Put do mira vodi kroz smirenje, odricanje od sopstvene volje i prihvatanje Božje promisli, ma koliko ona delovala teško ili nerazumljivo.
Unutrašnji mir u pravoslavlju predstavlja stanje duhovne ravnoteže, tišine i smirenja koje dolazi iz žive veze čoveka sa Bogom.
To nije samo odsustvo spoljašnjeg nemira već duboko prisustvo Božje blagodatne sile u srcu čoveka. U tom stanju, čovek ne može da bude uzdrman spoljašnjim okolnostima, iskušenjima ili nepravdom jer njegovo poverenje nije u svetu, već u Božjoj volji.
Prema pravoslavlju, unutrašnji mir se ne dobija i ne stiče lako. Do njega se dolazi kroz trpljenje, pokajanje, molitvu i svakodnevnu borbu sa sopstvenim strastima. Sveti oci su često govorili da je najteža borba - ona sa samim sobom.
Put do mira vodi kroz smirenje, odricanje od sopstvene volje i prihvatanje Božje promisli, ma koliko ona delovala teško ili nerazumljivo.
Unutrašnji mir ima ogromnu vrednost i za samog čoveka. On postaje izvor snage, mudrosti i duhovne slobode. U miru, čovek čuje glas Božiji, prepoznaje šta je istinski važno i biva sposoban da voli iskreno, bez očekivanja.
Unutrašnji mir, prema pravoslavlju, nije zatvorenost u sebe, već prisustvo ljubavi koja obuhvata i druge - jer ko istinski ima mir, on ga i širi oko sebe.
Upravo na ovu duboku istinu ukazao je jednom prilikom i arhimandrit Sergije, iguman Manastira Ostrog.
- Ne daj mir svoj nizašta na svetu! Nema te vrednosti kojoj treba dati svoj unutrašnji mir. Čovek koji je strpljiv, koji je trpeljiv, on ima mir. On širi taj mir oko sebe, ko i svi svetitelji. Čovek koji nema trpljenja, on je nemiran. Cilj trpljenja je upravo to, da mi odolimo dok traje neko iskušenje i da na taj način usavršimo svoju volju da budemo tako voljom čvrsti i jaki, da bismo ostvarili pravu slobodu - rekao je on i istakao da sloboda nije da radiš šta hoćeš, nego da radiš ono što ti je na spasenje!
Borba protiv zla ne vodi se kroz odmazdu, već kroz molitvu, strpljenje i ljubav.
Savremeno društvo često nagrađuje vidljive uspehe i lako merljive rezultate, dok se tiho strpljenje i predanost malih heroja previđa.
Cela životna borba današnjeg čoveka, ma kako bila obučena u moderne pojmove, zapravo je potraga za mirom.
Njihova prisutnost nije upadljiva, ali je neizbrisiva.
Sećanje na ovog svetitelja iz 4. veka otkriva život ispunjen odricanjem, molitvom i verom koja je, prema predanju, ostavila trag i posle njegove smrti, kroz miro koje je lečilo i menjalo živote vernika.
U izjavi saučešća upućenoj porodici Knežević nema lakih uteha ni objašnjenja za prerani odlazak deteta, već tiho saosećanje i priziv vere u trenutku kada bol prevazilazi svaku ljudsku meru.
U vremenu kada se emocije potiskuju i tuga skriva, pouka velikog srpskog duhovnika 20. veka pomaže da pronađemo spokoj u duši i oslobodimo se negativnih posledica stresa i napetosti.
Bogorodica je bila svedok njegovog raspeća na Veliki petak, najtužniji hrišćanski dan, noseći krst majčinske ljubavi.
Za samo nekoliko nedelja smenjuju se Đurđevdan, Markovdan, Vasilije Ostroški, Spasovdan i niz drugih praznika, uz retka liturgijska poklapanja i gust raspored koji će mnogim porodicama promeniti uobičajene navike.
Netaknuta priroda i isposnica Svetog Zosima nalaze se u jedinstvenoj celini koja sada dobija i dodatnu međunarodnu važnost.
Odluka gradske vlasti i Mitropolije otvorila je put ka izgradnji crkve posvećene Ostroškom Čudotvorcu, kao trajnom mestu sabiranja i nade u Podgorici.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Mi, naglašava otac Ljubo, ne služimo bogu vatre!
Pravoslavno iskustvo kroz vekove svedoči da je tišina ogledalo duše - u njoj nema skrivanja ni opravdanja.
Osećaj bespomoćnosti sve češće postaje deo svakodnevice.
U pravoslavnom učenju, zahvalnost nije samo vrlina, već način postojanja.
Čovek koji se oslobađa suvišnih želja počinje jasnije da vidi ono što je zaista važno.
U vremenu kada se emocije potiskuju i tuga skriva, pouka velikog srpskog duhovnika 20. veka pomaže da pronađemo spokoj u duši i oslobodimo se negativnih posledica stresa i napetosti.
Bogorodica je bila svedok njegovog raspeća na Veliki petak, najtužniji hrišćanski dan, noseći krst majčinske ljubavi.
Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava kako privlačne ideje i teorije mogu postati prostor u kome čovek gubi sigurnost duhovnog oslonca i ne primećuje trenutak kada se udaljava od onoga što smatra istinom.
Reči svetitelja razotkrivaju zašto ono što vas danas muči nije ni približno veliko kao što izgleda i kako da povratite unutrašnji mir, bez obzira na okolnosti
U Sabornom hramu Hristovog Vaskrsenja služena zaupokojena liturgija za Jovana Kneževića, uz prisustvo mitropolita Joanikija i brojnih vernika; emotivni oproštaj nastavljen molitvom i ispraćajem ka manastiru Kosijerevo.
Eparhija zagrebačko-ljubljanska ne ostavlja prostor za relativizaciju – traži odgovornost, upozorava na posledice i ukazuje da je pogođeno nešto mnogo dublje od same svetinje
Dobrun kod Višegrada krije priču o monasima, carevima, razaranjima i obnovama koje prkose vremenu, mesto gde se slojevi istorije ne čitaju, nego osećaju pod nogama i u tišini zidova.
Mitropolit dabrobosanski govori o odlasku mladih, tišini koja postaje opasna, zloupotrebi vlasti i prizorima iz Jerusalima koji bude nelagodu.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Prepodobnog Jovana Vethopeščernika po starom i Svetog Atanasija Velikog po novom kalendaru. Katolici obeležavaju spomendan Svetog Atanasija Velikog, dok Jevreji i muslimani nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Reči svetitelja razotkrivaju zašto ono što vas danas muči nije ni približno veliko kao što izgleda i kako da povratite unutrašnji mir, bez obzira na okolnosti
Prisustvo čestice moštiju Svetog Nektarija Eginskog u prostorijama u kojima se svakodnevno vodi borba za živote pretvorilo je medicinsko okruženje u mesto zajedničke molitve, sabranja i duhovne podrške svim prisutnima.
