Jedan od najvećih duhovnika 20. veka otkriva zašto reči gube snagu ako se ne potvrđuju životom i kako tajna molitva oblikuje duhovnu istinu.
Sve češće se susrećemo sa potrebom da se pobožnost dokaže pred drugima: objasni, naglasi, učini vidljivom. Post se spominje, molitva nagoveštava, podvig se ne krije. Ipak, ostaje pitanje koje tiho tinja: da li vera gubi snagu onog trenutka kada postane sredstvo samopotvrđivanja? Odgovor na tu dilemu daje starac Pajsije Svetogorac, jednostavno i bez suvišnih reči, ali sa dubinom koja razotkriva suštinu pravoslavnog života.
– Starče, da li ljudi koji žive duhovno treba da pokazuju da poste? – pitala je jedna veronica, a starac je odgovorio:
– Kad je reč o utvrđenim postovima Crkve, kao što su sreda, petak, Uskršnji post i drugi, onda treba, jer je to ispovedanje vere. Druge postove, koji bivaju iz posebne želje za podvigom, iz ljubavi prema Hristu ili radi uslišene molitve, treba postiti tajno.
Naš cilj je da živimo pravoslavno, a ne samo da govorimo ili pišemo pravoslavno. Zato ni jedna propoved ne poučava i ne dotiče drugog čoveka, ma koliko bila dobra, ukoliko propovednik ne živi u skladu sa svojim rečima.
U ovoj pouci nema osude, ali ima jasne mere. Crkveni post nije privatna stvar, već svedočanstvo pripadnosti Hristovom telu – Crkvi. Lični podvig, naprotiv, ostaje između čoveka i Boga. Tamo gde se ta granica izbriše, duhovni život lako sklizne u samodovoljnost, a reči izgube težinu.
Starac Pajsije podseća na ono što se često zaboravlja: vera se ne prenosi glasnim govorom, već doslednošću života. Pravoslavlje ne počinje u rečenici, niti se završava u tekstu ili propovedi. Ono se prepoznaje u tihom saglasju između onoga što čovek govori i onoga kako živi. Kada ta dva stoje zajedno, tada i najkraća reč postaje pouka.
Poslanica Svetog apostola Pavla Kološanima, začalo 250 (1,12-18)
12. Zahvaljujući Bogu i Ocu koji nas osposobi za udeo u nasledstvu svetih u svetlosti; 13. koji nas izbavi od vlasti tame i prenese u Carstvo Sina ljubavi svoje, 14. u kome imamo iskupljenje, oproštenje grehova; 15. koji je ikona Boga nevidljivoga, Prvorođeni pre svake tvari, 16. jer Njime bi sazdano sve, što je na nebesima i što je na zemlji, što je vidljivo i što je nevidljivo, bili prestoli ili gospodstva, ili načalstva ili vlasti: sve je Njime i za Njega sazdano. 17. I On je pre svega, i sve u njemu postoji. 18. I On je glava tela, Crkve, koji je početak, Prvorođeni iz mrtvih, da u svemu On bude prvi.
Jevanđelje po Luki, začalo 76. (14,16-24)
16. A on mu reče: „Neki čovek zgotovi veliku večeru i pozva mnoge. 17. I u vreme večere, posla slugu svog da kaže zvanicama: 'Dođite, jer je već sve gotovo.' 18. I počeše se svi redom izgovarati. Prvi mu reče: 'Kupih njivu i moram izići da je vidim; molim te, izgovori me.' 19. I drugi reče: 'Kupih pet jarmova volova, i idem da ih ogledam; molim te, izgovori me.' 20. I treći reče: 'Oženih se, i zato ne mogu doći.'
21. I došavši sluga taj, javi ovo gospodaru svome. Tada se razgnevi domaćin i reče slugi svome: 'Izađi brzo na trgove i ulice gradske, i dovedi amo siromahe, i bogalje i hrome, i slepe.' 22. I reče sluga: 'Gospodaru, učinjeno je kako si zapovedio, i još ima mesta.' 23. I reče gospodar slugi: 'Izađi na puteve i među ograde, i privoli ih da uđu da mi se napuni dom. 24. Jer vam kažem da nijedan od onih zvanih ljudi neće okusiti moje večere. Jer je mnogo zvanih, ali je malo izabranih.'”
Sveti Justin Ćelijski podseća na unutrašnje oružje hrišćana koje štiti dušu od najmračnijih sila i daje snagu koju niko ne može oduzeti.
Pouka jednog od najomiljenijih svetitelja novijeg vremena otkriva zašto trenutak tišine pred Bogom nosi snagu da savlada nervozu, umor i haos koji čekaju svakog od nas.
U kratkoj pouci počivšeg duhovnika manastira Bogorodice Gavriotise krije se odgovor na strah od ljudske zlobe i osećaj napuštenosti.
U trenucima tuge i nemira, osmeh postaje duhovno oruđe koje priziva svetitelje i donosi unutrašnji mir.
Svetogorski starac otkriva zašto se čovek ne menja opomenom i šta je jedini put koji ostavlja trag
Suočavanje sa brigama i prazninom može biti iskušenje, ali Isihastina reč pokazuje put ka istinskoj slobodi duhovnog života.
Kroz ajete 98:7-8 saznajemo kako Božije zadovoljstvo i večna nagrada pripadaju najposvećenijima.
Rođen je u Rimu, gde mu je otac bio carski antipat.
Jedan od najvećih duhovnika 20. veka otkriva zašto reči gube snagu ako se ne potvrđuju životom i kako tajna molitva oblikuje duhovnu istinu.
Srpska pravoslavna crkva podseća na običaj u kojem deca simbolično "vežu" majke, a žene uzvraćaju darovima, stvarajući nevidljive niti koje povezuju generacije i jačaju hrišćanski duh zajedništva.
Mesto stogodišnje tradicije molitve i tišine menja vlasnika, ali monaški duh i arhitektura i dalje će odoljevati vremenu.
Jednostavan i brz recept za kolač koji u dom donosi miris domaće kuhinje i radost zajedništva u posne dane.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
Nekada nezaobilazna na prazničnim trpezama, ova poslastica se pravila sa strpljenjem i ljubavlju — donosimo autentičan recept koji će vaš dom ispuniti toplinom i mirisom svečanosti.
Ovi brzi kolači sa keksom, pistaćima i brusnicama donose raskošni slatki užitak za slavsku trpezu, spremni za posluženje za manje od sat vremena.
Selsko meso, staro jelo iz ruralnih krajeva, vraća se na trpeze kao simbol zajedništva, topline doma i prazničnih okupljanja — a tajna njegovog bogatog ukusa krije se u jednostavnim sastojcima i sporom, strpljivom krčkanju.
Pouka jednog od najvećih duhovnika 20. veka pokazuje kako kratka molitva, čitanje Svetog pisma i samoposmatranje mogu ojačati moralnu snagu i održati veru čak i kada svet preti da nas slomi.
Jednostavna, ali moćna pouka svetogorskog starca otkriva kako reći istinu bez da povrediš, i zašto iskrenost postaje put duhovnog rasta.
Veliki pravoslavni duhovnik sa Svete gore pokazuje kako očuvati unutrašnji mir i zaštititi dušu dok iskušenja svakodnevno preplavljuju život oko nas.
Reči svetogorskog starca nas podsećaju da prava molitva i ljubav prema bližnjem počinju oslobađanjem srca od osuđivanja jer samo tada u nama može zasijati toplina Božje prisutnosti.
Pravoslavna duhovna tradicija govori o potrebi svakodnevnog preispitivanja sebe, o priznavanju sopstvenih grešaka i o ličnoj odgovornosti za stanje duše.
U pravoslavnom razumevanju čoveka, duša se ne razvija izolovano.
Otac Georgije objašnjava kako su nastajala "pogađanja" najpoznatije balkanske proročice i kakav duhovni izvor Crkva prepoznaje iza glasova koji su je proslavili.
Sveti Nikolaj Ohridski i Žički u besedi za 29. subotu po Duhovima, kroz priču o Jakovu pokazuje da tiha snaga vere može nadvladati strah, nepravdu i otvoriti put spasenju.
Iza drvenih zidova Lazarice kod Prolom banje kriju se čudni simboli i predanja koja i danas intrigiraju verni narod, ali i sve putnike namernike.
U vreme kada je vera bila progonjena, a javno ispovedanje Hrista smatrano prestupom, dogodilo se čudo koje je stotine, pa i hiljade ljudi vratilo Bogu.
Džuman Al-Kavasmi prvi put javno govori o životu u okruženju gde je mržnja bila obaveza, o sumnjama koje su je razdirale i iskustvu koje ju je odvelo na put potpuno suprotan onome na koji je bila usmeravana.
Freska „Dobar pastir“ iz 3. veka prikazuje mladog Isusa, simbol božanske zaštite i ranog hrišćanskog života u Anadoliji.
Otac Georgije objašnjava kako su nastajala "pogađanja" najpoznatije balkanske proročice i kakav duhovni izvor Crkva prepoznaje iza glasova koji su je proslavili.
Porodice Manigoda i Kuribak dobijaju sredstva za obnovu kuća i alate, dok deo donacije rešava decenijski problem puta prema selu Dobrigošće.
Otkrijte kako tikvica, heljdino mleko i sveže zelje u Stojkinoj izlevuši postaju hranljivo, postno jelo koje hrani telo i dušu, donoseći toplinu i snagu u svakom zalogaju.
