U svetu punom brzih i popularnih rešenja, samo oni koji hrabro tragaju kroz Hrista mogu otkriti istinsku radost, spasenje i unutrašnju slobodu – a taj put nisu izabrali mnogi. U nastavku proćitajte Jevanđelja za 18. ponedeljak po Duhovima, 6. oktobar.
U današnjem vremenu prepunom brzih rešenja i masovnih trendova, mnogi ljudi se gube u potrazi za smislom i pravim životom. Lako je slediti staze koje su popularne i privlačne, ali one često vode do praznine i duhovne nezadovoljštine. Retki su oni koji pažljivo traže put ka istini i večnom životu, jer istinsko duhovno traganje zahteva strpljenje, posvećenost i hrabrost da se krene putem koji nisu izabrali mnogi.
– Ako želiš da nađeš put koji vodi u život, traži na tom putu Koji reče "Ja sam put, istina i život; Ja sam vrata" (Jn.14:6, 10:9), i tamo ćeš naći, ali traži jako pažljivo jer je "malo onih koji nađoše" (Mt 7:14), da ne bi inače bio ostavljen od onih nekoliko i našao sebe među mnogima – govorio je Sveti Maksim Ispovednik.
Put ka istini zahteva hrabrost
Poruka Svetog Maksima Ispovednika opominje i podseća: duhovni život nije staza kojom se ide za popularnošću ili trenutnim zadovoljstvima. Samo oni koji pažljivo i istrajno slede Hrista mogu pronaći ono što svet ne može da ponudi – unutrašnju slobodu, spasenje i zajedništvo sa Bogom.
Retki uspevaju da pronađu pravi put
Pravi put ka večnom životu, miru i istinskoj radosti vodi kroz Hrista, koji je jedini put, vrata i istina. U vremenu kada je lakše izgubiti se među mnogima, njegova pouka ostaje jasna i nepromenljiva: duhovna potraga traži hrabrost da se odustane od mase i pažljivo korača stazom koju je Hristos otvorio.
Čitanje iz Jevanđelja za 18. ponedeljak po Duhovima, 6. oktobar
Shutterstock/Albegova Zhanna
Jevanđelje
Poslanica Svetog Apostola Pavla Efescima, začalo 227 (4,25-32)
25. Zato odbacivši laž, govorite istinu svaki sa svojim bližnjim; jer smo udovi jedan drugome. 26. Gnevite se ali ne grešite; sunce da ne zađe u gnevu vašem; 27. niti dajte mesta đavolu. 28. Kradljivac neka više ne krade, nego bolje neka se trudi da radi svojim rukama ono što je dobro da bi imao davati onome kome je potrebno. 29. Nikakva rđava reč da ne izlazi iz usta vaših, nego samo dobra za izgrađivanje onoga što je potrebno, da donese blagodat onima koji slušaju. 30. I ne žalostite Svetoga Duha Božijega, kojim ste zapečaćeni za dan izbavljenja. 31. Svaka gorčina i gev i ljutina i vika i hula sa svakom zlobom, neka su daleko od vas. 32. A budite među sobom blagi, milostivi, praštajući jedan drugome, kao što je i Bog u Hristu oprostio vama.
Jevanđelje po Luki, začalo 10. (3,19-22)
19. A Irod četverovlasnik, koga koraše Jovan zbog Irodijade žene brata njegova, i zbog svih zala koja učini Irod, 20. dodade na sve još i ovo: zatvori Jovana u tamnicu. 21. A dogodi se kada se beše krstio sav narod, i kada se Isus krstio, dok se on moljaše Bogu, otvori se nebo, 22. i siđe na njega Duh Sveti u telesnom obliku kao golub, i ču se glas sa neba govoreći: „Ti si Sin moj ljubljeni, ti si po mojoj volji.”
Jedan od najvećih svetitelja pravoslavlja podseća da vera nije samo molitva – ona zahteva svakodnevni trud i aktivno delovanje, jer bez njega ni najiskrenija molitva ne donosi plod. U nastavku pročitajte oblomak iz Svetog pisma za 17. sredu po Duhovima.
U svečanom prijemu u Patrijaršiji, srpski patrijarh Porfirije poručio je novorukopoloženim đakonima da njihova služba nije samo čast, već i sveta odgovornost — da životom i delom svedoče Hrista i budu stubovi vere u savremenom svetu.
Nakon nasilnog prekida manifestacije „Dani srpske kulture“, Srpska pravoslavna crkva oštro je osudila čin mržnje i poručila da istinsko rodoljublje ne sme da se pretvori u netrpeljivost.
U kuhinjama pravoslavnih domaćica, ova čorba se pripremala s ljubavlju – za praznike, slave i nedeljne porodične ručkove. Sada je pravo vreme da je ponovo otkrijete i spremite po originalnom receptu iz tradicije srpske kuhinje.
Od pažljivo prženog luka do mirisa ljute paprika - otkrijte tajnu starinskog monaškog ribljeg paprikaša koji spaja duh pravoslavnog života i prazničnih trpeza.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
Jedan od najvećih duhovnika 20. veka podseća da vera nije samo spoljašnji čin, već štit koji čuva srce od nevidljivih iskušenja i zla koje ponekad nosimo nesvesno, čak i sami prema sebi.
Svetitelj i pisac iz 19. veka uči nas da bol koji nanosimo drugima ne ostaje samo kod njih, već se vraća u našu dušu – i da samo pažljivo življenje donosi istinski mir.
Na trpezi ljubavi u porti Crkve Ružica, poglavar Srpske pravoslavne crkve poručio je vernicima da najveća bitka svakog čoveka nije spoljašnja, već u srcu.
Jerej Srpske pravoslavne crkve poručio je da bolest nije kazna, već poziv na duhovno buđenje — i upozorio da savremeni čovek, u pokušaju da pobedi bol i smrt tehnologijom, gubi ono najvrednije: smisao, ljubav i veru.
Na trpezi ljubavi u porti Crkve Ružica, poglavar Srpske pravoslavne crkve poručio je vernicima da najveća bitka svakog čoveka nije spoljašnja, već u srcu.
Sabrani verni narod zajedno sa državnim zvaničnicima u tišini i molitvi odali poštovanje stradalima dok su patrijarhove reči o miru i jedinstvu dirnule srca svih prisutnih.
Uz nekoliko sastojaka i malo strpljenja, svaka domaćica može da oblikuje ruže, listiće i cvetove od testa koji će slavski kolač pretvoriti u istinski simbol vere, lepote i porodičnog blagoslova.
Na blagoslovenom mestu gde se spajaju Dunav i Sava, patrijarh srpski služio je liturgiju i predvodio litiju do kapele Svete Petke, pozvavši vernike da se saberu u veri i Hristovu reč postave kao temelj života.
Jerej Srpske pravoslavne crkve poručio je da bolest nije kazna, već poziv na duhovno buđenje — i upozorio da savremeni čovek, u pokušaju da pobedi bol i smrt tehnologijom, gubi ono najvrednije: smisao, ljubav i veru.
U besedi za 22. petak po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički otkriva zašto je beg u pustinju više od udaljavanja od ljudi — to je put očišćenja duše, borba protiv strasti i trenutak kada čovek prestaje da služi sujeti.
