Jedan od najvećih duhovnika 20. veka otkriva zašto reči gube snagu ako se ne potvrđuju životom i kako tajna molitva oblikuje duhovnu istinu.
Sve češće se susrećemo sa potrebom da se pobožnost dokaže pred drugima: objasni, naglasi, učini vidljivom. Post se spominje, molitva nagoveštava, podvig se ne krije. Ipak, ostaje pitanje koje tiho tinja: da li vera gubi snagu onog trenutka kada postane sredstvo samopotvrđivanja? Odgovor na tu dilemu daje starac Pajsije Svetogorac, jednostavno i bez suvišnih reči, ali sa dubinom koja razotkriva suštinu pravoslavnog života.
– Starče, da li ljudi koji žive duhovno treba da pokazuju da poste? – pitala je jedna veronica, a starac je odgovorio:
– Kad je reč o utvrđenim postovima Crkve, kao što su sreda, petak, Uskršnji post i drugi, onda treba, jer je to ispovedanje vere. Druge postove, koji bivaju iz posebne želje za podvigom, iz ljubavi prema Hristu ili radi uslišene molitve, treba postiti tajno.
Naš cilj je da živimo pravoslavno, a ne samo da govorimo ili pišemo pravoslavno. Zato ni jedna propoved ne poučava i ne dotiče drugog čoveka, ma koliko bila dobra, ukoliko propovednik ne živi u skladu sa svojim rečima.
U ovoj pouci nema osude, ali ima jasne mere. Crkveni post nije privatna stvar, već svedočanstvo pripadnosti Hristovom telu – Crkvi. Lični podvig, naprotiv, ostaje između čoveka i Boga. Tamo gde se ta granica izbriše, duhovni život lako sklizne u samodovoljnost, a reči izgube težinu.
Starac Pajsije podseća na ono što se često zaboravlja: vera se ne prenosi glasnim govorom, već doslednošću života. Pravoslavlje ne počinje u rečenici, niti se završava u tekstu ili propovedi. Ono se prepoznaje u tihom saglasju između onoga što čovek govori i onoga kako živi. Kada ta dva stoje zajedno, tada i najkraća reč postaje pouka.
Poslanica Svetog apostola Pavla Kološanima, začalo 250 (1,12-18)
12. Zahvaljujući Bogu i Ocu koji nas osposobi za udeo u nasledstvu svetih u svetlosti; 13. koji nas izbavi od vlasti tame i prenese u Carstvo Sina ljubavi svoje, 14. u kome imamo iskupljenje, oproštenje grehova; 15. koji je ikona Boga nevidljivoga, Prvorođeni pre svake tvari, 16. jer Njime bi sazdano sve, što je na nebesima i što je na zemlji, što je vidljivo i što je nevidljivo, bili prestoli ili gospodstva, ili načalstva ili vlasti: sve je Njime i za Njega sazdano. 17. I On je pre svega, i sve u njemu postoji. 18. I On je glava tela, Crkve, koji je početak, Prvorođeni iz mrtvih, da u svemu On bude prvi.
Jevanđelje po Luki, začalo 76. (14,16-24)
16. A on mu reče: „Neki čovek zgotovi veliku večeru i pozva mnoge. 17. I u vreme večere, posla slugu svog da kaže zvanicama: 'Dođite, jer je već sve gotovo.' 18. I počeše se svi redom izgovarati. Prvi mu reče: 'Kupih njivu i moram izići da je vidim; molim te, izgovori me.' 19. I drugi reče: 'Kupih pet jarmova volova, i idem da ih ogledam; molim te, izgovori me.' 20. I treći reče: 'Oženih se, i zato ne mogu doći.'
21. I došavši sluga taj, javi ovo gospodaru svome. Tada se razgnevi domaćin i reče slugi svome: 'Izađi brzo na trgove i ulice gradske, i dovedi amo siromahe, i bogalje i hrome, i slepe.' 22. I reče sluga: 'Gospodaru, učinjeno je kako si zapovedio, i još ima mesta.' 23. I reče gospodar slugi: 'Izađi na puteve i među ograde, i privoli ih da uđu da mi se napuni dom. 24. Jer vam kažem da nijedan od onih zvanih ljudi neće okusiti moje večere. Jer je mnogo zvanih, ali je malo izabranih.'”
Sveti Justin Ćelijski podseća na unutrašnje oružje hrišćana koje štiti dušu od najmračnijih sila i daje snagu koju niko ne može oduzeti.
Pouka jednog od najomiljenijih svetitelja novijeg vremena otkriva zašto trenutak tišine pred Bogom nosi snagu da savlada nervozu, umor i haos koji čekaju svakog od nas.
U kratkoj pouci počivšeg duhovnika manastira Bogorodice Gavriotise krije se odgovor na strah od ljudske zlobe i osećaj napuštenosti.
U trenucima tuge i nemira, osmeh postaje duhovno oruđe koje priziva svetitelje i donosi unutrašnji mir.
Svetogorski starac otkriva zašto se čovek ne menja opomenom i šta je jedini put koji ostavlja trag
Suočavanje sa brigama i prazninom može biti iskušenje, ali Isihastina reč pokazuje put ka istinskoj slobodi duhovnog života.
Od narodnih predanja o zaštiti doma i zdravlju do pogrešnog razumevanja uloge ikona, Crkva objašnjava gde se završava iskreno poštovanje svetitelja, a gde počinju verovanja koja nisu deo pravoslavnog učenja.
Poglavar Srpske pravoslavne crkve poručio je da snaga naroda počiva na očuvanju vere i identiteta, podsećajući da Vidovdan i Sveti knez Lazar svedoče o izboru večnih vrednosti koje su kroz vekove čuvale dostojanstvo i slobodu.
Recept monahinje Atanasije Rašić iz knjige "Ko posti, dušu gosti" spaja krompir, šargarepu, celer i karfiol sa mirisnim sosom od paradajza i belog luka u jednostavno, zasitno jelo koje se lako priprema i dugo pamti.
Sveti Manuil, Savel i Ismail bili su Persijanci, sinovi oca neznabošca i majke hrišćanke, koja ih je odmalena vaspitala u duhu Jevanđelja i privela svetom krštenju.
Godine same po sebi ne donose unutrašnju promenu, niti garantuju duhovnu zrelost.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Porodica, sveštenstvo i verni narod oprostili su se od sina sveštenika Ostoje Kneževića, dok je mitropolit crnogorsko-primorski u besedi poručio da se bol nosi krstom Hristovim, a da se duša čistote sabira u večnom životu.
Na sahrani dvanaestogodišnjaka koji je tragično preminuo, mitropolit Dimitrije govorio o veri, večnom životu i susretu bez rastanka, dok su porodica i vernici u tišini slušali poruke utehe i nade.
U trenucima kada problemi deluju nepomirljivo, pouka svetogorskog starca pokazuje da se izlaz ne nalazi u sili, već u smirenju i unutrašnjoj postojanosti koja menja ishod.
Snažna poruka svetogorskog starca otkriva kako pravoslavlje gleda na bol, ćutanje i iskušenja kroz koja čovek prolazi tokom života.
U jednoj od svojih pouka Svetogorac otkriva gde počinje gubitak unutrašnjeg mira i zašto se upravo tu krije prekretnica između rasutosti i molitvenog spokojstva.
U vremenu sve češće ravnodušnosti i pucanja porodičnih i društvenih veza, jedna misao sa Svete gore otkriva mehanizam koji tiho razgrađuje ljubav, pripadnost i odgovornost – od doma do otadžbine.
Od narodnih predanja o zaštiti doma i zdravlju do pogrešnog razumevanja uloge ikona, Crkva objašnjava gde se završava iskreno poštovanje svetitelja, a gde počinju verovanja koja nisu deo pravoslavnog učenja.
Godine same po sebi ne donose unutrašnju promenu, niti garantuju duhovnu zrelost.
Crkva uči da čovekov život i duhovno sazrevanje ne zavise samo od prijateljstva, već se mnogo može naučiti i od neprijatelja.
Smrt Marije Belečiju i njene trinaestogodišnje ćerke Izabele potresla je Italiju, a opelo je otvorilo teško pitanje pravoslavnog odnosa prema grehu, odgovornosti i Božijem milosrđu.
Pripovetka o prazniku koji nas uči da se prava vera vidi kroz ljubav, dobrotu i dela učinjena za druge
Na mestu gde se čuva sećanje na Kosovsku bitku služen je pomen knezu Lazaru i kosovskim mučenicima, dok su završetak okupljanja obeležila privođenja posle intervencije Kosovske policije.
I zaista, svaki Srbin danas domaćin, i svaka majka Srpkinja danas na Kosovu je na putu svetoga kneza Lazara i majke Jugovića, istakao je mitropolit Joanikije.
Mozaična ikona Presvete Bogorodice Odigitrije, pred kojom je, prema predanju, poslednje trenutke proveo otac Svetog Save, prvi put je izneta iz riznice Manastira Hilandar i predstavljena javnosti u prestonom gradu Srbije.
Crkveno predanje razlikuje ličnu molitvu za takve osobe od liturgijskog pominjanja, a ljubav prema njima ostaje poziv da se za njihovo dobro i spasenje ne prestaje moliti.
U besedi za ponedeljak 5. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički podseća da svaka reč ima težinu pred Bogom i poziva hrišćane na čuvanje misli, govora i srca.
Probajte čorbu od sočiva po receptu iz Studenice, pročitajte molitvu Gospodu za oproštaj, zastupništvo i pomoć i duhovno se nadahnite uz pouku Svetog Vasilija Velikog.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
