Posle godina traganja za duhovnim pozivom, Laís i Džekson Dognini pronašli su ljubav jedno u drugom — na putu koji je vodio kroz samostan i bogosloviju.
Bivša karmelićanska iskušenica i sadašnja influenserka na Instagramu, Laís Dognini, i bivši bogoslov Džekson Dognini, nedavno su dospeli u žižu javnosti nakon što su objavili vest o svom venčanju. Oboje su ranije tragali za svojim duhovnim pozivom — ona u samostanu, a on u bogosloviji — pre nego što su odlučili da stupe u brak.
Već nekoliko dana katolički mediji, ali i brojni svetski portali, pišu o navodnom tajnom venčanju "mladog sveštenika i monahinje". Sve je počelo kada je list "New York Post" objavio senzacionalističku vest o katoličkom paru koji je, nakon što je napustio redovnički život, izabrao brak kao svoj poziv i sakrament.
Međutim, članak lista "New York Post" netačno je naveo: "Glamurozna monahinja udala se za katoličkog sveštenika nakon što su se zaljubili moleći se zajedno.
Laís Dognini, bivša monahinja koja je kasnije postala influenserka, prvobitno je upoznala sveštenika Džeksona Dogninija kada joj je ponudio da se moli za nju kako bi joj pomogao da prevaziđe depresiju – naveo je brazilski list "O Globo".
U stvarnosti, Laís nikada nije položila monaške zavete, a Džekson nikada nije bio zaređen za sveštenika.
Laís Dognini razjasnila je sve u objavi na Instagramu 9. oktobra 2025. godine. Objasnila je da je u trenutku sklapanja braka – već tri godine bila van samostana , dok je on već napustio bogosloviju nakon što je doneo odluku o svom pozivu.
– Nismo imali nikakav kontakt; čak smo živeli u različitim državama. Tek posle toga smo počeli da se zabavljamo, tako da nije bilo nikakvog skandala – dodala je Laís.
– Volimo svoju veru, divimo se svim pozivima, a danas služimo Bogu kroz brak.
Laís nikada nije rekla ni da se udala tajno. Mnogi njeni pratioci na društvenim mrežama nisu ni znali da je nekada tragala za svojim pozivom u karmelićanskom samostanu, sve dok u junu 2025. godine nije podelila priču o svom braku.
– Prošle nedelje primila sam mnogo poruka od pratilaca koji su mi pisali da nisu ni znali da smo moj muž i ja nekada bili na putu traganja za duhovnim pozivom (a o tome sam već govorila ovde). Pokušaću da budem kratka. Ne želim da čitate dugačak tekst, a ljubavnih izjava ovde neće biti, to čuvam za nas. On je proveo pet godina u bogosloviji. Ja sam provela dve godine kao karmelićanska iskušenica. Šest meseci zabavljanja i četiri meseca veridbe.
Možda ne zvuči mnogo, ali budimo realni — odrasli smo i znamo šta želimo u životu. Poznajemo se više od šest godina, još iz vremena kada sam bila iskušenica, ali nikada nismo razgovarali, čak ni zdravo jedno drugom nismo rekli.
On je želeo da postane sveštenik i otišao je u bogosloviju; ja sam želela da postanem monahinja (ne koristim reč "časna sestra" jer mi zvuči ružno) i otišla sam u samostan.
Odmah nakon što sam izašla iz samostana, poslao mi je poruku. Napisao je da je čuo da sam otišla, da mu je žao što odlazim i da se moli za mene. Hteo je da me ubedi da se vratim u Karmel — ali nije znao da ja uopšte nisam želela da odem.
Nekoliko meseci kasnije zajedno smo se pretplatili na katoličku biblioteku, jer tada nisam imala novca ni da platim pretplatu. Vreme je prolazilo, i dve godine kasnije on je počeo da shvata da to nije njegov poziv i mnogo se molio da prepozna Božju volju (da bude jasno — ja s tim nisam imala nikakve veze!).
Ispričao mi je kroz šta prolazi i počela sam još više da se molim za njega, sve dok... U aprilu prošle godine nije konačno napustio bogosloviju, i tada smo se dogovorili da zajedno idemo na misu. Od tog trenutka nismo se razdvajali: ubrzo smo počeli da se zabavljamo, zatim verili i venčali – zaključuje Laís.
Njen put svedoči da je vera više od prolaznog osećanja – to je odnos sa Bogom koji ostaje postojan i kada sve drugo nestane.
Posle godina traganja za duhovnim pozivom, Laís i Džekson Dognini pronašli su ljubav jedno u drugom — na putu koji je vodio kroz samostan i bogosloviju.
Još u 18. veku, oslanjajući se na veru i Njutnove zakone, paroh Džon Mičel je zamislio postojanje nevidljivih zvezda koje gutaju svetlost — a savremena nauka je kasnije potvrdila da je bio u pravu.
S osamnaest godina, napustio je svoj rodni grad i uputio se u Jerusalim, gde je stupio u manastir.
Pol deteta, prema nauci, stvar je slučajnosti, međutim, veliki duhovnik je tvrdio da ništa nije slučajno.
Reči izgovorene s gnevom ili bolom, posebno kada dolaze od roditelja, mogu imati dalekosežne posledice po život deteta.
U kuhinjama pravoslavnih domaćica, ova čorba se pripremala s ljubavlju – za praznike, slave i nedeljne porodične ručkove. Sada je pravo vreme da je ponovo otkrijete i spremite po originalnom receptu iz tradicije srpske kuhinje.
Otkrijte kako pivo pretvara ovo jednostavno jelo u ukusnu salatu sa istorijom dugom vekovima, zapisanu još 1855. u "Srbskom kuvaru" jeromonaha Jerotija iz Krušedola.
Jednostavan i brz recept za kolač koji u dom donosi miris domaće kuhinje i radost zajedništva u posne dane.
Od pažljivo prženog luka do mirisa ljute paprika - otkrijte tajnu starinskog monaškog ribljeg paprikaša koji spaja duh pravoslavnog života i prazničnih trpeza.
Skromne namirnice, otmen ukus – manastirski zapis iz 1855. godine vraća na trpezu zalogaj koji je nekada krasilo srpsko dvorsko posluženje.
Još u 18. veku, oslanjajući se na veru i Njutnove zakone, paroh Džon Mičel je zamislio postojanje nevidljivih zvezda koje gutaju svetlost — a savremena nauka je kasnije potvrdila da je bio u pravu.
Sveta Stolica ističe nepovredivost ljudskog dostojanstva od začeća do prirodne smrti i naglašava važnost humanih i pravednih krivičnih procedura.
Stihovi iz sure Ez-Zumer (36–38) podsećaju vernika da jedino potpuno poverenje u Alaha donosi mir i sigurnost koju ništa prolazno ne može zameniti.
U ajetima 21–22 iz sure Az-Zumar kiša postaje snažan simbol prolaznosti i duhovnog buđenja. U tim rečima krije se opomena, ali i nada za svakoga ko želi da srce otvori svetlu.
Na današnji dan sećamo se osvećenja Jerusalimskog hrama Vaskrsenja – svetinje nad svetinjama. Mesto Hristovog raspeća i Vaskrsenja postalo je srce hrišćanskog sveta.
U vremenima tuge, klevete i unutrašnjih borbi, ne traži snagu u sebi, već u Gospodu. Jer kako reče otac Mihailo – „trpi i istrpi, ali najviše se čuvaj očajanja.“
Nedavni primer iz Amerike pokreće pitanje koje mnogi vernici smatraju nemogućim: kako ostati veran Hristovom učenju i Svetim kanonima u vremenu duhovne dekadencije i relativizacije vere?
Dokumentarac otkriva neprolazni kosovski zavet, borbu naroda i svetinja, i višegodišnji rad humanitarne organizacije "Svi za Kosmet", koja menja živote ljudi i čuva srpsku duhovnost.
Bosanski sevdidžan, nekada nezaobilazan na balkanskim trpezama, i danas se čuva u muslimanskim domovima kao dragocena porodična tajna i simbol topline i gostoprimstva.
Od Subota duša u Grčkoj, Roditeljskih subota u Rusiji, do Zadušnica u Srbiji – običaji pokazuju kako molitva i dobročinstvo povezuju žive i one koji su prešli u večnost.
Sveti Nikolaj Ohridski i Žički u besedi za 18. subotu po Duhovima otkriva kako molitva i vera otvaraju vrata nebeske slave dostupne svima koji Ga slede.
