Suočavanje sa brigama i prazninom može biti iskušenje, ali Isihastina reč pokazuje put ka istinskoj slobodi duhovnog života.
U životu mnogih vernika često se javlja osećaj težine i unutrašnje praznine, trenutaka kada duša deluje zatrpano brigama i nemirom. Čini se da ni molitva ni dobra dela ne donose olakšanje, a teskoba sve više pritiska. Rešenje ovog unutrašnjeg zastoja, kako pokazuje iskustvo svetih, nije u bežanju od osećanja, već u razumevanju njihovog izvora.
Sveti Josif Isihasta nudi jasnu pouku:
- Ne skrivaj teskobu u svome srcu, jer teskoba i čamotinja su radost demonska od koje se duša ispunjava gorčinom.
Ova rečenica, jednostavna a snažna, upozorava vernike da se unutrašnje teškoće ne smeju potiskivati ili maskirati, jer upravo taj nemir može postati zamka koja udaljava dušu od mira u Hristu. Isihasta nas podseća da istinska sloboda duše dolazi kroz iskrenu molitvu, priznanje svojih slabosti i traženje Božanske pomoći, umesto da se duhovni teret krije pod maskom lažne smirenosti.
U pravoslavnom kontekstu, pouka Svetog Josifa Isihaste podseća na večnu borbu između duhovnog zdravlja i demonskih zamki koje teskoba donosi. Njegove reči podstiču vernike da u suočavanju s unutrašnjom tugom pronađu hrabrost i put ka unutrašnjem miru, jer samo kroz iskrenost prema sebi i Bogu duša može osloboditi svetlost koju nosi.
Poslanica Svetog apostola Pavla Efescima, začalo 220 (2,11-13)
11. Zato pamtite da vi, koji ste nekada po telu neznabošci bili, nazivani neobrezanje od onih koji su se zvali telesno obrezanje rukom vršeno, 12. da bejaste u ono vreme bez Hrista, otuđeni od zajednice Izrailjeve i strani u zavetima obećanja, nade nemajući, i bez Boga na svetu. 13. A sad u Hristu Isusu, vi koji ste nekad bili daleko, postadoste blizu krvlju Hristovom.
Prva Poslanica Svetog apostola Pavla Solunjanima, začalo 270 (4,13-17)
13. Nećemo pak, braćo, da vam bude nepoznato šta je sa onima koji su usnuli, da ne biste tugovali kao oni koji nemaju nade. 14. Jer ako verujemo da Isus umre i vaskrse, tako će i Bog one koji su usnuli u Isusu dovesti s Njim. 15. Jer vam ovo kazujemo rečju Gospodnjom da mi koji budemo živi o dolasku Gospodnjem, nećemo preteći one koji su usnuli. 16. Jer će sam Gospod sa zapovešću, glasom arhanđela i sa trubom Božijom, sići s neba, i prvo će mrtvi u Hristu vaskrsnuti; 17. a potom mi živi koji ostanemo bićemo zajedno s njima uzneseni na oblacima u sretanje Gospodu u vazduhu, i tako ćemo svagda s Gospodom biti.
Jevanđelje po Luki, začalo 72. (13,18-29)
18. A on govoraše: „Čemu je slično Carstvo Božije, i sa čime ću ga uporediti? 19. Slično je zrnu gorušičnom, koje uzevši čovek baci u vrt svoj, i uzraste i posta drvo veliko, i ptice nebeske nastaniše se na granama njegovim.” 20. Opet reče: „Sa čime ću uporediti Carstvo Božije? 21. Slično je kvascu koji uze žena i pokri ga u tri kopanje brašna, dok ne uskise sve."
22. I prolažaše po gradovima i selima učeći i idući u Jerusalim. 23. Reče mu pak neko: „Gospode, Je li malo onih koji se spasavaju?” A on im reče: 24. „Borite se da uđete na uska vrata; jer vam kažem: mnogi će tražiti da uđu i neće moći. 25. Kad ustane domaćin i zatvori vrata, i počnete napolju stajati i kucati u vrata govoreći: 'Gospode, Gospode, otvori nam!' I odgovarajući reći će vam: 'Ne poznajem vas otkuda ste.' 26. Tada ćete početi da govorite: 'Jedosmo pred tobom i pismo, i po trgovima našim učio si.'
27. A on će reći: 'Kažem vam, ne poznajem vas otkuda ste. Odstupite od mene svi koji činite nepravdu!' 28. Onde će biti plač i škrgut zuba, kad vidite Avraama i Isaka i Jakova i sve proroke u Carstvu Božijem, a sebe napolju isterane. 29. I doći će od istoka i zapada i od severa i juga i sešće za trpezu u Carstvu Božijem.
Pouka optinskog svetitelja otvara pitanje koje svi izbegavamo: bežimo li od problema ili od sebe.
Pouka jednog od najomiljenijih svetitelja novijeg vremena otkriva zašto trenutak tišine pred Bogom nosi snagu da savlada nervozu, umor i haos koji čekaju svakog od nas.
U kratkoj pouci počivšeg duhovnika manastira Bogorodice Gavriotise krije se odgovor na strah od ljudske zlobe i osećaj napuštenosti.
Pouka velikog duhovnika 20. veka otkriva šta stoji iza unutrašnjeg zamora, zašto pad nije kraj i kako se vodi borba koja ne uništava čoveka, već ga vraća na put trezvenosti i nade.
U trenucima tuge i nemira, osmeh postaje duhovno oruđe koje priziva svetitelje i donosi unutrašnji mir.
Svetogorski starac otkriva zašto se čovek ne menja opomenom i šta je jedini put koji ostavlja trag
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog apostola Jakova Zevedejevog po starom i Svetu mučenicu Glikeriju po novom kalendaru. Katolici obeležavaju spomendan Blažene Djevice Marije Fatimske, dok Jevreji i muslimani nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
U vremenu kada se tuđi život sve češće posmatra kroz osuđujuću prizmu, staro pravilo iz pravoslavne duhovne tradicije podseća da brz sud ne govori o drugima koliko o stanju onoga ko sudi.
Telo Svetog Jakova je posle pogubljenja preneto u Španiju, a na njegovom grobu i dan danas se dešavaju čudesna isceljenja.
Kod Trebinja se nalazi Tvrdoš, jedna od najstarijih pravoslavnih svetinja na Balkanu, mesto koje su obnavljali mitropolit Amfilohije i vladika Atanasije, vraćajući mu nekadašnji značaj.
U prestonicu stižu relikvije neprocenjive vrednosti, vezane za Svetog Savu i najdublje slojeve srpske tradicije, uoči izložbe koja će trajati do sredine leta i koja se već najavljuje kao događaj koji prevazilazi uobičajene kulturne okvire.
Netaknuta priroda i isposnica Svetog Zosima nalaze se u jedinstvenoj celini koja sada dobija i dodatnu međunarodnu važnost.
Odluka gradske vlasti i Mitropolije otvorila je put ka izgradnji crkve posvećene Ostroškom Čudotvorcu, kao trajnom mestu sabiranja i nade u Podgorici.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Mi, naglašava otac Ljubo, ne služimo bogu vatre!
Svetitelj našeg vremena objašnjava kako u trenucima kada nas život pritiska i iscrpljuje, predanje Božjoj volji otkriva snagu koja menja srce i um.
Svetitelj pokazuje kako otvorenost pred Bogom i duhovnikom oslobađa od gorčine i vodi ka unutrašnjem miru koji svi tražimo.
Svetogorski podvižnik objašnjava kako savladati strah i osećaj nedostojnosti pred Svetom Čašom i pristupiti Hristu sa smirenjem i poverenjem.
Čak i u najmračnijim trenucima, strpljenje i vera pokazuju put ka ljubavi koju Bog ne skriva ni pred kim.
U vremenu kada se tuđi život sve češće posmatra kroz osuđujuću prizmu, staro pravilo iz pravoslavne duhovne tradicije podseća da brz sud ne govori o drugima koliko o stanju onoga ko sudi.
Presveta Bogorodica i svi svetitelji svojim životom svedočili su da nema veće utehe od Božje milosti.
U molitvi upućenoj jednom od najvoljenijih srpskih svetitelja sabrane su nade, zahvalnosti i molbe koje vernici izgovaraju u najtežim životnim trenucima, tražeći mir u duši, zdravlje i duhovnu podršku.
U besedi za utorak 5. sedmice po Vaskrsu, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički govori o Hristovoj ljubavi koja ne prolazi kroz filter ljudskog razuma i pokazuje šta se u čoveku zapravo opire onome što bi ga moglo preobraziti.
Kod Trebinja se nalazi Tvrdoš, jedna od najstarijih pravoslavnih svetinja na Balkanu, mesto koje su obnavljali mitropolit Amfilohije i vladika Atanasije, vraćajući mu nekadašnji značaj.
Maramice ostaju na ovom mestu sedam dana, a zatim se zakopavaju i muka večno ostaje u zemlji.
U Sabornom hramu Hristovog Vaskrsenja služena zaupokojena liturgija za Jovana Kneževića, uz prisustvo mitropolita Joanikija i brojnih vernika; emotivni oproštaj nastavljen molitvom i ispraćajem ka manastiru Kosijerevo.
Eparhija zagrebačko-ljubljanska ne ostavlja prostor za relativizaciju – traži odgovornost, upozorava na posledice i ukazuje da je pogođeno nešto mnogo dublje od same svetinje
Starinsko jelo od pšenice, kajmaka i mleka otkriva kako su pravoslavni domovi spajali post i mrs, ali i kako je jedna jednostavna trpeza postajala simbol zajedništva, obilja i života u skladu sa crkvenim ritmom.
Od siromašnog dečaka iz Hercegovine do ostroškog čudotvorca čije mošti posećuju pravoslavci, katolici i muslimani — život Svetog Vasilija Ostroškog ostao je simbol istrajnosti, vere i nade u najtežim vremenima.
U molitvi upućenoj jednom od najvoljenijih srpskih svetitelja sabrane su nade, zahvalnosti i molbe koje vernici izgovaraju u najtežim životnim trenucima, tražeći mir u duši, zdravlje i duhovnu podršku.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
