Posle godina traganja za duhovnim pozivom, Laís i Džekson Dognini pronašli su ljubav jedno u drugom — na putu koji je vodio kroz samostan i bogosloviju.
Bivša karmelićanska iskušenica i sadašnja influenserka na Instagramu, Laís Dognini, i bivši bogoslov Džekson Dognini, nedavno su dospeli u žižu javnosti nakon što su objavili vest o svom venčanju. Oboje su ranije tragali za svojim duhovnim pozivom — ona u samostanu, a on u bogosloviji — pre nego što su odlučili da stupe u brak.
Već nekoliko dana katolički mediji, ali i brojni svetski portali, pišu o navodnom tajnom venčanju "mladog sveštenika i monahinje". Sve je počelo kada je list "New York Post" objavio senzacionalističku vest o katoličkom paru koji je, nakon što je napustio redovnički život, izabrao brak kao svoj poziv i sakrament.
Međutim, članak lista "New York Post" netačno je naveo: "Glamurozna monahinja udala se za katoličkog sveštenika nakon što su se zaljubili moleći se zajedno.
Laís Dognini, bivša monahinja koja je kasnije postala influenserka, prvobitno je upoznala sveštenika Džeksona Dogninija kada joj je ponudio da se moli za nju kako bi joj pomogao da prevaziđe depresiju – naveo je brazilski list "O Globo".
U stvarnosti, Laís nikada nije položila monaške zavete, a Džekson nikada nije bio zaređen za sveštenika.
Laís Dognini razjasnila je sve u objavi na Instagramu 9. oktobra 2025. godine. Objasnila je da je u trenutku sklapanja braka – već tri godine bila van samostana , dok je on već napustio bogosloviju nakon što je doneo odluku o svom pozivu.
– Nismo imali nikakav kontakt; čak smo živeli u različitim državama. Tek posle toga smo počeli da se zabavljamo, tako da nije bilo nikakvog skandala – dodala je Laís.
– Volimo svoju veru, divimo se svim pozivima, a danas služimo Bogu kroz brak.
Laís nikada nije rekla ni da se udala tajno. Mnogi njeni pratioci na društvenim mrežama nisu ni znali da je nekada tragala za svojim pozivom u karmelićanskom samostanu, sve dok u junu 2025. godine nije podelila priču o svom braku.
– Prošle nedelje primila sam mnogo poruka od pratilaca koji su mi pisali da nisu ni znali da smo moj muž i ja nekada bili na putu traganja za duhovnim pozivom (a o tome sam već govorila ovde). Pokušaću da budem kratka. Ne želim da čitate dugačak tekst, a ljubavnih izjava ovde neće biti, to čuvam za nas. On je proveo pet godina u bogosloviji. Ja sam provela dve godine kao karmelićanska iskušenica. Šest meseci zabavljanja i četiri meseca veridbe.
Možda ne zvuči mnogo, ali budimo realni — odrasli smo i znamo šta želimo u životu. Poznajemo se više od šest godina, još iz vremena kada sam bila iskušenica, ali nikada nismo razgovarali, čak ni zdravo jedno drugom nismo rekli.
On je želeo da postane sveštenik i otišao je u bogosloviju; ja sam želela da postanem monahinja (ne koristim reč "časna sestra" jer mi zvuči ružno) i otišla sam u samostan.
Odmah nakon što sam izašla iz samostana, poslao mi je poruku. Napisao je da je čuo da sam otišla, da mu je žao što odlazim i da se moli za mene. Hteo je da me ubedi da se vratim u Karmel — ali nije znao da ja uopšte nisam želela da odem.
Nekoliko meseci kasnije zajedno smo se pretplatili na katoličku biblioteku, jer tada nisam imala novca ni da platim pretplatu. Vreme je prolazilo, i dve godine kasnije on je počeo da shvata da to nije njegov poziv i mnogo se molio da prepozna Božju volju (da bude jasno — ja s tim nisam imala nikakve veze!).
Ispričao mi je kroz šta prolazi i počela sam još više da se molim za njega, sve dok... U aprilu prošle godine nije konačno napustio bogosloviju, i tada smo se dogovorili da zajedno idemo na misu. Od tog trenutka nismo se razdvajali: ubrzo smo počeli da se zabavljamo, zatim verili i venčali – zaključuje Laís.
Njen put svedoči da je vera više od prolaznog osećanja – to je odnos sa Bogom koji ostaje postojan i kada sve drugo nestane.
U duhu poštovanja prema hrani i prazniku, ne bi trebalo da se odlažu uz smeće ili ostavljaju na neprimerenim mestima.
Svečana liturgija, hiljade vernika i snažna beseda pred ćivotom Svetog Vasilija Ostroškog obeležili praznik, uz poruku o veri koja podiže čoveka i onda kada pomisli da više nema snage.
Zli demoni se posebno boje prizivanja imena našeg Spasitelja, kaže arhimandrit German.
U besedi za ponedeljak Svetle sedmice, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava kako se žalost Hristovih učenika preobražava u radost tek kada se Isus pokaže kao pobednik smrti i Živi Gospod.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Vaskršnji (Svetli) ponedeljak po starom i po novom kalendaru. Katolici obeležavaju spomendan Svetog pape Martina I, dok Jevreji i muslimani nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Netaknuta priroda i isposnica Svetog Zosima nalaze se u jedinstvenoj celini koja sada dobija i dodatnu međunarodnu važnost.
Odluka gradske vlasti i Mitropolije otvorila je put ka izgradnji crkve posvećene Ostroškom Čudotvorcu, kao trajnom mestu sabiranja i nade u Podgorici.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Recept iz "Srbskog kuvara" donosi miris cimeta, posne delicije i vekovnu tradiciju pravoslavnih kuhinja pravo na vaš sto.
Mi, naglašava otac Ljubo, ne služimo bogu vatre!
Razlika u računanju vremena dovodi do toga da se datum Vaskrsa često ne poklapa, iako je suština praznika ista - proslava Hristovog vaskrsenja i pobede života nad smrću.
Od uskršnjeg trodnevlja i noćnog bdenja do pisanica, blagoslova hrane i porodične trpeze – evo kako vernici obeležavaju ovaj veliki dan i šta svaki od tih običaja znači.
Gardijan podseća da je obalsko područje Džebel Alija nekoliko puta pogođeno raketama i dronovima koje je ispalio Iran, nakon što je njegova luka označena kao "legitimna meta" zbog navodnog američkog vojnog prisustva.
U crkvama se posle podne čita Krsni put - odnosno put stradanja Hristovog.
U razgovoru koji nadilazi uobičajene novinarske priče, otac Dimitrije govori o smislu praznovanja, o radosti koja ne prolazi i o tome zašto se Vaskrs ne objašnjava, već prepoznaje u životu, odnosima i svakodnevnim susretima vernika.
Hram ispunjen do poslednjeg mesta, deca u prvom planu, osveštana jaja kao dar radosti i liturgija koju je služio protojerej Dejan Vojisavljević učinili su da praznični dan preraste u snažno iskustvo zajedništva i vere.
Plato zavetnog hrama na Vračaru ispunjen svećama i tišinom očekivanja – Blagodatni oganj stigao iz Svete zemlje, a ponoćnu liturgiju služi vladika toplički Petar
Blagodatni oganj prenet specijalnim letom u Beograd, vernici u molitvenoj tišini pale sveće, episkop toplički Petar služiće ponoćnu vaskršnju liturgiju u najvećem srpskom hramu.
U razgovoru koji nadilazi uobičajene novinarske priče, otac Dimitrije govori o smislu praznovanja, o radosti koja ne prolazi i o tome zašto se Vaskrs ne objašnjava, već prepoznaje u životu, odnosima i svakodnevnim susretima vernika.
U hramovima širom SAD, uz vaskršnje liturgije, stotine katekumena primile su krštenje i prvi put pristupile pričešću, dok je episkop Čikaga i Srednjeg Zapada poručio da pravi put tek počinje i da se vera potvrđuje životom.
Hram ispunjen do poslednjeg mesta, deca u prvom planu, osveštana jaja kao dar radosti i liturgija koju je služio protojerej Dejan Vojisavljević učinili su da praznični dan preraste u snažno iskustvo zajedništva i vere.
