Put do mira vodi kroz smirenje, odricanje od sopstvene volje i prihvatanje Božje promisli, ma koliko ona delovala teško ili nerazumljivo.
Unutrašnji mir u pravoslavlju predstavlja stanje duhovne ravnoteže, tišine i smirenja koje dolazi iz žive veze čoveka sa Bogom.
To nije samo odsustvo spoljašnjeg nemira već duboko prisustvo Božje blagodatne sile u srcu čoveka. U tom stanju, čovek ne može da bude uzdrman spoljašnjim okolnostima, iskušenjima ili nepravdom jer njegovo poverenje nije u svetu, već u Božjoj volji.
Prema pravoslavlju, unutrašnji mir se ne dobija i ne stiče lako. Do njega se dolazi kroz trpljenje, pokajanje, molitvu i svakodnevnu borbu sa sopstvenim strastima. Sveti oci su često govorili da je najteža borba - ona sa samim sobom.
Put do mira vodi kroz smirenje, odricanje od sopstvene volje i prihvatanje Božje promisli, ma koliko ona delovala teško ili nerazumljivo.
Unutrašnji mir ima ogromnu vrednost i za samog čoveka. On postaje izvor snage, mudrosti i duhovne slobode. U miru, čovek čuje glas Božiji, prepoznaje šta je istinski važno i biva sposoban da voli iskreno, bez očekivanja.
Unutrašnji mir, prema pravoslavlju, nije zatvorenost u sebe, već prisustvo ljubavi koja obuhvata i druge - jer ko istinski ima mir, on ga i širi oko sebe.
Upravo na ovu duboku istinu ukazao je jednom prilikom i arhimandrit Sergije, iguman Manastira Ostrog.
- Ne daj mir svoj nizašta na svetu! Nema te vrednosti kojoj treba dati svoj unutrašnji mir. Čovek koji je strpljiv, koji je trpeljiv, on ima mir. On širi taj mir oko sebe, ko i svi svetitelji. Čovek koji nema trpljenja, on je nemiran. Cilj trpljenja je upravo to, da mi odolimo dok traje neko iskušenje i da na taj način usavršimo svoju volju da budemo tako voljom čvrsti i jaki, da bismo ostvarili pravu slobodu - rekao je on i istakao da sloboda nije da radiš šta hoćeš, nego da radiš ono što ti je na spasenje!
Borba protiv zla ne vodi se kroz odmazdu, već kroz molitvu, strpljenje i ljubav.
Savremeno društvo često nagrađuje vidljive uspehe i lako merljive rezultate, dok se tiho strpljenje i predanost malih heroja previđa.
Cela životna borba današnjeg čoveka, ma kako bila obučena u moderne pojmove, zapravo je potraga za mirom.
Njihova prisutnost nije upadljiva, ali je neizbrisiva.
Podvižnik sa Svete Gore objašnjava da se prava vera prepoznaje po smirenju, strpljenju i ljubavi upravo onda kada naiđu iskušenja.
Na tribini će govoriti prezviter dr Oliver Subotić, prezviter Aleksandar Sekulić i đakon dr Đorđe Petrović, uz interaktivan razgovor sa učesnicima.
U pravoslavlju, čovek ne skriva svoju muku od Boga već je iznosi je pred njega.
Vidovdan zauzima posebno mesto ne samo u crkvenom kalendaru, već i u istoriji, kulturi i kolektivnom sećanju srpskog naroda.
Zašto ljudi vole da traže znakove u snovima, datumima i običajima, gde se nalazi granica između simbola i sujeverja i zbog čega Crkva upozorava da svetinje ne mogu biti "magijska zaštita".
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Porodica, sveštenstvo i verni narod oprostili su se od sina sveštenika Ostoje Kneževića, dok je mitropolit crnogorsko-primorski u besedi poručio da se bol nosi krstom Hristovim, a da se duša čistote sabira u večnom životu.
Na sahrani dvanaestogodišnjaka koji je tragično preminuo, mitropolit Dimitrije govorio o veri, večnom životu i susretu bez rastanka, dok su porodica i vernici u tišini slušali poruke utehe i nade.
U pravoslavlju, čovek ne skriva svoju muku od Boga već je iznosi je pred njega.
Čovek želi da sve rešava odmah, da sve razume i kontroliše, a upravo tu nastaje prostor za zabrinutost i nemir.
Mnogi vernici mogu da posvedoče da su tek nakon određenog vremena razumeli zašto ih je Gospod poveo baš određenim putem.
Sveti oci su često govorili da nevolje imaju posebnu ulogu u duhovnom životu.
Podvižnik sa Svete Gore objašnjava da se prava vera prepoznaje po smirenju, strpljenju i ljubavi upravo onda kada naiđu iskušenja.
U pravoslavlju, čovek ne skriva svoju muku od Boga već je iznosi je pred njega.
Zašto ljudi vole da traže znakove u snovima, datumima i običajima, gde se nalazi granica između simbola i sujeverja i zbog čega Crkva upozorava da svetinje ne mogu biti "magijska zaštita".
Kada čovek srce ispuni poverenjem u Boga, tada i ono što izgleda nepodnošljivo dobija sasvim drugačiji smisao.
Mozaična ikona Presvete Bogorodice Odigitrije, pred kojom je, prema predanju, poslednje trenutke proveo otac Svetog Save, prvi put je izneta iz riznice Manastira Hilandar i predstavljena javnosti u prestonom gradu Srbije.
Kada je mali Vukan odlučio da pomogne čoveku kome je pomoć bila potrebna, nije ni slutio da će njegovo delo pokrenuti stari zvonik i promeniti srca svih ljudi oko njega.
Raketa američkog PVO sistema "patriot" pogodila je kompleks Kijevsko-pečerske lavre, tvrdi Ministarstvo odbrane Rusije.
Pravoslavni vernici čvrsto veruju da mošti svetaca u Kijevsko-pečerskoj lavri imaju snažno isceljujuće dejstvo.
Većina ga je videla bezbroj puta na ikonama, kupolama i bogoslužbenim predmetima, ali retko ko zna kako je ovaj drevni simbol postao jedno od najvažnijih znamenja pravoslavlja.
Spoj pržene ribe, paradajza, paprike i belog vina krije se u receptu iz "Pravoslavnog posnog kuvara" Nade Marković.
U besedi za subotu 4. sedmice po Duhovima, Sveti Vladika Nikolaj Ohridski i Žički ukazuje na razliku između prolazne slave i one koja dolazi od Boga.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
