Nesvakidašnji freskopis Vladimira Skerlića, koji je spojio pravoslavnu tradiciju sa motivima afričkog podneblja, izazvao je talas komentara i oduševljenja među vernicima i na društvenim mrežama.
Većina vernika bi možda pomislila da je nemoguće videti lava ili nosoroga na freskama jednog srpskog hrama. Međutim, upravo takav prizor dočekuje vernike i posetioce u Bocvani, u Hramu Svetog Save, završenom 2016. godine. Crkva koju je 2018. osveštao tadašnji patrijarh Irinej, izdvaja se ne samo svojom visinom u odnosu na tradicionalnu prizemnu arhitekturu ove afričke zemlje, već i nesvakidašnjim freskopisom.
Beogradski freskopisac Vladimir Skerlić uneo je u zidne slike i motive afričkog podneblja – ispred svetitelja naslikan je lav, u pozadini se uzdiže moćni baobab, a sa druge strane oltara stoji nosorog.
Takva kombinacija pravoslavne tradicije i lokalnog ambijenta privukla je veliku pažnju javnosti. Na društvenim mrežama pojavili su se brojni komentari – od šala na račun lava, do oduševljenja što srpska crkva u Africi dobija jedinstveni umetnički pečat.
Naši ljudi koji su freskopis videli na društvenim mrežama uglavnom su bili oduševljeni i prepuni pitanja. Jedan od njih je napisao:
– Moćno, svestan sam da je bilo nekih veza zbog Pokreta nesvrstanih, ali nisam znao da smo ostavili trag, niti da imamo dijasporu tamo dole. A sama freska je prejaka.
Drugi su se pak raspitivali o tome koji su sveci izobraženi, posebno kada je reč o tamnoputom Prepodobnom Mojseju Murinu.
– Skerlić je svojom energijom i idejom uneo elemente sa afričkog područja, što će toj crkvi dati posebnu i jedinstvenu notu – istakla je Ana Pribil iz Srpskog društva u Bocvani, prenosi portal savezpn.rs.
Hram Svetog Save danas je duhovni i kulturni oslonac za Srbe u Bocvani, ali i simbol mostova koje svetosavlje gradi daleko od matice.
Duhovni život nije trka niti niz naglih skokova, već tiho i postojano kretanje ka Bogu.
Vernici iz manastirskih trpezarija nose iskustvo koje nadmašuje raskošne gozbe, a objašnjenje nekadašnjeg hilandarca otkriva nevidljivi sloj tog ukus.
Bez mnogo truda i od sastojaka koje već imate u kući dobija se mekano i mirisno jelo, idealno za dane posta na ulju, kada je potrebna zasitna, a lagana trpeza
U obredu crkvenog venčanja u pravoslavnoj crkvi burme imaju posebno mesto.
Kroz lik Mojsija i tajnu Hristovog stradanja razotkriva se izbor koji razdvaja prolazno od večnog.
Netaknuta priroda i isposnica Svetog Zosima nalaze se u jedinstvenoj celini koja sada dobija i dodatnu međunarodnu važnost.
Odluka gradske vlasti i Mitropolije otvorila je put ka izgradnji crkve posvećene Ostroškom Čudotvorcu, kao trajnom mestu sabiranja i nade u Podgorici.
Hleb blagoslova, molitve i tišine po receptu jednog od najstarijih kuvara na Atosu.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Recept iz "Srbskog kuvara" donosi miris cimeta, posne delicije i vekovnu tradiciju pravoslavnih kuhinja pravo na vaš sto.
Završena obnova i živopis Sabornog hrama Rođenja Presvete Bogorodice svedoče o istrajnosti srpske zajednice u Argentini i nasleđu koje i danas živi kroz veru, umetnost i zajedništvo
Među parohijanima u Augsburgu najveći bol izazvalo je skrnavljenje svetog prostora, dok je parohija pozvala zajednicu da na ovaj događaj odgovori molitvom i razboritošću.
U atmosferi političkih pritisaka i snažnih medijskih kampanja polemika oko predstojatelja Srpske pravoslavne crkve uklapa se u širu borbu oko Kosova i Metohije, istorijskog pamćenja i duhovnog identiteta srpskog naroda.
Protojerej Jovan Marjanac razrešen je svih dužnosti i stavljen pod zabranu sveštenodejstva dok ne izmiri dug prema Eparhiji kanadskoj, dok administrativne poslove preuzima mladi đakon Petar Marjanović.
U selu Banjica kod Čačka čuvaju se mošti Svetog Jovana Stjeničkog, a nedaleko od hrama nalazi se izvor kome vernici pripisuju brojna čuda.
Na obali Zapadne Morave nalazi se sveto mesto gde su nevini potražili spas, a iza sebe ostavili svedočanstvo o veri koja je nadživela plamen i dim.
U selu Vasta crkva iz 12. veka odoleva vremenu i ljudskim rukama, dok njeni listovi i grane stvaraju neponovljiv spoj vere, prirode i istorije.
Selo Divejevo u Nižegorodskoj oblasti i manastir prepodobnog Serafima Sarovskog čuva priče o Svetoj kanavki, duhovnoj stazi za koju vernici veruju da je zaštićena od zla.
Predsednik Vrhovnog sabora Islamske zajednice Srbije otvara lične i duhovne teme – od značenja praznika, preko tišine posta i borbe sa sopstvenim egom, do sećanja na svoje odrastanje i poruka o snazi zajedništva među ljudima.
Od zajedničke molitve na musali do susreta za porodičnom trpezom, praznični dani donose posebnu kulturu ophođenja u kojoj svaka izgovorena čestitka nosi poruku poštovanja, vere i bliskosti među ljudima
U manastiru Svetog Aleksandra Nevskog u Ugljeviku okupio se veliki broj vernika da se pokloni mirotočivoj ikoni „Umekšanje zlih srca“
Ketrin Krik je od audicija za filmove došla do punih arena i miliona pregleda, uz egzorcizme obećava isceljenja, dok verski analitičari upozoravaju da iza svega stoji zloupotreba vere i profit.
Dok mnogi prolaze nezainteresovano ili pretenciozno iskačući krsnim znakom, pouka ruskog starca otkriva kako iskrena molitva i pravi znak krsta mogu povezati srce sa nebeskim Carstvom i precima koji nas čekaju.
Spominje se u poslanici Rimljanima kao jedan od onih kojima apostol Pavle šalje pozdrave.
Dok pravoslavci iščekuju silazak Blagodatnog ognja, pažnju dodatno privlače svedočanstva o njegovoj neobičnoj prirodi i strah da bi tok drevnog obreda mogao biti narušen.
