luki, začalo 17. (5,1-11)
1. A dogodi se kada se narod sleže k njemu da sluša reč Božiju i on stajaše kraj Genisaretskog jezera, 2. i vide dve lađe gde stoje ukraj jezera, a ribari behu izišli iz njih i ispirahu mreže. 3. I uđe u jednu lađu, koja beše Simonova, i zamoli ga da odmakne malo od obale; i sede i učaše narod iz lađe. 4. A kad presta govoriti, reče Simonu: „Hajde na dubinu i bacite mreže svoje za lov.”
5. I odgovarajući Simon reče mu: „Učitelju, svu noć smo se trudili, i ništa ne uhvatismo; ali na tvoju reč baciću mrežu.” 6. I učinivši to uloviše veliko mnoštvo riba, te im se mreža poče cepati. 7. I dadoše znak društvu koje beše na drugoj lađi da dođu da im pomognu; i dođoše, i napuniše obe lađe tako da se one potapahu. 8. A kad vide Simon Petar, pripade kolenima Isusovim govoreći: „Izađi od mene, Gospode, jer sam čovek grešan. 9. Jer zaprepašćenje obuze njega i sve koji behu s njim zbog lova ribe što uhvatiše,
10. a tako isto i Jakova i Jovana, sinove Zevedejeve, koji behu drugovi Simonovi. I reče Isus Simonu: „Ne boj se, od sada ćeš ljude loviti.” 11. I izvukavši obe lađe na zemlju ostaviše sve, i otidoše za njim.
U svetu punom brzih i popularnih rešenja, samo oni koji hrabro tragaju kroz Hrista mogu otkriti istinsku radost, spasenje i unutrašnju slobodu – a taj put nisu izabrali mnogi. U nastavku proćitajte Jevanđelja za 18. ponedeljak po Duhovima, 6. oktobar.
Kada reči lako ranjavaju, ruski svetitelj i veliki duhovnik uči nas da se vera i mir ne brane silom, već tišinom srca koje preobražava nepravdu u snagu. U nastavku proćitajte Jevanđelja za 18. utorak po Duhovima, 7. oktobar.
Velika ruska svetiteljka ostavila je pouke o veri, molitvi i iskušenjima savremenog života, koje odjekuju kao molitva, upozorenje i uteha u vremenu u kojem mi živimo. U nastavku pročitajte Jevanđelje za 18. sredu po Duhovima, 8. oktobar.
Bezvremena mudrost ovog velikog svetitelja, izrečena pre više vekova, i danas odzvanja snagom istine — podsećajući da prava vrednost života nije u bogatstvu i moći, već u ljubavi, skromnosti i unutrašnjem miru.
Prava radost, kako ističe starac Emilijan, postaje duhovna snaga koja pročišćava dušu i pretvara molitve, podvige i suze u put ka sjedinjenju sa Bogom. U nastavku pročitajte Jevanđelje za 18. petak po duhovima.
Jedan od najuticajnijih savremenih svetogoraca i učenik Svetog Siluana Atonskog poručuje da Crkva nije zajednica bezgrešnih, već brod na kome oni koji padaju ne odustaju od Boga ni jedni od drugih.
Monahinja Atanasija u knjizi „Ko postii dušu gosti“ otkriva korak po korak pripremu posne poslastice na vodi čiji svaki zalogaj postaje nežan i raskošan doživljaj.
Umesto brojanja zalogaja i pravila, protojerej Aleksej Uminski ukazuje na unutrašnju borbu i lični odnos sa Bogom koji se ne da svesti na spiskove dozvola i zabrana.
U besedi za 25. subotu po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava kako Hristos spaja ono što je bilo razdvojeno i zašto samo kroz Njega svaki čovek i svaka zajednica mogu pronaći snagu i smisao
Od pažljivo prženog luka do mirisa ljute paprika - otkrijte tajnu starinskog monaškog ribljeg paprikaša koji spaja duh pravoslavnog života i prazničnih trpeza.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
Nekada nezaobilazna na prazničnim trpezama, ova poslastica se pravila sa strpljenjem i ljubavlju — donosimo autentičan recept koji će vaš dom ispuniti toplinom i mirisom svečanosti.
Dok svet zatrpava naše misli besmislenim znanjem i praznom radoznalošću, pouka Svetog Nikodima Agiorita pokazuje surov, ali efikasan put ka unutrašnjem miru: oslobađanje od suvišnog je jedini način da duša prepozna šta je zaista važno.
U svedočanstvu Prepodobnog Jakova Calikisa krije se ohrabrenje koje razbija stid, podseća na silu svešteničkog blagoslova i vraća poverenje u isceljujuću moć iskrene ispovesti.
Savet arhimandrita Kleope svaki vernik može primeniti odmah, kako bi život postao radostan, a u njemu da se vera ne uči samo rečima, već kroz dela i predanost.
Umesto brojanja zalogaja i pravila, protojerej Aleksej Uminski ukazuje na unutrašnju borbu i lični odnos sa Bogom koji se ne da svesti na spiskove dozvola i zabrana.
U besedi za 25. subotu po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava kako Hristos spaja ono što je bilo razdvojeno i zašto samo kroz Njega svaki čovek i svaka zajednica mogu pronaći snagu i smisao
Od prenosa posmrtnih ostataka pesnika iz Amerike do današnje uloge hrama na Crkvini kao duhovnog i kulturnog središta – priča o svetinji koja je postala znak prepoznavanja Trebinja.
U najvećoj medicinskoj ustanovi u zemlji proslavljena je krsna slava, a priča o hramu koji je preživeo rat, zaborav i preobražaj u mrtvačnicu otkriva koliko je ovo mesto važno za bolesnike, lekare i grad.
Kad su mu rekli da je jedina šansa transplantacija srca, brat Goran nije odustao. Iz bolničke sobe krenuo je na put duhovnog isceljenja ka Hilandaru, gde je pronašao snagu za novi život.
Na trpezi ljubavi u porti Crkve Ružica, poglavar Srpske pravoslavne crkve poručio je vernicima da najveća bitka svakog čoveka nije spoljašnja, već u srcu.
Izvori iz Rimske kurije otkrivaju da je Svetoj Stolici stizala lažirana dokumentacija o Alojzu Stepincu, dok stručnjaci tvrde da je manipulacija arhivima bila planski sprovođena.
Dok statistike pokazuju da sve više brakova puca, protojerej Vadim Gladikij objašnjava zašto pravoslavna crkva drugi brak ne smatra idealom, ali ga ipak dopušta — i šta zapravo znači poseban čin venčanja dvobračnih.
