Crkva podseća vernike da nije svaka bolest posledica konkretnog greha, ali da nijedna nije bez smisla.
U pravoslavnoj duhovnosti, bolest se ne posmatra isključivo kao tragedija ili kazna, već pre svega kao mogućnost – prilika za preispitivanje, duhovno sazrevanje i očišćenje.
Ona može imati duboko duhovno značenje i biti deo Božijeg promisla o čoveku.
Za razliku od savremenog pogleda, koji bolest najčešće vidi samo kao fizički poremećaj koji treba otkloniti po svaku cenu, pravoslavlje uči da telo i duša nisu odvojeni, već duboko povezani. Telesna bolest često odražava stanje duše – bilo kao posledica nagomilanog greha, bilo kao način da se čovek uzdigne iznad ponosa, gordosti i samoljublja.
U pravoslavlju se često navodi da bolest može biti data čoveku kao lek – ne u fizičkom, već u duhovnom smislu. Kao što lekar ponekad daje gorke lekove kako bi izlečio duboku ranu, tako i Bog, iz ljubavi prema čoveku, dopušta određene patnje koje imaju spasonosni cilj. To nije kazna, već izraz brige za dušu koja je u opasnosti da zaluta putem gordosti, sebičnosti ili ravnodušnosti.
U tom kontekstu, Crkva podseća vernike da nije svaka bolest posledica konkretnog greha, ali da nijedna nije bez smisla. Ponekad dolazi kao posledica pogrešnih životnih izbora, a ponekad kao tajanstveni Božiji dar koji ima cilj da nas pročisti i povede putem spasenja.
Sveti Jovan Lestvičnik, jedan od najdubljih pravoslavnih duhovnih pisaca, jasno ukazuje na to kada kaže:
"Ima bolesti koje se dobijaju radi očišćenja od grehova, a ima i takvih koje treba da slome nas ponos."
Praznik Meskel okuplja hiljade vernika Eritrejske pravoslavne crkve, koji proslavljaju praznik posvećen pronalasku Časnog Krsta i duhovnu snagu hrišćanske tradicije.
Crkva podseća vernike da nije svaka bolest posledica konkretnog greha, ali da nijedna nije bez smisla.
Od 26. do 28. septembra, u okviru Dana evropske baštine, pet istorijskih crkava Starog grada Ksantija, koji se nalazi u severoistočnoj Grčkoj, u oblasti Trakije, biće otvorene za javnost.
Pobožni vernik u snu je dobio uputstvo za prenos moštiju, a prilikom otvaranja groba prisutni su bili svedoci predivnog miomirisa, netruležnog tela i netaknute odeće čak tri decenije posle upokojenja ovog ugodnika Božjeg.
Jednostavan i autentičan, pripreman uoči praznika svih vera i porodičnih okupljanja, ovaj starinski kolač i danas vraća mirise detinjstva i toplinu doma.
U kuhinjama pravoslavnih domaćica, ova čorba se pripremala s ljubavlju – za praznike, slave i nedeljne porodične ručkove. Sada je pravo vreme da je ponovo otkrijete i spremite po originalnom receptu iz tradicije srpske kuhinje.
Otkrijte kako pivo pretvara ovo jednostavno jelo u ukusnu salatu sa istorijom dugom vekovima, zapisanu još 1855. u "Srbskom kuvaru" jeromonaha Jerotija iz Krušedola.
Od pažljivo prženog luka do mirisa ljute paprika - otkrijte tajnu starinskog monaškog ribljeg paprikaša koji spaja duh pravoslavnog života i prazničnih trpeza.
Skromne namirnice, otmen ukus – manastirski zapis iz 1855. godine vraća na trpezu zalogaj koji je nekada krasilo srpsko dvorsko posluženje.
Starinski specijalitet bez mesa osvojiće vas na prvi zalogaj, a možete ga jesti i u danima belog mrsа.
U vremenu kada informacije dolaze sa svih strana, a očekivanja su sve veća, mnogi se osećaju izgubljeno i bez izlaza.
Zlopamtljivost i zloba se u hrišćanskoj tradiciji prepoznaje kao ozbiljan greh koji razara i pojedinca i zajednicu.
I među verujućima se događa prekid trudnoće, a tada ostaje teško pitanje koje ne prestaje da progoni roditelje – gde odlaze nevine duše? Protojerej Aleksandar Ermulin govori o složenosti ovog pitanja i Božjem promislu.
Prema hrišćanskom shvatanju, jedini pravedni sudija jeste Bog.
Praznik Meskel okuplja hiljade vernika Eritrejske pravoslavne crkve, koji proslavljaju praznik posvećen pronalasku Časnog Krsta i duhovnu snagu hrišćanske tradicije.
Od 26. do 28. septembra, u okviru Dana evropske baštine, pet istorijskih crkava Starog grada Ksantija, koji se nalazi u severoistočnoj Grčkoj, u oblasti Trakije, biće otvorene za javnost.
Pobožni vernik u snu je dobio uputstvo za prenos moštiju, a prilikom otvaranja groba prisutni su bili svedoci predivnog miomirisa, netruležnog tela i netaknute odeće čak tri decenije posle upokojenja ovog ugodnika Božjeg.
Što više gledamo u živote drugih, manje vidimo sebe. Sveti Oci uče – čuvaj oko, jezik i srce, jer greh ulazi na mala vrata.
U selu Vasta na Peloponezu nalazi se jedinstvena crkva Svete Teodore iz 11. veka kroz čiju strukturu izrastaju 17 stabala, pravo čudo pravoslavnog sveta.
Zapovest „Ljubi bližnjeg svog kao samog sebe“ nije samo moralni savet – ona je svakodnevni poziv na strpljenje, oproštaj i nesebičnu žrtvu, koji u svetu podela može postati prava revolucija srca.
U Australiji se dogodilo čudo koje je zapanjilo lekare i oduševilo vernike širom sveta. O ovom događaju pripoveda se u Manastiru Milesi u Grčkoj, koji je osnovao sveti Porfirije.
Sveto miro je jedan od najstarijih mirisa u hrišćanstvu, čija upotreba datira još iz vremena apostola. Njegov miris nosi blagoslov, isceljenje i umirenje duše i tela.
U svojoj besedi za 16. nedelju po Duhovima Sveti Nikolaj Ohridski i Žički otkriva kako se u jedinstvu Oca i Sina gasi svaka ljudska sumnja i rađa sila istine koja nadilazi razum.
Kada je knez Gotski Atanarik počeo da muči hrišćane, Sveti Nikita je stao pred njega i izobličio ga zbog bezboštva i nečovečnosti.
Svedočanstva iz kelije jednog od najvećih pravoslavnih duhovnika 20. veka otkrivaju koliko moć reči i duhovni zakoni utiču na naše živote.
