Njihova prisutnost nije upadljiva, ali je neizbrisiva.
U vremenu kada svet bruji od nemira, jurnjave, glasnih mišljenja i još glasnijih ambicija, prava retkost postaju ljudi koji zrače tišinom - smireni ljudi. Nema ničeg lepšeg, ničeg dragocenijeg od čoveka koji je u miru sa sobom, s drugima i s Bogom.
Takvi ljudi ne viču. Ne nameću se. Ne nadmeću se. Oni jednostavno jesu. I njihovo "biti" ima snagu kakvu reči nemaju. Njihova prisutnost nije upadljiva, ali je neizbrisiva. Odišu tišinom koja ne guši, već leči. Njihova sreća nije nametljiva, jer ne potiče iz spoljašnjeg uspeha, već iz unutrašnjeg sklada. I ono najlepše - taj mir koji su našli, nesebično prenose na druge.
Jer smiren čovek ne čuva mir samo za sebe. On ga širi oko sebe poput blagog, nevidljivog vetra. Dovoljno je da budete kraj njega, pa da vam srce postane lakše. I zato, iako ih je malo, kada sretnete takvog čoveka - to se ne zaboravlja.
Crkva nas uči da su smireni ljudi najbliži Bogu. Da se blagodat nastanjuje u srcu koje se ne uznosi, u duši koja ne traži da sija, već da služi. Sveti Oci oduvek su isticali da je smirenje iznad svakog dara i svakog znanja - jer smiren čovek poznaje Boga i dopušta Bogu da deluje kroz njega.
U tom duhu, duboko i tačno odzvanjaju reči Oca Tadeja, koje kao da sažimaju celu istinu o smirenim ljudima:
"Kad sretnete svetog čoveka, nešto uzdrhti u vama… Uzdrhti od unutrašnjeg mira i milja. Niste sami takvi, ali nešto unutra zna da je to Božiji čovek, jer vas smiruje njegovo smirenje. Kad ste u njegovom prisustvu, osećate blagodat, mir, radost, a to je opet Božja pomoć da takvog nekog sretnete, jer sve ređe sretamo takve ljude…"
Pravoslavna duhovnost ne negira svet, već poziva da se ne vezujemo za njega.
Molitva je i način da se nosimo sa teškoćama, pronađemo mir i duhovno sazrevamo.
Brige nas razaraju iznutra, a jedan od najvećih srpskih duhovnika 20. veka govorio je da je rešenje jednostavnije nego što mislimo.
Cela životna borba današnjeg čoveka, ma kako bila obučena u moderne pojmove, zapravo je potraga za mirom.
Reči Svetog Nikolaja Ohridskog i Žičkog podsećaju da Božje oko vidi sve, a dobro učinjeno u tišini ima večnu vrednost.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog mučenika Kodrata Korintskog po starom i Sveštenomučenike Nikona po novom kalendaru. Katolici slave spomendan Svetog Turibija Mongrovejskog, dok muslimani i Jevreji danas nemaju većeg opšteg praznika.
Pouka jednog od najvećih svetitelja pravoslavlja pokazuje kako pokajanjem i saosećanjem možemo dostići duhovni mir i istinsku čistotu srca.
Kad je napunio dvanaest godina, sišao je u grad, i tamo su ga neki dobri ljudi zavoleli i upisali u školu.
Sveštenstvo Jerusalimske patrijaršije nastavlja liturgiju iza zatvorenih vrata, dok vernici širom sveta iščekuju čudo Blagodatnog ognja uoči pravoslavnog Vaskrsa.
Netaknuta priroda i isposnica Svetog Zosima nalaze se u jedinstvenoj celini koja sada dobija i dodatnu međunarodnu važnost.
Odluka gradske vlasti i Mitropolije otvorila je put ka izgradnji crkve posvećene Ostroškom Čudotvorcu, kao trajnom mestu sabiranja i nade u Podgorici.
Hleb blagoslova, molitve i tišine po receptu jednog od najstarijih kuvara na Atosu.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Recept iz "Srbskog kuvara" donosi miris cimeta, posne delicije i vekovnu tradiciju pravoslavnih kuhinja pravo na vaš sto.
Kada se duša smiri pred Gospodom, utišaju se i nemiri koji potresaju čovekovo srce.
Pravoslavno predanje uči da je nemir jedno od glavnih sredstava kojim se čovek slabi iznutra.
Razdražljivost u savremenom svetu postaje gotovo prihvaćeno stanje, a gnev se često opravdava umorom, brigama, bolešću ili spoljašnjim okolnostima.
Smirenje se u pravoslavlju smatra vrhunskom vrlinom ne zato što potiskuje druge vrline, već zato što ih u sebi sabira i osmišljava.
Reči Svetog Nikolaja Ohridskog i Žičkog podsećaju da Božje oko vidi sve, a dobro učinjeno u tišini ima večnu vrednost.
Sveštenstvo Jerusalimske patrijaršije nastavlja liturgiju iza zatvorenih vrata, dok vernici širom sveta iščekuju čudo Blagodatnog ognja uoči pravoslavnog Vaskrsa.
U ovim prostorima brišu se uobičajene granice - dolaze i vernici i oni koji to nisu, privučeni mirom, razgovorom i atmosferom koja ne nameće, već poziva na zadržavanje.
Odluka lokalnih islamskih zajednica da proslavu svog praznika prilagode danu žalosti u Gruziji pokazuje međureligijsko poštovanje i solidarnost u zemlji gde muslimani čine značajan deo stanovništva.
Predsednik Vrhovnog sabora Islamske zajednice Srbije otvara lične i duhovne teme – od značenja praznika, preko tišine posta i borbe sa sopstvenim egom, do sećanja na svoje odrastanje i poruka o snazi zajedništva među ljudima.
Od zajedničke molitve na musali do susreta za porodičnom trpezom, praznični dani donose posebnu kulturu ophođenja u kojoj svaka izgovorena čestitka nosi poruku poštovanja, vere i bliskosti među ljudima
U manastiru Svetog Aleksandra Nevskog u Ugljeviku okupio se veliki broj vernika da se pokloni mirotočivoj ikoni „Umekšanje zlih srca“
Ketrin Krik je od audicija za filmove došla do punih arena i miliona pregleda, uz egzorcizme obećava isceljenja, dok verski analitičari upozoravaju da iza svega stoji zloupotreba vere i profit.
Arhiepiskop sumski Nikodim tvrdi da je telo patrijarha Filareta premešteno protivno njegovoj poslednjoj volji, dok dve crkvene strukture ulaze u otvoren sukob oko opela i mesta sahrane.
Odluka lokalnih islamskih zajednica da proslavu svog praznika prilagode danu žalosti u Gruziji pokazuje međureligijsko poštovanje i solidarnost u zemlji gde muslimani čine značajan deo stanovništva.
Opelo služi patrijarh Vartolomej uz prisustvo brojnih crkvenih delegacija, dok Tbilisi ispraća patrijarha Iliju II ka mestu njegovog večnog počinka
