Njihova prisutnost nije upadljiva, ali je neizbrisiva.
U vremenu kada svet bruji od nemira, jurnjave, glasnih mišljenja i još glasnijih ambicija, prava retkost postaju ljudi koji zrače tišinom - smireni ljudi. Nema ničeg lepšeg, ničeg dragocenijeg od čoveka koji je u miru sa sobom, s drugima i s Bogom.
Takvi ljudi ne viču. Ne nameću se. Ne nadmeću se. Oni jednostavno jesu. I njihovo "biti" ima snagu kakvu reči nemaju. Njihova prisutnost nije upadljiva, ali je neizbrisiva. Odišu tišinom koja ne guši, već leči. Njihova sreća nije nametljiva, jer ne potiče iz spoljašnjeg uspeha, već iz unutrašnjeg sklada. I ono najlepše - taj mir koji su našli, nesebično prenose na druge.
Jer smiren čovek ne čuva mir samo za sebe. On ga širi oko sebe poput blagog, nevidljivog vetra. Dovoljno je da budete kraj njega, pa da vam srce postane lakše. I zato, iako ih je malo, kada sretnete takvog čoveka - to se ne zaboravlja.
Crkva nas uči da su smireni ljudi najbliži Bogu. Da se blagodat nastanjuje u srcu koje se ne uznosi, u duši koja ne traži da sija, već da služi. Sveti Oci oduvek su isticali da je smirenje iznad svakog dara i svakog znanja - jer smiren čovek poznaje Boga i dopušta Bogu da deluje kroz njega.
U tom duhu, duboko i tačno odzvanjaju reči Oca Tadeja, koje kao da sažimaju celu istinu o smirenim ljudima:
"Kad sretnete svetog čoveka, nešto uzdrhti u vama… Uzdrhti od unutrašnjeg mira i milja. Niste sami takvi, ali nešto unutra zna da je to Božiji čovek, jer vas smiruje njegovo smirenje. Kad ste u njegovom prisustvu, osećate blagodat, mir, radost, a to je opet Božja pomoć da takvog nekog sretnete, jer sve ređe sretamo takve ljude…"
Pravoslavna duhovnost ne negira svet, već poziva da se ne vezujemo za njega.
Molitva je i način da se nosimo sa teškoćama, pronađemo mir i duhovno sazrevamo.
Brige nas razaraju iznutra, a jedan od najvećih srpskih duhovnika 20. veka govorio je da je rešenje jednostavnije nego što mislimo.
Cela životna borba današnjeg čoveka, ma kako bila obučena u moderne pojmove, zapravo je potraga za mirom.
Ava Justin Popović govorio je o strahu, očajanju i trenucima kada čovek pomisli da više nema snage da ustane, ali i o pomoći koja, prema pravoslavnom učenju, nikada ne izostaje onome ko je prizove.
Predanje uči da demoni nisu samo simboli zla, već stvarna bića koja deluju u svetu, nastojeći da naruše odnos čoveka sa Bogom.
Nekada je ovo jelo bilo čest ručak u domovima širom Balkana, a danas ga mnogi ponovo otkrivaju zbog jednostavne pripreme, kremastog ukusa i topline koju donosi na porodičnu trpezu.
Priča o ovom pravilu vodi od starozavetnih korena i antičkih shvatanja ženske uloge, preko reči apostola Pavla u Korintu, do savremenih različitih praksi u pravoslavlju.
Profesor Bogoslovskog fakulteta u Foči otkriva kako tehnologija utiče na veru i ponašanje ljudi, zašto mreže mogu biti i korisne i opasne i gde počinje trenutak kada digitalno potiskuje ono suštinsko u čoveku.
Netaknuta priroda i isposnica Svetog Zosima nalaze se u jedinstvenoj celini koja sada dobija i dodatnu međunarodnu važnost.
Odluka gradske vlasti i Mitropolije otvorila je put ka izgradnji crkve posvećene Ostroškom Čudotvorcu, kao trajnom mestu sabiranja i nade u Podgorici.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Mi, naglašava otac Ljubo, ne služimo bogu vatre!
Pravoslavno iskustvo kroz vekove svedoči da je tišina ogledalo duše - u njoj nema skrivanja ni opravdanja.
Kada se duša smiri pred Gospodom, utišaju se i nemiri koji potresaju čovekovo srce.
Pravoslavno predanje uči da je nemir jedno od glavnih sredstava kojim se čovek slabi iznutra.
Razdražljivost u savremenom svetu postaje gotovo prihvaćeno stanje, a gnev se često opravdava umorom, brigama, bolešću ili spoljašnjim okolnostima.
Ava Justin Popović govorio je o strahu, očajanju i trenucima kada čovek pomisli da više nema snage da ustane, ali i o pomoći koja, prema pravoslavnom učenju, nikada ne izostaje onome ko je prizove.
Priča o ovom pravilu vodi od starozavetnih korena i antičkih shvatanja ženske uloge, preko reči apostola Pavla u Korintu, do savremenih različitih praksi u pravoslavlju.
Profesor Bogoslovskog fakulteta u Foči otkriva kako tehnologija utiče na veru i ponašanje ljudi, zašto mreže mogu biti i korisne i opasne i gde počinje trenutak kada digitalno potiskuje ono suštinsko u čoveku.
U besedi za četvrtak 4. sedmice po Vaskrsu, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički podseća na razliku između onoga što prolazi i onoga što ostaje, otvarajući pitanje koje čovek retko postavlja sebi dok ne ostane bez svega.
Maramice ostaju na ovom mestu sedam dana, a zatim se zakopavaju i muka večno ostaje u zemlji.
U Sabornom hramu Hristovog Vaskrsenja služena zaupokojena liturgija za Jovana Kneževića, uz prisustvo mitropolita Joanikija i brojnih vernika; emotivni oproštaj nastavljen molitvom i ispraćajem ka manastiru Kosijerevo.
Eparhija zagrebačko-ljubljanska ne ostavlja prostor za relativizaciju – traži odgovornost, upozorava na posledice i ukazuje da je pogođeno nešto mnogo dublje od same svetinje
Dobrun kod Višegrada krije priču o monasima, carevima, razaranjima i obnovama koje prkose vremenu, mesto gde se slojevi istorije ne čitaju, nego osećaju pod nogama i u tišini zidova.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog mučenika Savu Stratilata po starom i Spomen pojave Časnog krsta u Jerusalimu po novom kalendaru. Katolici obeležavaju spomendan Svetog Dujma Solinskog, dok Jevreji i muslimani nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Jedna duhovna poruka blaženopočivšeg grčkog mitropolita objašnjava kako se unutrašnji mir ne stiče pobedom u sukobu, već promenom pogleda na one koji nas povređuju.
Mitropolit Jovan služio je svetu liturgiju pred članovima dinastije Karađorđević, učenicima i vernicima.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
