U svetu punom brzih i popularnih rešenja, samo oni koji hrabro tragaju kroz Hrista mogu otkriti istinsku radost, spasenje i unutrašnju slobodu – a taj put nisu izabrali mnogi. U nastavku proćitajte Jevanđelja za 18. ponedeljak po Duhovima, 6. oktobar.
U današnjem vremenu prepunom brzih rešenja i masovnih trendova, mnogi ljudi se gube u potrazi za smislom i pravim životom. Lako je slediti staze koje su popularne i privlačne, ali one često vode do praznine i duhovne nezadovoljštine. Retki su oni koji pažljivo traže put ka istini i večnom životu, jer istinsko duhovno traganje zahteva strpljenje, posvećenost i hrabrost da se krene putem koji nisu izabrali mnogi.
– Ako želiš da nađeš put koji vodi u život, traži na tom putu Koji reče "Ja sam put, istina i život; Ja sam vrata" (Jn.14:6, 10:9), i tamo ćeš naći, ali traži jako pažljivo jer je "malo onih koji nađoše" (Mt 7:14), da ne bi inače bio ostavljen od onih nekoliko i našao sebe među mnogima – govorio je Sveti Maksim Ispovednik.
Put ka istini zahteva hrabrost
Poruka Svetog Maksima Ispovednika opominje i podseća: duhovni život nije staza kojom se ide za popularnošću ili trenutnim zadovoljstvima. Samo oni koji pažljivo i istrajno slede Hrista mogu pronaći ono što svet ne može da ponudi – unutrašnju slobodu, spasenje i zajedništvo sa Bogom.
Retki uspevaju da pronađu pravi put
Pravi put ka večnom životu, miru i istinskoj radosti vodi kroz Hrista, koji je jedini put, vrata i istina. U vremenu kada je lakše izgubiti se među mnogima, njegova pouka ostaje jasna i nepromenljiva: duhovna potraga traži hrabrost da se odustane od mase i pažljivo korača stazom koju je Hristos otvorio.
Čitanje iz Jevanđelja za 18. ponedeljak po Duhovima, 6. oktobar
Shutterstock/Albegova Zhanna
Jevanđelje
Poslanica Svetog Apostola Pavla Efescima, začalo 227 (4,25-32)
25. Zato odbacivši laž, govorite istinu svaki sa svojim bližnjim; jer smo udovi jedan drugome. 26. Gnevite se ali ne grešite; sunce da ne zađe u gnevu vašem; 27. niti dajte mesta đavolu. 28. Kradljivac neka više ne krade, nego bolje neka se trudi da radi svojim rukama ono što je dobro da bi imao davati onome kome je potrebno. 29. Nikakva rđava reč da ne izlazi iz usta vaših, nego samo dobra za izgrađivanje onoga što je potrebno, da donese blagodat onima koji slušaju. 30. I ne žalostite Svetoga Duha Božijega, kojim ste zapečaćeni za dan izbavljenja. 31. Svaka gorčina i gev i ljutina i vika i hula sa svakom zlobom, neka su daleko od vas. 32. A budite među sobom blagi, milostivi, praštajući jedan drugome, kao što je i Bog u Hristu oprostio vama.
Jevanđelje po Luki, začalo 10. (3,19-22)
19. A Irod četverovlasnik, koga koraše Jovan zbog Irodijade žene brata njegova, i zbog svih zala koja učini Irod, 20. dodade na sve još i ovo: zatvori Jovana u tamnicu. 21. A dogodi se kada se beše krstio sav narod, i kada se Isus krstio, dok se on moljaše Bogu, otvori se nebo, 22. i siđe na njega Duh Sveti u telesnom obliku kao golub, i ču se glas sa neba govoreći: „Ti si Sin moj ljubljeni, ti si po mojoj volji.”
Jedan od najvećih svetitelja pravoslavlja podseća da vera nije samo molitva – ona zahteva svakodnevni trud i aktivno delovanje, jer bez njega ni najiskrenija molitva ne donosi plod. U nastavku pročitajte oblomak iz Svetog pisma za 17. sredu po Duhovima.
U besedi za praznik Hristovog Rođenja, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički nas vodi od prestola slave do vitlejemske pećine, pokazujući kako tišina Božića govori o Božijoj ljubavi prema čoveku više nego ijedna reč.
Pravoslavni vernici danas slave Rođenje Gospoda Isusa Hrista - Božić po starom kalendaru, dok se po novom liturgijski obeležava Sabor Svetog Jovana Krstitelja. Katolici proslavljaju Svetog Rajmunda Penjafortskog, a Jevreji i muslimani ovaj dan provode u redovnim molitvama.
Prema jevanđelju, Isus Hristos je rođen tačno u ponoć, kada se najsjajnija zvezda koja se kretala od istoka prema zapadu zaustavila iznad pećine kraj Vitlejema.
Selsko meso, staro jelo iz ruralnih krajeva, vraća se na trpeze kao simbol zajedništva, topline doma i prazničnih okupljanja — a tajna njegovog bogatog ukusa krije se u jednostavnim sastojcima i sporom, strpljivom krčkanju.
Pripremite ove nežne kolačiće po receptu koji se čuva generacijama i otkrijte kako svaki zalogaj može da probudi sećanja, poveže porodicu i upotpuni praznično slavlje.
Pišinger je jednostavna, ali raskošna poslastica koja vekovima krasi slavske trpeze — savršena za sve koji vole spoj hrskavih oblandi i čokolade, uz miris doma i prazničnu toplinu.
Svetogorski starac objašnjava kako pola sata posvećenog Isusovoj molitvi može da donese radost, oslobodi od stresa i pokaže da sreća ne zavisi od spoljnog sveta.
U besedi za praznik Hristovog Rođenja, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički nas vodi od prestola slave do vitlejemske pećine, pokazujući kako tišina Božića govori o Božijoj ljubavi prema čoveku više nego ijedna reč.
Posle svečanog večernjeg bogosluženja sa petohlebnicom u crkvi Svetog Marka, arhimandrit Vasilije osveštao je badnjake pred vernicima, a molitva koja je tom prilikom uzdignuta sabrala je u sebi sećanje na raj, krst i početak spasenja.
Posle svečanog večernjeg bogosluženja sa petohlebnicom u crkvi Svetog Marka, arhimandrit Vasilije osveštao je badnjake pred vernicima, a molitva koja je tom prilikom uzdignuta sabrala je u sebi sećanje na raj, krst i početak spasenja.
Praznik Rođenja Hristovog, koji Srpska pravoslavna crkva obeležava 7. januara, ne govori o sili i sjaju, već o tišini, smirenju i nadi koja već dva milenijuma iznova ispituje čoveka i njegov odnos prema Bogu i drugima.
Osvrćući se na Pravednog Josifa, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički nas u svojoj besedi za 31. utorak po Duhovima podseća kako vera i poslušnost Bogu oblikuju život i donose proslavu onima koji ga slede, čak i u najmračnijim trenucima.
Pravoslavno predanje i oci otkrivaju zašto ovaj dan nije samo uvod u slavlje, već duhovni ispit – i kako od njega zavisi da li će Rođenje Hristovo ostati običan datum ili lični susret.
