Posle godina traganja za duhovnim pozivom, Laís i Džekson Dognini pronašli su ljubav jedno u drugom — na putu koji je vodio kroz samostan i bogosloviju.
Bivša karmelićanska iskušenica i sadašnja influenserka na Instagramu, Laís Dognini, i bivši bogoslov Džekson Dognini, nedavno su dospeli u žižu javnosti nakon što su objavili vest o svom venčanju. Oboje su ranije tragali za svojim duhovnim pozivom — ona u samostanu, a on u bogosloviji — pre nego što su odlučili da stupe u brak.
Već nekoliko dana katolički mediji, ali i brojni svetski portali, pišu o navodnom tajnom venčanju "mladog sveštenika i monahinje". Sve je počelo kada je list "New York Post" objavio senzacionalističku vest o katoličkom paru koji je, nakon što je napustio redovnički život, izabrao brak kao svoj poziv i sakrament.
Međutim, članak lista "New York Post" netačno je naveo: "Glamurozna monahinja udala se za katoličkog sveštenika nakon što su se zaljubili moleći se zajedno.
Laís Dognini, bivša monahinja koja je kasnije postala influenserka, prvobitno je upoznala sveštenika Džeksona Dogninija kada joj je ponudio da se moli za nju kako bi joj pomogao da prevaziđe depresiju – naveo je brazilski list "O Globo".
U stvarnosti, Laís nikada nije položila monaške zavete, a Džekson nikada nije bio zaređen za sveštenika.
Laís Dognini razjasnila je sve u objavi na Instagramu 9. oktobra 2025. godine. Objasnila je da je u trenutku sklapanja braka – već tri godine bila van samostana , dok je on već napustio bogosloviju nakon što je doneo odluku o svom pozivu.
– Nismo imali nikakav kontakt; čak smo živeli u različitim državama. Tek posle toga smo počeli da se zabavljamo, tako da nije bilo nikakvog skandala – dodala je Laís.
– Volimo svoju veru, divimo se svim pozivima, a danas služimo Bogu kroz brak.
Laís nikada nije rekla ni da se udala tajno. Mnogi njeni pratioci na društvenim mrežama nisu ni znali da je nekada tragala za svojim pozivom u karmelićanskom samostanu, sve dok u junu 2025. godine nije podelila priču o svom braku.
– Prošle nedelje primila sam mnogo poruka od pratilaca koji su mi pisali da nisu ni znali da smo moj muž i ja nekada bili na putu traganja za duhovnim pozivom (a o tome sam već govorila ovde). Pokušaću da budem kratka. Ne želim da čitate dugačak tekst, a ljubavnih izjava ovde neće biti, to čuvam za nas. On je proveo pet godina u bogosloviji. Ja sam provela dve godine kao karmelićanska iskušenica. Šest meseci zabavljanja i četiri meseca veridbe.
Možda ne zvuči mnogo, ali budimo realni — odrasli smo i znamo šta želimo u životu. Poznajemo se više od šest godina, još iz vremena kada sam bila iskušenica, ali nikada nismo razgovarali, čak ni zdravo jedno drugom nismo rekli.
On je želeo da postane sveštenik i otišao je u bogosloviju; ja sam želela da postanem monahinja (ne koristim reč "časna sestra" jer mi zvuči ružno) i otišla sam u samostan.
Odmah nakon što sam izašla iz samostana, poslao mi je poruku. Napisao je da je čuo da sam otišla, da mu je žao što odlazim i da se moli za mene. Hteo je da me ubedi da se vratim u Karmel — ali nije znao da ja uopšte nisam želela da odem.
Nekoliko meseci kasnije zajedno smo se pretplatili na katoličku biblioteku, jer tada nisam imala novca ni da platim pretplatu. Vreme je prolazilo, i dve godine kasnije on je počeo da shvata da to nije njegov poziv i mnogo se molio da prepozna Božju volju (da bude jasno — ja s tim nisam imala nikakve veze!).
Ispričao mi je kroz šta prolazi i počela sam još više da se molim za njega, sve dok... U aprilu prošle godine nije konačno napustio bogosloviju, i tada smo se dogovorili da zajedno idemo na misu. Od tog trenutka nismo se razdvajali: ubrzo smo počeli da se zabavljamo, zatim verili i venčali – zaključuje Laís.
Njen put svedoči da je vera više od prolaznog osećanja – to je odnos sa Bogom koji ostaje postojan i kada sve drugo nestane.
Bio je vrlo ugledan vlastelin u Carigradu pre nego što se zamonašio.
Blaženopočivši mitropolit Amfilohije doneo je sa Svete gore pelcer svetinje koja vekovima rađa samo u carskoj lavri – sada čudotvorna loza cveta i u glavnom gradu Crne Gore.
Mitropolit mileševski služio prvu liturgiju pređeosvećenih darova u ovom Velikom postu - vernicima preneo poruku o ljubavi, zajedništvu i unutrašnjoj discipline.
Sveti oci vekovima su upozoravali da čovek nije odgovoran samo za svoja dela, već i za ono što dopušta da se zadrži u njegovom umu.
Brzo se kuva, sastojci su jednostavni, a blagi ukus kiselih krastavaca i belog luka daje meru i punoću čak i najjednostavnijem obroku.
Netaknuta priroda i isposnica Svetog Zosima nalaze se u jedinstvenoj celini koja sada dobija i dodatnu međunarodnu važnost.
Odluka gradske vlasti i Mitropolije otvorila je put ka izgradnji crkve posvećene Ostroškom Čudotvorcu, kao trajnom mestu sabiranja i nade u Podgorici.
Hleb blagoslova, molitve i tišine po receptu jednog od najstarijih kuvara na Atosu.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Recept iz "Srbskog kuvara" donosi miris cimeta, posne delicije i vekovnu tradiciju pravoslavnih kuhinja pravo na vaš sto.
Osumnjičeni je brzo uhapšen i priznao je zločin, a vest je izazvala šok i molitveno okupljanje među vernicima i lokalnim stanovništvom na jugu Brazila.
Više od 350.000 prijavljenih iz celog sveta već je najavilo dolazak u baziliku Svetog Franje Asiškog u italijanskom gradu Asizi, gde će tokom narednih mesec dana imati priliku da se poklone moštima svetitelja.
Mark Volberg i Džonatan Rumi poslali snažnu poruku pred početak priprema za Vaskrs.
Predsednik Vrhovnog saveta Islamske zajednice u Srbiji poručuje da su post i ibadeti ključ bogobojaznosti i zajedništva među muslimanima.
U bolnici u Bostonu, pred prognozom bez nade, roditelji su izabrali molitvu umesto očaja, a ono što je usledilo promenilo je pogled jednog racionalnog naučnika na granice medicine, vere i onoga što nazivamo nemogućim.
U trenutku očaja mislila je da je ostala sama, a onda je saznala da je patrijarh intervenisao kod Boga, a ne kod ljudi.
U selu Vasta crkva iz 12. veka odoleva vremenu i ljudskim rukama, dok njeni listovi i grane stvaraju neponovljiv spoj vere, prirode i istorije.
Dekan Bogoslovskog fakulteta u Foči upozorava da je reč o smišljenom potezu koji prevazilazi administraciju i zadire u samu suštinu vere i identiteta.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog Simeona Mirotočivog po starom i Svetog Porfirija Gaskog po novom kalendaru. Katolici proslavljaju Svetog Aleksandra Aleksandrijskog, muslimani su u mesecu ramazanu, dok u judaizmu nema velikog verskog praznika.
Zašto ni spoljašnji mir ni uređeni život ne donose spokoj duši – snažne reči velikog pravoslavnog podvižnika razotkrivaju skrivene strasti koje čoveka udaljavaju od Boga i upozoravaju na najopasniji greh među njima.
Sveti Simeon je otac Svetog Save, a doba njegove vladavine smatra se prelomnim periodom u srpskoj istoriji i kulturi.
