Put do mira vodi kroz smirenje, odricanje od sopstvene volje i prihvatanje Božje promisli, ma koliko ona delovala teško ili nerazumljivo.
Unutrašnji mir u pravoslavlju predstavlja stanje duhovne ravnoteže, tišine i smirenja koje dolazi iz žive veze čoveka sa Bogom.
To nije samo odsustvo spoljašnjeg nemira već duboko prisustvo Božje blagodatne sile u srcu čoveka. U tom stanju, čovek ne može da bude uzdrman spoljašnjim okolnostima, iskušenjima ili nepravdom jer njegovo poverenje nije u svetu, već u Božjoj volji.
Prema pravoslavlju, unutrašnji mir se ne dobija i ne stiče lako. Do njega se dolazi kroz trpljenje, pokajanje, molitvu i svakodnevnu borbu sa sopstvenim strastima. Sveti oci su često govorili da je najteža borba - ona sa samim sobom.
Put do mira vodi kroz smirenje, odricanje od sopstvene volje i prihvatanje Božje promisli, ma koliko ona delovala teško ili nerazumljivo.
Unutrašnji mir ima ogromnu vrednost i za samog čoveka. On postaje izvor snage, mudrosti i duhovne slobode. U miru, čovek čuje glas Božiji, prepoznaje šta je istinski važno i biva sposoban da voli iskreno, bez očekivanja.
Unutrašnji mir, prema pravoslavlju, nije zatvorenost u sebe, već prisustvo ljubavi koja obuhvata i druge - jer ko istinski ima mir, on ga i širi oko sebe.
Upravo na ovu duboku istinu ukazao je jednom prilikom i arhimandrit Sergije, iguman Manastira Ostrog.
- Ne daj mir svoj nizašta na svetu! Nema te vrednosti kojoj treba dati svoj unutrašnji mir. Čovek koji je strpljiv, koji je trpeljiv, on ima mir. On širi taj mir oko sebe, ko i svi svetitelji. Čovek koji nema trpljenja, on je nemiran. Cilj trpljenja je upravo to, da mi odolimo dok traje neko iskušenje i da na taj način usavršimo svoju volju da budemo tako voljom čvrsti i jaki, da bismo ostvarili pravu slobodu - rekao je on i istakao da sloboda nije da radiš šta hoćeš, nego da radiš ono što ti je na spasenje!
Borba protiv zla ne vodi se kroz odmazdu, već kroz molitvu, strpljenje i ljubav.
Savremeno društvo često nagrađuje vidljive uspehe i lako merljive rezultate, dok se tiho strpljenje i predanost malih heroja previđa.
Cela životna borba današnjeg čoveka, ma kako bila obučena u moderne pojmove, zapravo je potraga za mirom.
Njihova prisutnost nije upadljiva, ali je neizbrisiva.
U svečanom prijemu u Patrijaršiji, srpski patrijarh Porfirije poručio je novorukopoloženim đakonima da njihova služba nije samo čast, već i sveta odgovornost — da životom i delom svedoče Hrista i budu stubovi vere u savremenom svetu.
Nakon nasilnog prekida manifestacije „Dani srpske kulture“, Srpska pravoslavna crkva oštro je osudila čin mržnje i poručila da istinsko rodoljublje ne sme da se pretvori u netrpeljivost.
Mitrovdan je izuzetno poštovana krsna slava u mnogim domovima.
Ono što nije urađeno juče, može se uraditi danas, a ono što niste uradili pre, možete sutra, naglašava otac Haralampije.
Posebno mesto u pravoslavnom shvatanju milostinje zauzima briga o bolesnima i nemoćnima.
U kuhinjama pravoslavnih domaćica, ova čorba se pripremala s ljubavlju – za praznike, slave i nedeljne porodične ručkove. Sada je pravo vreme da je ponovo otkrijete i spremite po originalnom receptu iz tradicije srpske kuhinje.
Jednostavan i brz recept za kolač koji u dom donosi miris domaće kuhinje i radost zajedništva u posne dane.
Od pažljivo prženog luka do mirisa ljute paprika - otkrijte tajnu starinskog monaškog ribljeg paprikaša koji spaja duh pravoslavnog života i prazničnih trpeza.
Skromne namirnice, otmen ukus – manastirski zapis iz 1855. godine vraća na trpezu zalogaj koji je nekada krasilo srpsko dvorsko posluženje.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
Pravoslavna crkva uči da Bog nikada ne deluje preko prisile, straha ili uznemirenja, već kroz ljubav, mir i radost u duši.
Veliki je izazov pružen čoveku onim šta će on da učini sa patnjom i bolom, isticao je Jerotić.
U vremenu koje nas uči da živimo kao da je sve ovde i sada, pravoslavna vera podseća na nešto sasvim drugo — da ovaj svet, ma koliko bio važan, nije kraj.
Blizina Božja se ne meri odsustvom bola, već prisustvom utehe i snage u njemu.
Ono što nije urađeno juče, može se uraditi danas, a ono što niste uradili pre, možete sutra, naglašava otac Haralampije.
Posebno mesto u pravoslavnom shvatanju milostinje zauzima briga o bolesnima i nemoćnima.
Na trpezi ljubavi u porti Crkve Ružica, poglavar Srpske pravoslavne crkve poručio je vernicima da najveća bitka svakog čoveka nije spoljašnja, već u srcu.
Jerej Srpske pravoslavne crkve poručio je da bolest nije kazna, već poziv na duhovno buđenje — i upozorio da savremeni čovek, u pokušaju da pobedi bol i smrt tehnologijom, gubi ono najvrednije: smisao, ljubav i veru.
Na trpezi ljubavi u porti Crkve Ružica, poglavar Srpske pravoslavne crkve poručio je vernicima da najveća bitka svakog čoveka nije spoljašnja, već u srcu.
Sabrani verni narod zajedno sa državnim zvaničnicima u tišini i molitvi odali poštovanje stradalima dok su patrijarhove reči o miru i jedinstvu dirnule srca svih prisutnih.
Uz nekoliko sastojaka i malo strpljenja, svaka domaćica može da oblikuje ruže, listiće i cvetove od testa koji će slavski kolač pretvoriti u istinski simbol vere, lepote i porodičnog blagoslova.
Na blagoslovenom mestu gde se spajaju Dunav i Sava, patrijarh srpski služio je liturgiju i predvodio litiju do kapele Svete Petke, pozvavši vernike da se saberu u veri i Hristovu reč postave kao temelj života.
Posni kolači iz „Srbskog kuvara“ iz 1855. postaju prava poslastičarska molitva koja okuplja porodicu.
Jerej Srpske pravoslavne crkve poručio je da bolest nije kazna, već poziv na duhovno buđenje — i upozorio da savremeni čovek, u pokušaju da pobedi bol i smrt tehnologijom, gubi ono najvrednije: smisao, ljubav i veru.
U besedi za 22. petak po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički otkriva zašto je beg u pustinju više od udaljavanja od ljudi — to je put očišćenja duše, borba protiv strasti i trenutak kada čovek prestaje da služi sujeti.
