Njihova prisutnost nije upadljiva, ali je neizbrisiva.
U vremenu kada svet bruji od nemira, jurnjave, glasnih mišljenja i još glasnijih ambicija, prava retkost postaju ljudi koji zrače tišinom - smireni ljudi. Nema ničeg lepšeg, ničeg dragocenijeg od čoveka koji je u miru sa sobom, s drugima i s Bogom.
Takvi ljudi ne viču. Ne nameću se. Ne nadmeću se. Oni jednostavno jesu. I njihovo "biti" ima snagu kakvu reči nemaju. Njihova prisutnost nije upadljiva, ali je neizbrisiva. Odišu tišinom koja ne guši, već leči. Njihova sreća nije nametljiva, jer ne potiče iz spoljašnjeg uspeha, već iz unutrašnjeg sklada. I ono najlepše - taj mir koji su našli, nesebično prenose na druge.
Jer smiren čovek ne čuva mir samo za sebe. On ga širi oko sebe poput blagog, nevidljivog vetra. Dovoljno je da budete kraj njega, pa da vam srce postane lakše. I zato, iako ih je malo, kada sretnete takvog čoveka - to se ne zaboravlja.
Crkva nas uči da su smireni ljudi najbliži Bogu. Da se blagodat nastanjuje u srcu koje se ne uznosi, u duši koja ne traži da sija, već da služi. Sveti Oci oduvek su isticali da je smirenje iznad svakog dara i svakog znanja - jer smiren čovek poznaje Boga i dopušta Bogu da deluje kroz njega.
U tom duhu, duboko i tačno odzvanjaju reči Oca Tadeja, koje kao da sažimaju celu istinu o smirenim ljudima:
"Kad sretnete svetog čoveka, nešto uzdrhti u vama… Uzdrhti od unutrašnjeg mira i milja. Niste sami takvi, ali nešto unutra zna da je to Božiji čovek, jer vas smiruje njegovo smirenje. Kad ste u njegovom prisustvu, osećate blagodat, mir, radost, a to je opet Božja pomoć da takvog nekog sretnete, jer sve ređe sretamo takve ljude…"
Pravoslavna duhovnost ne negira svet, već poziva da se ne vezujemo za njega.
Molitva je i način da se nosimo sa teškoćama, pronađemo mir i duhovno sazrevamo.
Brige nas razaraju iznutra, a jedan od najvećih srpskih duhovnika 20. veka govorio je da je rešenje jednostavnije nego što mislimo.
Cela životna borba današnjeg čoveka, ma kako bila obučena u moderne pojmove, zapravo je potraga za mirom.
Bio je rimski oficir, a potom je postao episkop i propovedao Jevanđelje među neznabošcima, uprkos progonima i stradanjima.
Med, slad, suve šljive i orasi spojeni su u starinsku poslasticu koja se vezuje za Trojice-Sergijevu lavru i grad Sergijev Posad.
Pouka velikog svetitelja govori zašto bliskost lako preraste u očekivanje i kako ljubav može da bude pravi temelj odnosa.
Sedam dana provode u posebno napravljenim kolibama, koriste četiri biljke u obredu, a na trpezi se pojavljuju med, sezonske namirnice i punjeni kupus.
Na praznik Svetih Joakima i Ane služena sveta arhijerejska Liturgija, a slavski darovi osvećeni u Kraljevoj crkvi.
Sa nežnom korom, žutom glazurom i bogatim filom od čokolade i oraha, ovaj provereni recept donosi ukus kolača koji je nekada krasio svečane trpeze.
Bog vidi i ono što mi ne možemo.
Na video-snimcima vidi se evakuacija monahinja, dok se u blizini svetinje vatrogasci bore sa vatrenom stihijom.
Dom ima dubok duhovni značaj, jer se u njemu uči ljubavi, praštanju, strpljenju i požrtvovanosti.
Jedan od najpoštovanijih svetitelja novijeg doba ostavio je duboku pouku o blagorodnosti kao najvišem obliku unutrašnje lepote duše.
Duhovi zla u ljudski um unose misli koje podstiču strah, očajanje, mržnju, zavist, gordost i beznađe.
Što se čovek više oslobađa svoje gordosti i svoje volje, to u njegovoj duši ostaje više mesta za Božju blagodat.
Mnogi podvižnici kroz vekove svedočili su da je upravo dar suza bio jedan od najvećih darova koje su primili tokom svog duhovnog života.
Kada se duša smiri pred Gospodom, utišaju se i nemiri koji potresaju čovekovo srce.
Pouka velikog svetitelja govori zašto bliskost lako preraste u očekivanje i kako ljubav može da bude pravi temelj odnosa.
U društvu, u kojem je Isus živeo, udarac nije uvek bio samo fizički čin, objašnjava otac Bane.
U besedi za petak 17. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava zbog čega čovekov unutrašnji rast zavisi od onoga čime ispunjava svoje srce i kakvu ulogu u tome ima Hristos.
Veliki srpski duhovnik 20. veka govorio je o trenucima kada čovek više ne razume zašto mu se teškoće događaju i kako upravo tada može da sačuva poverenje u Gospoda.
U Pećkoj patrijaršiji raste crni dud star oko 750 godina koji čuva narodna kazivanja o opstanku i obnovi srpskog naroda na Kosmetu.
Crkva Pokrova Presvete Bogorodice podignuta je na mestu za koje predanje kaže da je kneginja Milica na njemu podigla oltar u spomen na kosovske junake, a sada je dobila dar koji treba da traje generacijama.
Isusovu molitvu ne zovu slučajno "molitva nad molitvama".
Mila i Anja kreću sa majkom i bakom do stare crkve, ali kada iz šume začuju neobično zvonce, njihovo putovanje pretvara se u uzbudljivu avanturu koja će ih odvesti do svetog izvora i otkriti dragocenu porodičnu uspomenu.
U besedi za petak 17. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava zbog čega čovekov unutrašnji rast zavisi od onoga čime ispunjava svoje srce i kakvu ulogu u tome ima Hristos.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog sveštenomučenika Avtonoma po starom kalendaru, dok se po novom obeležavaju Prepodobna Eufrosina Aleksandrijska i Prepodobni Sergije Radonješki. Katolička crkva obeležava Svetog Kleofasa, dok Jevreji večeras dočekuju Sukot, a muslimani nastavljaju mesec rebiul-ahir.
Veliki srpski duhovnik 20. veka govorio je o trenucima kada čovek više ne razume zašto mu se teškoće događaju i kako upravo tada može da sačuva poverenje u Gospoda.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
