Pravoslavni sveštenik objašnjava zašto način na koji trpimo odlučuje hoće li naše muke biti iskupljenje ili nova greška.
Postoje pitanja koja se ne postavljaju iz radoznalosti, nego iz nemoći. Ona se rađaju kraj bolničkih kreveta, u tišini soba u kojima se čeka ishod koji niko ne može da ubrza niti da zaustavi. Jedno od takvih pitanja glasi: ima li smisla patnja i da li ona, kada se život gasi u bolu, može da bude put ka oproštaju grehova? Ozbiljno i trezveno tumačenje daje protojerej Andrej Gavrilenko.
- Da, iskupljuje, ako sve podnosi smireno, bez roptanja i radi Gospoda. Muke su uvek veliki izdatak duševnih i telesnih snaga. To je uvek sagorevanje. Ako ti – nije važno da li kroz bolest ili kroz podvige – sagorevaš radi Gospoda, primaš nagradu mučenika. Štaviše, ako zajedno s tobom, brinući se i saosećajući, bez roptanja sagorevaju i tvoji bližnji, i oni dobijaju mučenički venac. Bog jeste i vidi sve naše nevolje i svakako će očistiti i pomilovati za njihovo smireno trpljenje - kaže otac Andrej.
On dodaje da onome ko strada i radi Boga trpi, opraštaju se gresi. Razlog je jednostavan – čovek nosi trud radi Boga i sve prošlo se briše, odlazi. Volja se u životu s Bogom ne kali samo i ne toliko u podvigu bdenja i posta, koliko u još težem podvigu trpljenja nevolja koje ne biraš.
Sveštenik dalje ističe:
- Međutim, postoje i stradanja koja ne iskupljuju. To je onda kada, umesto da trpiš i nosiš krst, umnožavaš grehe: roptanje na bližnje i na Boga, proklinjanje i psovanje. Tu čovek i mnogo trpi, a gresi mu se još i dodaju. Najbolje odgovor na ovo pitanje ilustruje scena Hristovog Raspeća. Bila su dva razbojnika, ali su zadobili različitu sudbinu. Jedan je umro umnožavajući greh, a drugi je ušao u Carstvo Božije prizvavši Ime Gospodnje- zaključuje otac Andrej, prenosi portal spzh.eu.
Iz ovog odgovora ne ostaje utisak da je bol sam po sebi karta za spasenje. U pravoslavnom razumevanju, presudno nije koliko neko trpi, nego kako trpi i kome tu svoju muku prinosi. I tu se, možda, krije najteža, ali i najtiša istina: ista bolest može biti ili poslednja pobuna, ili poslednja molitva — a razlika između te dve granice često odlučuje ne snaga tela, nego smer srca.
Beseda mitropolita šumadijskog u Ralji otvorila je pitanja bez lakih odgovora: gde počinje prava ljubav, zašto bez Boga nema istinskog odnosa među ljudima i kako se vera proverava tek onda kada naiđe na greh drugoga.
Posle božićne liturgije u Moskvi, poglavar Ruske crkve govorio je o grehu koji se proglašava vrlinom, slobodi bez granica i civilizacijskom sukobu koji se više ne može sakriti.
O paklu se govori i u šali i u gnevu, ali retko sa stvarnim razumevanjem - protojerej Dimitrije Garčuk otkriva zašto to nije samo priča o mestu posle smrti, već i o stanju u kome čovek može da živi već sada.
Sveti oci su svedočili da se mir ne nalazi u izbegavanju stradanja, već u pravilnom odnosu prema njemu.
Pouka svetogorskog starca otkriva jednostavan čin koji vraća snagu duši i oslobađa srce od težine greha.
Dok su mu zabijali eksere u telo, molio se Bogu s blagodarnošću.
Premijer Izraela je novinarima rekao da se izraelski narod nada da će dosegnuti carstvo i dočekati dolazak Mesije, ali da država mora izdržati pretnje i sukobe kako bi sačuvala sopstveni opstanak.
Među parohijanima u Augsburgu najveći bol izazvalo je skrnavljenje svetog prostora, dok je parohija pozvala zajednicu da na ovaj događaj odgovori molitvom i razboritošću.
Treće nedelje posta u pravoslavnim hramovima iznosi se Krst Hristov na poklonjenje i kao poziv verniku da zastane, preispita svoj život, obnovi veru i pronađe snagu da nastavi duhovnu borbu do Vaskrsa.
Netaknuta priroda i isposnica Svetog Zosima nalaze se u jedinstvenoj celini koja sada dobija i dodatnu međunarodnu važnost.
Odluka gradske vlasti i Mitropolije otvorila je put ka izgradnji crkve posvećene Ostroškom Čudotvorcu, kao trajnom mestu sabiranja i nade u Podgorici.
Hleb blagoslova, molitve i tišine po receptu jednog od najstarijih kuvara na Atosu.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Recept iz "Srbskog kuvara" donosi miris cimeta, posne delicije i vekovnu tradiciju pravoslavnih kuhinja pravo na vaš sto.
Tokom liturgije u Kragujevcu mitropolit šumadijski govorio o suštini pokajanja i upozorio da istinsko obraćenje ne počinje rečima, već promenom misli, želja i čitavog načina života, bez čega nema ni spasenja.
Reči jednog od najvećih duhovnika 20. veka podsećaju da nijedan greh nije jači od Božijeg milosrđa i da svaki čovek može pronaći put ka pokajanju i svetosti.
Sotona čoveka ne navodi na greh naglo i otvoreno, već postepeno, kroz misli, osećanja i navike koje deluju bezazleno.
Priča o čoveku koji je grešio ceo život, ali se iskreno pokajao, otkriva večni dijalog između ljudske nesavršenosti i božanske milosti – i pruža nadu svakome ko traži unutrašnje oslobođenje.
Pouka svetogorskog starca otkriva jednostavan čin koji vraća snagu duši i oslobađa srce od težine greha.
Crni barjak i crnina kad neko blizak umre predstavljaju znak tuge i poštovanja prema preminulom, ali spadaju u domen običaja.
Sveti oci su učili da bližnji postaje ogledalo u kojem čovek vidi sopstvenu dušu.
U pravoslavnoj duhovnosti postoji jedno važno pravilo vezano za post.
U manastiru Svetog Aleksandra Nevskog u Ugljeviku okupio se veliki broj vernika da se pokloni mirotočivoj ikoni „Umekšanje zlih srca“
Ketrin Krik je od audicija za filmove došla do punih arena i miliona pregleda, uz egzorcizme obećava isceljenja, dok verski analitičari upozoravaju da iza svega stoji zloupotreba vere i profit.
Dok istraživanja beleže rast broja onih koji se izjašnjavaju kao vernici, otac Vasilije podseća na razliku između spoljašnje discipline i istinskog preobražaja i pobožnosti.
Na univerzitetu u Kjotu napravljen je humanoid Budaroid koji odgovara na pitanja ljudi, učestvuje u obredima i prilagođava svoje odgovore svakom sagovorniku.
Crni barjak i crnina kad neko blizak umre predstavljaju znak tuge i poštovanja prema preminulom, ali spadaju u domen običaja.
Zdrava hrskava grickalica od kukuruznog griza i kikirikija, jednostavna za pripremu i idealna za dane posta na ulju.
Sveti oci su učili da bližnji postaje ogledalo u kojem čovek vidi sopstvenu dušu.
