Posle godina traganja za duhovnim pozivom, Laís i Džekson Dognini pronašli su ljubav jedno u drugom — na putu koji je vodio kroz samostan i bogosloviju.
Bivša karmelićanska iskušenica i sadašnja influenserka na Instagramu, Laís Dognini, i bivši bogoslov Džekson Dognini, nedavno su dospeli u žižu javnosti nakon što su objavili vest o svom venčanju. Oboje su ranije tragali za svojim duhovnim pozivom — ona u samostanu, a on u bogosloviji — pre nego što su odlučili da stupe u brak.
Već nekoliko dana katolički mediji, ali i brojni svetski portali, pišu o navodnom tajnom venčanju "mladog sveštenika i monahinje". Sve je počelo kada je list "New York Post" objavio senzacionalističku vest o katoličkom paru koji je, nakon što je napustio redovnički život, izabrao brak kao svoj poziv i sakrament.
Međutim, članak lista "New York Post" netačno je naveo: "Glamurozna monahinja udala se za katoličkog sveštenika nakon što su se zaljubili moleći se zajedno.
Laís Dognini, bivša monahinja koja je kasnije postala influenserka, prvobitno je upoznala sveštenika Džeksona Dogninija kada joj je ponudio da se moli za nju kako bi joj pomogao da prevaziđe depresiju – naveo je brazilski list "O Globo".
U stvarnosti, Laís nikada nije položila monaške zavete, a Džekson nikada nije bio zaređen za sveštenika.
Laís Dognini razjasnila je sve u objavi na Instagramu 9. oktobra 2025. godine. Objasnila je da je u trenutku sklapanja braka – već tri godine bila van samostana , dok je on već napustio bogosloviju nakon što je doneo odluku o svom pozivu.
– Nismo imali nikakav kontakt; čak smo živeli u različitim državama. Tek posle toga smo počeli da se zabavljamo, tako da nije bilo nikakvog skandala – dodala je Laís.
– Volimo svoju veru, divimo se svim pozivima, a danas služimo Bogu kroz brak.
Laís nikada nije rekla ni da se udala tajno. Mnogi njeni pratioci na društvenim mrežama nisu ni znali da je nekada tragala za svojim pozivom u karmelićanskom samostanu, sve dok u junu 2025. godine nije podelila priču o svom braku.
– Prošle nedelje primila sam mnogo poruka od pratilaca koji su mi pisali da nisu ni znali da smo moj muž i ja nekada bili na putu traganja za duhovnim pozivom (a o tome sam već govorila ovde). Pokušaću da budem kratka. Ne želim da čitate dugačak tekst, a ljubavnih izjava ovde neće biti, to čuvam za nas. On je proveo pet godina u bogosloviji. Ja sam provela dve godine kao karmelićanska iskušenica. Šest meseci zabavljanja i četiri meseca veridbe.
Možda ne zvuči mnogo, ali budimo realni — odrasli smo i znamo šta želimo u životu. Poznajemo se više od šest godina, još iz vremena kada sam bila iskušenica, ali nikada nismo razgovarali, čak ni zdravo jedno drugom nismo rekli.
On je želeo da postane sveštenik i otišao je u bogosloviju; ja sam želela da postanem monahinja (ne koristim reč "časna sestra" jer mi zvuči ružno) i otišla sam u samostan.
Odmah nakon što sam izašla iz samostana, poslao mi je poruku. Napisao je da je čuo da sam otišla, da mu je žao što odlazim i da se moli za mene. Hteo je da me ubedi da se vratim u Karmel — ali nije znao da ja uopšte nisam želela da odem.
Nekoliko meseci kasnije zajedno smo se pretplatili na katoličku biblioteku, jer tada nisam imala novca ni da platim pretplatu. Vreme je prolazilo, i dve godine kasnije on je počeo da shvata da to nije njegov poziv i mnogo se molio da prepozna Božju volju (da bude jasno — ja s tim nisam imala nikakve veze!).
Ispričao mi je kroz šta prolazi i počela sam još više da se molim za njega, sve dok... U aprilu prošle godine nije konačno napustio bogosloviju, i tada smo se dogovorili da zajedno idemo na misu. Od tog trenutka nismo se razdvajali: ubrzo smo počeli da se zabavljamo, zatim verili i venčali – zaključuje Laís.
Njen put svedoči da je vera više od prolaznog osećanja – to je odnos sa Bogom koji ostaje postojan i kada sve drugo nestane.
Sveti oci često su ukazivali na zavist kao na tihu, podmuklu bolest duše.
Proslava krsne slave je znak pripadnosti pravoslavnoj veri i neprekidna veza između predaka i potomaka, čoveka i Boga.
Monahinja Atanasija u knjizi „Ko postii dušu gosti“ otkriva korak po korak pripremu posne poslastice na vodi čiji svaki zalogaj postaje nežan i raskošan doživljaj.
Umesto brojanja zalogaja i pravila, protojerej Aleksej Uminski ukazuje na unutrašnju borbu i lični odnos sa Bogom koji se ne da svesti na spiskove dozvola i zabrana.
U besedi za 25. subotu po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava kako Hristos spaja ono što je bilo razdvojeno i zašto samo kroz Njega svaki čovek i svaka zajednica mogu pronaći snagu i smisao
Jednostavan i brz recept za kolač koji u dom donosi miris domaće kuhinje i radost zajedništva u posne dane.
Od pažljivo prženog luka do mirisa ljute paprika - otkrijte tajnu starinskog monaškog ribljeg paprikaša koji spaja duh pravoslavnog života i prazničnih trpeza.
Skromne namirnice, otmen ukus – manastirski zapis iz 1855. godine vraća na trpezu zalogaj koji je nekada krasilo srpsko dvorsko posluženje.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
Nekada nezaobilazna na prazničnim trpezama, ova poslastica se pravila sa strpljenjem i ljubavlju — donosimo autentičan recept koji će vaš dom ispuniti toplinom i mirisom svečanosti.
Ajet 57:21 govori o oprostu, ogromnoj milosti i trci koja se ne vodi među ljudima, već sa sopstvenim slabostima.
Ajet 57:18 otkriva zašto iskrena sadaka oplemenjuje vernika, donosi unutrašnji mir i nagradu koja nadmašuje sve ljudske računice.
Ajeti 57:9-10 inspirišu islamske vernike da razumeju snagu svojih dela i kako materijalna sredstva i lična hrabrost grade trajni pečat u životima drugih.
Beloruska Biskupska konferencija saopštila je da su oci Henrjk Akalotovič i Andrej Juhnjevič, posle godina provedenih u kaznenim kolonijama, oslobođeni zahvaljujući diplomatskoj misiji Vatikana.
Od prenosa posmrtnih ostataka pesnika iz Amerike do današnje uloge hrama na Crkvini kao duhovnog i kulturnog središta – priča o svetinji koja je postala znak prepoznavanja Trebinja.
U najvećoj medicinskoj ustanovi u zemlji proslavljena je krsna slava, a priča o hramu koji je preživeo rat, zaborav i preobražaj u mrtvačnicu otkriva koliko je ovo mesto važno za bolesnike, lekare i grad.
Kad su mu rekli da je jedina šansa transplantacija srca, brat Goran nije odustao. Iz bolničke sobe krenuo je na put duhovnog isceljenja ka Hilandaru, gde je pronašao snagu za novi život.
Na trpezi ljubavi u porti Crkve Ružica, poglavar Srpske pravoslavne crkve poručio je vernicima da najveća bitka svakog čoveka nije spoljašnja, već u srcu.
Ajet 57:21 govori o oprostu, ogromnoj milosti i trci koja se ne vodi među ljudima, već sa sopstvenim slabostima.
Izvori iz Rimske kurije otkrivaju da je Svetoj Stolici stizala lažirana dokumentacija o Alojzu Stepincu, dok stručnjaci tvrde da je manipulacija arhivima bila planski sprovođena.
Dok statistike pokazuju da sve više brakova puca, protojerej Vadim Gladikij objašnjava zašto pravoslavna crkva drugi brak ne smatra idealom, ali ga ipak dopušta — i šta zapravo znači poseban čin venčanja dvobračnih.
