Put do mira vodi kroz smirenje, odricanje od sopstvene volje i prihvatanje Božje promisli, ma koliko ona delovala teško ili nerazumljivo.
Unutrašnji mir u pravoslavlju predstavlja stanje duhovne ravnoteže, tišine i smirenja koje dolazi iz žive veze čoveka sa Bogom.
To nije samo odsustvo spoljašnjeg nemira već duboko prisustvo Božje blagodatne sile u srcu čoveka. U tom stanju, čovek ne može da bude uzdrman spoljašnjim okolnostima, iskušenjima ili nepravdom jer njegovo poverenje nije u svetu, već u Božjoj volji.
Prema pravoslavlju, unutrašnji mir se ne dobija i ne stiče lako. Do njega se dolazi kroz trpljenje, pokajanje, molitvu i svakodnevnu borbu sa sopstvenim strastima. Sveti oci su često govorili da je najteža borba - ona sa samim sobom.
Put do mira vodi kroz smirenje, odricanje od sopstvene volje i prihvatanje Božje promisli, ma koliko ona delovala teško ili nerazumljivo.
Unutrašnji mir ima ogromnu vrednost i za samog čoveka. On postaje izvor snage, mudrosti i duhovne slobode. U miru, čovek čuje glas Božiji, prepoznaje šta je istinski važno i biva sposoban da voli iskreno, bez očekivanja.
Unutrašnji mir, prema pravoslavlju, nije zatvorenost u sebe, već prisustvo ljubavi koja obuhvata i druge - jer ko istinski ima mir, on ga i širi oko sebe.
Upravo na ovu duboku istinu ukazao je jednom prilikom i arhimandrit Sergije, iguman Manastira Ostrog.
- Ne daj mir svoj nizašta na svetu! Nema te vrednosti kojoj treba dati svoj unutrašnji mir. Čovek koji je strpljiv, koji je trpeljiv, on ima mir. On širi taj mir oko sebe, ko i svi svetitelji. Čovek koji nema trpljenja, on je nemiran. Cilj trpljenja je upravo to, da mi odolimo dok traje neko iskušenje i da na taj način usavršimo svoju volju da budemo tako voljom čvrsti i jaki, da bismo ostvarili pravu slobodu - rekao je on i istakao da sloboda nije da radiš šta hoćeš, nego da radiš ono što ti je na spasenje!
Borba protiv zla ne vodi se kroz odmazdu, već kroz molitvu, strpljenje i ljubav.
Savremeno društvo često nagrađuje vidljive uspehe i lako merljive rezultate, dok se tiho strpljenje i predanost malih heroja previđa.
Cela životna borba današnjeg čoveka, ma kako bila obučena u moderne pojmove, zapravo je potraga za mirom.
Njihova prisutnost nije upadljiva, ali je neizbrisiva.
Sveti Kiprijan i Justina su zajedno posečeni 258. godine, jer nisu želeli da se odreknu vere u Hrista.
Na prazničnoj liturgiji u hramu Pokrova Presvete Bogorodice, poglavar Srpske pravoslavne crkve pozvao je vernike da svoj život utemelje na Hristu i u molitvi pronađu snagu i mir.
Put do mira vodi kroz smirenje, odricanje od sopstvene volje i prihvatanje Božje promisli, ma koliko ona delovala teško ili nerazumljivo.
U pravoslavlju se veruje da Bog nikada ne dopušta iskušenje koje je jače od čovekove snage.
Druga slava manastira Svetog Arhangela Gavrila privukla verne iz okoline i šire, uz dirljive besede, pevanje poja i zajednički slavski ručak, dok Sveti Kirijak blagosilja svakoga ko kroči u svetinju.
U kuhinjama pravoslavnih domaćica, ova čorba se pripremala s ljubavlju – za praznike, slave i nedeljne porodične ručkove. Sada je pravo vreme da je ponovo otkrijete i spremite po originalnom receptu iz tradicije srpske kuhinje.
Jednostavan i brz recept za kolač koji u dom donosi miris domaće kuhinje i radost zajedništva u posne dane.
Od pažljivo prženog luka do mirisa ljute paprika - otkrijte tajnu starinskog monaškog ribljeg paprikaša koji spaja duh pravoslavnog života i prazničnih trpeza.
Skromne namirnice, otmen ukus – manastirski zapis iz 1855. godine vraća na trpezu zalogaj koji je nekada krasilo srpsko dvorsko posluženje.
Starinski specijalitet bez mesa osvojiće vas na prvi zalogaj, a možete ga jesti i u danima belog mrsа.
Veliki je izazov pružen čoveku onim šta će on da učini sa patnjom i bolom, isticao je Jerotić.
U vremenu koje nas uči da živimo kao da je sve ovde i sada, pravoslavna vera podseća na nešto sasvim drugo — da ovaj svet, ma koliko bio važan, nije kraj.
Blizina Božja se ne meri odsustvom bola, već prisustvom utehe i snage u njemu.
Pravoslavlje jasno opominje da duhovni mir nije rezultat naših napora da sve oko sebe dovedemo u red, već plod unutrašnje promene - života u zajednici s Bogom.
U pravoslavlju se veruje da Bog nikada ne dopušta iskušenje koje je jače od čovekove snage.
U vremenu kada sve manje slušamo, a prečesto zaboravljamo na poštovanje, arhimandrit Stefan podseća: pazite kako govorite majci – jer reč upućena majci, ide pravo Bogu.
Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava kako izbegavanje zlih saveta i sablazni može promeniti ne samo vaš život, već i živote onih oko vas.
Saznajte zašto ovaj skromni crkveni predmet simbolizuje zajedništvo, veru i duhovnu povezanost vernika.
Na današnji dan sećamo se osvećenja Jerusalimskog hrama Vaskrsenja – svetinje nad svetinjama. Mesto Hristovog raspeća i Vaskrsenja postalo je srce hrišćanskog sveta.
U vremenima tuge, klevete i unutrašnjih borbi, ne traži snagu u sebi, već u Gospodu. Jer kako reče otac Mihailo – „trpi i istrpi, ali najviše se čuvaj očajanja.“
Nedavni primer iz Amerike pokreće pitanje koje mnogi vernici smatraju nemogućim: kako ostati veran Hristovom učenju i Svetim kanonima u vremenu duhovne dekadencije i relativizacije vere?
Dokumentarac otkriva neprolazni kosovski zavet, borbu naroda i svetinja, i višegodišnji rad humanitarne organizacije "Svi za Kosmet", koja menja živote ljudi i čuva srpsku duhovnost.
U vremenu kada sve manje slušamo, a prečesto zaboravljamo na poštovanje, arhimandrit Stefan podseća: pazite kako govorite majci – jer reč upućena majci, ide pravo Bogu.
Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava kako izbegavanje zlih saveta i sablazni može promeniti ne samo vaš život, već i živote onih oko vas.
Saznajte zašto ovaj skromni crkveni predmet simbolizuje zajedništvo, veru i duhovnu povezanost vernika.
