Veliki duhovnik sa Svete gore objašnjava zašto se u braku često susretnu karakteri koji na prvi pogled ne idu zajedno i kako se upravo u tim odnosima krije put ka duhovnoj zrelosti.
U trenucima kada brak zaplovi kroz vode koje niko nije očekivao, pitanja se javljaju tiho, gotovo stidljivo, kao da čovek pokušava da dozove smisao koji mu izmiče. U takvim trenucima iskušenja i bračnih kriza, ljudi neretko u sebi promrmljaju: "Bože, zašto dobroj ženi šalješ lošeg muža?" ili "Bože, zašto dobrom mužu šalješ lošu ženu?". Ta pitanja ne izgovaraju oni koji ne veruju, već oni koji veruju dovoljno da se nadaju odgovoru. A odgovori ponekad dolaze iz nečije mudrosti – ne iz teorije, nego iz života u kome je svaka reč oblikovana molitvom, suzama i iskustvom duhovne borbe.
Starac Pajsije Svetogorac je govorio:
- Još bolje bi bilo, kad ne bi bilo đavola. Tada bi duhovni život bio lak. Ali đavo postoji. Ljubav Božija bezuslovno uređuje sve. Da bi spasao lošeg muža, Bog mu daje dobru ženu. I obrnuto. U ovom životu sve je promenljivo i ništa nije sigurno. Trpljenja treba, braćo, i sve će proći.
U odgovoru starca pajsija krije se ključ koji menja pogled na bračne teškoće. Pravoslavlje ne nudi ulepšane slike, niti idealne parove koji prolaze kroz život bez senke nevolje. Umesto toga, otkriva da brak nije samo zajedništvo dvoje ljudi, već prostor u kojem se uči prepoznavanje sopstvene slabosti i tuđe snage — i obrnuto.
Bog ne spaja savršene sa savršenima, već one kojima je potrebno upravo ono što drugi nosi: nekad kao teret, nekad kao utehu, a najčešće kao podstrek ka ličnom preobražaju.
Pouka starca Pajsija ostaje snažna: brak nije nagrada, nego put - često težak, ponekad iscrpljujući, ali nikada besmislen. Kada se takav pogled usvoji, čovek počinje da uviđa da se iza svake teškoće krije nešto tiho i duboko važno: mogućnost da se dogodi preobražaj srca.
Taj preobražaj ne primećuje se odmah, ne dolazi naglo i bezbolno, ali ostavlja trag koji traje. Upravo zato se reči starca Pajsija i danas prepoznaju kao izvor utehe - jer podsećaju da Bog ne greši u onome koga nam šalje, čak i onda kada je to najteže poverovati.
Kako prebroditi bol i obnoviti poverenje u braku. Govore protojerej Feodor Borodin i pravoslavni psiholog Aleksandar Tkačenko.
Vera nije prazno očekivanje da će se sve rešiti samo od sebe, već poverenje da Bog zna bolje od nas šta nam je potrebno.
Vernici često veruju da izbor venčanog prstena odlučuje o bračnom životu, ali protojerej Andrej Efanov objašnjava zašto prava snaga braka leži u molitvi, ljubavi i međusobnom poštovanju, a ne u spoljašnjim simbolima.
Kada voliš u Hristu, tada ne gledaš na tuđe slabosti, već vidiš u svakom čoveku lik Božiji.
Milosrđe temelj hrišćanskog života.
Starac Simeon smatra se danas zaštitnikom male dece.
Župnik Željko Lovrić i njegovi stihovi "Ispovest sa asfalta" izazvali su snažne reakcije, otvarajući bolno pitanje autentične vere, greha i susreta s Hristom tamo gde se On najmanje očekuje.
Pravoslavno predanje podseća da Bog uvek čuje molitvu, ali da odgovor ne dolazi uvek onako kako čovek očekuje.
Vikarni episkop Stefan služio liturgiju, dok je jerej Miroslav Vasić u besedi podsetio da vera znači prepoznati Hrista u svakom gladnom, bolesnom i usamljenom, i živeti ljubav svakodnevno.
Odluka gradske vlasti i Mitropolije otvorila je put ka izgradnji crkve posvećene Ostroškom Čudotvorcu, kao trajnom mestu sabiranja i nade u Podgorici.
Hleb blagoslova, molitve i tišine po receptu jednog od najstarijih kuvara na Atosu.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Recept iz "Srbskog kuvara" donosi miris cimeta, posne delicije i vekovnu tradiciju pravoslavnih kuhinja pravo na vaš sto.
Ulazili su u oltar, ispovedaonicu i trapove, a odgovor mitropolita Metodija oduševio je vernike: „Krijem ga u svom srcu“
Pravoslavna molitva prenosi se vekovima i donosi mir, slogu i nežnost u dom – evo kako ona zvuči i zašto bi trebalo svakodnevno da je izgovarate zajedno sa voljenom osobom.
U autorskom tekstu koji prenosimo u celosti, sveštenik pri Hramu Svete Trojice u Starom gradu Budvi objašnjava na koji način priprema, blagoslov i vrlinski život supružnika mogu izgraditi istinsku bračnu zajednicu.
Svetitelj iz 18. veka i veliki duhovnik ističe da su uzdržanje, molitva i čistota srca neophodni uslovi za dostojno pristupanje Svetoj Tajni Pričešća.
Iguman manastira Rukumija ističe da crna magija često dolazi kroz „bezazlene“ posete i ostavljene predmete, a objašnjava i kako se od toga možemo zaštititi – ne samo molitvom, već i jednostavnim zaključavanjem vrata.
Milosrđe temelj hrišćanskog života.
Pravoslavno predanje podseća da Bog uvek čuje molitvu, ali da odgovor ne dolazi uvek onako kako čovek očekuje.
Kada zadržimo oštru reč i, umesto nje, izaberemo blagu, tada pokazujemo da smo razumeli Božju zapovest o ljubavi.
Porodice se okupljaju, običaji oživljavaju, a svaka trpeza skriva poruku o dobroti, zajedništvu i malim delima koja menjaju svakodnevicu.
Isceljivao je bolesti i izgonio zle duhove.
U selu Vasta crkva iz 12. veka odoleva vremenu i ljudskim rukama, dok njeni listovi i grane stvaraju neponovljiv spoj vere, prirode i istorije.
Dekan Bogoslovskog fakulteta u Foči upozorava da je reč o smišljenom potezu koji prevazilazi administraciju i zadire u samu suštinu vere i identiteta.
Bez znanja bratstva prepisani groblje i temelji crkve, dok se zemljište nadomak manastira prodaje za izgradnju hotela i motela.
Vikarni episkop Stefan služio liturgiju, dok je jerej Miroslav Vasić u besedi podsetio da vera znači prepoznati Hrista u svakom gladnom, bolesnom i usamljenom, i živeti ljubav svakodnevno.
Jednostavno, sočno i izdašno jelo koje se nekada pripremalo u danima kada crkva ne propisuje post, a danas može da postane omiljeni ručak svakog dana.
Sretenje većina prepoznaje po datumu, a retko po njegovoj suštini: susret koji je u tišini jerusalimskog hrama promenio način na koji hrišćanstvo razume Boga, čoveka i spasenje.
