Jedan od najvećih duhovnika 20. veka otkriva zašto reči gube snagu ako se ne potvrđuju životom i kako tajna molitva oblikuje duhovnu istinu.
Sve češće se susrećemo sa potrebom da se pobožnost dokaže pred drugima: objasni, naglasi, učini vidljivom. Post se spominje, molitva nagoveštava, podvig se ne krije. Ipak, ostaje pitanje koje tiho tinja: da li vera gubi snagu onog trenutka kada postane sredstvo samopotvrđivanja? Odgovor na tu dilemu daje starac Pajsije Svetogorac, jednostavno i bez suvišnih reči, ali sa dubinom koja razotkriva suštinu pravoslavnog života.
– Starče, da li ljudi koji žive duhovno treba da pokazuju da poste? – pitala je jedna veronica, a starac je odgovorio:
– Kad je reč o utvrđenim postovima Crkve, kao što su sreda, petak, Uskršnji post i drugi, onda treba, jer je to ispovedanje vere. Druge postove, koji bivaju iz posebne želje za podvigom, iz ljubavi prema Hristu ili radi uslišene molitve, treba postiti tajno.
Naš cilj je da živimo pravoslavno, a ne samo da govorimo ili pišemo pravoslavno. Zato ni jedna propoved ne poučava i ne dotiče drugog čoveka, ma koliko bila dobra, ukoliko propovednik ne živi u skladu sa svojim rečima.
U ovoj pouci nema osude, ali ima jasne mere. Crkveni post nije privatna stvar, već svedočanstvo pripadnosti Hristovom telu – Crkvi. Lični podvig, naprotiv, ostaje između čoveka i Boga. Tamo gde se ta granica izbriše, duhovni život lako sklizne u samodovoljnost, a reči izgube težinu.
Starac Pajsije podseća na ono što se često zaboravlja: vera se ne prenosi glasnim govorom, već doslednošću života. Pravoslavlje ne počinje u rečenici, niti se završava u tekstu ili propovedi. Ono se prepoznaje u tihom saglasju između onoga što čovek govori i onoga kako živi. Kada ta dva stoje zajedno, tada i najkraća reč postaje pouka.
Poslanica Svetog apostola Pavla Kološanima, začalo 250 (1,12-18)
12. Zahvaljujući Bogu i Ocu koji nas osposobi za udeo u nasledstvu svetih u svetlosti; 13. koji nas izbavi od vlasti tame i prenese u Carstvo Sina ljubavi svoje, 14. u kome imamo iskupljenje, oproštenje grehova; 15. koji je ikona Boga nevidljivoga, Prvorođeni pre svake tvari, 16. jer Njime bi sazdano sve, što je na nebesima i što je na zemlji, što je vidljivo i što je nevidljivo, bili prestoli ili gospodstva, ili načalstva ili vlasti: sve je Njime i za Njega sazdano. 17. I On je pre svega, i sve u njemu postoji. 18. I On je glava tela, Crkve, koji je početak, Prvorođeni iz mrtvih, da u svemu On bude prvi.
Jevanđelje po Luki, začalo 76. (14,16-24)
16. A on mu reče: „Neki čovek zgotovi veliku večeru i pozva mnoge. 17. I u vreme večere, posla slugu svog da kaže zvanicama: 'Dođite, jer je već sve gotovo.' 18. I počeše se svi redom izgovarati. Prvi mu reče: 'Kupih njivu i moram izići da je vidim; molim te, izgovori me.' 19. I drugi reče: 'Kupih pet jarmova volova, i idem da ih ogledam; molim te, izgovori me.' 20. I treći reče: 'Oženih se, i zato ne mogu doći.'
21. I došavši sluga taj, javi ovo gospodaru svome. Tada se razgnevi domaćin i reče slugi svome: 'Izađi brzo na trgove i ulice gradske, i dovedi amo siromahe, i bogalje i hrome, i slepe.' 22. I reče sluga: 'Gospodaru, učinjeno je kako si zapovedio, i još ima mesta.' 23. I reče gospodar slugi: 'Izađi na puteve i među ograde, i privoli ih da uđu da mi se napuni dom. 24. Jer vam kažem da nijedan od onih zvanih ljudi neće okusiti moje večere. Jer je mnogo zvanih, ali je malo izabranih.'”
Sveti Justin Ćelijski podseća na unutrašnje oružje hrišćana koje štiti dušu od najmračnijih sila i daje snagu koju niko ne može oduzeti.
Pouka jednog od najomiljenijih svetitelja novijeg vremena otkriva zašto trenutak tišine pred Bogom nosi snagu da savlada nervozu, umor i haos koji čekaju svakog od nas.
U kratkoj pouci počivšeg duhovnika manastira Bogorodice Gavriotise krije se odgovor na strah od ljudske zlobe i osećaj napuštenosti.
U trenucima tuge i nemira, osmeh postaje duhovno oruđe koje priziva svetitelje i donosi unutrašnji mir.
Svetogorski starac otkriva zašto se čovek ne menja opomenom i šta je jedini put koji ostavlja trag
Suočavanje sa brigama i prazninom može biti iskušenje, ali Isihastina reč pokazuje put ka istinskoj slobodi duhovnog života.
Kroz lik Mojsija i tajnu Hristovog stradanja razotkriva se izbor koji razdvaja prolazno od večnog.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog apostola Aristovula po starom i Svetog Marka Ispovednika po novom kalendaru. Katolici slave Cvetnicu, dok muslimani i Jevreji danas nemaju većeg opšteg praznika.
Dok mnogi prolaze nezainteresovano ili pretenciozno iskačući krsnim znakom, pouka ruskog starca otkriva kako iskrena molitva i pravi znak krsta mogu povezati srce sa nebeskim Carstvom i precima koji nas čekaju.
Spominje se u poslanici Rimljanima kao jedan od onih kojima apostol Pavle šalje pozdrave.
Dok pravoslavci iščekuju silazak Blagodatnog ognja, pažnju dodatno privlače svedočanstva o njegovoj neobičnoj prirodi i strah da bi tok drevnog obreda mogao biti narušen.
Netaknuta priroda i isposnica Svetog Zosima nalaze se u jedinstvenoj celini koja sada dobija i dodatnu međunarodnu važnost.
Odluka gradske vlasti i Mitropolije otvorila je put ka izgradnji crkve posvećene Ostroškom Čudotvorcu, kao trajnom mestu sabiranja i nade u Podgorici.
Hleb blagoslova, molitve i tišine po receptu jednog od najstarijih kuvara na Atosu.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Recept iz "Srbskog kuvara" donosi miris cimeta, posne delicije i vekovnu tradiciju pravoslavnih kuhinja pravo na vaš sto.
Reči velikog duhovnika 20. veka otkrivaju kako naši svakodnevni izbori, misli i osećanja oblikuju unutrašnji raj ili pakao – i kako mir, strah i ljubav već sada žive u našoj duši.
Pouka svetogorskog starca koja menja pogled na razgovor i unutrašnji mir.
Jedna snažna pouka svetogorskog podvižnika otkriva zašto je dužnost vernika da dobrim mislima, rečima i brigom za drugoga sačuvaju zajednicu od raspadanja.
Svetogorski podvižnik učio je da se blagodat ne spušta samo u hramu – već i tamo gde porodica zajedno deli obrok.
Kroz lik Mojsija i tajnu Hristovog stradanja razotkriva se izbor koji razdvaja prolazno od večnog.
Dok mnogi prolaze nezainteresovano ili pretenciozno iskačući krsnim znakom, pouka ruskog starca otkriva kako iskrena molitva i pravi znak krsta mogu povezati srce sa nebeskim Carstvom i precima koji nas čekaju.
Dok pravoslavci iščekuju silazak Blagodatnog ognja, pažnju dodatno privlače svedočanstva o njegovoj neobičnoj prirodi i strah da bi tok drevnog obreda mogao biti narušen.
Knez Miloš se surovo obračunavao sa svakim ko bi mogao da mu ugrozi vlast, a jedna od prvih žrtava bio je ugledni i izuzetno obrazovani episkop užičko-šabački Melentije.
Predsednik Vrhovnog sabora Islamske zajednice Srbije otvara lične i duhovne teme – od značenja praznika, preko tišine posta i borbe sa sopstvenim egom, do sećanja na svoje odrastanje i poruka o snazi zajedništva među ljudima.
Od zajedničke molitve na musali do susreta za porodičnom trpezom, praznični dani donose posebnu kulturu ophođenja u kojoj svaka izgovorena čestitka nosi poruku poštovanja, vere i bliskosti među ljudima
U manastiru Svetog Aleksandra Nevskog u Ugljeviku okupio se veliki broj vernika da se pokloni mirotočivoj ikoni „Umekšanje zlih srca“
Ketrin Krik je od audicija za filmove došla do punih arena i miliona pregleda, uz egzorcizme obećava isceljenja, dok verski analitičari upozoravaju da iza svega stoji zloupotreba vere i profit.
Sveto pismo nudi dublji i celovitiji pogled na zdrav način života - onaj koji obuhvata i telo i dušu, ali pre svega unutrašnje stanje čoveka.
U besedi za subotu 5. sedmice Velikog posta, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički podseća da se istorija ponavlja kada se zaborave upozorenja.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog mučenika Agapija po starom i Prepodobnog mučenika Evstratija Pečerskog po novom kalendaru. Katolici slave Svetu Prisku, dok muslimani i Jevreji danas nemaju većeg opšteg praznika
